U odnosu na Zakon o ozakonjenju iz 2015. godine koji je striktno zabranio divlju gradnju, ali se ipak ne sprovodi efikasno, novim izmenama država još jednom pokušava da se izbori sa nelegalnom gradnjom, a jedna od ključnih je upravo ova.
Svi objekti koji ne mogu biti legalizovani, a oni koji potvrdu o tome dobiju i nakon žalbe, biće srušeni odmah i više se neće čekati okončanje postupka pred Upravnim sudom. Ukoliko se ispostavi na kraju postupka da je nekim slučajem srušeni objekat ipak trebalo da dobije dozvolu za legalizaciju, država ovim zakonom na sebe preuzima odgovornost da nadoknadi štetu vlasniku tog objekta, piše Danas.
Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević misli da je novo rešenje, odnosno dopuna zakona, rigoroznije prema onima koji su bespravno gradili i da je svakako bolje od prethodnog rešenja iz aktuelnog Zakona.
"Ovo rešenje je bolje od prethodnog, svakako rigoroznije, ali definitivno nije neustavno. Upravni sud nije sud iz opšte nadležnosti, on ocenjuje odluke koje donose organi javne uprave, oni ne odlučuju punom jurisdikcijom", kaže Ivošević za Danas.
Kako dodaje, činjenica je da svako pre nego što počne da gradi mora da dobiju dozvolu za gradnju, što mnogi do sada nisu poštovali.
"Ko je počeo da gradi bez dozvole treba da bude srušen", naglašava Ivošević.
Trenutno je tako da svako ko pokrene upravni postupak odlaže rušenje objekta za koji ni iz dva pokušaja nije mogao da dobije dozvolu da legalizuje. U Predlogu novog zakona navodi se i da nijedan objekat koji je izgrađen posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju novembra 2015. godine ne može biti predmet legalizacije i da će biti srušen. Osim toga, započeti postupci ozakonjenja moraju se završiti u narednih pet godina, a ukoliko se to ne desi biće doneto rešenje da se zahtev za legalizaciju odbija.
Od kada je pre tri godine stupio na snagu Zakon o ozakonjenju doneto je 176.984 rešenja o ozakonjenju, a srušeno je tek nekih 500 objekata.
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije kaže da je aktuelni zakon o ozakonjenju trebalo da reši problem bespravne gradnje i da je svako ko je gradio bez dozvole trebalo da odgovara krivično i ide u zatvor.
"Od toga nije bilo ništa. Kao da je tek tada počela da divlja bespravna gradnja, uništeni su Beograd i Novi Sad i mnogi gradovi. Nicale su zgrade i objekti tamo gde nikako ne bi smeli da budu, u zonama gde je gradnja strogo zabranjena i niko za to ne odgovara, ništa nije srušeno", ističe Rodić.
On podseća da u razvijenim državama pojam bespravne gradnje ne postoji, a ne veruje da će novi zakon doneti nešto novo jer je problem uvek isti: zakone koje imamo ne sprovodimo.
"Džabe nam da donosimo zakone kad ih ne sprovodimo. I druga stvar, ko će da ruši te objekte? Zna se ko gradi bespravno. Znamo ko su vlasnici tih objekata, ko će smeti da ih ruši? Imate Mihajlovac, zgradu koja ide iznad šina, kod beogradskog Hipodroma je napravljen objekat koji izlazi na ulicu, u celom Beogradu imate 2.000 klizišta na kojima su podignute zgrade. Ko će da ruši zgradu na vrhu Kopaonika, objekat u Golf naselju, devet spratova zgrade iznad Aleje velikana ili osam spratova zgrade na mestu gde nije dozvoljeno da se gradi više od dva sprata", pita Rodić.
Podsetimo, procena je da u Srbiji ima oko dva miliona nelegalno izgrađenih objekata ,navedeno je u obrazloženju izmena i dopuna Zakona o ozakonjenju. Ta brojka je daleko manja od procene Republičkog geodetskog zavoda, prema kojoj takvih objekta ima oko pet miliona. Šta je još predviđeno novim zakonom, možete pročitati
OVDE.
.jpg "Na devojčicu naleteo automobil u Zemunu: Sa teškim povredama i bez svesti prevezena u Urgentni")
Komentari 3
Natalija
Treba menjati državne službenike a ne zakone
ex chapman
ludilo
I tako ostalo je prizemlje "Spasilde" i dan danas 10 metara u regulaciji najprometnijeg bulevara, ceo grad je 15 godina zaobilazi...a iznad su 2002. srušene dve etaže!?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar