Petnaest vrsta već je iščezlo iz Srbije (npr. ruševac, beloglava patka, mala droplja, crni strvinar i istočni trstenjak), piše Nova ekonomija.
Za još nekoliko kritično ugroženih (uključujući i sada već čuvenog orla krstaša, veliku droplju i morskog žalara) opstanak je krajnje neizvestan i zavisi od nekolicine preostalih jedinki, pokazuje nedavno objavljena publikacija "Crvena knjiga faune Srbije III – ptice".
Većina vrsta ugrožena je usled raznih vidova uništavanja staništa (pre svega zbog nekontrolisane izgradnje turističke ili energetske infrastrukture, eksploatacije šuma ili intenziviranja poljoprivrede). Ipak, neke od njih još uvek su lovne vrste (npr. grlica, jarebica, prepelica, jastreb i dr) što znači da ih ugrožava legalna ekploatacija, koju nažalost prate i masovni slučajevi kršenja zakona.
Deo ugroženih vrsta ne živi samo u udaljenim i divljim predelima, već nastanjuje staništa u našoj neposrednoj blizini i direktno zavise od načina na koji koristimo prostor.
Moguće im je pomoći relativno malim (izvodljivim) modifikacijama poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva ili uređenja gradova i sela. Proširivanje mreže zaštićenih područja spada takođe među ključne mere zaštite koje predlažu stručnjaci.
Gotovo sve ugrožene ptice u Srbiji zaštićene su zakonom, ali za većinu njih preporuka je unapređenje primene zakona na terenu i ulaganje u aktivnu zaštitu, odnosno unapređenje uslova za opstanak. Zaista, nekolicina ugroženih vrsta koje se u Srbiji naglo oporavljaju (npr. modrovrana Coracias garrulus i beloglavi sup Gyps fulvus) su upravo ptice u čiju se zaštitu ulaže mnogo napora.
Opširnije u tekstu Nove ekonomije
OVDE.
Inače, kako je ranije saopštilo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije najmanje 2.000 ptica otrovano je na teritoriji naše zemlje u proteklih deset godina.
Od 1975. godine trovanje grabljivaca je zakonski zabranjeno, međutim, tradicija korišćenja otrova u rešavanju sukoba sa divljim životinjama još nije iskorenjena. U današnje vreme glavni razlog za postavljanje zatrovanih mamaca je i dalje sukob sa grabljivcima poput vuka, lisice i šakala, a u poslednje vreme otrovni mamci su sve češće namenjeni napuštenim i vlasničkim psima. Zatrovani mamci se koriste podjednako i u gradskim kao i u seoskim sredinama i to zabrinjava, jer je postavljanje otrova na javnim površinama ne samo zločin protiv prirode, već i zločin protiv javnog zdravlja, navode u Društvu za zaštitu ptica.
Nesavesno korišćenje pesticida, naročito onih zabranjenih, takođe dovodi do stradanje divljih životinja. Zabranjeni pesticidi i otrovi se koriste za pravljenje otrovnih mamaca sa ciljem da usmrte divlje i domaće životinje. Veliki problem predstavljaju otrovi kao što su derivati karbofurana i strihnina, koji se mogu kupiti nelegalno. Iako je Furadan, derivat karbofurana, zabranjen za prodaju još 2014. godine i dalje se dešavaju slučajevi trovanja ovom supstancom.
.jpg)
Komentari 10
Giga Moravac
Mad Hatter
Vidim, nema sendvič divizije da prosipaju nebuloze na ovu temu.
Korov
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar