Rak grlića materice: Ginekolog pojašnjava koje žene su u riziku, kako se leči, a kako prevenira

Poražavajuća statistika koju Srbija ima kad govorimo o smrtnosti usled malignih bolesti ne može da prođe bez pomena raka grlića materice.
Rak grlića materice: Ginekolog pojašnjava koje žene su u riziku, kako se leči, a kako prevenira
Foto: Pixabay

Kada humani papiloma virus (HPV) perzistira i uz propratne infekcije drugim uzročnicima ili drugim faktorima koji dovode do pada lokalnog imuniteta, može dovesti do nastanka rak grlića materice. Smrtnost od ove bolesti ne mora da bude visoka kao kod nekih drugih bolesti, a tome možemo i sami doprineti redovnim pregledima ginekologa.

O karcinomu grlića materice za 021.rs govori ginekolog dr Bojana Gutić sa Instituta za onkologiju Vojvodine, koja detaljno objašnjava uzroke, posledice i, na kraju, prevenciju, bez koje ne možemo da govorimo o javnom zdravlju.

Dr Gutić za početak objašnjava kako infekcija humanim papiloma virusima zapravo dovodi do nastanka karcinoma, odnosno šta je tačno karcinom grlića materice.
 
"Moramo da budemo svesni da je humani organizam jedna kompleksna i dinamička celina. U organizmu se u svakom trenutku dešavaju brojne promene i sasvim je očekivano da povremeno dolazi i do grešaka u svim tim procesima. Kada pričamo na ćelijskom nivou, te greške se ispravljaju različitim mehanizmima, u zavisnosti od toga gde je greška nastala. Ukoliko ne dođe do ispravke, organizam ovakve ćelije na specifičan način prepoznaje kao loše i zaustavlja njihov dalji opstanak. Kada ćelije izbegnu ovakvu regulaciju i kontrolu, dešava se da nastave svoju deobu i tako izmenjena, loša ćelija koje može dovesti do nekontrolisanog rasta određenog tkiva, odnosno do nastanka karcinoma, tako i karcinoma grlića materice. Ono što jeste dokazano je da je karcinom grlića materice povezan sa virusnom infekcijom, a radi se o, sada javnosti već poznatom, humanom papiloma virusu", navodi dr Gutić.
 
Virus se prenosi polnim putem i organizam ga u većini slučajeva eliminiše u naredne dve godine od infekcije - više od 80 procenata žena koje su imale HPV će eliminisati virus spontano, bez terapije. U određenom procentu, kada virus opstane u ćeliji, može da se desi da, uz neke dodatne faktore, utiče na promenu ćelije i da nastanu premaligne lezije, pojašnjava naša sagovornica.
 
Upravo te premaligne promene upozoravaju na potencijalno zloćudna dešavanja na grliću materice. Ove promene nisu karcinom ali, ukoliko se ne leče, mogu dovesti do nastanka karcinoma grlića.
 
Postavlja se pitanje - kada će žena otkriti da je obolela od karcinoma grlića materice? Postoji shvatanje da rak, kao maligna bolest, ne boli, ali je situacija mnogo kompleksnija od tog zaključka i svodi se na rano i kasno otkrivanje, od kojih je ovo poslednje najpogubnije po žene, objašnjava dr Gutić.
 
"Prevencija je nešto što je najvažnije kod karcinoma grlića i jedan je od malih broja karcinoma koje možemo da preveniramo. Redovni pregledi su svakako nešto što može da dijagnostikuje promene na grliću i pre nastanka karcinoma ili, ukoliko je karcinom već nastao, da se otkrije u ranom stadijumu, kada imamo izgleda za izlečenje. Ono što pacijentkinje treba da znaju jeste da moraju da idu na redovne preglede. Kada se grlić u toku pregleda vidi, uzimaju se brisevi - nama poznat PAPA test, po potrebi dodatni brisevi i pregledi kao što je kolposkopija, kada mogu da se vide izvesne početne ili blage promene na samom grliću. U trenutku kada pacijentkinja ima simptome koji su posledica postojanja karcinoma grlića materice, na žalost to znači da je karcinom vrlo verovatno već lokalno uznapredovao i dao svoje simptome, kao što su pojačan sekret neprijatnog mirisa, kontaktno krvarenje ili bolovi”, navodi dr Gutić.
 
Ona naglašava da, uprkos ovim izgledima, nema mesta panici ukoliko pacijentkinja ide redovno na preglede - ovaj simptom može da bude i posledica nekog upalnog procesa, nepovezanog s karcinomom. 
 
"Tu je i kontaktno krvarenje, najčešće krvarenje posle polnog odnosa koje može da bude posledica postojanja uznapredovalog karcinoma grlića, ali to su sve pojave koje zahtevaju vanredne preglede ginekologa, ne paniku 'per se' nego dodatan oprez", poručuje Bojana Gutić, ginekolog.
 
Pomenuli smo već statistiku koja nam ne ide u prilog kad je reč o zastupljenosti raka grlića materice. Naša sagovornica s Instituta za onkologiju Vojvodine navodi da je Srbija negde među vodećim zemljama po stopi oboljevanja, a procene iz 2017. godine i dalje su aktuelne - 33 žene na 100.000 oboli od raka grlića materice. 
 
"Ako posmatramo region, samo je Rumunija ispred nas po incidenciji tako da se ne možemo baš pohvaliti. To je negde, po mom mišljenju, pokazatelj koliko smo svesni značaja redovnih i preventivnih ginekoloških pregleda. Kada imate veliki broj žena koje su propustile preglede, samim tim je više njih propustilo da otkrije te displazije koje prethode karcinomima i čijim tretiranjem možemo da sprečimo nastanak karcinoma grlića materice", kaže dr Gutić.
 
Šta je pred ženom nakon što sazna da ima rak grlića materice? Saznanje da imate rak vrlo je poražavajuće, ali je na doktorima da pacijentkinju pripreme za ono što sledi i da je umire, jer rak ne znači najgori ishod.
 
"U trenutku kada se postavi dijagnoza karcinoma grlića materice, vrlo je važno da znamo o kom podtipu se radi. Najčešće su to planocelularni karcinomi. Takođe, važno je da znamo stadijum bolesti, odnosno, da li je lokalizovana i dalje na grliću ili se proširila. Lično smatram da je izuzetno važan i pristup pacijentu kome treba objasniti sa čim se suočava, jer je činjenica da je izgovorena reč 'karcinom' ili 'rak' vrlo poražavajuća za pacijente i ako ne objasnimo sve ono što sledi, vrlo je konfuzno i ti pacijenti su zaista uplašeni. Njihove misli se zadržavaju na tome što je izgovoreno da imaju karcinom. Najčešće ne znaju šta ih čeka, za njih je karcinom isključivo loša prognoza ali, srećom, ako se otkrije u ranom stadijumu možemo postići izlečenje, pa čak i u preko 90 odsto slučajeva u početnom stadijumu. To su činjenice koje pacijent treba da zna, ali kroz razgovor moramo da ih upoznamo sa tim šta ih čeka u daljem toku do definisanja vrste i stadijuma bolesti", napominje naša sagovornica.
 
Samo lečenje raka grlića materice može, ali ne mora da bude vrlo teško po ženu. Najveća dilema o kojoj se žene sigurno pitaju je da li je njihov rak operabilan. Ginekolog dr Bojana Gutić napominje da je samo na stručnjacima da procenjuju kakva će terapija biti primenjena i da ni jedan stručnjak sigurno neće odabrati manje efikasnu opciju za svog pacijenta. Zato operacija nije najbolji izbor za svakog, kao što nije ni zračna terapija.
 
"Postoje situacije kada se ne savetuje hirurško lečenje, odnosno neka vrsta operacije, nego zračna terapija. Pacijenti često doživljavaju ovaj vid lečenja kao da smo odustali od njih, a to je zapravo jedan efikasan vid lečenja. Zračna terapija u ovom slučaju nije palijativna, što bi značilo samo trenutno zbrinjavanje određenih simptoma, neog vid lečenja sa ciljem izlečenja ili kontrole bolesti. Zračna terapija je jednako uspešna kao hirurško lečenje, ali se smatra da je bespotrebno duplirati dva radikalna vida lečenja ako u startu znamo da će pacijentkinja posle operacije morati na zračnu terapiju. Kada govorimo o hirurškom lečenju, zavisno od prethodno postavljene dijagnoze i stadijuma bolesti, mogu se sprovesti različite vrste operativnog lečenja. Jedan vid lečenja je konizacija, koja može biti definitivan vid lečenja, ako su karakteristike bolesti takve da ne ukazuju na rizik za recidiv ili proširenost bolesti. Ovom procedurom se odstranjuje samo oboleli deo grlića i takve pacijentkinje su kasnije u životu sposobne i za trudnoću. Na drugom kraju spektra operativnog lečenja stoji radikalno hirurško lečenje koje podrazumeva odstranjivanje materice zajedno s okolnim tkivima i limfnim čvorovima iz male karlice", kaže naša sagovornica.
 
Posle uspešnog lečenja, postoperativni tok je nešto što lekari moraju da isprate, čak i kada je pacijentkinja imala dobroćudni tumor. Dr Bojana Gutić kaže da su komplikacije nakon operacije moguće, a prate se kako u toku hospitalizacije tako i nakon što je pacijentkinja napustila bolnicu.
 
"Tu su i kasne komplikacije koje mogu da se jave pogotovo kod radikalnih vidova lečenja i zato moramo da imamo ženu pod kontrolom i nakon što se oporavila od operativnog lečenja i napustila bolnicu. Potrebno je da ove pacijentkinje dolaze na redovne preglede u ambulanti i to ne samo zbog potencijalnih komplikacija, nego i praćenja onkološkog statusa. Ovi pregledi su češći i razlikuju se od onih uobičajenih pregleda koje imamo kod zdravih pacijentkinja. Konkretno, dolazi se na preglede svaka tri meseca u prve dve godine jer je to period kada se najčešće javljaju recidivi. Recidiv predstavlja pojavu bolesti nakon lečenja i, kao što smo rekli, najčešće se javlja u prve dve godine. Nakon tog perioda, ukoliko nije bilo recidiva ili komplikacija, možemo malo da razredimo preglede i do neke pete godine zakazujemo kontrole na svakih šest meseci”, pojašnjava naša sagovornica s Instituta za onkologiju Vojvodine.
 
U javnosti se poslednjih godina govori da žene u sve mlađem dobu obolevaju od raka dojke. Tako je i sa rakom grlića materice, kod kog je bolest nekada bila najzastupljenija oko 60. godine života žene. Stručnjaci se sada susreću sa sve mlađim pacijentkinjama, pa čak i sa onim kod kojih je bolest uznapredovala i pre 30. godine života.
 
To znači da, navodi dr Gutić, intenzivni ginekološki pregledi nisu neophodni samo starijim ženama, već i onima u mlađoj populaciji.
 
"Svakako redovni ginekološki pregledi treba da su zastupljeni već u mlađem životnom dobu jer promene na grliću materice nisu nešto o čemu ne treba da razmišljamo pre 50. godine. Okolnosti nameću sada već dugo prisutan trend kasnijeg ostvarivanja trudnoće, što ne ide u prilog ženama koje se suoče sa dijagnozom karcinoma grlića materice. Apsolutno se slažem da je najvažniji individualan pristup i da  je primarni cilj da sačuvamo život i zdravlje žena, ali tim ženama je, kada dođe do izlečenja, jako važno i da li će se ostvariti kao majke. Odluku o mogućem očuvanju reprodukcije donosi tim stručnjaka za svakog pacijenta posebno, nakon što se sagledaju sve karakteristike i stadijum bolesti”, napominje naša sagovornica.
 
Srbija je odnedavno konačno počela sa sprovođenjem preporučene, a besplatne vakcinacije protiv humanih papiloma virusa. Vakcine su se decenijama unazad pokazale kao vrlo uspešne širom Evrope, gde su pojedine države evidentirale ogromne padove u broju registrovanih slučajeva raka grlića materice. HPV vakcine namenjene su devojčicama i dečacima pre prvog seksualnog odnosa, a dr Bojana Gutić apeluje na one koji rade s najmlađima i sa njihovim roditeljima da budu maksimalno odgovorni i približe temu prevencije svojim pacijentima.
 
"Smatram izuzetno važnim da pedijatri, koji su direktno u kontaktu sa roditeljima dečaka i devojčica, predoče da postoji mogućnost vakcinacije koja ne sprečava pojavu svih virusa, ali svakako virusa koji su najčešći izazivači karcinoma. Vrlo je važno da roditelji imaju pravu informaciju od pedijatra da ta vakcina postoji i šta su sve njene mogućnosti. Treba naglasiti da ove devojčice nisu izuzete iz redovnih kontrola - vakcinacija ne znači da one ne treba da idu na kontrole, da ne treba da se rade pregledi, citološka ispitivanja i ostala dijagnostika odnosno skrining, ali svakako su u manjem riziku nego devojčice koje nisu primile vakcinu. Nisu samo devojčice te koje treba da prime vakcinu nego i dečaci kod kojih se kasnije u životu mogu takođe razviti određeni karcinomi kao posledica prisustva HPV virusa, a kao mladi ljudi, oni učestvuju u prenosu HPV virusa polnim putem”, zaključuje dr Bojana Gutić u razgovoru za 021.rs.
Članak je nastao u okviru serijala o prevenciji HPV koji finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo APV. Stavovi izneti u tekstu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija