Da li je 18 predmeta previše za gimnazijalce: Deca više uče, a manje znaju

Da li je 17, odnosno 18 predmeta previše za gimnazijalce tokom prve i druge godine školovanja? Jesu li preopterećeni ili je samo potrebno da bolje organizuju svoje obaveze?
Da li je 18 predmeta previše za gimnazijalce: Deca više uče, a manje znaju
Foto: Pixabay
Ova pitanja, oko kojih se danas dele roditelji, profesori, direktori škola i stručna javnost, nametnula je reforma gimnazija koja je, kada je pokrenuta pre tri godine, za cilj imala da "osavremeni plan i program posle čak 25 godina koliko nije menjan", prenosi Euronews Srbija
 
Sa reformom, gimnazijalci su u prvoj i drugoj godini dobili još šest novih izbornih programa (predmeta) od kojih imaju obavezu da izaberu dva, prema svojim afinitetima.
 
Roditelji, ali i mnogi nastavnici, tvrde da je reforma donela samo veće opterećenje za učenike, da đaci sada imaju 17, odnosno 18 predmeta u prvom i drugom razredu, svakog dana po sedam časova, a nekada i više. Prema njihovim navodima, gimnazijalci sada nemaju vremena za sekcije i vanškolske aktivnosti.
 
Glas protiv reforme prvi su digli roditelji u Gimnaziji u Čačku. Njih oko 1.000 potpisalo je peticiju kojom su želeli da skrenu pažnju nadležnim na opterećenost učenika po reformisanom gimnazijskom programu – fizičku, ali i psihičku.
 
Direktor gimnazije u Čačku Ivan Ružičić rekao je za Euronews Srbija da je reforma u obrazovanju dovela do toga da deca danas više uče, a manje znaju. Navodi da su izborni programi u gimnazijama ubačeni na račun smanjenja časova iz nekih drugih predmeta – stranog jezika, muzičkog, likovnog. Nastavnicima je fond časova kompenzovan kroz angažman na novim programima.
 
"Nastavnicima je ostao isti fond časova, oni nisu oštećeni, ali su oštećeni učenici. Muzičko i likovno svedeni su na 17 časova tokom školske godine. Tako se tražio prostor za nove programe", naveo je Ružičić.
 
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da je opterećenost učenika samo jedan od problema koje je donela reforma gimnazija, da su istoričari pokrenuli peticiju nezadovoljni promenama u tom predmetu.
 
"Reforma je krenula bez temeljne pripreme, bez pilotiranja. Mi smo od starta ukazivali na te probleme. Na žalost kod nas se deluje posledično, a ne uzročno", kaže Markov i napominje da učenici koji su krenuli po reformisanom program sada završavaju treći razred i da još uvek nemaju udžbenike.
 
 
Sa druge strane, direktorka Četrnaeste beogradske gimnazije Marija Miletić kaže da učenici jesu opterećeni, da imaju dosta predmeta, ali da đaci koji upišu gimnazije moraju u startu biti spremni na dobru organizaciju, te da su u problem oni koji imaju kampanjski pristup.
 
Smatra da kroz nove izborne programe đaci dosta dobijaju, jer to od njih zahteva timski rad. Navodi da je veći problem to što roditelji od učenika očekuju da imaju sve petice. 
 
"Složićete se da 18 predmeta niko od nas ne može odraditi na toliko vrhunskom nivou. Da li je neko podjednako dobar sportista i jak matematičar? Nisam sigurna. Možda postoje sporadični slučajevi. Ne možete očekivati vrhunskog sportistu u prestižnom IT stručnjaku. Mislim da su deca više iscepana jurenjem da prosek bude 5 zbog nekih daljih upisa, nego pronalaženjem sebe u određenoj grupi predmeta", pojasnila je.
 
Nadležni kažu da je opterećenje gimnazijalaca na nivou evropskog - 33 časa nedeljno. Mladen Šarčević, bivši ministar prosvete koji sada rukovodi kancelarijom za reforme, za Euronews Srbija najavljuje da rasterećenje učenika sledi i da je ono deo druge faze reforme, koja bi trebalo da startuje od 2022. godine. 
 
On je pojasnio da na tome već radi više od 100 ljudi, da će analizirati programi za sve predmete, da se vidi šta je suvišno i šta opterećuje učenike. Smatra da izborni programi ne opterećuju, da se zato i zovu programi, a ne predmeti i da je njihov cilj da đaci otkriju šta vole, da li imaju afinitete ka društvenim, prirodnim, medicinskim naukama, umetnosti.

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Станко

    20.06.2021 16:59
    Ха ха коментар
    Постоје предмети који су потреба за одређену школу. То је максимално 7-8 предмета. Још 2-3 по избору и неоптерећивати школство глупостима. Ако је неко завршио глупу школу, не треба му измишљати радно место и заглупљивати децу, а још мање треба да се организују студије за глупост.
  • Mile Prcikoza

    20.06.2021 15:19
    Skola iliti kamp za indoktrinaciju I zaglupljivanje. Dajte im jos 18 predmeta da postanu totalni debili.
  • V

    20.06.2021 15:03
    Koga briga za znanje treba obezbediti drzavne plate za tolike nastavnike!

    U nemackim fabrikama radimo kao jeftina radna snaga i to je najbolji pokazatelj kvaliteta naseg obrazovanja.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Raspisan konkurs za 50 javnih tužilaca

Državno veće tužilaca (DVT) raspisalo je oglas za izbor 50 javnih tužilaca u Srbiji, među kojima i za Tužioca za organizovani kriminal i Višeg javnog tužioca u Beogradu.

Čaba Der osuđen na 40 godina zatvora

Viši sud u Beogradu osudio je danas Čabu Dera na 40 godina zatvora, zbog teškog ubistva na podmukao način Beograđanina Nebojše Markovića 5. januara 2019. godine.