Koji su sve bezbednosni rizici rata u Ukrajini za Srbiju?
Za sedam dana upućeno je šest lažnih dojava o bombi na avionskim letovima iz Beograda ka Rusiji. Čak dve lažne dojave upućene su samo u jednom danu.
Foto: 021.rs
Zbog ovih pretnji dva aviona su sa leta vraćena u Beograd na pregled, podseća Radio slobodna Evropa.
Ostale dojave su stigle pre poletanja aviona.
Kontradiverzione policijske ekipe i službeni psi tragači postali su skoro redovna slika na beogradskom aerodromu zbog aviona koji lete ka Moskvi i Sankt Peterburgu.
Srpska policija je saopštila da zajedno sa tužilaštvom radi na identifikaciji i procesuiranju pošiljaoca lažnih dojava koje su aviokompaniji stizale elektronskom poštom.
U trenutku kada je zbog ruske agresije na Ukrajinu prekinut vazdušni saobraćaj većine evropskih zemalja sa Rusijom, iz Beograda je povećan broj letova nacionalnog avioprevoznika Er Srbija ka Rusiji. Broj letova na liniji Beograd-Moskva povećan je na 15 nedeljno, uz dodatne letove prema Sankt Peterburgu.
Usled pritisaka sa Zapada, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će od ponedeljka, 21. marta, broj letova na relaciji Beograd-Moskva biti vraćen na redovan broj, odnosno na osam nedeljno.
Lažne dojave o bombama u avionima za Rusiju su jedan od najvidljivijih bezbednosnih izazova sa kojima se Srbija suočava od kako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu.
Da bi eskalacija sukoba između Rusije i Zapada zbog ruske agresije na susednu Ukrajinu, mogla da utiče na bezbednosnu situaciju na Balkanu ukazali su i zvaničnici Evropske unije (EU) i zemalja članica. U njihovim izjavama naglašava se potreba jačanja bezbednosti zemalja Zapadnog Balkana.
Srbija je glavna interesna sfera Rusije na Zapadnom Balkanu, uz Crnu Gori i Republiku Srpsku.
Jačanje ekstremne desnice
Predrag Petrović, direktor istraživanja u nevladinom Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, ocenjuje za RSE da bezbedonosni rizik u Srbiji zbog rata na istoku Evrope predstavlja jačanje ekstremne desnice.
"Ovo što se dešava u Ukrajini za nju predstavlja dodatni podsticaj što smo mogli da vidimo na protestima podrške Putinovoj agresiji u Ukrajini", navodi Petrović.
U Beogradu su održana dva skupa podrške Rusiji koje su organizovale ekstremno desne grupe, 13. i 4. marta.
Desničarske grupe i organizatori skupa od 4. marta delili su video objavu ruskog ekstremiste Denisa Garijeva koji je pozvao srpski narod da podrži "obnavljanje Rusije u okviru njenih istorijskih granica".
Garijev je član Ruskog imperijalnog pokreta (RIM), ultranacionalističke i rasističke organizacije koju je američka administracija u aprilu 2020. označila kao globalnu terorističku pretnju.
Petrović iz BCBP-a smatra da će jačanje ekstremne desnice predstavljati veliki izazov za Srbiju, jer Rusija te organizacije može da iskoristi za destabilizaciju, a Zapad zbog njih može da pojača pritisak na Srbiju.
"To je dobra prilika za (Aleksandra) Vučića, (predsednika Srbije) da manipuliše i da, na primer, kaže da nema veliki prostor da usklađuje spoljnu politiku Srbije sa EU zato što postoji preveliki proruski uticaj, i da i dalje ostanemo u nekom limbu koji Vučić voli da zove neutralnost", navodi Petrović.
EU: Zaštititi bezbednost Zapadnog Balkana
Srbija je osudila kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali se nije pridružila evropskim sankcijama Rusiji zbog agresije na susednu zemlju.
Šef diplomatije Žozep Borelj je tokom nedavne posete zemljama Zapadnog Balkana najavio da će Evropska unija predložiti jačanje bezbednosti i odbrane zemalja Zapadnog Balkana kako bi se region snažno priključio bloku. Na Zapadnom Balkanu prošle nedelje je boravila i nemačka šefica diplomatije Analena Berbok. Uoči dolaska je poručila da evropska bezbednost podrazumeva i zaštitu Zapadnog Balkana.
Ona je navela da je Nemačka Zapadni Balkan stavila na listu prioriteta i da je prvi put odlučila da uvede mesto specijalnog predstavnika za taj deo Evrope.
Dragan Šutanovac, predsednik nevladinog Saveta za strateške politike (CfSP) i bivši ministar odbrane Srbije, ocenjuje za RSE da bi ugrožavanje bezbednosti moglo da nastane sa završetkom sukoba na istoku Evrope. On iznosi bojazan da će se tada pojaviti "asimetrične pretnje" koje mogu da ugrožavaju bezbednost i Srbije.
"Ne očekujem da se dese neki sukobi, ali mislim da će se pojaviti ekstremne grupacije u društvu koje smatraju da Srbija treba da bude 'mala Rusija' i da Srbija treba da bude direktno zavisna od Rusije i Putina", naveo je Šutanovac.
On je dodao da je to katastrofalna politika sa aspekta bezbednosti i evropske perspektive Srbije. Šutanovac napominje da su skupovi podrške Rusiji održani nakon glasanja u Ujedinjenim nacijama gde se Srbija svrstala u države koje su osudile napad na Ukrajinu.
"Što znači da ti skupovi nisu slučajno organizovani, već da se konci vuku iz nekog centra moći koji upravlja ili pokušava da upravlja krizom u Ukrajini da se proširi na Balkan", smatra Šutanovac.
Na skupovima podrške Rusiji u Beogradu vozila su bila obeležena simbolom Z, jednom od oznaka ruskih vojnih snaga na ukrajinskom ratištu.
Okupljeni su skandirali "Srbija, Rusija ne treba nam Unija", "Krim je Rusija, Kosovo je Srbija", "Srbi i Rusi braća zauvek".
Beograd demantovao regrutovanje boraca
Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine i nije priznala Krim kao deo Rusije. Rusija je 2014. aneksirala ukrajinsko poluostrvo Krim, a uoči februarske invazije na Ukrajinu ruski predsednik Vladimir Putin priznao je nezavisnost otcepljenih ukrajinskih teritorija Luganjsk i Donjeck na istoku te zemlje.
Vlasti u Srbiji usvojile su 25. februara zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost o ratu u Ukrajini. U njima se, između ostalog, navodi da će država sprečiti učešće građana Srbije u sukobima u Ukrajini, kao i da će svi "dobrovoljci" koji se uključe u taj konflikt, biti sankcionisani.
Pitanje boraca koji su iz Srbije otišli da se bore na proruskoj strani u Ukrajini godinama opterećuje odnose Beograda i Kijeva. Prema procenama ambasade Ukrajine u Srbiji iz 2018. godine, oko 300 građana Srbije borilo se na ratištu u Ukrajini.
Ne postoje zvanične indicije da novi borci iz Srbije odlaze u Ukrajinu, ali kako je RSE već pisao, izvestan broj njih se još uvek nalazi tamo. Prema navodima koje je Generalštab Ukrajine objavio 13. marta na Fejsbuku, na ukrajinskom ratištu se na strani Rusije bori "veliki broj militanata iz drugih zemalja, poput Sirije i Srbije".
Ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović je istog dana naveo da se iz Srbije ne regrutuju borci za dopunu ruskih vojnih snaga u Ukrajini, nazivajući navode "opasnom dezinformacijom koju je lansirao Generalštab Ukrajine".
Petar Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da je veoma upitno koliki je broj boraca iz Srbije sada na ukrajinskom ratištu.
Za učešće u ratu u Ukrajini na strani proruskih strana u periodu od 2015. do 2018. godine u Srbiji su donete 32 osuđujuće presude. Kazne su uglavnom bile blage. Jedna osoba je 2021. osuđena i zbog organizovanja odlaska na ratište u Ukrajinu, a kazna je šestomesečni zatvor u kućnim uslovima.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Profesor koji je otkrio Šapićev plagijat savetnik Sava Manojlovića
28.04.2024.•
0
Lista "Kreni-promeni" objavila je da će savetnik Sava Manojlovića, kandidata te liste za gradonačelnika Beograda, biti dr Slobodan Tomić sa Univerziteta Jork u Velikoj Britaniji.
Dačić o izjavi ministra BiH: Razočaran briljantnim nastupom Vučića
28.04.2024.•
6
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić reagovao je na izjavu ministra spoljnih poslova BiH Elmedina Konakovića.
Dobrica Veselinović kandidat za gradonačelnika Beograda liste "Biram borbu"
28.04.2024.•
5
Kandidat za gradonačelnika Beograda ispred koalicije koja na izbore izlazi pod sloganom "Biram borbu" biće Dobrica Veselinović, izjavio je kopredsednik Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović.
Pet medalja za učenike iz Srbije na olimpijadi iz fizike
28.04.2024.•
4
Učenici beogradske Matematičke gimnazije osvojili su tri zlatne i dve bronzane medalje na Nordijsko-baltičkoj olimpijadi iz fizike, održanoj u Estoniji.
Dodik tražio od Vučića da se Sabor srpskog naroda održi nakon usvajanja rezolucije o Srebrenici
28.04.2024.•
12
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio je danas ideju predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da Sabor srpskog naroda bude održan odmah nakon glasanja o rezoluciji o Srebrenici u UN-u.
Amnesti internešenel: Vlast u Srbiji i dalje vidi svaku kritiku kao pretnju koju treba otkloniti
28.04.2024.•
2
Istraživačica organizacije Amnesti internešenel Jelena Sesar kaže da "vlasti u Srbiji i dalje vide svaki oblik kritike i neslaganja sa državnom politikom kao pretnju koju treba otkloniti".
Transparentnost: Skupština objavila izveštaje nezavisnih tela sa mesec dana zakašnjenja
28.04.2024.•
0
Organizacija Transparentnost Srbija (TS) saopštila je da je Skupština Srbije objavila izveštaje 18 nezavisnih tela nakon više od mesec dana zakašnjenja.
Još sutra prijavljivanje penzionera za solidarnu pomoć, potom mogući prigovori na rang-liste
28.04.2024.•
0
Prijavljivanje penzionera za solidarnu pomoć preko Saveza penzionera Srbije i Udruženja penzionera Srbije "Nezavisnost", završava se u ponedeljak, 29. aprila.
Preminuo radnik povređen u požaru u fabrici u Leštanima
28.04.2024.•
0
Preminuo je radnik B.R. (30) koji je juče povređen u požaru u fabrici u Leštanima.
U nesrećama u zaustavnoj traci na auto-putevima u Srbiji za pet godina poginulo 20 osoba
28.04.2024.•
4
"Putevi Srbije" kampanjom "Ne vozi zaustavnom trakom, ne zaustavljaj život" žele da utiči na ponašanje vozača na auto-putevima i probude svest o značaju i upotrebi zaustavne trake.
Ambasadorka Srbije u Zagrebu tužila Savu Manojlovića
28.04.2024.•
8
Pokret "Kreni-promeni" saopštio je da je ambasadorka Srbije u Zagrebu Jelena Milić tužila kandidata tog pokreta za gradonačelnika Beograda Savu Manojlovića.
Glasanje o prijemu Kosova u Savet Evrope najverovatnije 17. maja
28.04.2024.•
2
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je izjavio da je 16. i 17. maja sednica Komiteta ministara Saveta Evrope o prijemu Kosova u tu organizaciju, a glasanje će najverovatnije biti 17. maja.
Hrvatska će naredna dva dana testirati sistem na Bajakovu, moguća duža zadržavanja
28.04.2024.•
2
MUP Srbije, pred prvomajske i uskršnje praznike, tokom kojih se očekuje povećan priliv građana na graničnim prelazima, savetuje da građani pre polaska na put provere stanje na graničnim prelazima.
Kenijac Gilbert Kipleting Čumba i Kenijka Ema Čeruto Ndiva pobednici 37. Beogradskog maratona
28.04.2024.•
1
Kenijski maratonac Gilbert Kipleting Čumba i Kenijka Ema Čeruto Ndiva pobednici su 37. Beogradskog maratona.
Dačić: Scenario u kom bi opozicija pobedila vlast na lokalnim izborima je naučna fantastika
28.04.2024.•
22
Predsednik SPS Ivica Dačić rekao je da opozicija nema šanse da na predstojećim lokalnim izborima pobedi vlast i dodao da bi njena pobeda bila "scenario nalik na naučnu fantastiku".
Ne, ministarka Grujičić ne reklamira "moćan lek protiv hipertenzije", prevare sve uverljivije
28.04.2024.•
13
Na Fejsbuku se pojavio snimak na kome ministarka zdravlja Danica Grujičić govori o "moćnom prirodnom sredstvu koje garantovano pomaže u slučajevima hipertenzije".
.jpg "Na devojčicu naleteo automobil u Zemunu: Sa teškim povredama i bez svesti prevezena u Urgentni")
Na devojčicu naleteo automobil u Zemunu: Sa teškim povredama i bez svesti prevezena u Urgentni
28.04.2024.•
0
Četrnaestogodišnja devojčica je teže povređena kada ju je oborio automobil u Zemunu.
Podsetnik: PIO fond neće raditi od 1. do 6. maja, isplata penzija od 7. maja
28.04.2024.•
9
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje saopštio je da Kontakt centar i sve ostale službe tog fonda neće raditi od 1. do 6. maja.
U petak i subotu obeležavanje godišnjice masovnih ubistava u Srbiji: Ovo je program
28.04.2024.•
0
Tim za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve ubistva u školi "Vladislav Ribnikar" saopštio je da će u petak, 3. maja programom "Buđenje" biti obeležena prva godišnjica ubistva.
Danas se održava 37. Beogradski maraton
28.04.2024.•
0
Beogradski maraton, 37. po redu, održaće se danas u Beogradu.
Lekovi koji spasavaju život koštaju i do 10.000 dinara, a pacijenti su mahom penzioneri
28.04.2024.•
8
Lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi i spasavaju od infarkta srca, šloga, embolije pluća, a koristi ih godišnje i do 300.000 ljudi u Srbiji, koštaju između 3.000 i 10.000 dinara mesečno.
Komentari 11
Iznogud
Nego, čini mi se da će biti obrnuto.
/
Милан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar