Psihološkinja o profilu bahatih vozača: Šta je uzrok i kako reagovati

Autor: N1

Info

19.07.2022.

07:32 > 07:40

Gotovo svakodnevno se suočavamo sa bahatim ponašanjem u saobraćaju. Šta je uzrok takvom ponašanju u saobraćaju, kakvu poruku šalju? Kako da reagujemo u takvim situacijama?

Psihološkinja o profilu bahatih vozača: Šta je uzrok i kako reagovati

Foto: Pixabay

Određivanje nedvosmislenih karakteristika ličnosti vozača koji su skloni rizičnoj vožnji nije jednostavan zadatak, kaže za N1 Jelena Milošević, psihološkinja i psihoterapeutkinja sa iskustvom u radu sa vozačima.

"Jedna ista karakteristika ličnosti ne mora kod svakog vozača dovesti do istog ponašanja u vožnji. Stvar dodatno komplikuje i to što pored osobina ličnosti na ponašanje utiče i konkretna situacija u kojoj se neko našao. Dugo su pojedinačne osobine ispitivane kao uzroci rizičnog ponašanja u vožnji, što je legitimno, ali nije dovoljno za razumevanje ovog složenog ponašanja", objašnjava Milošević.

Od početka 21. veka se ispitivanju povezanosti osobina ličnosti i sklonosti ka rizičnoj vožnji pristupa multidimenzionalno, što znači da se sagledava više osobina, a ne samo jedna.

"Glavni nalaz je da će rizičnoj vožnji biti skloniji ljudi kod kojih postoji stalna težnja da se traga za uzbuđenjem, onda osobina nazvana 'odsustvo normi' koja znači da osoba veruje da su socijalno nedozvoljena ponašanja potrebna da se postigne određeni cilj, takođe bes u vožnji, nizak altruizam i loša procena rizičnih situacija. Iz svoje svakodnevne prakse bih se složila sa navedenim nalazima i podvukla bih sklonost ka antisocijalnom ponašanju kao nešto što je zajedničko za sve navedeno", kaže psihološkinja.

Ona dodaje da se opisanim ponašanjem često šalje poruka da ova osoba ima pravo na poseban tretman u odnosu na druge ljude, odnosno da za nju ne važe pravila kao za ostale kao i da su njen život i dobrobit važniji od života drugih.

Međutim, ovim rizičnim ponašanjem oni pokazuju da ne vrednuju ni sopstveni život.

Kakav uticaj na početnike u vožnji imaju nervozni vozači?

"U velikim gradovima širom sveta problem predstavljaju saobraćajne gužve. Veliki broj vozila, pre svega, usložnjava i umnožava signale koje mozak vozača prima iz svoje okoline. Tako dolazi do senzornog preopterećenja, odnosno mozak biva zatrpan različitim signalima. Po prirodi svog funkcionisanja, on treba da odredi prioritete i reaguje na ispravan način ili izađe iz te situacije. A često prilikom velikih gužvi ne može ni jedno ni drugo", objašnjava za N1 Milošević.

Ona napominje da vozač ostaje u situaciji koja je frustrirajuća i to povećava njegovu iritabilnost. Ona može da bude dodatno pogoršana trenutnim stanjem organizma (bolest, neispavanost, uticaj različitih supstanci...), nekom stresnom životnom situacijom koja je aktuelna, osobinama ličnosti (napr. niska tolerancija na frustracije, empatija…), kao i opštim stavovima vezanim za vožnju i kulturu ponašanja u socijalnim situacijama.

"U zavisnosti od ličnosti vozača početnika, kao i njegovih pređašnjih iskustava u saobraćajnim situacijama, zavisiće i način na koji doživljava neadekvatno ponašanje drugih učesnika u saobraćaju", smatra psihološkinja.

Uzdržati se od ulaska u raspravu, etiketiranja nečije ličnosti

Kada je u pitanju netolerancija u saobraćaju, Milošević je mišljenja da bi se trebalo uzdržati od ulaska u raspravu sa drugim učesnicima u saobraćaju i samostalnog rešavanja te situacije.

"Često smo svedoci toga da se ove rasprave mogu završiti i fizičkim obračunima. I ako situacija ne eskalira na taj način, verovatno nećete postići ono što je suština, a to je da vas ta osoba uvaži kao ravnopravnog učesnika u saobraćaju", kaže ona.

Ako je potrebno da odreagujete i zaštitite se, način na koji se nekome obraćate je takođe važan, smatra psiholog i dodaje da ukoliko koristite uvrede u vidu etiketiranja nečije ličnosti, velika je verovatnoća da će se sukob dalje raspiriti. Svakako, ukoliko je situacija opasna, najbolje je kontaktirati policiju.

Treba imati na umu da postoje situacije koje su izvan granica naše moći i koje će se razviti nepovoljno po nas čak i ako sve uradimo po pravilima.

Građanin kao pojedinac može da ima uticaja na svoje ponašanje i poštovanje saobraćajnih pravila, ali ne i na to kada ih drugi krše. Za rešavanje ovog pitanja postoje nadležne ustanove.

Teme

saobraćajni prekršaj bahata vožnja

Komentari 20

Hronološki Najpopularniji

Nik

29.07.2022 • 20:10

Mentalitet

Kad smo već kod psihologije i stanja svesti, zanimljivo je da stručnjaci ne analiziraju mentalitet ljudi koji se zgražavaju na svaku vest da je neko vozio preko 200 na sat na autoputu. Odmah izleču komentari o ludosti takvih vozača, a niko ne analizira takve da utvrdi na osnovu čega oni tako reaguju. Prvi razlog može biti opšte prihvaćeni malograđanski stav da nije dobro dati previše slobode pojedincu, nego sve treba da bude normirano. Ako bi se ukinulo ograničenje brzine na autoputu, onda bi svaki pojedinac morao sam da odluči kojom brzinom će da vozi, a nekima je to preveliki umni teret. Pa je onda lakše da se svima nametne nešto što im ne treba, zbog ovih koji nisu sigurni kako da se ponašaju. Time se ograničava sloboda onima koji znaju šta mogu, kakav auto voze i znaju da procene šta je vožnja prilagođena uslovima na putu.
Drugi misle da je to negde stručno utvrđeno da je brzina, nekad preko 120, a danas preko 130, opasna. Niko to nije utvrđivao, jer bi onda to i Nemci prihvatili. Nisu oni ludi. Oni su samo automobilistička nacija koja dobro razume automobile i ima poverenja u fabriku koja je proizvela auto da ide, recimo 250 na sat. Naprotiv, kod nas je empirijski utvrđeno, upravo uvođenjem merenja prosečne brzine, da se ni jedan udes nije desio zbog te brzine, jer su svi stigli na cilj, odnosno sledeću naplatnu rampu.

1 1 0
/

19.07.2022 • 12:58

/

kada kaze 'sirom sveta'
jasno je da nam zakonodavac trazi opravdanje za ono sta radi i za nacin kako uzgaja srbe.
jos pre 20g je receno da ce ubacivanje svakojakih prava u glavu srbima bez obaveza i tih normi pojedinaca prema okruzenju stvoriti bas ovakvu naciju.

u mrskoj merici miki maus i tarzan ne kradu, ubijaju i ne psuju a javne licnosti ne smeju da se nedolicno ponasaju.

a u srbiji...

8 12 -4
Обсервер

19.07.2022 • 12:08

Поучан чланак

Хвала уредништву, што нам је пренело овај интересантан чланак, заснован на научном испитивању и дијагнозама. Ми који нсмо тако научно потковани, имамо доказ сада, да се и наше размишљање о том проблему, не разликује пуно, од изнетог. Мислим да се клица бахатости заметнула, још у време, пре полагања возачког испита. Ове би знаке требало да препознају у ауто школи и на лекарском прегледу за возаче и већ тамо да се предузму одрђене мере. Бахатост се лако препознаје, како у вожњи, тако и код паркирања, а препознаје се и ван саобраћаја.

7 0 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.