Ko štiti žrtve: Žene koje su prijavile nasilje neretko svedoče da im je sistem odmogao da se oporave
Sistem zaštite žrtava nasilja ne funkcioniše, a to najbolje znaju oni koji su pokušali da dobiju odgovarajuću pomoć.
Foto: Pexels
Svaki oblik nasilja je vrlo ozbiljan, ali se posebno teško doživljava seksualno nasilje budući da je jedan od najgorih napada na telesnu autonomiju.
Oni na prvim linijama odbrane žrtava često ne razumeju šta im je posao, neretko nisu senzibilisani za problem koji bi trebalo da reše, što bi značilo da ne bi trebalo da rade u policiji, tužilaštvu ili ustanovama socijalne zaštite.
Krivo je i društvo koje osuđuje žrtve, dovodi u pitanje njihove motive za prijavu, ukoliko do prijave uopšte i dođe. A tom društvu podstrek za jačanje nasilničkog mentaliteta daju tabloidi koji truju širok medijski prostor i za to nikada ne odgovaraju, pokazuje višedecenijska praksa nekažnjavanja.
O otežavajućim okolnostima za oporavak žrtava nasilja u Srbiji i uslovima koji bi trebalo da postoje da bi bilo kakav oporavak bio moguć za 021.rs u serijalu "Nisi sama" govore Andrijana Radoičić Nedeljković, master socijalnog rada u udruženju "Atina" i Nataša Elenkov, aktivistkinja organizacije Ženska solidarnost.
Na pitanje šta je potrebno da se dogodi da bi jedna žrtva nasilja pokušala da nastavi normalan život nakon proživljene traume - i da li je uopšte moguće živeti normalno, Andrijana Radoičić Nedeljković kaže da je prvi korak mogućnost da žrtva o tome može da govori kada hoće, koliko hoće i bez osuda društva.
"I to je nešto što smo mi, u brojnim primerima koji su se dešavali poslednjih godinu dana u Srbiji, uvideli da je skoro pa nemoguće. Bar ne u našem društvu, u kojem se konstantno ispituje odgovornost žene za nasilje koje trpi. Ključno pitanje javnosti je uvek zašto su žene ćutale, a ćutale su jer su morale. Zato što nisu imale drugi izbor, a taj drugi izbor je da progovore, pa da budu okrivljene za to isto nasilje i da ne naiđu na adekvatnu kompenzaciju u smislu da nasilnik bude osuđen. Žrtve najčešće nakon nasilja nastavljaju da budu stigmatizovane i na različit način targetirane kroz javnost, kroz njihove zajednice i okolinu u kojoj žive. Dakle žene moraju, a ne žele da ćute o nasilju, a moraju da ćute zato što mi nemamo adekvatne mehanizme podrške", navodi Andrijana Radoičić Nedeljković.
Našim sistemom predviđene su određene podrške žrtvama nasilja poput psihološke, materijalne i pravne pomoći. Međutim, dobiti takvu pomoć nije lako, a žrtve često nemaju nikakve koristi ni kada se izbore za neku sistemsku podršku. Naša sagovornica napominje da nema ni dovoljno specijalizovanih usluga za žene žrtve seksualnog nasilja, a civilno društvo još uvek nosi najveći teret ovakvih usluga, najčešće bez finansijske podrške od strane države.
"Mreža podrške ženama trebalo bi da se razvija i da bude održiva, kvalitetna i da zaista odgovara potrebama žena. To trenutno kod nas nije slučaj. Ono što nas posebno u civilno sektoru zabrinjava su priče žena koje dolaze nakon što su koristile usluge koje sistem nudi za žene žrtve nasilja - specifično, za žene žrtve seksualnog nasilja ne postoje usluge u sistemu, ali one često koriste usluge namenjene ženama žrtvama nasilja generalno. Ono što one kažu nakon tog iskustva je 'bolje da nisam ni prijavila' ili 'bolje da nisam ni pobegla', a to je dodatan poraz. Kada žena koja je preživela nasilje dobije podršku, a onda ta podrška bude toliko neadekvatna da ona zažali što je uopšte prijavila, mislim da je to jedna ozbiljna poruka koja mora da se čuje i koju sistem mora da prepozna", zaključuje ova članice "Atine".
Ko može da pomogne žrtvi i da li to nužno moraju da budu posebno kvalifikovane osobe? Naravno da je poželjno da svi imaju na raspolaganju dovoljan broj stručnjaka koji znaju da slušaju, ali to nije naša realnost, naglašava Nataša Elenkov.
"Ja sam ove godine prošla instruktažu za rad na SOS telefonu, konsultantkinja sam za žene žrtve muškog nasilja pri Autonomnom ženskom centru. Ali ne moramo svi da budemo na ovaj način edukovani. Moramo da krenemo od jedne vrlo jednostavne stvari, a to je da verujemo ženi. Moramo da uzmemo u obzir da je sve što oseća u momentu posle preživljenog nasilja normalno, da su sve reakcije koje ima - bilo telesne ili psihološke, normalne i prihvatljive. Izlazak iz nasilja je moguć, oporavak je moguć, ali to je jedan proces. Žene koje nam se obrate, bilo da su to naše drugarice, poznanice ili ih ni ne poznajemo, ne duguju nam ništa i mi smo tu za njih. Veliki deo posla je da žene prihvate da nisu krive i za to je često potrebna podrška", smatra Elenkov.
Photo: Pixabay
Ona naglašava da je neophodno žene ubediti da imaju kapacitet i snagu da se oporave.
Andrijana Radoičić Nedeljković dodaje da je dosta poražavajuća činjenica da je bolja adresa za ženu žrtvu nasilja nevladina organizacija nego sistem koji je uspostavila država, ali da to jeste naša realnost. Srećom, stručnjaci i stručnjakinje u nevladinim organizacijama u Srbiji su zaista kompetentni, svesni i pripremljeni za pomoć.
"Zaposleni u ustanovama socijalne zaštite poput centara za socijalni rad prolaze brojne obuke i rade u različitim situacijama sa žrtvama. Međutim, kada govorimo o pomoći za žrtve seksualnog nasilja, ti kompleksni oblici zahtevaju specifičan tretman, iskusne stručnjake koji razumeju šta znači trauma. Ne možemo univerzalne usluge nuditi svima i tretirati sve žrtve nasilja kao da imaju iste probleme i potrebe. Verujem da zaposleni u centrima za socijalni rad žele da saslušaju i možda da se potrude da pronađu pomoć, ali prava pomoć sistemski izostaje i čak ukoliko bi želeli da žrtvu upute na neku dalju uslugu, oni bi u krajnoj instanci bili prinuđeni da je upute na organizaciju civilnog društva", kaže naša sagovornica.
Obraditi u svojoj glavi proživljenu traumu je zadatak koji svaka žrtva radi sama. To nije lako kad ste osuđeni na društvenu i medijsku kritiku onih koji nemaju najbolje namere i takve okolnosti definitivno ne motivišu druge žrtve da prijave zločin i da krenu put oporavka. Taj put je, smatra Nataša Elenkov iz Ženske solidarnosti, popločan osudama.
"Treba da krenemo od toga kakav je bio odgovor javnosti prema ženama koje su bile hrabre i jesu hrabre, izašle su u javnost, a u javnosti su bile demonizovane jer nisu, recimo, odmah izašle. Traumatska memorija nije linearna već je iscepkana, što znači da je žrtvi potrebno vreme da procesuira šta se dogodilo, da prihvati da je se dogodio taj stravičan napad na telesnu autonomiju, psihički i fizički integritet. Svaka žena ima svoj tempo oporavka i pitati zbog čega se neko otvorio u određenom trenutku uvek je zlonamerno pitanje. Ljudi koji ne veruju ženama uvek će naći način da je okrive, bez obzira na to da li ispriča svoje iskustvo odmah ili kasnije. Treba da stvaramo klimu podrške ženama da bezbedno obrade svoju traumu", naglašava ova aktivistkinja.
Privlačenje pažnje javnosti, stavljanje javnosti u stalnu nelagodu koja izaziva pažnju i momenat šoka ono je na šta igraju svi tabloidi i za to nikada ne odgovaraju. Posledice njihovih nedela su dalekosežne, naročito jer se decenijama razvija tabloidni pristup nasilju u porodici i nasilju nad ženama.
Poslednjih nekoliko godina imamo ekspanziju medijskog senzacionalizma kad je reč o seksualnom nasilju, kaže Andrijana Radoičić Nedeljković i dodaje da je od kršenja propisa mnogo ozbiljniji prekršaj činjenica da se žrtvama uništavaju šanse za oporavak.
"Ni deca više nisu zaštićena od toga i često imamo slučaj, od Malčanskog berberina i kasnije, da su identiteti zlostavljanih devojčica otkriveni, jezivi detalji nasilja koje im se dogodilo, a to se nekako opravdava interesom javnosti. Uopšte nije interes javnosti da zna detalje nečijeg silovanja. U interesu žrtve je da se ne znaju ti detalji i da se ne sazna njen identitet, ili da se bar ne sazna na taj način. U potpunosti izostaje odgovornost medija za takvo činjenje, izostaje i društvena osuda prema medijima za takvo činjenje. Mnoge kampanje u medijima pozivaju da se nasilje prijavi, da se sankcioniše, a to bi trebalo da znači i da treba da se borimo da se sankcioniše i nasilje kroz medije. To se do sada nije desilo", stava je Andrijana Radoičić Nedeljković iz "Atine".
O normalizaciji nasilja u Srbiji već smo govorili u serijalu "Nisi sama" na 021.rs. Konkretno, kada je reč o žrtvama nasilja prema ženama, sve počinje još "od malih nogu" kad su devojčice učene da trpe dodire koji im ne prijaju, kaže Nataša Elenkov.
"Za nepoštovanje telesne autonomije žena odgovorna je rana socijalizacija devojčica, a ja često kao primer navodim to da smo od malih nogu pripremljene i učene da naše granice i autonomija nisu važne, bukvalno smo pripremane da budemo žrtve. Koliko puta sam čula da su žene morale da istrpe ne samo kad neki nepoznati rođak hoće da ih ljubi, već je to moralo i da im se svidi jer bi u suprotnom bile prekorene zato što su se opirale. Imamo situacije u osnovnoj školi, u pubertetu, gde se dečacima dozvoljava i toleriše pipkanje i štipkanje devojčica. Za ranu socijalizaciju vrlo je važno pričati o značaju seksualnog obrazovanja jer osobe koje uče o svojoj telesnoj autonomiji znaju da je poštuju - i svoju i tuđu. U nekom trenutku je priča o uvođenju seksualnog obrazovanja kod nas počela, ali se vrlo brzo odustalo. Na tome treba insistirati jer ako želimo da menjamo društvo i stvaramo ljude koji neće biti nasilnici, moramo da krenemo od najranijih dana, da se oslobodimo svih društvenih i kulturoloških pritisaka koji dovode do toga da se devojčice, devojke i žene ne tretiraju ravnopravno kao dečaci, mladići i muškarci", zaključuje Nataša Elenkov iz Ženske solidarnosti.
Pročitaj još
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji u serijalu "Nisi sama" na Radiju 021.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Lončar: Svi na listama čekanja biće operisani u narednih godinu i po dana
13.03.2026.•
0
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da liste čekanja postoje u svim zdravstvenim sistemima, ali da Srbija ima plan da ih u značajnoj meri smanji u narednom periodu.
ANEM: Alo i Informer kupili i TV Kikinda i RTV Golija
13.03.2026.•
0
Ćerka firma izdavača tabloida Alo i Informer, Best Media Team, kupila je osmi i deveti lokalni medij od početka ove godine.
Vučić kaže da se Srbija "priprema za napad" Srbije, Albanije i Kosova: "Čekaće trenutak"
13.03.2026.•
17
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se Srbija "priprema za napad" Albanije, Hrvatske i Kosova.
Mladić i devojka stradali u nesreći kod Ugrinovaca
13.03.2026.•
0
Dve osobe stradale su sinoć u saobraćajnoj nesreći kada je automobil sleteo sa puta kod Ugrinovaca.
Vučić: Otkad sam ja premijer i predsednik države - nema ratova, sukoba, destabilizacije
12.03.2026.•
43
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da od kada je bio na poziciji premijera i sada kada je predsednik država nije ušla u rat, nema sukobe i nema destabilizaciju.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - još jedna tura
12.03.2026.•
15
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Muškarac uhapšen na ulazu u Srbiju: U vozilu mu pronašli "zolje"
12.03.2026.•
4
Tridesetšestogodišnji V. Ć. uhapšen je na graničnom prelazu Badovinci zbog posedovanja arsenala oružja.
Godinu dana od navodnog zvučnog topa u Beogradu: Dokle je stigla istraga?
12.03.2026.•
22
Tog 15. marta 2025. godine je u Beogradu održan studentski protest, a ostaće upamćen po navodnom korišćenju soničnog uređaja tokom odavanja pošte poginulima u Novom Sadu. Istraga se od tada do danas nije puno pomakla.
Vojni analitičar: Vučić kupuje naklonost političara kupujući naoružanje, Izrael školski primer
12.03.2026.•
5
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić "kupuje naklonost" tako što kupuje naoružanje državnih ili privatnih firmi koje su u prijateljskim odnosima sa tamošnjim državnim vrhom.
Nenadić: Osam prijava zbog nepravilnosti u predizbornoj kampanji u Aranđelovcu
12.03.2026.•
0
Nevladina organizacija Transparentnost Srbija je do sada podnela osam prijava Agenciji za borbu protiv korupcije o uočenim nepravilnostima tokom predizborne kampanje za lokalne izbore koji će 29. marta.
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo optužni predlog protiv Porfirija: Zbog mobinga sveštenika
12.03.2026.•
28
Državno tužilaštvo u Ljubljani podiglo je 12. januara optužni predlog protiv patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija Perića zbog optužbi za zlostavljanje na radu u slučaju sveštenika Željka Lubarde.
Pravosnažna presuda: Policajac iz Priboja osuđen na 13 godina zatvora zbog ubistva sugrađanina
12.03.2026.•
2
Apelacioni sud u Kragujevcu potvrdio je presudu Višeg suda u Užicu kojom je, u ponovljenom postupku, policajac Igor Avramović (30) iz Priboja, osuđen na 13 godina zatvora zbog ubistva Ervina Ćelahmetovića (35).
DDOR BG Car Show i Međunarodni sajam motocikala od 18. marta na Beogradskom sajmu
12.03.2026.•
0
Manifestacija DDOR BG Car Show 09 i 18. Međunarodni sajam motocikala MOTOPASSION 2026 održaće se pod sloganom "Vreme je" u periodu od 18. do 24. marta na Beogradskom sajmu.
Vučić priznao Putinu da je srpska municija završila u Ukrajini: "To može imati dvostruke posledice"
12.03.2026.•
11
Predsednik Srbije je u intervjuu za "Zidojče cajtung" potvrdio da je deo municije proizvedene u Srbiji, preko posrednika, završio u Ukrajini, ali je naveo i da je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu to otvoreno izložio.
Na graničnom prelazu Veliko Gradište u brodu otkriven "višak" od 9 tona neprijavljene nafte
12.03.2026.•
2
Uprava carine Srbije je prilikom ulazne kontrole na graničnom prelazu Veliko Gradište otkrili preko devet tona neprijavljene nafte.
Prelević: Vlast u policiji i pravosuđu sastavlja ekipu koja će priznati pokradene izbore
12.03.2026.•
15
Advokat Božo Prelević navodi da su predstojeći izbori prelomni trenutak u kojem vlast, kroz institucionalne mehanizme i kadrovske promene u policiji i tužilaštvu, pokušava da osigura pobedu uprkos realnom padu podrške.
Student Mašinskog fakulteta u Beogradu pušten nakon saslušanja u MUP-u, poznato zašto je priveden
12.03.2026.•
1
Student Mašinskog fakulteta Luka Pešić, koji je danas priveden, dao je izjavu policiji u svojstvu građanina u prostorijama MUP u Palati Srbija.
Rama: Kosovo je Vučićeva noćna mora, pa zato nekad govori besmislene stvari
12.03.2026.•
7
Albanski premijer Edi Rama izjavio je da je Kosovo "noćna mora" predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Vlada Srbije usvojila: Obavezni su pisani ugovori za otkup pšenice, mleka, voća, povrća, meda...
12.03.2026.•
3
Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici Odluku o utvrđivanju poljoprivrednih proizvoda iz sektora u kojima je obavezno zaključenje ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača.
Veliki broj fantomskih izbornih lista za predstojeće izbore: Koje su njihove karakteristike i čemu one služe?
12.03.2026.•
12
Programski direktor Crte Raša Nedeljkov izjavio je da je ova organizacija u deset lokalnih samouprava u kojima će se 29. marta održati lokalni izbori do sada registrovala 12 lažnih lista.
Komentari 12
Savka
Savka
Savka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar