Od više desetina gradova u kojima su građani iskazivali svoje neslaganje s politikom aktuelnih vlasti, odmaknuti od političara, došlo se do karavana opozicionih lidera koji "Slobodnu zonu", koju vlasti nazivaju šatorom, sele po gradovima Srbije.
Svemu tome doprinelo je
mnoštvo nepromišljenih postupaka, opšta konfuzija i promene planova, ideološka razmimoilaženje i nedoslednost, piše danas
Insajder.
Tako se od građanske akcije koja je bila vidljiva, za šest meseci došlo do subotnjih šetnji uz formiranja stručne grupe za pregovore koju vlast ignoriše, insistirajući na razgovoru u parlamentu.
Po kiši i snegu, predvođeni najpre transparentnom "Stop krvavim košuljama", a zatim i "Jedan od pet miliona", više hiljada građana protestovalo je prethodnih šest meseci u Beogradu i drugim gradovima. Protesti su praktično počeli u Kruševcu, gde je Savez za Srbiju 30. novembra organizovao protest pod nazivom "Stop krvavim košuljama", a povod je bio napad na lidera Levice Srbije Borka Stefanovića.
Jedini zahtev tada bio je da "prestane nasilje" i da budu otkriveni nalogodavci napada na Stefanovića, ubistva lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića i napada na novinara Milana Jovanovića.
Od tada, međutim, na gotovo svakom narednom protestu ispostavljani su novi zahtevi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je više puta poručio da nema o čemu da razgovara s liderima opozicije. Njegova opaska da neće ispuniti nijedan zahtev, makar se okupilo pet miliona ljudi je dovela je i do slogana protesta - "1 od pet miliona". Ipak, naveo je, želi da razgovara s nezadovoljnim građanima ne precizirajući ko bi bili njihovi predstavnici ukoliko to nisu politički lideri.
Vraćanje smanjenih penzija penzionerima, ukidanje lažnih diploma, fer izborni proces, smena ministra policije Nebojše Stefanovića, ostavka direktora RTS-a Dragana Bujoševića, glavnog i odgovornog urednika informativnog programa Nenada Lj. Stefanovića, ostavke ministara prosvete i zdravlja Mladena Šarčevića i Zlatibora Lončara, otkrivanje ko je rušio u Savamali… samo su neki od zahteva koji su se mogli čuti.
Definisanje jasnih zahteva došlo je tek na protestu 13. aprila u Beogradu, na koji su došli građani iz više gradova Srbije, a koji je trajao više od četiri i po sata i to pod sloganom "Svi kao jedan".
Objedinjeni zahtevi, kako su organizatori naveli, su: formiranje zajedničke komisije vlasti i opozicije za definisanje fer i poštenih izbornih uslova, izbor novog sastava REM-a koji bi na ravnopravnim osnovama predlagale poslaničke grupe vlasti i opozicije i izbor tehničkog rukovodstva i uređivačkog kolegijuma informativnog programa RTS-a i RTV-a u kojima će članove jednako predložiti i vlast i opozicija. Ubrzo je formiran i stručni tim ljudi za pregovore s predstavnicima vlasti.
Dva meseca kasnije, isti stručni tim predstavio je zahteve i preporuke u oblasti slobode medija i regularnosti izbora kojima bi se, kako se navodi, u narednih šest meseci mogli stvoriti uslovi za fer i slobodne izbore.
Sve isporučene zahteve predstavnici vlasti su ignorisali ocenjujući ih kao "smešne i besmislene".
Već na prvom protestu u Beogradu pojavile su se nesuglasice oko najavljenih govornika i oko toga ko "treba" i "sme" da govori. Prvo je Demokratska stranka Srbije saopštila da neće učestvovati u protestnoj šetnji jer je najavljeno učešće glumice Mirjane Karanović koja je, prema njihovoj oceni, "često iznosila antisrpske stavove".
Iako najavljeni kao govornici, na samom protestu nisu govorili ni Karanović, niti košarkaški trener Duško Vujošević, što je kasnije obrazloženo time da su organizatori imali "dojavu" da će biti incidenata ukoliko oni budu govorili. Karanović i Vujošević su istakli da odluka da ne govore nije bila njihova, već organizatora protesta.
Na samom početku protesta u javnosti se spekulisalo ko ih organizuje, a ko finansira. Iako je tada naglašavano da skupovi nisu stranački, niti su u kolonama građana bila vidljiva stranačka obeležja, činjenica je da su predstavnici opozicionih stranaka i pokreta često bili na čelu kolona.
Upravo ovu činjenicu predstavnici vlasti iskoristili su da okarakterišu proteste kao političke, tvrdeći da se opozicija krije iza građana.
Sličnu sudbinu imali su i protesti Protiv diktature 2017. Prvi je organizovan 3. aprila, a učesnici su se okupili na poziv preko društvenih mreža. Nakon kreiranja frakcija, formiranja "Protiv diktature" i "Sedam zahteva" zbog neslaganja oko daljeg pravca delovanja - protesti su se naprosto ugasili. Za razliku od tih protesta kada su demonstranti nedeljama odbijali saradnju s političkim partijama, sadašnje proteste političke partije su relativno lako preuzele, nastojeći da kapitalizuju mobilizaciju građana nezadovoljnih vlastima.
Lideri opozicije dugo su se ograđivali uz tvrdnju da su na protestima kao građani i izbegavali su da govore na protestima. Svoja obraćanja su najpre počeli po gradovima u Srbiji, da bi u Beogradu preuzeli govornicu tek sredinom aprila i to na protestu koji je najavljivan kao "istorijski". Tada međutim, na višesatnom protestu, nije poslata jasna poruka.
Početkom februara, kada su stranke i pokreti opozicije, kao odgovor na zahteve građana koji protestuju, predstavile Sporazum s narodom. Kako su lideri Saveza za Srbiju naveli nakon usvajanja, opozicija se sporazumom obavezala, između ostalog, da će se zajednički boriti za slobodne medije i poštene izbore, ali i da, ukoliko se ne ispune uslovi za fer izborni proces, na izborima neće učestvovati.
Ipak, ostaje činjenica da lideri opozicije građanima nisu ponudili ništa osim šetnji i govora i dokazivanja da je protest doneo neke rezultate – kao što je optužnica protiv Dragoljuba Simonovića, bivšeg predsednika opštine Grocka koji je optužen kao nalogodavac paljenja kuće novinara Milana Jovanovića. Jedan od rezultata je pritisak građana na opoziciju kako bi bila jedinstvena, što je dvosekli mač. Mnogo je onih među demonstrantima koji ne žele da šetaju s ideološki potpuno različitim strankama i njihovim liderima.
Inače, neretko su na protestima vlastima postavljani rokovi za ispunjenje zahteva posle kojih se nije dešavalo ništa. Tako je na primer, jedan od prvih zahteva bio i "više medijskog prostora za opoziciju na RTS-u", kao i da protestna okupljanja dobiju pet, umesto jednog minuta u Dnevniku RTS-a.
Da je vlast ipak obratila pažnju na poteze opozicije dokazuju brojne aktivnosti. Tako je, kao svojevrstan odgovor protestima širom Srbije, organizovana kampanja "Budućnost Srbije" tokom koje je predsednik najavio da će obići sve okruge. Ipak, kako je opadao intenzitet protesta, tako su se proredile posete u okviru kampanje, pa je tako poslednji miting održan u Beogradu, 19. aprila, svega nekoliko dana nakon velikog mitinga protivnika vlasti u Beogradu. Jedan od poteza koji je, po svemu sudeći, odgovor na akcije opozicije je i dolazak Vučićevih pristalica sa Severa Kosova peške na miting Budućnost Srbije.
Prethodno su tokom "Ibarskog marša" članovi Lokalnog fronta peške došli na miting kojim je odata pošta ubijenom Oliveru Ivanoviću. Predstavnici vlasti su tako, svojevremeno najavili i štrajk glađu kao odgovor saznanja da opozicioni predstavnici razmatraju ideju o štrajku glađu kao sredstvu za postizanje cilja – oslobađanja medija i stvaranja fer izbornih uslova.
.jpg "Novosađani, pripremite se: U ponedeljak počinju prijave za subvencije za bicikle")
.jpg "SSP: Uvesti vanrednu situaciju u Užicu zbog požara na deponiji, rukovodioci da podnesu ostavke")
.jpg "Nožem ubo policajca koji ga je zaustavio na Pančevačkom putu, nađena droga")
_zandarmerija_grb.jpg "MUP povodom smrti brata osumnjičenog za ubistvo male Danke: Utvrđuju se činjenice i okolnosti")
Komentari 12
Pedja
Vučić ne može na svom mitingu da okupi ni hiljadu ljudi koji nisu plaćeni ili prinudno dovedeni. To je ono o čemu vi Vučići treba da mislite. Brinite svoje brige, biće ih sve više.
NIA
/
ovo je vrlo bitna stavka ako misli da nastavi u onom broju kako su poceli
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar