Savić za Sputnjik kaže da ako želimo da budemo humano i odgovorno društvo, o tome treba da razmislimo, ali i da bi dobra analiza koja je za tako nešto neophodna verovatno pokazala da za to nije potreban neki ogroman iznos sredstava.
Hrvatska i Severna Makedonija su takvu meru već najavile. U Hrvatskoj bi više od 50.000 onih koji su navršili 65 godina života i nemaju ni dana radnog staža ili su na radnom mestu proveli manje od 15 godina, trebalo da počnu da primaju takozvanu socijalnu penziju. Ona bi bila ravna najmanjoj penziji, koja iznosi blizu 970 kuna, odnosno 15.000 dinara.
Žitelji Severne Makedonije neće morati da imaju dana radnog staža u knjižici, ali da bi dobili socijalnu penziju od 100 evra, moraju da imaju 15 godina života u toj državi, pod uslovom da nemaju sopstvenu imovinu i imovinska prava od kojih mogu da se izdržavaju.
Gotovo 250.000 ljudi koji imaju više od 65 godina nisu na spisku korisnika Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO), odnosno žive bez penzije. Prema poslednjem popisu stanovništva, u 220.000 domaćinstava bar jedna osoba ne prima penziju, dok u oko 18.000 domaćinstava penziju ne uživa nijedna.
Savić podseća da zemlje takozvane socijalne demokratije, posebno skandinavske, imaju izuzetno dobru socijalnu politiku i da svi ljudi, bez obzira na to da li su u penziji ili ne, imaju primanja koja im podmiruju osnovne životne potrebe. On napominje i da je reč o privredno razvijenim državama, za razliku od naše, ali i da Srbija treba da razmotri kakve su joj mogućnosti i da sačini dobru i detaljnu analizu stanja.
"
Samo treba naći meru koliki je to iznos i kojim ljudima to dati, što je možda čak i važnije, jer mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja nema socijalne karte. Treba napraviti dobru analizu ko je to socijalno ugrožen, koliko je takvih ljudi, koliko bi godina to primali i koliko to na godišnjem nivou podrazumeva izdvajanja iz budžeta Srbije", ističe sagovornik
Sputnjika.
Uprkos narastajućem siromaštvu, izdvajanja za socijalnu zaštitu u budućnosti biće još manja. U Programu ekonomskih reformi 2019-2021 Vlade Srbije navodi se da je očekivano da učešće rashoda za socijalna davanja opada sa 15 odsto BDP koliko je iznosilo u 2017. godini na 14,2 odsto BDP u 2021. Opširnije o socijalnoj pomoći i činjenici da je ona u Srbiji upola manja od minimalnih životnih potreba, možete čitati
OVDE.
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
.jpg)
Komentari 19
ovako
Na sta smo
Hocu reci da od svega toga nece biti nista.
/
Jesam za ovo.
Nece imati svi srecu da dobiju posao posle otkaza niti kao frilenseri mogu da se takmice sa mladjima.
Neki su rodjeni ovde bez povlastica dobijenih dolaskom u ns, nisu clanovi partije ili nemaju nikoga na poziciji
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar