Grupa profesora sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu u studiji "Dohodna nejednakost u Srbiji" nudi odgovore na pitanja kako raslojavanje utiče na ekonomiju i politiku, šta su njegovi uzroci i kako smanjiti nejednakosti u zaradi, prenosi
N1.
Profesorka na Ekonomskom fakultetu i jedna od autorki studije Jelena Žarković Rakić, dodala je da nejednakost u Makedoniji ili BiH nije značajnije manja u odnosu na Srbiju, ali da velika razlika postoji u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku.
"Politike koje su te zemlje odabrale već nakon sticanja nezavisnosti, bile su drugačije u odnosu na Srbiju, i to da zanemarimo devedesete, već u odnosu na 2000-te. I Slovenija i Hrvatska opredelile su se za moderan, progresivan poreski sistem, gde što više zarađujete, više dajete državi. Mi smo se odlučili za jedinstvenu poresku stopu za sve. Rekli smo tada da će nam to pomoći da budemo konkurentniji, ali to nije bilo ključno za investitore, a odlučili smo da bogatije ne oporezujemo koliko i druge zemlje", objasnila je Žarković Rakić.
Čak i to što su mere štednje bile osmišljene tako da zaštite radnike koji imaju najniže plate i penzionere sa najnižim primanjima, to nije doprinelo smanjenju nejednakosti, podseća Žarković Rakić i dodaje da su na to uticale neke druge sile, poput tržišta rada.
Izvršna direktorka Centra za istrživanje javnih politika Tanja Jakobi izjavila je da Srbija ima nasleđenu jako lošu obrazovnu strukturu.
"Imamo puno radnika koji su izgubli posao tokom privatizacije, a nisu imali mogućnost da se dokvalifikuju ili nađu drugi psoao. Imamo obrazovni sistem koji obrazuje ljude da sede na birou", istakla je ona.
Dodala je i da otvaranje radnih mesta koja proizvode samo niske plate, samo proširuje krug nejednakosti, jer čest je slučaj da deca iz porodica sa niskim primanjima ne mogu da ostvare bolje rezultate u školi i napreduju na taj način.
Jakobi primećuje da Vlada uvek svoje mere predstavlja na takav način da ispada da štiti najugroženije, a onda na kraju imamo rezultate koji pokazuju da je Srbija po nejednakosti između najsiromašnijih i najbogatijih, najgora u odnosu na EU i zemlje regiona.
Govoreći o srednjoj klasi, gošće N1 istakle su da su ipak najsiromašniji ljudi najviše pogođeni, dok je srednja klasa uspela nekako da se izbori za svoju poziciju posle 2000. godine. Pogođen je zapravo bio niži deo srednje klase – na primer, ljudi koji su pristojno zarađivali u fabrikama, a onda su se usled privatizacije i gubitka posla našli u potpuno drugačijem položaju.
Navele su i da su u Srbiji i dalje skromna izdvajanja za socijalna davanja, tek oko 0,3 odsto BDP-a što je upola manje u odnosu na Sloveniju. Pozitivno je što socijalna davanja nisu smanjivana za vreme krize, ali nije dobro što su ona i dalje niska.
.jpg "Za nedelju dana saobraćajna policija na putevima Srbije otkrila 36.000 prekršaja")
Komentari 3
/
Razlika izmedju srbije i sveta je sto srbija taj svoj sistem prosiruje
Osim baletane imate i nove departmane u drzavi bez privrede za te smerove.
Mozda njih 5 moze nesto raditi po srbiji
Najveci problem je ipak: gde oni nadju te nazovi strucnjake za nove departmane.
Za jednog znamo:ppbegao je u direktore muzeja
Blinky Bill
Eto, popravio sam.
Druga stvar, jeste da obrazovni sistem nije savršen, ali ako jedan deo ljudi ima problem u pronalaženju posla, to ne mora biti krivica obrazovnog sistema. Obrazovni sistem stvara određene stručnjake, a to što naše društvo posle tog stručnjaka koristi tako što će on prodavati gaće na pijaci je drugo. A što naše društvo danas nekog stručnjaka ne ume da iskoristi na pravi način nije nipošto razlog da se ta struka ne obrazuje.
Posmatrač
Razlikuju se uglavnom po ambicijama studenata.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar