Ko vas sluša: Žene odlučnije da prijave nasilje kad je s druge strane sistem koji ih podržava

Prijaviti nasilje je lakše reći nego uraditi, naročito u sistemu koji nije spreman da podrži žrtve koje su se ohrabrile da prijave batine, psihološko zlostavljanje, silovanje ili ekonomsko nasilje.
Ko vas sluša: Žene odlučnije da prijave nasilje kad je s druge strane sistem koji ih podržava
Foto: Pixabay

Prevencija nasilja i pitanje "šta dalje" nakon što postanemo svesni da smo u opasnosti goruća su pitanja u nasilnom društvu, u kojem su žene najčešće žrtve, bez obzira na to da li su u partnerskom odnosu ili nisu.

Šta s decom, gde otići, kome se obratiti, kako zaraditi novac i kako vratiti život u normalan tok prolazi kroz glavu svake žrtve koja iz veze ili braka vodi decu u sigurnu sredinu, daleko od nasilnika.

Počinioci nasilja su im u najvećem broju zabeleženih slučajeva u Srbiji i u svetu, prethodno poznati žrtvama. Sistem borbe protiv nasilja je izuzetno manjkav i o tome je Radio 021 detaljno izveštavao u serijalu "Nisi sama". Prioritet svakog društva treba da bude borba protiv nasilja i promocije nasilne kulture, a ta borba uključuje i aktivne mehanizme pomoći žrtvi da prepozna nasilje i da izađe iz rizične situacije s najmanje štete. 
 
Gde potražiti pomoć?
 
Moramo da razumemo da je prijava slučajeva nasilja sve više, naročito kad je reč o partnerskim i porodičnim odnosima, ali i da se nasilje proteže kroz duži vremenski period. To znači da nisu sve žene žrtve samo jednom, pa se posle reše tog problema, objašnjava za 021.rs rukovoditeljka Sigurne ženske kuće Centra za socijalni rad u Novom Sadu dr Nada Padejski Šekerović.
 
"Broj prijava nasilja je u proteklih pet godina značajno porastao i, sa jeste strane, možemo da kažemo da je to posledica osetljivosti sistema, reaktivnosti na prijavu, a sa druge strane možemo da pretpostavimo da je to posledica realnog porasta nasilja u porodici u našoj zajednici. Sa treće strane, tu je činjenica da se zaista u našem društvu više govori o ovoj temi i žrtve su spremnije da prijave nasilje. Nasilje u porodici inače karakteriše cikličnost - procesi i dinamika nasilja su takvi da ono ne traje svakoga dana brutalno i intenzivno, postoje periodi kad se nasilje ne dešava, ali je to i dalje nasilna zajednica i porodica", navodi Padejski Šekerović.
 
Naša sagovornica naglašava da je jedna od najbitnijih uloga sistema procena rizika za žrtvu nakon što se nasilje dogodilo tj. prijavilo jer je upravo to preventivno ponašanje u korist žene. Sigurna ženska kuća, kaže Padejski Šekerović, ima izuzetno značajno mesto u procesu zaštite žrtava nasilja u porodici jer, i uz činjenicu da se neke od hitnih mera mogu doneti, brojne žene ne žele da ostanu u mestu gde su živele s mužem jer su tu možda njegovi roditelji koji je optužuju da je njihovog sina isterala iz kuće, koji ne razumeju da je ona bila žrtva nasilja, umanjuju to nasilje i njega opravdavaju... 
 
"Zato što su podstanari pa ona nema mogućnost da plaća stan s dvoje dece, jer je to njegovo vlasništvo i ona sada želi da rešava svoj život, a ne da ostane tu gde je on, zato što se plaši i strah je u kostima jer je on godinama nju zastrašivao i, iako ima mere zabrane prilaska, ona se boji da će on doći i da će ubiti. Nekada je rizik zaista toliko velik, a Sigurna ženska kuća zapravo je više od skloništa, nije samo zbrinjavanje i sklanjanje od počinioca nasilja i pružanje egzistencijalnih uslova života, već se pruža specijalizovana psihološka podrška, pravna pomoć, sva podrška u kontekstu zdravstvenog zbrinjavanja, podrška upisu dece u vrtić ili školu i zapošljavanje korisnica. Spasila je mnoge živote. Godišnje smestimo i do 120 korisnika, oko 50 žena i 60 dece, a ne zbrinjavaju se samo žene koje trpe najozbiljnije nasilje već istraživanja pokazuju da se zbrinjavaju korisnice koje imaju najmanje ličnih, socijalnih i materijalnih resursa", kaže rukovoditeljska novosadske Sigurne ženske kuće.
 
Najbitniji posao onih kojima se nasilje prijavljuje - policije, tužilaštva i centra za socijalni rad jeste procena rizika. Ukoliko se procena rizika uradi pogrešno, rizikuje se da će žena koja je u realnoj opasnosti otići nazad u nasilnu sredinu, završiti mrtva ili pak i dalje biti izložena psihološkom ili drugim vidovima nasilja koji nisu vidljivi na goloj koži.
 
Šta je svađa, a šta je nasilje?
 
Bitno je znati razliku između sukoba i nasilja. Koliko je bitno ne marginalizovati nasilje isto toliko je bitno razumeti da postoje situacije koje nisu ugrožavanje dobrobiti žene već pojave kroz koje prolaze svi ljudi, pa i svi parovi, a to su svađe. Psihološkinja Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra kaže da postoji zajedničko za svaki sukob u braku ili vezi, a to je poštovanje između dve sukobljene strane i želja da se sukob razreši u korist oboje.
 
"Sukobi su svakodnevni i postoje u svakom ljudskom odnosu. Ne postoji odnos između dve osobe u kojem one neće doći u jednom trenutku u sukob jer imaju različite stavove o idealima, željama i sukobe se oko tih razlika. Za očekivati je da će se partneri sukobiti oko toga gde će se, na primer, ići na odmor, ko će koristiti automobil, kako upotrebiti neka novčana sredstva kojih nikad nije dovoljno. Može da se desi da oba partnera žele da se izbore za svoju poziciju i stav i jedna strana može da bude sklonija da napada, da kritikuje, prebacuje, da povremeno verbalno bude agresivna, ali to ne prelazi granice nasilja. Druga strana se možda češće povlači, ćuti, napušta prostoriju kad se viče, ode pa se vrati kad se situacija složi, ali karakteristično za sukob je da obe strane nisu zadovoljne situacijom i osećaju odgovornost za ono što se dešava. Obe strane neće reći da je to nešto s čime ne mogu da žive, jednostavno nemaju zajednički stav", pojašnjava Ignjatović u serijalu "Nisi sama" na Radiju 021.
 
Kada sukob prestaje da bude svađa i postaje mnogo više od toga?
 
"Sukob se obično razrešava u jednom od tri pravca - partnerima je bitno da razreše situaciju i oni će potražiti nekakvo rešenje, u najmanju ruku obratiće se prijateljima ili savetniku za bračne ili partnerske odnose da bi naučili da komuniciraju, a da ne dižu ton. Druga mogućnost je da se partneri raziđu, shvate da ne mogu da se približe i prevaziđu sukobe i onda se razvode. Treći izlaz je da taj sukob zapravo eskalira u nasilje - situacija ne eskalira sama od sebe, već jedna strana daje pravo sebi da kad ne može da pobedi u sukobu, psihički ili fizički, seksualno ili ekonomsko, zlostavlja onu drugu stranu. Nasilje razlikujemo po tome što postoji zloupotreba moći, kontrole i strah. Kad god postoji strah kod jednog partnera da ne može da napravi slobodan izbor, da je zabrinut za sopstvenu ili bezbednost dece, tada ne govorimo o sukobu nego o nasilju. To bi trebalo da mogu da razlikuju i predstavnici naših institucija", zaključak je psihološkinje Tanje Ignjatović.
 
Hrabrost i rešenost da se izborite s nasilnikom često neće biti dovoljna jer situacija neretko nije jednostavna. Uglavnom je ekonomski momenat najveći problem jer su finansijski kapaciteti žena često slabiji od muškarca, napominje rukovoditeljka Sigurne ženske kuće Nada Padejski Šekerović.
 
"Ekonomska zavisnost nije uzrok nasilja, ali jeste otežavajuća okolnost da žena napusti nasilnika. Moramo da saberemo sve - da je žena bila ekonomski zavisna, psihološki izmanipulisana i uplašena za sebe i decu, a deca su tu bitan faktor koji otežava ženi da shvati da nasilje nema veze s ljubavlju i da zato ne treba trpeti batine. Iskustvo mi je pokazalo da žena ne može da razume da dete ima pravo na oba roditelja, ali da nasilje mora da se zaustavi i da se nasilje mora sankcionisati", smatra naša sagovornica.
 
Ljudi u sistemu moraju da budu na strani žrtve
 
 
Preventivno delovanje je govoriti o ovome svakoga dana, ali i da stručnjaci uključeni u sistem redovno razmenjuju informacije, naglašava Padejski Šekerović.
 
"Moramo da budemo svesni da profesionalci često nisu u situaciji da adekvatno razumeju problem s kojom žrtva dolazi i zato je bitno da radimo na njihovoj senzibilisanosti i edukaciji. Profesionalac je taj, bio policajac, tužilac ili radnik centra, s kojim žena prvo dolazi u kontakt i izuzetno je važno da on adekvatno reaguje i pruži joj podršku i poverenje - podrška žrtvi ne dolazi na kraju, to dolazi odmah. Ne očekuje se da policajac bude psihoterapuet ili da psihoterapeut bude policajac, ali jeste bitno da on adekvatno reaguje, da je razume, da pruži podršku. Istraživanja su pokazala da je žena istrajnija da kasnije prijavljuje nasilje i da govori o njemu ukoliko njen prvi kontakt sa ljudima u sistemu bude pozitivan", zaključuje naša sagovornica.
 
U nastavku poslušajte emisiju na ovu bitnu temu s našim stručnim sagovornicama, a u okviru serijala "Nisi sama" na Radiju 021. Sve teme koje smo do sada obradili u ovom serijalu pronaći ćete OVDE.
 

Prijavi nasilje!

Nasilje, bez obzira na oblik, možete da prijavite direktno policiji (192 ili 0800-100-600), Centru za socijalni rad u vašem mestu (za Novi Sad 021/64-65-746) ili Osnovnom javnom tužilaštvu, pisanim putem, telefonom, mejlom ili lično. To može da učini i neko umesto vas.
 
Možete da pozovete SOS ženski centar na 021/422-740 u periodu od 17h do 21h ili na SOS broj Autonomnog žeskog centra 0800-100-007 radnim danima od 10h do 20h, kao i podršku organizacije "Iz kruga Vojvodina" na 021/447-040, 066/447-040 ili 0800-10-10-10 radnim danima od 09h do 16h.
 

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Ssss

    23.11.2021 12:14
    Treba proci kroz sistem pa da analiziras kao zrtva koliko te ponizavaju u sistemu.SVE ZATO STO JE NEKO ZASTICEN.
  • Drzavni

    23.11.2021 06:11
    Teror
    Sta da rade zene koje su zrtve nasilja kada je sa druge strane ne sistem koji ih podrzava, nego sistem koji nad njima sprovodi nasilje iz politickih razloga? I nad zenama i nad muskarcima! Izmedju mnogih oblika tog drzavnog terora je i gang stalking za koji se izmedju ostalog kaze da je organizivano ubistvo. Evo saveta: prijaviti toj istoj drzavi i svim njenim institucijama, bezodnosnim, pravosudnim, medijima i nevladinom sektoru sve sto vam se desava, pre nego sto vas likvudiraju raznim nacinima i pogano. To jeste uzalud, ali je neophodno! Nastaviti dalje i to prijaviti istim takvim medjunarodnim institucijama i posebno UN. Uclaniti se u sto veci broj medjunarodnih organizacija koje se time bave! Ako je teror pisebno bestijalan obratiti se i organizaciji Me too, koja bi moirala za cilj za koji se bori da ukljuci i ovaj oblik zla koji verovatno ova primituvna vlast zove - malo senluka! Za one koji jesu ili znaju sta su ciljani pojedinci, naravno da znam da su mi zahvalni, a za one koji ce lupati minuse, mi uglavnom, kao i oni koji se za nas bore, izgovaramo - ne zaboravite, da se to moze da desi vasoj deci!
  • Novosađanka

    22.11.2021 20:18
    Ta nemojte kasti
    Vera je na svoj pristojan komentar dobila minuse, to pokazuje u kakvom mi društvu zapravo živimo i koliko je potrebno mnogo više raditi na podršci i ojačavanju žena. Takođe je pokazatelj koliko se malo i retko sankcioniše nasilje, da su kazne blage jer se broj nasilnika povećava. Ove "minus efendije" su vrlo verovatno kandidati za nasilnike. Nebitni likovi, iskompleksirani ženomrsci koji se osećaju bitnim kad ženi daju makar minus na portalu. Smešni ste kao i vaši minusi.
    Vama Gorice hvala, sve pohvale za tekst, samo nastavite!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

U školama nema obuke za krizne situacije

O temama iz oblasti zaštite i bezbednosti đaci uče u okviru mnogih predmeta i vannastavnih aktivnosti, ali ništa od toga ne uvežbaju jer nema obavezne praktične obuke.