Foliranje reforme

Podsetimo, po zakonu, ukupni javni dug ne bi smeo preći 45 odsto BDP, ali je i po oficijelnoj statistici dostigao 74,6, dok svetska poslovna štampa piše da je već premašio i 98 odsto.

Izgleda da je i MMF zadovoljan tokom događaja oko Kosova i nešto umanjenim ovogodišnjim deficitom počeo popuštati u zahtevima za transformaciju javnog sektora, pa je vlast još jednom odložila početak. Ipak, Srbija je morala izaći sa kakvim- takvim planom i ministarka za upravu Kori Udovički, uz pomoć unisonih medija pokušava da blagi čveger po raspojasanom stranačkom utočištu prikaže kao reformu.

Možda jedino korisno u ovoj komediji je uspeh države da upotpuni i objedini statističke podatke, te je u javnost izišla precizna struktura javnog sektora. A baš su brojke zastrašujuće i ukazuju da je ovom segmentu potreban mnogo oštriji skalpel od onoga kojim se poslužila ministarka.

Cifre sve govore

Dakle ,ne računajući republička javna preduzeća čija se transformacija odvija po posebnom planu, u javnom sektoru radi 514.574 radnika.

Višak je 14.512 uposlenih, od toga 8.511 na republičkom, znatno manje 5.751 na opštinskom, a tek 250 na pokrajinskom nivou. Cifre zbunjuju, jer je partijskog zapošljavanja već decenijama najviše upravo na nižim nivoima vlasti, pa se iz proračunate strukture viška jasno vidi da je najavljeno umanjenje bitno kreirano predstojećim izborima. Iskazano je za svaku opštinu koliko ima zaposlenih, kao i za koliko mora umanjiti broj onih na budžetu. Tako je u Novom Sadu trenutno u javnom sektoru stalno zaposlenih 8.963 radnika, a moraće ih biti 622 manje.

Možda rok od dva meseca u kome bi trebalo da se učini mali rez nekome ukazuje na odlučnost države. U pitanju je, ipak, samo privid. Do 1. februara naredne godine oko 12.000 zaposlenih stiče zakonske uslove za obavezujući odlazak u penziji, pa će zapravo tek 2.500 "javnaša" biti upućeno na tržište rada. Dakle, realno, umanjenje je tek 0,5 odsto.

Reč je samo o zaposlenima na neodređeno vreme. Lazar Krstić, prethodni ministar za finansije, odavno je ustvrdio da platu iz budžeta prima oko 790.000 ljudi. Razliku čine zaposleni na određeni rok, odnosno ugovorom o delu, kojima se pravni osnov rada stalno obnovlja, pa je u pitanju samo tehnika da se pokuša nekako prikriti stvarna širina javnog sektora, uporišta svih stranaka koje participiraju ili su nekada učestvovale u vlasti, na bilo kom nivou.

Stranački administrativci

Koliko su stranke zloupotrebile institut javnog sektora i preobrazile ga u visokoudobno utočište za svoje "kadrove", aktiviste i članove, moglo se lepo čuti na nedavnom skupu sindikalista beogradskih javno- komunalnih preduzeća. U pojedinim sredinama čak 80 odsto uposlenih na neodređeno vreme su administrativci, dok su oni koji rade konkretne poslove, asfaltiraju puteve, šire kanalizaciono-vodovodnu mrežu, vode računa o grejnom sistemu ili voze i popravljaju autobuse uposleni na određeni rok.

Posledica je to stranačke politike da članove zapošljava na stalna, lakša i bolje plaćena mesta, a da glavne radove poveri onima sa manje zajemčenim radnim statusom. Situacija je dobro poznata i Novosađanima, kulminirala je pre dve, tri sezone kada se ustanovilo da u administraciji JP "Čistoća" ima oko 230 administrativaca sa srednjom školskom spremom, kakvi ovoj fimi gotovo da i nisu potrebni, dok glavni posao skupljanja, dovoženja i sortiranja smeća obavlja 170 fizikalaca angažovanih preko studentskih zadruga i agencija. Posledice su da grad koji je prvi u Srbiji počeo selektovati odlaganje smeće i započeo reciklažu, sada se vratio na davnašnje stanje da sav otpad nabija u isti kontejner, što onemogućava kvalitetno odlaganje.

Sve manje đaka, sve više nastavnika

Cifre u ružnom svetlu prikazuju i prosvetne radnike, esnaf koji zgodnu poziciju uporno i uspešno koristi da štrajkovima i pretnjom štrajkovima godinama ne dopušta bilo kakvo umanjenje, mada je svakom jasno da je upravo u ovoj deletnosti preuposlenost i najveća. Razlog je dobro poznat: Srbija doživljava demografski kolaps; po popisu iz 2011. godine, broj učenika je za 31 odsto manji nego dve decenije ranije, a broj uposlenih je za 29 odsto veći.

Jednostavna računica kazuje da je broj nastavnika i školskog osoblja bar dvostruko veći od potrebnog, ali se prosvetari opiru bilo kakvim promenama. Cifre koje je predočilo ministarstvo za upravu pokazuju da, kada više nisu mogli da uvode dodatne, dopunske, sekcijske časove, produžene boravke, itd, nastavnici su male osnovce obavezivali sa 23 premda je dopušteni maksimum 20, a nešto starije sa 28, dok je norma 25 časova nedeljno.

Dakle, ovo što je ponuđeno kao početak reforme, obična je politička mimikrija i više liči upravo na očuvanje postojeće hiperdimenzioniranosti javnog sektora. (Živan Lazić)