Zakon o prebivalištu-lične karte i za građane bez prebivališta

Hiljade ljudi će zahvaljujući novom Zakonu o prebivalištu dobiti lične karte.

Građani mogu da se prijave, ako nema drugih mogućnosti, i na centar za socijalni rad, iako ne koriste usluge
Na desetine hiljada građana Srbije, koji žive na teritoriji naše zemlje, a nemaju nikakva lična dokumenta, jer nemaju prijavljeno boravište ni na jednoj adresi, konačno će postati "pravno vidljivi": moći će da dobiju osnovna dokumenta, zdravstvenu knjižicu, da se legalno zaposle, glasaju i upišu decu u školu. Sve ovo omogućiće im zakon o prebivalištu i boravištu, koji je prošao Vladu i upućen je u skupštinsku proceduru.

- Postojeći zakon je morao da se menja jer je još iz vremena SFRJ - kaže Milivoje Mihajlović, šef Vladine kancelarije za saradnju s medijima. - Novi će omogućiti osobama koje imaju pravo na ličnu kartu, a nigde nisu prijavljene, da dobiju određeno prebivalište na godinu dana, i na osnovu toga izvade dokumenta. To će doprineti ažuriranju baze ličnih podataka.
Građani će ubuduće moći da prijave prebivalište na osnovu pravne svojine nad stanom ili kućom, na osnovu ugovora o zakupu, na adresi bračnog ili vanbračnog druga, roditelja, ustanove u kojoj su smešteni, pa čak i na adresi centra za socijalni rad.

To ne znači da moraju da budu korisinici usluga tog centra već samo da, u dogovoru sa centrom, iskoriste njihovu ustanovu kao ”poštansko sanduče”, objašnjava zaštitnik građana Saša Janković, koji je i zvanično tražio od Skupštine da se izmeni Zakon o prebivalištu i boravištu.

On dodaje da je predrasuda da su ”pravno nevidljivi” u Srbiji samo Romi, iako je njih najviše, jer žive u divljim i nelegalnim naseljima. Tu su, praktično, svi oni koji nemaju svoj dom, a oni kod kojih žive neće da ih prijave kao podstanare da ne bi plaćali porez.

- Verujem da ćemo dobar deo ovih problema rešiti novim zakonom, baš kao i da će do papira doći i svi naši građani koji su vraćeni u procesu readmisije, a koji su u međuvremenu ostali bez ličnih dokumenata - kaže Janković.

A njih je najmanje 30.000. Po rečima Radoša Đurovića iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, poslednjih pet godina oko 1.000 ljudi godišnje koji su vraćeni iz EU mimo svoje volje stigne preko surčinskog Aerodroma. Na ovo treba dodati i 30.000-40.000 onih koji su se odlučili za dobrovoljni povratak.