Ovo je za "Glas Srpske" rekao lingvista i akademik prof. dr Ivan Klajn, koji je celokupno stvaralaštvo posvetio negovanju srpske jezičke kulture. Pamti, kaže, doba kada su sve govorne emisije na televiziji bile unapred napisane, pa su ih čitali spikeri.
"Onda su se pojavili voditelji, koji slobodno govore i improvizuju, i ja sam već onda pomislio: sad više nema lektorske intervencije, pa će mnoge nepravilnosti iz svakodnevnog govora početi da se šire preko malog ekrana i da stiču popularnost među gledaocima. To je ipak bio mali, vrlo mali korak kad se uporedi s današnjim rijalitijima, gde i najgore psovke i besmislice, kao i neknjiževni i dijalekatski govor prolaze bez i najmanje kontrole", ukazuje Klajn.
Pojedinci su, dodaje, nekada mogli mnogo da urade na očuvanju, razvijanju i izučavanju srpskog jezika (Vuk Karadžić i Đura Daničić), ali u današnjem masovnom, tehnicizovanom i globalizovanom društvu pojedinac ne može mnogo ni da pomogne ni da naškodi nacionalnom jeziku.
"Odgovorne su institucije, pre svega vlada i ministarstva, ali njima je jezik uvek bio jedna od poslednjih briga. Od naučnih institucija, mislim da je najviše uradila Matica srpska, i njen Pravopis je jedini normativni priručnik koji je poznat i opšteprihvaćen (pre svega u školama, a manje u novinskim redakcijama, kod izdavača i u državnim ustanovama koje se obraćaju javnosti)", ističe Klajn i podseća da je, što se Srpske akademije nauka i umetnosti tiče, Pavle Ivić učinio značajan korak unapred kada je 1997. osnovao Odbor za standardizaciju srpskog jezika.
Odbor je, priseća se, doneo niz odluka o različitim jezičkim dilemama, prvih pedeset je objavio u posebnoj knjizi, ali nikada nije uspostavio odgovarajuću saradnju sa širom javnošću.
"Ni saradnjom sa Ministarstvom prosvete ne možemo da se pohvalimo. Više puta smo im skretali pažnju na činjenicu da se u srednjoj školi, pod nazivom predmeta "Srpski jezik i književnost", predaje uglavnom samo ova druga, ali iz ministarstva nikad nije bilo odgovora. Trebalo bi proširiti i pojačati lektorsku službu, ali u poslednje vreme, kako čujem, mnoge redakcije - i u ozbiljnijim listovima, da o tabloidima i ne govorimo - uopšte nemaju lektora", primećuje Klajn.
Utešno je, nastavlja, jedino što su poslednjih meseci preduzete akcije kao što su "Sačuvajmo srpski jezik", "Negujmo srpski jezik" i emisija "Srpski na srpskom". Nada se da takve akcije prate nastavnici i lektori, da ih prenose đacima odnosno novinarima, i da će se ovi potruditi da ih zapamte.
"Ćirilica je stvarno ozbiljno ugrožena. Mnogi u tome vide svesno dejstvo nekadašnjih komunista, današnjih ustašoida u Hrvatskoj, evropske zajednice i tako dalje. Treba, međutim, imati u vidu da je, jedini od svih evropskih jezika, srpskohrvatski u Jugoslaviji imao dvoazbučnost: ne zamenu jednog pisma drugim, kao u rumunskom ili turskom, nego dve abecede u istovremenoj upotrebi", naglašava Klajn za "Glas Srpske".
Po zakonu, napominje, one su oduvijek bile ravnopravne, ali održati ravnopravnost u praksi mnogo je teže jer su mnoga slova ista ili slična u jednom i drugom pismu.
Ceo razgovor novinara "Glasa Srpske" sa prof. dr Ivanom Klajnom možete pročitati
OVDE.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Kamionom usmrtio stariju ženu u Zaječaru")
Komentari 7
@Jovana
Anon
@Anon
Rec ''skandalozan'' (kao pozajmica iz francuskog) postoji u srpskom jeziku vec dva i po veka.
A sve pod uticajem drage nam brace iz Rusije, gde je bilo nobles govoriti francuski pa smo onda videli kako se zabe potkivaju.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar