"Teško je verovati da uskoro može da se desi zaokret koji bi Srbiju čvršće vezao za EU"

U postojećim izazovima za napredak Srbije u procesu pregovora o pristupanju EU, teško je verovati da do kraja ove godine može da se desi neki iznenadni zaokret koji bi Srbiju čvršće vezao za EU.
"Teško je verovati da uskoro može da se desi zaokret koji bi Srbiju čvršće vezao za EU"
Foto: 021.rs
Tako sagovornici portala European Western Balkans ocenjuju šanse da Srbija napravi neki vidiljivi pomak na svom evropskom putu do kraja 2022. godine i sledećeg samita lidera država članica EU i zemalja Zapadnog Balkana koji bi trebalo da se održi u decembru, nakon što na junskom samitu nije bilo nikakvih pozitivnih signala.
Opipljiv sledeći korak za pozitivne pomake u evrointegracijama trebalo bi da bude otvaranje Klastera tri iz pregovaračkog procesa, koji se odnosi na "Konkurentnost i inkluzivni rast".
 
Čak i da je Srbija spremna da ispuni svoj deo obaveza iz ove oblasti, širi politički kontekst ne ostavlja prostora za uverenje da će sve države članice EU dati zeleno svetlo, ukazuju sagovornici portala.
Kako se od politike proširenja EU za Srbiju u ovom trenutku ne očekuju dobre vesti, "slamka spasa" odnosno jasnije određenje same EU po pitanju toga da li želi da jača veze sa regionom moglo bi se dobiti već na oktobarskom sastanku novog formata – Evropske političke zajednice.
 
Čeka se zeleno svetlo za Klaster tri
 
U junu ove godine Srbija nije dobila zeleno svetlo za otvaranje Klastera tri. Razlog za to je bio nedovoljna usklađenost Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ukazuje Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku.
 
"Isti razlog mogao bi da važi i u decembru, ukoliko nova Vlada ne bude voljna da se procenat usklađenosti poveća", upozorava Grubješić.
 
Druga dva kriterijuma za napredak u pregovorima, kako ukazuje, poznata su od ranije a to su vladavina prava i dijalog sa Prištinom.
 
"U najboljem scenariju, vidljiv napredak u sve tri oblasti sigurno bi doprineo ubrzanju procesa, ali je izvesno da zbog rata u Ukrajini i ruske agresije, usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU trenutno predstavlja najveći izazov za Srbiju, prvenstveno zbog direktne veze sa rešavanjem kosovskog pitanja", naglasila je Grubješić.
 
Strahinja Subotić, viši istraživač Centra za evropske politike, ističe za EWB da domaći pregovarački tim jeste radio na ispunjenju uslova za otvaranje klastera tri, ali pristupni proces, kako podseća, ne podrazumeva samo usaglašavanje sa pravnim propisima EU već i delovanje na domaćem i spoljno-političkom planu u skladu sa vrednostima koje zastupa Evropska unija.
 
"U tom pogledu, Srbija možda i može imati klaster 3 spreman jer je već otvorila određena poglavlja u tom klasteru i radila na pregovaračkim pozicijama za ostala poglavlja. Jasno je, međutim, da će druga celina dobiti na većoj važnosti, a to su evropske vrednosti koje na domaćem planu znače vladavinu prava, na regionalnom nivou se oslikavaju u vidu dijaloga sa Prištinom i konačno na širem evropskom planu u vidu uvođenja sankcija Rusiji", rekao je on.
 
U ovom trenutku, poseban politički značaj dobilo je ubrzanje dijaloga sa Prištinom, kako ističe Subotić, jer ukoliko ne dolazi do napretka na tom planu – status kvo otvara prostor za negativne posledice, kako na živote građana, tako i na regionalnu stabilnost, što je iz ugla EU važno pitanje.
 
On dodaje da će, kao što je rešeno pitanje ličnih karata za građane Kosova, EU tako nastaviti da insistira na usklađivanju Srbije sa spoljnom politikom EU po pitanju Rusije, što je stvar koju "države članice ne mogu da zaborave".
 
"Ako Srbija ne želi u potpunosti da usvoji sve pakete sankcija, morala bi 'makar' da se postepeno usaglašava sa paketima do kraja godine i to bi predstavljalo jednu pozitivnu poruku. EU očekuje da će Srbija upravo te korake preduzeti kada oformi novu vladu i da više neće biti prostora za bilo kakve izgovore. Ako ne pokažemo taj znak dobre volje, ne vidim razlog zašto bi države članice jednoglasno odlučile da Srbiji otvore klaster 3", naglasio je.
 
Subotić zaključuje da je pesimista u pogledu mogućeg napretka Srbije ka EU u narednih šest meseci te da nema dobre prognoze ali i da "političari pokazuju sposobnost da nas nekad iznenade kao što je bilo iznenađenje popuštanje kosovskim zahtevima za lične karte, uz pritisak EU i SAD na tom planu".

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Teme

eu
  • Обсервер

    23.09.2022 08:40
    Стварно тешко
    Јадници у ЕУ, још не примећују да им брод тоне ! Па шта ћемо ми на том броду ? Још да вам отежамо ситуацију. Заборавите нас до неке срећније прилике, а можда ми примимо ВАС ?!
  • Liman

    23.09.2022 08:36
    Uskoro će svi Srbi otići sami u EU pa ne morate više ni da se trudite.
  • pera

    23.09.2022 08:35
    ..
    Srbija ce biti uz Rusiju sve dok ovi ne izgube rat i prestanu da salju pare. Onda ce polako umesto rusofilijie da krene kinezofilija ili cija vec obavestajna sluzba bude krenula da finansira nase vrhovne vodje i patriote.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Hil: Srbija previše zavisi od Rusije

Amerika i Srbija ovih dana imaju mnogo tema za razgovor, možda se ne slažemo o svemu, ali smo spremni da razgovaramo, izjavio je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil.