Autonomni ženski centar o inicijativi #NisamPrijavila: Žene nisu ćutale, već bile ućutkivane

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Info

27.12.2021.

09:06 > 09:26

Veliki broj žena na društvenoj mreži Tviter poslednjih dana deli svoja iskustva kada su trpele nasilje, a s fokusom na razloge zbog kojih nasilje nisu prijavile.

Autonomni ženski centar o inicijativi #NisamPrijavila: Žene nisu ćutale, već bile ućutkivane

Foto: Pixabay

Na heštegu #NisamPrijavila trenutno ima više od 15.500 tvitova u kojima su iskustva žena žrtava nasilja.

Javno otvaranje ove teme dogodilo se u subotu popodne, dan nakon što je korisnica ove mreže i članica Pokreta slobodnih građana Nina Stojaković podelila iskustvo svoje rođene sestre.

"Moju rođenu sestru Lidiju, koja godinama pati od depresije, je godinu i po dana u kontinuitetu tukao momak s kojim je živela. To smo saznali pre mesec i po dana kada je skupila hrabrost da ga ostavi i vrati se kod naših roditelja nakon sto je pokušala da se ubije. Jutros je bila u policiji u Milana Rakića gde joj je rečeno da ne mogu da urade ništa jer nema izveštaj lekara iako ima nekoliko svedoka, među kojima svog psihoterapeuta koji ju je video u modricama i kome je prvom sve priznala. Nakon što ju je doveo do takvog stanja da je završila na psihičkom lečenju zbog kog je ležala u bolnici nedeljama, neki novi terapeuti su videli ujede, modrice, pocepane usne... zašto nisu zvali policiju - ne znam. Besna sam i na komšije koji su noćima slušali da se u stanu pored dešava brutalno nasilje i nisu pozvali policiju već se žalili gazdarici stana na buku?! Besna sam na sistem koji ne pruža nikakvu zaštitu zenama koje muževi i momci mlate. Pa makar prijavile mesec dana kasnije!", napisala je Nina Stojaković.

Priču koju je podelila u celini pročitajte u sledećem nizu na Tviteru.

Moju rođenu sestru Lidiju, koja godinama pati od depresije, je godinu i po dana u kontinuitetu tukao momak s kojim je živela. To smo saznali pre mesec i po dana kada je skupila hrabrost da ga ostavi i vrati se kod naših roditelja nakon sto je pokušala da se ubije.
— Nina Stojaković (@niinochka) December 24, 2021

O neprijavljivanju nasilja, osudi žena za nasilje koje su pretrpele, odbrani nasilnika i nemogućnosti sistema da zaštiti žrtvu u javnosti se neretko govori s različitim stavovima. Tu stavovi mahom ne pomažu žrtvama da dođu do zaštite.

Ova godina će, ipak, ostati upamćena kao godina početka kraja ućutkivanja žena, poručuju u Autonomnom ženskom centru i izražavaju solidarnost sa svim ženama.

"Neke žene i devojke rekle su da nisu osećale poverenje da ispričaju svoje priče ni roditeljima i užoj porodici, bez obzira na to da li im se desilo kada su bile maloletne ili odrasle žene. Nekima koje su preživele 'samo' seksualno uznemiravanje ili psihološko nasilje je bilo potrebno vreme da i same razumeju da to jeste nasilje, ali ni tada se nikome nisu obraćale jer su znale da će naići na nerazumevanje i umanjivanje njihove traume. Neke su ćutale iz straha za svoj život znajući da je nasilnik ili sam na poziciji moći ili da ima veze sa onima koji jesu. Sve one nisu prijavile nasilje institucijama jer nisu imale poverenja u njih. Neke koje jesu progovorile nisu naišle na podršku i zaštitu, uključujući i onu od strane policije, centara za socijalni rad, medicinskih ustanova, tužilaštva, sudova koja je zakonom propisana. Mnoge su krivile same sebe jer ih je društvo i okolnosti u kojima žive tako naučilo", poručuju u Autonomnom ženskom centru.

Ova organizacija poziva institucije da pročitaju ispovesti žena kako bi unapredili postupanje i kažnjavali odgovorne za nepostupanja.

"Obaveza i odgovornost svih je da znaju sa čime se žene, devojke i devojčice koje prijavljuju nasilje suočavaju i da im svojim postupcima ne otežavaju kada skupe snagu i hrabrost da nasilje prijave. Pozivamo i pojedince i pojedinke, sve one osobe od poverenja kojima se žene, devojke i devojčice prvi put povere, da veruju iskazima i budu solidarne sa potrebama preživelih. Žene nisu ćutale, već vekovima bile ućutkivane. Ta zid tišine je probijen. Budimo im podrška", zaključuju u Autonomnom ženskom centru.

Kako prijaviti nasilje?

Nasilje, bez obzira na oblik, možete da prijavite direktno policiji (192 ili 0800-100-600), Centru za socijalni rad u vašem mestu (za Novi Sad 021/64-65-746) ili Osnovnom javnom tužilaštvu, pisanim putem, telefonom, mejlom ili lično. To može da učini i neko umesto vas.

Možete da pozovete SOS ženski centar na 021/422-740 u periodu od 17h do 21h ili na SOS broj Autonomnog žeskog centra 0800-100-007 radnim danima od 10h do 20h, kao i podršku organizacije "Iz kruga Vojvodina" na 021/447-040, 066/447-040 ili 0800-10-10-10 radnim danima od 09h do 16h.

Teme

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Savka

14.01.2024 • 16:29

Jesam sama,i tesko se nosim sa nasiljem,bolesna iscrpljena svak se trudio tko ce me vise iscrpiti poslje nasilja,davno je bila 2017 kada se nasilje desilo niko ga nije htio sprečiti prijavljival sam i pisala krivičnu prijavu,poslje toga ja i moja majka krive svake godine su imali taktiku kako ce nas uništavati i evo usla sam u 2024 Jos nisam rjesila ,ali zato sam dobila pored bolova od nasilja,anginu pektoris to su mi nsnjeli oni koji su mi majko poslali netacan Ziro račun koji je podnesen 28 02.2023,islo se planski kako zrtve uništiti .osudjena je u maju u Staroj Pazovi i u aprilu 2023 stiže netacan Ziro račun kada sam zato saznala od tada mi se stanje pogoršalo i dovelo do ove podljedice,sa sudjenja u Indiji sam izlazila sa iskustvom koje nikom ne bi pozelila.Molim vas ako ovaj komentar ne objavite pomognite mi da izidjem u javnost ja ovako dalje nemogu.

1 0 +1
Takodje Verica

27.12.2021 • 13:07

I drzava i crkva svojim ne reagovanjem pidstucu ovo nasilje. Pokusavaju da sve frusteacije pojedinca, rese u porodici da ih oni nebi resavali.
Resavanje ovakvih problena zahteva izmenu prosvetnih, etickih kodeksa.... sto nije u interesu ni vlade ni crkve. Zato smo i okamenjeni u vremenu.

4 4 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.