Vujanić: Promeniti zakon i kažnjavati svako napuštanje mesta nesreće

Autor: B92, Blic

Info

27.07.2021.

08:22 > 12:46

Slučaj sa Karaburme podsetnik je da bežanje sa mesta udesa nije retkost. Kakvu odgovornost mogu da snose oni koji produže dalje i koje su najefikasije sankcije za nesavesne vozače?

Vujanić: Promeniti zakon i kažnjavati svako napuštanje mesta nesreće

Foto: 021.rs

Vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoći onoga ko je tim prevoznim sredstvom povređen, prema Krivičnom zakoniku, biće kažnjen novčano ili zatvorom do tri godine. Ako je usled nepružanja pomoći neko teško povređen, onome ko je uzrokovao udes preti od šest meseci do pet godina zatvora. Oštrija kazna sledi ako je nastupila smrt povređenog - od jedne do osam godina zatvora.

"Sama činjenica da je neko pobegao sa lica mesta mogla bi da govori o odnosu tog lica prema samom delu, prema posledicama dela i odnosu prema sopstvenoj odgovornosti za posledice koje je proizveo. Međutim, u samom pogledu o odlučivanju o pritvoru nije primarno", rekla je predsednica Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Ivana Josifović.

Odgovornost, prema Krivičnom zakoniku, vozač može da snosi isključivo ukoliko se utvrdi da je osobu povređenu u saobraćajnoj nesreći ostavio bez pomoći.

Pri utvrđivanju, u obzir se uzimaju različite okolnosti, između ostalih, i da li je mesto gde se dogodila nesreća ruralno ili urbano i da li je u blizini bilo ljudi koji su mogli da pruže pomoć, piše B92.

"Da navedem jedan drastičan primer, recimo ako počinilac dela vidi iza sebe vozilo Hitne pomoći koje se zaustavlja, da li vi smatrate da je onda napravio takvu grešku. Tako da u Srbiji postoji ta razlika koja u recimo Bosni ne, u Bosni kada napustite lice mesta, gde je bilo povređenih, kojima ste mogli pružiti pomoć, kazna je tri godine zatvora", rekao je prof. Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta.

Prema rečima prof. Vujanića, najefikasnije su one kazne koje vozače najviše pogađaju.

"Treba znati da oduzimanje dozvole povlači sa sobom slušanje kursa i polaganje ispita kako bi vozač mogao da se vrati legalno za volan. Vozači mogu da prestanu da prave teške prekršaje jedino ako im preti kazna koja je neprihvatljiva i ako je ona izvesna", kaže Vujanić za Blic.

Tragedija na Karaburmi bi mogla da utiče da se promeni zakon i kažnjava svako napuštanje mesta nesreće, rekao je profesor Vujanić, dok šef katedre za bezbednost saobaćaja na tom fakultetu Krsto Lipovac očekuje da se oglasi Telo za koordinaciju bezbednosti u saobraćaju.

To telo čini čak sedam ministara, i ne znam zbog čega ćute, rekao je Lipovac za Blic i ocenio da činjenica da je tako tešku nesreću izazvao vozač koji je u prethodnom periodu dobio više krivičnih i prekršajnih presuda ukazuje da su nam krivični sistem, regulativa i sistem zaštite bezbednosti u saobraćaju nedorečeni.

"Možemo imati najstrože kazne na svetu, ali ako ih sistem ne sprovodi, one nemaju svrhu", upozorio je Lipovac.

Vujanić se osvrnuo na to da zakon ne smatra napuštanje mesta nesreće krivičnim delom ako povređenima ima ko da pomogne od očevidaca.

"Dovoljno je za to delo odrediti kaznu od šest meseci do godinu dana zabrane upravljanja vozilom da to promeni ponašanje mnogih bahatih vozača", mišljenja je Vujanić.

Da bi kaznena politika prema onima koji ne zaustave vozilo trebalo da se pooštri, Komitet za bezbednost saobraćaja napominjao je više puta. Ponavljaju predlog da se izmeni Krivični zakonik.

"Odredba koja kaže ko ostavi bez pomoći lice povređeno u saobraćajnoj nesreći treba da glasi ko ne ukaže pomoć licu u saobraćajnoj nesreći. Na taj način biće savršeno jasno da se kažnjava ona osnovna dužnost vinovnika saobraćajne nezgode, a to je da ukaže pomoć povređenom u saobraćajnoj nesreći, u suprotnom možemo na različite načine da tumačimo i da onaj koji je zapravo počinio nedelo može da se izvuče od odgovornosti", rekao je Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Odgovornost se, poručuje struka, utvrđuje u svakom pojedinačnom slučaju. Predsednica Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Ivana Josifović rekla je da moramo imati u vidu da Krivični zakonik ipak ima kao predmet jedan viši stepen ugrožavanja.

"Neke druge oblasti prava KZ regulišu to pitanje samog, faktički objektivnog napuštanja lica mesta. Pa recimo možemo da govorimo o pravu iz osiguranja, u smislu da onaj vozač koji napusti lice mesta, a da se ne ostavi svoje podatke gubi pravo iz osiguranja, pa bi u tom slučaju osiguravajuće društvo imalo pravo regresa prema tom vozaču, dakle sam bi snosio sve troškove i naknade štete", kaže Josifović.

Teme

saobraćaj KAZNE

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

Marko

27.07.2021 • 20:29

Ko je od svih navedenih davalaca mišljenja stručnjak za penologiju?
Šta ih čini takvim ekspertima za kaznenu politiku?

Jedan je advokat i prati optuženog eventualno do pravnosnažne presude. Dva su profesori saobraćajnog fakulteta (jedan u penziji) i bave se samim saobraćajem, a ne kaznenom politikom. Sagovornica je tužilac i bavi se optuženim do završetka procesa, eventualno možda ima susreta sa ponekim povratnikom.

Zašto na ovakve teme nikad ne govore ljudi koji se zaista razumeju u penologiju i kaznenu politiku, imamo li mi te stručnjake među 7 miliona ljudi ili ne?

1 1 0
ZX

27.07.2021 • 20:07

Znamo se

Jedna od odlika nebeskog naroda je bežanje sa mesta nesreće.

2 1 +1
ajme

27.07.2021 • 18:42

Da se uvede neki zakon koji dozvoljava građanima da silom primenjuju propise u slučaju odsustva reakcije ili nepropisnog rada institucija, šta mislite o tome? Sigurno je manje primitivno od ovog što sad imamo. Može i neki lex talionis, da vidiš kako će da se pazi. Ili neka lepo taj sudija što bi puštao i umanjivao kaznu da odsluži svoju korupciju i plus ostatak od kazne počinioca. Izeš zakon ako služi kao toalet papir i da bi pravnici sebi izmišljali postojanje.

1 0 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.