Građani troše više uprkos rastu cena - tri su razloga

Bilo da govorimo o hrani, odeći ili obući, restoranima ili putovanjima, cene proizvoda i usluga u maju su u proseku veće 1,2 odsto u odnosu na prethodni mesec.
Građani troše više uprkos rastu cena - tri su razloga
Foto: Pixabay
Ako uporedimo podatke Republičkog zavoda za statistiku za maj ove i za isti mesec prethodne godine, to povećanje iznosi 10 odsto. 
Kako piše Euronews Srbija, uprkos rastu cena u protekllim mesecima građani su trošili više nego ranije. Uzdržavanje od potrošnje u dve godine pandemije, rast zarada i veći broj zaposlenih, kao i stvaranje zaliha zbog straha od nestašica stručnjaci navode kao najznačajnije razloge koji su doprineli da uprkos poskupljenjima, kupujemo više nego pre krize.
U Privrednoj komori Srbije kažu da promet robe u maloprodaji od početka ove godine beleži blagi, ali stalan rast, jer raste i potražnja. U prva četiri meseca ove godine to povećanje iznosi skoro 10 odsto u odnosu na isti period 2021.
 
"S jedne strane imate činjenicu da ukrajinska kriza dovodi do predostrožnosti građana, kada govorimo o potražnji. Međutim, vi imate činjenicu da smo mi imali dve godine restriktivnih pandemijskih mera koje su dovele do toga da određena tražnja uopšte nije postojala. Građani još nisu napravili jasnu distinkciju koliko ta kriza utiče na njihove svakodnevne živote, i trude se da negde posle onog perioda, stvari kojih su se odricali zbog pandemije nadomeste u ovom periodu", kaže Žarko Malinović iz Udruženja za trgovinu PKS.
 
A traže se ne samo prehrambene namirnice, već se troši i na druge stvari poput putovanja, odeće ili nameštaja. U Privrednoj komori kažu da je važno da lanci snabdevanja funkcionišu dobro i dodaju da od ponašanja potrošača zavisi i stabilnost tržišta.
 
"Nema potrebe da potrošači gomilaju zalihe, na taj način oni prave poremećaje koje ne možete da planirate. Ako ste u 2020. i 2021. imali određen nivo tražnje za određenim proizvodima i ako vama u jednom danu tražnja ode za 100 odsto, nemoguće je da vi logistički, ako ste trgovinski lanac koji ima 400 objekata, organizujete u roku od dva sata da snabdete sve objekte. To je veoma jednostavna zakonitost lanca snabdevanja. Zbog toga je važno da i mi kao potrošači shvatimo da nema potrebe da svakodnevno gomilamo zalihe, pogotovu što govorimo i o proizvodima koji imaju ograničen rok trajanja", ukazuje Malinović.
 
U određenim segmentima, poput automobilske industrije, postoje problemi sa međunarodnim lancima snabdevanja, pa su rokovi isporuke novih automobila znatno produženi. U PKS kažu da se zbog toga manje traže novi automobili, ali zato raste tražnja za polovnim. 
 
Statistika pokazuje da je u maju zabeležen rast cena gotovo svih proizvoda i usluga u odnosu na april, pa je tako transport poskupeo za 2,5 odsto, restorani i hotel za 2,3 odsto, oprema za stan 1,7 odsto, dok su cene hrane i bezalkoholnih pića porasle 1,2 odsto.
 
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u maju 2022. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Transport (2,5 odsto), Restorani i hoteli (2,3 odsto), Oprema za stan i tekuće održavanje (1,7 odsto), Zdravlje (1,5 odsto), Hrana i bezalkoholna pića (1,2 odsto), Odeća i obuća (1,1 odsto), Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (0,9 odsto), Rekreacija i kultura (0,6 odsto), Alkoholna pića i duvan (0,4 odsto), Obrazovanje (0,2 odsto) i Komunikacije (0,1 odsto). 
 
Dekan FEFE  Milan Nedeljković za Euronews Srbija kaže da nije neobično što inflacija i potrošnja uporedo rastu.
 
"Jedan od razloga je što smo se odricali od potrošnje u prethodne dve godine, što je bilo uslovljeno pandemijom. Prvo, zbog nemogućnosti da se koriste recimo turistički aranžmani, a s druge strane ipak i sa dozom neizvesnosti koja je uticala na primanja pojedinih ljudi. Pandemija je iza nas, što znači da su ljudi slobodniji da troše novac. Racionalno je ponašanje, kada vidimo visoku inflaciju, iz perspektive samog potrošača, bolje da taj novac potrošim danas kada nešto košta 100 dinara nego sledećeg meseca kada bude 110 dinara", objasnio je Nedeljković. 
 
On je ukazao da je loša strana takvog ponašanja što tim racionalnim delovanjem potrošač utiče da cene i dalje rastu.
 
"Dokle će to trajati zavisiće od toga sa koliko novca raspolažemo", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
 
On smatra da će povećanje plata dodatno povećati inflatorne pristike koji već postoje. Nedeljković je ukazao da bi u narednom periodu trebalo da dođe do smanjenja stope inflacije, ali smatra da nema govora o vraćanju cena na nivo pre poskupljenja.
 
"Ovde je samo pitanje da li ćemo usporiti rast cena u narednom periodu. Veliki deo potrošačke korpe čine poljoprivredni proizvodi, tako da ukoliko bude odlična žetva, biće veća ponuda i to može uticati na usporavanje rasta cena, ali nema govora o vraćanju na staro", rekao je Nedeljković.
 
Nikolić: Kupovina zaliha podigla tražnju
 
Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta kaže za Euronews Srbija da su zarade, penzije, doznake iz inostranstva i kreditiranje glavni pokretači visoke tražnje
 
"Kada pogledamo zarade, tu nalazimo glavni pokretač ovako visoke tražnje, s obzirom da je masa zarada porasla realno za prva tri meseca 7,1 odsto i u tom okviru su otprilike rasli i izdaci za finalnu potrošnju domaćinstva, koja je ključni indikator tražnje. Masa zarada je bitna jer je prosečna plata porasla 4,3 odsto, a razlika do 7,1 se tiče i rasta broja zaposlenih. Glavni pokretač ovog porasta su zarade u privatnom sektoru koje su porasle oko 11 odsto", rekao je Nikolić.
 
On je ukazao i da je značajno poraslo kreditiranje i da su banke zabeležile dvocifren rast kod dugoročnih pozajmica, dok je kod kratkoročnih rast još i snažniji.
 
"Moramo uzeti u obzir i da smo u martu imali one poremećaje koji su indukovali ekstremno visoku tražnju za pojedinim proizvodima. Realni rast tražnje derivata nafte i motornih goriva je za četiri meseca bio 17,4 odsto, jer su se vrlo često kupovale i zalihe i neracionalno se kupovalo kako bi se eventualno ljudi obezbedili od nekih cenovnih šokova", rekao je Nikolić.
 
On napominje da su globalni pritisci jako izraženi i ukazuje da je međugodišnja inflacija u Evropskoj uniji 8,8 odsto, u SAD 8,6 odsto.
 
"Ni po izvorima koji je pokreću ni po obimu naša inflacija nije drugačija u odnosu na druge zemlje. Kada govorimo o kratkotročnoj projekciji do kraja godine, gotovo da sve zavisi od direktnog konflikta u Ukrajini, ali delom i od pandemije. Njeni negativni efekti se i dalje osećaju, jer je deo kineske ekonomije i dalje zatvoren", kaže Nikolić.
 
On napominje da je u Srbiji hrana jedan od glavnih generatora inflacije, a s obzirom da je naša zemlja veliki proizvođač hrane, sa većim prinosima, možemo očekivati da dođe do ublažavanja cenovnih pritisaka, ali da nikako ne treba da imamo dilemu da će inflacija nestati.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Nemanja

    03.07.2022 15:24
    Sta god da govorimo o ovoj temi, cinjenice su ipak neumoljive:

    https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/307532/Sve-zemlje-iz-regiona-uspesnije-od-Srbije-Kupovna-moc-nam-je-medju-najnizim-u-Evropi.html
  • Zamenik zamenika

    03.07.2022 13:17
    Nema tu nikakvog povećanja potrošnje, naročito ako nema povećanja prihoda, ima samo povećanja cena a time i prihoda, ali državi kroz akcize od akciznih roba i pdv-a. Samo gorivo je za 6 meseci poskupelo 30%. U Januaru je litar dizela bio 174 dinara.
  • A

    03.07.2022 11:48
    Kupio klimu pre 2 meseca za 40.000, sad je 41.500.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija