Menu 021

RSE: Sud u Srbiji i dalje poziva građane Kosova na odsluženje kazne

Tokom prošle i ove godine sudovi iz Srbije nastavili su da upućuju osuđenim licima čije je prebivalište na Kosovu pozive da se jave na izdržavanje kazne zatvora u kazneno-popravnim zavodima u Srbiji, piše Radio Slobodna Evropa.
Info 08.08.2020. | 15:55 > 22:08
RSE: Sud u Srbiji i dalje poziva građane Kosova na odsluženje kazne
Foto: Pixabay
Samo iz Osnovnog suda u Leskovcu, upućeno je na desetine poziva građanima Kosova, među kojima su, kako se navodi u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Albanci, ali i Srbi i druge nacionalnosti, sa zahtevom da se jave na izdržavanje zatvorske kazne u kazneno-popravnim zavodima u Nišu i Ćupriji.
 
Iz Suda u Leskovcu navode da se na pozive niko nije odazvao.
 
Novica Dimitrijević, zamenik predsednika Osnovnog suda u Leskovcu u pisanom odgovoru za RSE ističe da je u delu javnosti stvorena slika da sud postupa selektivno i na izdržavanje kazne zatvora poziva samo osuđenike albanske nacionalnosti, što, kako je rekao, nije tačno.
 
"Zakon je jednak za sve, imamo pravosnažne i izvršne presude donete od strane sudova Republike Srbije i postupamo shodno Sporazumu o privremenom prenošenju nadležnosti, u okviru kojeg se nalaze i postupci izvršenja kazne zatvora. Sve se radi po zakonu i potpuno transparentno, bez namere da se bilo ko lično uznemirava", naveo je Dimitrijević.
 
Osnovni sud u Leskovcu, međutim, nije u odgovoru za RSE naveo koji broj poziva je upućen građanima Kosova albanske nacionalnosti, u odnosu na druge. Među slučajevima, međutim, ima i građana koji su osuđeni po Krivičnom zakonu za krivična dela napad na ustavno uređenje iz člana 114 Krivičnog zakona Jugoslavije (KZJ), terorizam iz člana 125 KZJ ili udruživanje radi neprijateljske delatnosti iz člana 136 KZJ. Za ova dela uglavnom je suđeno Albancima sa Kosova.
 
Ministar pravde na Kosovu Seljim Seljimi izjavio je za RSE da se pozivi srpskih sudova vraćaju nazad kao neizvršeni, "jer su u suprotnosti sa pravnim sistemom Republike Kosova".
 
"Samo danas smo vratili dva takva", kazao je Seljimi.
 
Po njegovim rečima, u kosovsko Ministarstvo pravde stižu pozivi za izdržavanje kazne, uglavnom iz Leskovca, i uglavnom se ne odnosi na ratne zločine, već na krivična dela počinjena ili za koja se sumnja da su počinjena tokom devedesetih.
 
Seljimi dodaje da Kosovo i Srbija nastavljaju da pravno sarađuju na osnovu sporazuma iz 2013, koji je dopunjen 2015. Međutim, u nedostatku direktne saradnje sa srpskim vlastima, komunikacija se odvaja preko Kancelarije specijalnog predstavnika EU na Kosovu i Kancelarije EU u Srbiji.
 
Inače, jedan takav nalog Osnovnog suda u Leskovcu prošle godine dobio je bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova, ratni invalid iz Gornje Kline kod Skenderaja (Srbice), Hašim Mecinaj (64).
 
Njemu je tada bilo naloženo da se javi Kazneno-popravnom zavodu u Nišu 1. jula 2019. radi, kako je navedeno, izdržavanja kazne zatvora u trajanju od 13 godina, a na osnovu presude Apelacionog suda u Kragujevcu iz 2013. Ukoliko se ne javi, u nalogu piše da će se sprovesti prinudno. Iz Apelacionog suda u Kragujevcu potvrdili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je Mecinaj osuđen za dva dela terorizma. Njemu je poziv dostavilo kosovsko Ministarstvo pravde, a preko Osnovnog suda u Mitrovici. Iz Ministarstva pravde Kosova, međutim, tada su objasnili da je Mecinaj samo upozoren na ono šta bi moglo da mu se desi u slučaju da putuje van Kosova.
 
Ministar Seljimi navodi da je Ministarstvo obaveštavalo građane, budući da uopšte nisu imali saznanja da se protiv njih vode sudski procesi a ni da su osuđivani u odsustvu, što je, kako je dodao, predstavlja flagrantno kršenje ljudskih prava.
 
Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava, ocenjuje da su pozivi sudova u Srbiji upućeni na adrese osuđenih lica na Kosovu sporni.
 
Ona u prvi plan ističe presude za krivična dela doneta znatno pre primene Briselskog sporazuma iz 2013. godine i Sporazuma o pravosuđu koji su 2015. parafirali tadašnji premijeri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa, a kojim se omogućila integracija pravosuđa na Kosovu.
 
"To su ona dela koja su po svojoj suštini politička dela i sudovi ne treba njima da se bave, jer je to politička igra", objašnjava Golubović.
 
Ona potvrđuje da su Albanci u tom periodu uglavnom osuđivani za krivična dela napad na ustavno uređenje i udruživanja radi vršenja neprijateljske delatnosti.
 
Mihailo Pavlović, advokat iz Beograda, podseća da je u drugoj polovini devedesetih godina vođen veliki broj postupaka protiv Albanaca koji, po njegovom mišljenju, nisu imali minimum uslova za pravično suđenje.
 
"Ti ljudi su bukvalno bili podvrgnuti prekim sudovima, njima se sudilo preko noći", rekao je Pavlović.
 
Postupci su, prema njegovim rečima, završavani bez ikakvih dokaza, presude su bile na višegodišnje kazne zatvora i uglavnom za dva krivična dela - terorizam i udruživanje radi vršenja neprijateljske delatnosti.
 
"Nisu imali prevodioca, neki nisu ni znali za šta im se sudi. Uglavnom su se optužbe zasnivale na njihovim priznanjima datim u policiji za koje su na suđenju tvrdili da su iznuđena jer su bili podvrgnuti torturi, maltretiranju, zlostavljanju", kaže Pavlović.
 
Za njega su presude donete u takvim okolnostima upitne.
Autor: Radio Slobodna Evropa
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest