Prilagođavanje nepoznatoj budućnosti: Hoće li državna pomoć ponovo otići onima kojima nije potrebna?

Slično kao lane, država Srbija i ove godine iz budžeta pomaže građane i preduzeća pogođene pandemijom. Nedavno je isplaćen prvi od tri polovine minimalca za prijavljenih 251.000 firmi koje upošljavaju 1,4 miliona građana. Kompanijama iz oblasti prevoza biće dodatno isplaćeno 600 evra po autobusu, dok će hotelijeri dobiti 350 evra po sobi, odnosno 150 po krevetu.

Očuvati radna mesta

Cilj je jasan - sačuvati radna mesta. Stoga je i uslov za primanje pomoći obaveza poslodavca da u određenom periodu ne otpusti više od deset odsto radnika, niti da u firmi bude isplata dividendi. Istovremeno, država planira i da pomogne građanima, pokušavajući da se fokusira na najugroženije. Tako će nezaposlena osoba dobiti 60, svaki punoletan građanin dva puta po 30 evra, dok će penzionerima uslediti i dodatnih 50 evra podrške.

Prigovor opozicije je da se aktuelna vlast koristi neočekivanom situacijom i budžetsku pomoć isplaćuje više kao formu kupovine glasova za izbore naredne godine, manje kao podršku preduzećima i ljudima da prežive i snađu se u pandemijom izmenjenim okolnostima. Osnov prigovora je činjenica da država podjednako pomaže i žestoko nastradale i one koji su jedva osetili posledice krize.

Penzioneri, oslonac svake vlasti, gotovo da su jedini sloj stanovništva sa kontinuiranom podrškom države.

Ugroženi teško dostupni

Vlast ističe da nema mehanizma da dođe do pojedinih ugroženih grupa. Sada se vidi koliko nedostaju socijalne karte, iz kojih bi se video status svakog stanovnika Srbije. Podrška nezaposlenima jeste prvi prioritet, ali država ima samo evidenciju sa tržišta rada.

Međutim, u nas je i do 300.000 onih koji žive od svakodnevnog posla, a nisu prijavljeni kao nezaposleni. Njima je pomoć egzistencijalno potrebna, ali državi nije lako da dođe do njih. Za sada, bez socijalnih karti, jedini način da ih obuhvati je preko akcije pomoći svim građanima.

No, u ovom slučaju dolazi do velikog odliva novca na one kojima tih 60 evra ne znače baš ništa. Ako je prošle godine i moglo da prođe objašnjenje o iznenađenosti i brzinom širenja zaraze, sada je teško pozivati se da nedostaju mehanizmi koji državnu pomoć čine efikasnom, time i opravdanom. Za godinu dana se moglo mnogo toga učiniti na kompletiranju baze podataka.

Možda su manje vidljive, ali izrazite neracionalnosti postoje i u pomoći privredi. Nema kriterijuma razdvajanja žešće od manje pogođenih. Svim samoprijavljenima se daje isto. Teže razumljivo, tim pre što su druge države dajući sličnu podršku preduzeća precizno kategorisali na osnovu pada prihoda i(li) umanjenja dobiti.

Pogubno naslanjanje na državu

Često komotno deljenje državnih para može biti pogubno. Oslonac na državnu pomoć je samo retka praksa u privredi, upravo zarad privremenog saniranja iznenadnih i drastičnih nevolja, kakva je svakako i pandemija. Opasno je kada se deli neracionalno i kada se oni koji baš nisu na udaru nesreće navikavaju na državu i budžetsku podršku.

Takva praksa je posebno pogubna u situacijama kakva nas je zadesila i odužila se evo već 14 meseci. Izvesno je da će potrajati i duže, nadajmo se u blažoj formi.

Takođe, postaje sve jasnije da će mnogo toga biti zanavek promenjeno. Digitalizacija i rad od kuće su samo prvi novi oblici rada sa kojima smo već srasli. Brojne delatnosti, pre svega one u kojima ima mnogo direktnih dodira ili bliskih susreta među ljudima, ubuduće će biti žestoko korigovane ili će se odvijati u krajnje redukovanom obliku.

Stoga menadžeri, ali i svi zaposleni, već sada moraju da sagledavaju moguće buduće forme sopstvenog rada i da ih postupno usvajaju.

Trajne promene

Možda narednih godina neće baš sve biti totalno drugačije nego danas, ali malo toga će se vratiti na ono kako je bilo. Za pojedine delatnosti biće dovoljno da modernizuju poslovanje i, svakako, obrate pažnju na mere zaštite. Drugi će morati da postojeće programe rada koriguju i dopune novim.

Za pojedine biće dovoljno samo da potraže nova radna mesta, međutim, mnogi će morati osmisliti nove delatnosti i nova zanimanja. Njima je pomoć najpotrebnija, verovatno i u dužem periodu.

Dobro je što od države nešto kane i do njih, bilo bi bolje da tih 60 evra dobijaju mesečno, a ne godišnje. Ipak, pun efekat podrške biće jedino ako u nekom razumnom roku nađu nov posao, novo radno mesto. Kada se jednom ova nevolja primiri, kriterijum za ocenu uspešnosti rada danas aktuelne vlasti biće upravo broj radnih mesta iznikao na osnovu prilagođavanja pandemijom izmenjenim okolnostima. Sve drugo biće daleko manjeg značaja.