Ko štiti žrtve: Žene koje su prijavile nasilje neretko svedoče da im je sistem odmogao da se oporave
Sistem zaštite žrtava nasilja ne funkcioniše, a to najbolje znaju oni koji su pokušali da dobiju odgovarajuću pomoć.
Foto: Pexels
Svaki oblik nasilja je vrlo ozbiljan, ali se posebno teško doživljava seksualno nasilje budući da je jedan od najgorih napada na telesnu autonomiju.
Oni na prvim linijama odbrane žrtava često ne razumeju šta im je posao, neretko nisu senzibilisani za problem koji bi trebalo da reše, što bi značilo da ne bi trebalo da rade u policiji, tužilaštvu ili ustanovama socijalne zaštite.
Krivo je i društvo koje osuđuje žrtve, dovodi u pitanje njihove motive za prijavu, ukoliko do prijave uopšte i dođe. A tom društvu podstrek za jačanje nasilničkog mentaliteta daju tabloidi koji truju širok medijski prostor i za to nikada ne odgovaraju, pokazuje višedecenijska praksa nekažnjavanja.
O otežavajućim okolnostima za oporavak žrtava nasilja u Srbiji i uslovima koji bi trebalo da postoje da bi bilo kakav oporavak bio moguć za 021.rs u serijalu "Nisi sama" govore Andrijana Radoičić Nedeljković, master socijalnog rada u udruženju "Atina" i Nataša Elenkov, aktivistkinja organizacije Ženska solidarnost.
Na pitanje šta je potrebno da se dogodi da bi jedna žrtva nasilja pokušala da nastavi normalan život nakon proživljene traume - i da li je uopšte moguće živeti normalno, Andrijana Radoičić Nedeljković kaže da je prvi korak mogućnost da žrtva o tome može da govori kada hoće, koliko hoće i bez osuda društva.
"I to je nešto što smo mi, u brojnim primerima koji su se dešavali poslednjih godinu dana u Srbiji, uvideli da je skoro pa nemoguće. Bar ne u našem društvu, u kojem se konstantno ispituje odgovornost žene za nasilje koje trpi. Ključno pitanje javnosti je uvek zašto su žene ćutale, a ćutale su jer su morale. Zato što nisu imale drugi izbor, a taj drugi izbor je da progovore, pa da budu okrivljene za to isto nasilje i da ne naiđu na adekvatnu kompenzaciju u smislu da nasilnik bude osuđen. Žrtve najčešće nakon nasilja nastavljaju da budu stigmatizovane i na različit način targetirane kroz javnost, kroz njihove zajednice i okolinu u kojoj žive. Dakle žene moraju, a ne žele da ćute o nasilju, a moraju da ćute zato što mi nemamo adekvatne mehanizme podrške", navodi Andrijana Radoičić Nedeljković.
Našim sistemom predviđene su određene podrške žrtvama nasilja poput psihološke, materijalne i pravne pomoći. Međutim, dobiti takvu pomoć nije lako, a žrtve često nemaju nikakve koristi ni kada se izbore za neku sistemsku podršku. Naša sagovornica napominje da nema ni dovoljno specijalizovanih usluga za žene žrtve seksualnog nasilja, a civilno društvo još uvek nosi najveći teret ovakvih usluga, najčešće bez finansijske podrške od strane države.
"Mreža podrške ženama trebalo bi da se razvija i da bude održiva, kvalitetna i da zaista odgovara potrebama žena. To trenutno kod nas nije slučaj. Ono što nas posebno u civilno sektoru zabrinjava su priče žena koje dolaze nakon što su koristile usluge koje sistem nudi za žene žrtve nasilja - specifično, za žene žrtve seksualnog nasilja ne postoje usluge u sistemu, ali one često koriste usluge namenjene ženama žrtvama nasilja generalno. Ono što one kažu nakon tog iskustva je 'bolje da nisam ni prijavila' ili 'bolje da nisam ni pobegla', a to je dodatan poraz. Kada žena koja je preživela nasilje dobije podršku, a onda ta podrška bude toliko neadekvatna da ona zažali što je uopšte prijavila, mislim da je to jedna ozbiljna poruka koja mora da se čuje i koju sistem mora da prepozna", zaključuje ova članice "Atine".
Ko može da pomogne žrtvi i da li to nužno moraju da budu posebno kvalifikovane osobe? Naravno da je poželjno da svi imaju na raspolaganju dovoljan broj stručnjaka koji znaju da slušaju, ali to nije naša realnost, naglašava Nataša Elenkov.
"Ja sam ove godine prošla instruktažu za rad na SOS telefonu, konsultantkinja sam za žene žrtve muškog nasilja pri Autonomnom ženskom centru. Ali ne moramo svi da budemo na ovaj način edukovani. Moramo da krenemo od jedne vrlo jednostavne stvari, a to je da verujemo ženi. Moramo da uzmemo u obzir da je sve što oseća u momentu posle preživljenog nasilja normalno, da su sve reakcije koje ima - bilo telesne ili psihološke, normalne i prihvatljive. Izlazak iz nasilja je moguć, oporavak je moguć, ali to je jedan proces. Žene koje nam se obrate, bilo da su to naše drugarice, poznanice ili ih ni ne poznajemo, ne duguju nam ništa i mi smo tu za njih. Veliki deo posla je da žene prihvate da nisu krive i za to je često potrebna podrška", smatra Elenkov.
Photo: Pixabay
Ona naglašava da je neophodno žene ubediti da imaju kapacitet i snagu da se oporave.
Andrijana Radoičić Nedeljković dodaje da je dosta poražavajuća činjenica da je bolja adresa za ženu žrtvu nasilja nevladina organizacija nego sistem koji je uspostavila država, ali da to jeste naša realnost. Srećom, stručnjaci i stručnjakinje u nevladinim organizacijama u Srbiji su zaista kompetentni, svesni i pripremljeni za pomoć.
"Zaposleni u ustanovama socijalne zaštite poput centara za socijalni rad prolaze brojne obuke i rade u različitim situacijama sa žrtvama. Međutim, kada govorimo o pomoći za žrtve seksualnog nasilja, ti kompleksni oblici zahtevaju specifičan tretman, iskusne stručnjake koji razumeju šta znači trauma. Ne možemo univerzalne usluge nuditi svima i tretirati sve žrtve nasilja kao da imaju iste probleme i potrebe. Verujem da zaposleni u centrima za socijalni rad žele da saslušaju i možda da se potrude da pronađu pomoć, ali prava pomoć sistemski izostaje i čak ukoliko bi želeli da žrtvu upute na neku dalju uslugu, oni bi u krajnoj instanci bili prinuđeni da je upute na organizaciju civilnog društva", kaže naša sagovornica.
Obraditi u svojoj glavi proživljenu traumu je zadatak koji svaka žrtva radi sama. To nije lako kad ste osuđeni na društvenu i medijsku kritiku onih koji nemaju najbolje namere i takve okolnosti definitivno ne motivišu druge žrtve da prijave zločin i da krenu put oporavka. Taj put je, smatra Nataša Elenkov iz Ženske solidarnosti, popločan osudama.
"Treba da krenemo od toga kakav je bio odgovor javnosti prema ženama koje su bile hrabre i jesu hrabre, izašle su u javnost, a u javnosti su bile demonizovane jer nisu, recimo, odmah izašle. Traumatska memorija nije linearna već je iscepkana, što znači da je žrtvi potrebno vreme da procesuira šta se dogodilo, da prihvati da je se dogodio taj stravičan napad na telesnu autonomiju, psihički i fizički integritet. Svaka žena ima svoj tempo oporavka i pitati zbog čega se neko otvorio u određenom trenutku uvek je zlonamerno pitanje. Ljudi koji ne veruju ženama uvek će naći način da je okrive, bez obzira na to da li ispriča svoje iskustvo odmah ili kasnije. Treba da stvaramo klimu podrške ženama da bezbedno obrade svoju traumu", naglašava ova aktivistkinja.
Privlačenje pažnje javnosti, stavljanje javnosti u stalnu nelagodu koja izaziva pažnju i momenat šoka ono je na šta igraju svi tabloidi i za to nikada ne odgovaraju. Posledice njihovih nedela su dalekosežne, naročito jer se decenijama razvija tabloidni pristup nasilju u porodici i nasilju nad ženama.
Poslednjih nekoliko godina imamo ekspanziju medijskog senzacionalizma kad je reč o seksualnom nasilju, kaže Andrijana Radoičić Nedeljković i dodaje da je od kršenja propisa mnogo ozbiljniji prekršaj činjenica da se žrtvama uništavaju šanse za oporavak.
"Ni deca više nisu zaštićena od toga i često imamo slučaj, od Malčanskog berberina i kasnije, da su identiteti zlostavljanih devojčica otkriveni, jezivi detalji nasilja koje im se dogodilo, a to se nekako opravdava interesom javnosti. Uopšte nije interes javnosti da zna detalje nečijeg silovanja. U interesu žrtve je da se ne znaju ti detalji i da se ne sazna njen identitet, ili da se bar ne sazna na taj način. U potpunosti izostaje odgovornost medija za takvo činjenje, izostaje i društvena osuda prema medijima za takvo činjenje. Mnoge kampanje u medijima pozivaju da se nasilje prijavi, da se sankcioniše, a to bi trebalo da znači i da treba da se borimo da se sankcioniše i nasilje kroz medije. To se do sada nije desilo", stava je Andrijana Radoičić Nedeljković iz "Atine".
O normalizaciji nasilja u Srbiji već smo govorili u serijalu "Nisi sama" na 021.rs. Konkretno, kada je reč o žrtvama nasilja prema ženama, sve počinje još "od malih nogu" kad su devojčice učene da trpe dodire koji im ne prijaju, kaže Nataša Elenkov.
"Za nepoštovanje telesne autonomije žena odgovorna je rana socijalizacija devojčica, a ja često kao primer navodim to da smo od malih nogu pripremljene i učene da naše granice i autonomija nisu važne, bukvalno smo pripremane da budemo žrtve. Koliko puta sam čula da su žene morale da istrpe ne samo kad neki nepoznati rođak hoće da ih ljubi, već je to moralo i da im se svidi jer bi u suprotnom bile prekorene zato što su se opirale. Imamo situacije u osnovnoj školi, u pubertetu, gde se dečacima dozvoljava i toleriše pipkanje i štipkanje devojčica. Za ranu socijalizaciju vrlo je važno pričati o značaju seksualnog obrazovanja jer osobe koje uče o svojoj telesnoj autonomiji znaju da je poštuju - i svoju i tuđu. U nekom trenutku je priča o uvođenju seksualnog obrazovanja kod nas počela, ali se vrlo brzo odustalo. Na tome treba insistirati jer ako želimo da menjamo društvo i stvaramo ljude koji neće biti nasilnici, moramo da krenemo od najranijih dana, da se oslobodimo svih društvenih i kulturoloških pritisaka koji dovode do toga da se devojčice, devojke i žene ne tretiraju ravnopravno kao dečaci, mladići i muškarci", zaključuje Nataša Elenkov iz Ženske solidarnosti.
Pročitaj još
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji u serijalu "Nisi sama" na Radiju 021.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Crnogorska diplomatija odbacila Vučićeve tvrdnje da Podgorica vodi hibridni rat protiv Srbije
14.06.2026.•
1
Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore odbacilo je kao "neosnovane i neprimerene navode kojima se Crna Gora optužuje za vođenje bilo kakvog hibridnog rata protiv Srbije ili za navodno ugrožavanje njenih interesa".
BIRN upozorava na internet prevaru: Zloupotrebljena imena organizacije i novinarke
14.06.2026.•
0
BIRN je saopštio da je u toku internet prevara u kojoj su zloupotrebljeni identitet novinarke Jelene Zorić, kao i ime i logo organizacije BIRN, radi promocije lažne investicione šeme.
Muškarac iz "Ćacilenda" napao studente i profesora iz Berlina: "Bilo je zastrašujuće i ponižavajuće"
14.06.2026.•
11
Studenti i profesor berlinskog Humboltovog univerziteta doživeli su neprijatnost kod Pionirskog parka u Beogradu, gde su ih gurali i pokušali da im otmu telefone i kamere.
Upis đaka u srednje škole elektronski na portalu Moja srednja škola
14.06.2026.•
0
Sve aktivnosti oko upisa u srednju školu i ove godine obavljaju se bez podnošenja ijednog papira, elektronski na portalu Moja srednja škola, saopštila je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
Kosovski tužilac: Uhapšena petorica osumnjičenih da su učestvovali u masakru u Račku
14.06.2026.•
3
Specijalno tužilaštvo Kosova je na konferenciji za novinare objavilo da je, u slučaju poznatom kao "Račak dva", uhapšeno pet ljudi koji se sumnjiče da su učestvovali u masakru u Račku.
"Srbija kao Belorusija": Ako EU ne prizna srpske izbore - menja li to išta
14.06.2026.•
14
Evropska unija je jasno rekla šta očekuje od Srbije - ako se to ne ispuni, postoji ogromna šansa da EU ne prizna izbore, izneo je u javnost ovakvo stanovište profesor univerziteta u penziji i bivši ambasador Ivan Vujačić
Akcija "Račak II" na Kosovu: Uhapšeno pet osoba
14.06.2026.•
0
U okviru operacije Specijalnog tužilaštva na Kosovu, koja se sprovodi radi istrage ratnih zločina, uhapšeno je pet osoba.
Vučić: Dokazano da zvučnog topa nije bilo, lagali jer protest nije uspeo i da bi me prikazali kao nečoveka
14.06.2026.•
82
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da su se neki iz čudnog razloga razmicali 15. marta prošle godine, kada je bio veliki protest u Beogradu, i da je tvrdnja o zvučnom topu laž kao pravdanje jer protest nije uspeo.
Još jedno upozorenje RHMZ: Stiže nevreme, prvo u Vojvodini
14.06.2026.•
2
Posle podne se u Vojvodini, a uveče i tokom noći u većem delu zemlje očekuje jače naoblačenje s kišom, plјuskovima, grmlјavinom, gradom i olujnim vetrom.
Predsednik Ustavnog suda: Srbija suštinski ispunila sve preporuke Venecijanske komisije
14.06.2026.•
9
Predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov ocenio je da je Srbija "suštinski ispunila sve preporuke iz hitnog mišljenja" Venecijanske komisije, na set pravosudnih zakona poznatih kao "Mrdićevi",
Pridruživanje Srbije Evropskoj uniji: Kako smo od velikog entuzijazma stigli do skepticizma
14.06.2026.•
33
Proširenje Evropske unije sve je izvesnije. Najbliža članstvu je Crna Gora, a sledi je Albanija. Nekada je Srbija prednjačila, međutim stručnjaci danas situaciju opisuju kao stagnaciju.
Objavljen spisak deficitarnih zanimanja: Učenicima koji upišu ove smerove 5.000 dinara mesečno
14.06.2026.•
18
Kancelarija za dualno obrazovanje objavila je listu deficitarnih zanimanja za školsku 2026/27. godinu, a učenici koji upišu neki od 36 obrazovnih profila sa spiska imaće pravo na mesečnu podršku od 5.000 dinara.
Muškarac na Novom Beogradu zadobio tešku povredu šake od topovskog udara
14.06.2026.•
0
Muškarac starosti 30 godina teško je povređen sinoć na Bulevaru Mihaila Pupina na Novom Beogradu, usled eksplozije pirotehničkih sredstava.
"Više niko ne može da razlikuje policajca od kriminalca": Francuski Mond piše o hapšenjima u Srbiji
14.06.2026.•
18
Predsednik Aleksandar Vučić oslanja se na ultralojalističke krugove sa kriminalnim vezama kako bi oslabio antikorupcijski pokret, prenosi pariski list Mond (Le Monde) u opširnom tekstu o korupciji.
Ministar o negativnim reakcijama na ideju o odlasku đaka na Ekspo: "Pokušaj rušenja velikog državnog projekta"
14.06.2026.•
77
"Ekspo vidim kao šansu, nema tu nikakve državne prinude, to je praksa u zemljama u kojima se ova izložba organizuje", rekao je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.
Prevario bar 35 ljudi: Uzeo pare za klime, a nije ih isporučio
14.06.2026.•
4
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saslušalo je V. J. (46), zbog sumnje da je od aprila 2022. do maja ove godine prevarom doveo u zabludu 35 oštečenih lica i tako pribavio imovinsku korist od 2.205.010 dinara.
Građani pozvani da se pridruže tenkovskim jedinicama: "Čast i pripadnost imaju veću vrednost od profita"
14.06.2026.•
17
Uprava za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije raspisala je javne konkurse za prijem građana u svojstvu profesionalnih vojnika na određeno vreme.
Višnje dobro rodile, a otkupljivači drastično oborili cenu
14.06.2026.•
6
Višnje su u Srbiji ove godine dobro rodile u krajevima gde nije bilo mraza, ali su otkupljivači, vlasnici hladnjača oborili cenu sa prošlogodišnjih 300 dinara po kilogramu na 70-80 dinara, rekli su proizvođači za Betu.
Komentari 12
Savka
Savka
Savka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar