Godine koje su pojeli (politički) skakavci: 1992 - 2022
Tokom tri decenije višestranačja u Srbiji bilo je svega - ratova, sankcija, revolucije, tranzicije...
Foto: 021.rs
Ali, neke stvari se ne menjaju tako lako. Čak i u drugačijim kontekstima, "vrednosti" ostaju nepromenjene.
Partija se predstavlja kroz sliku koju stvara sama o sebi, a njena viđenja realnosti ni na koji način nisu osporavana. Ovu identifikaciju - Srbija - to je država - to je Aleksandar Vučić - to je SNS, televizija je potencirala dajući ogroman publicitet javnim nastupima predsednika države Aleksandra Vučića i drugih državnih funkcionera, koje su ovi koristili za promociju svojih partija.
Pasus iznad objavljen je u publikaciji "Mediji i izbori" profesorke Jovanke Matić. Publikacija je objavljena 2002. godine i sada je pravo vreme da se zapitate otkud onda tu Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka? Iz prostog razloga što je u originalnom tekstu umesto Aleksandra Vučića bilo ime Slobodana Miloševića, a umesto SNS-a bio je akronim za Socijalističku partiju Srbije. Osim toga, Jovanka Matić pisala je o izborima sa početka devedesetih godina prošlog veka.
Jedan od njenih zaključaka je taj da ni u jednom od brojnih izbornih ciklusa nije ostvaren ravnopravan i nepristrasan tretman izbornih učesnika, kao i da medijska prezentacija izbora nije bila prilagođena potrebe birača, već, suprotno, potrebama partije.
Politikolog Dejan Bursać kaže za 021.rs da postoje sličnosti kada se govori o 1992. i 2022. godini, pogotovo u medijskom kontekstu.
"Opozicija je u ranoj fazi višestranačja u Srbiji shvatila da vladajuća struktura kontroliše medije, te da ona mora da stvori neko svoje javno mnjenje i tako su nastali neki nezavisni mediji. Taj koncept se zadržao do danas. Mi vidimo da u Srbiji postoje dva paralelna javna mnjenja, jedno koje se informiše kroz televizije sa nacionalnom frekvencijom i, recimo, tabloide, dok drugo mnjenje pluta između društvenih mreža, nekoliko nedeljnika i elektronskih medija. Uprkos tome, postoje određenja preklapanja, jer je ovo mala zemlja i nisu ta dva javna mnjenja izolovana jedno od drugog. Uz to, dešavaju se i ustupci, najčešće kada neko sa strane 'podvikne' na vlast, pa smo tako videli debate na RTS-u ili gostovanja nekih opozicionih lidera na Pinku", priča Bursać.
Druga paralela u odnosu na ciklus od pre 30 godina je ta što je i sada, kao i tada, opoziciona struktura u povoju i previranju. Pre 30 godina postojalo je nekoliko stranaka koje su tek nastale, a kojima su vetar u leđa dala dešavanja iz 1991. godine, protesti, ali i dešavanja u drugim evropskim zemljama. Međutim, bile su slabe, nisu imale socijalno utemljenje među glasačima, što i danas muči srpsku opoziciju.
"Kada pogledate istraživanje javnog mnjenja samo nekoliko dana pred izbore, vidite da postoji između 10 i 15 odsto birača koji žele da izađu na izbore, glasali bi za opoziciju, ali ne znaju za koga. Jedan broj tih birača ostane kod kuće, ali nam ovo ukazuje da postoji veliki broj opozicionih birača koji ne oseća povezanost ni sa jednom partijom. To znači da nam je nekakav partijski sistem, barem na opozicionoj strani, i dalje u povoju", objašnjava Bursać.
Ipak, naš sagovornik ukazuje i na određene razlike. Najpre, Aleksandar Vučić danas uživa međunarodno poverenje i podršku, što se za Slobodana Miloševića 1992. godine nije moglo reći.
"Dakle, Vučić crpi neku vrstu legitimiteta, a iz toga dolaze saradnja, podrška, investicije... Rekao bih da to postoji zato što je Vučić relativno kooperativan sa Zapadom po nekim pitanjima. Dosta buke se diglo u vezi sa tim što se delegacija Srbije u Njujorku sastala sa predstavnicima Rusije ili Irana, ali je ispod radara prošlo to da se Vučić praktično prvog dana sastao sa američkim savetnikom za nacionalnu bezbednost, što je u svakoj američkoj administracija možda i najvažnija osoba i rekao bih da je to verovatno najvažniji sastanak koji je neko iz Srbije, na spoljnopolitičkom planu, imao u poslednjih godinu dana. To je ono što je važno, a ovo sa Rusijom i Iranom je, na neki način, predstava za domaću javnost, jer znamo kakva su joj raspoloženja prema Zapadu", objašnjava politikolog Dejan Bursać.
Jovanka Matić pre 20 godina je pisala o tome da je 1992. vladajuća partija uvek prikazivana kao dobro organizovana, uspešna i koherentna organizacija.
"Ona se predstavlja biračima u čitavom nizu aktivnosti - ima program za sve sfere života, od ekonomije, investicija, preko socijalne politike, problema izbeglica, problema mladih. Opozicija to nije. Njeni su programi prikazivani selektivno i ona se optužuje da samo daje prazna obećanja. Opozicija se predstavlja uvek kao nekoherentna, nejedinstvena, rastrzana međusobnim sukobima i surevnjivostima", piše Matić.
Osim toga, imamo podelu i na državotvornu vlast i izdajničku opoziciju. Tako je opozicija bivala optužavana da "huška", "podmeće", "osipa drvlje i kamenje", "predstavlja Srbiju u svetu na najružniji način" i čini "sve zarad tuđih interesa, a protiv interesa sopstvenog naroda".
Pročitaj još
Bursać ukazuje na to da je ovakva podela koristan trik onima koji su na vlasti i da ga svaka vlast, neka manje, neka više, koristi.
"Uz pomoć podele dobijate to da su oni koji su protiv vas u stvari protiv države, da oni nisu politička opozicija. U 'uređenijim' demokratijama se zna, institucije, sistem i država su iznad, a partije se takmiče u jednoj uređenoj igri ko će u određenom mandatu da vodi državu. Nijednog trenutka se ne poistovećuju sa državom onog momenta kada preuzmu funkciju. Kod nas se to dešava često, dešava se i u nekim drugim državama, pogledajte Mađarsku i Poljsku. Jednostavno, korisno je za vlast da sebe identifikuje sa državom i da onaj ko napada vlast bude označen kao neko ko napada državu", poručuje Bursać.
On koristi i primer kako bi ukazao na ovu strategiju. Kako kaže, Srpska napredna stranka je iskoristila lep datum iz srpske istorije, dan proboja Solunskog fronta, i upotrebila ga za Dan srpskog jedinstva.
"Vidimo da SNS to forsira, a opozicija se prošle godine upecala i krenula da napada taj praznik. Kako da vam kažem, ako je vlast ta koja maše zastavom naše zemlje, nije korisno da vičete 'ua, zastava', jer se ljudi sa tom zastavom identifikuju. Na opoziciji je onda da prozre takve trikove i da pravilno postupi", zaključuje politikolog Dejan Bursać za 021.rs.
Jedno od poglavlja publikacije "Mediji i izbori", koje se bavi periodom od 1993. do 1997. godine, nazvano je "Mirotvorna partija i nepotrebna opozicija". Opozicija je u jednom momentu postala suvišna u Skupštini Srbije, jer nije postojao nikakav dijalog. U međuvremenu, po izbijanju ratnog sukoba u Evropi, Srpska napredna stranka izašla je sa izbornim sloganom "Mir, stabilnost, Vučić". Vremena se menjaju, ali neke poruke, izgleda, ostaju večne.
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Režiser sa Kosova optužio Srbiju za prekid projekcije njegovog filma na festivalu u Podgorici
05.09.2025.•
0
Kosovski režiser Isa Ćosja izjavio je da ga nimalo nije iznenadio prekid njegovog filma "Roda" (Lejleku) na festivalu "Džada" u Podgorici", navodeći da je to "isplanirala i orkestrirala Srbija".
Ministarstvo pravde: Izmena zakona o izvršenju i obezbeđenju na prvom zasedanju Skupštine
05.09.2025.•
0
Ministarstvo pravde saopštilo je da očekuje da će se na prvom zasedanju Skupštine Srbije naći predložene dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Protesti danas širom Srbije: Evo u kojim gradovima se okupljaju studenti i građani
05.09.2025.•
0
Na poziv studenata i zborova građana večeras će biti održani protesti u Novom Sadu, Kragujevcu, Prijepolju, Leskovcu ...
Učenicima sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom u nastavi će pomagati 11 robota
05.09.2025.•
0
Ministarstvo prosvete dodelilo je novčana sredstva za nabavku 11 humanodinih robota školama koje su resursni centri inkluzivnog obrazovanja u Srbiji.
Preminula Jelica Kurjak - bivša ambasadorka Srbije u Rusiji
05.09.2025.•
0
U Beogradu je posle kraće bolesti preminula nekadašnja ambasadorka Srbije u Rusiji Jelica Kurjak (73), saopštila je porodica.
U Nišu razrešeni članovi svih 26 školskih odbora: "Svako ko nije podoban, biva otpušten ili smenjen"
05.09.2025.•
1
Članovi svih 26 školskih odbora razrešeni su u Nišu i umesto njih su imenovani novi, zbog čega je opozicija u tom gradu negodovala.
Kopredsednica Evropske zelene partije: Budućnost Srbije u EU, koja ne sme da ćuti na represiju
05.09.2025.•
0
Kopredsednica Evropske zelene partije Vula Ceci izjavila je u Beogradu "da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji, a ne sa Aleksandrom Vučićem".
Dva zemljotresa pogodila Srbiju, zatreslo se kod Sjenice i Novog Pazara
05.09.2025.•
0
Dva zemljotresa magnitude 4.2 stepeni Rihtera zabeležena su u 14:43 časova, na području Srbije, na području Sjenice i Novog Pazara.
Na snimku koji je objavio Hamas je srpski državljanin Alon Ohel
05.09.2025.•
1
Jedan od dvojice mladića u video snimku koji je objavilo oružano krilo Hamasa je srpski državljanin Alon Ohel (22), koji je u zarobljeništvu skoro dve godine.
Džeki Čen ambasador EXPO 2027
05.09.2025.•
39
Poznati glumac Džeki Čen biće ambasador specijalizovane izložbe EXPO 2027 u Beogradu, ekskluzivno saznaje Vreme.
O Vučićevim najavama iz Kine: "Ljudima kojima je nudio jeftini parizer priča o letećim automobilima"
05.09.2025.•
23
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Pekinga je najavio leteće automobile u našoj zemlji do kraja sledeće godine.
Politikolog Gogić o Vučićevom pismu Fon der Lajen: "Kao da ga je pisao urednik tabloida"
05.09.2025.•
1
Politikolog Ognjen Gogić, govoreći o pismu koje je predsednik Srbije uputio predsednici Evropske komisije, kaže da nije diplomatski oblikovano i da izgleda kao da ga je pisao urednik nekog tabloida.
Grupa NVO: Talas otpuštanja prosvetnih radnika zbog iskazivanja političkog stava
05.09.2025.•
1
Grupa nevladinih organizacija kritikovala je "talas otpuštanja prosvetnih radnika zbog iskazivanja stava o studentskim i građanskim protestima".
Kamioni na Batrovcima čekaju šest sati
05.09.2025.•
0
Prema informacijama granične policije, nema zadržavanja na putničkim terminalima naših graničnih prelaza, dok kamioni na izlazu na graničnom prelazu Batrovci čekaju šest sati, a na Sremskoj Rači dva sata.
Institut "Kareja": Od pada nadstrešnice zabeleženo 949 događaja političkog nasilja
04.09.2025.•
0
Institut za istraživanje korupcije "Kareja" saopštio je da je od pada nadstrešnice Železničke stanice zabeleženo 949 događaja političkog nasilja.
.jpg "Macut uputio saučešće portugalskom premijeru povodom nesreće u Lisabonu")
Macut uputio saučešće portugalskom premijeru povodom nesreće u Lisabonu
04.09.2025.•
2
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut uputio je telegram saučešća predsedniku Vlade Portugala Luišu Montenegru povodom nesreće u Lisabonu u kojoj je poginulo najmanje 17 osoba.
Advokat Ninić: Antić i Momčilović se brane sa slobode, Matović u kućnom pritvoru
04.09.2025.•
0
Nekadašnji predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić i ratni veteran Branko Momčilović Majkan braniće se sa slobode, saopštio je advokat Ivan Ninić.
Vučić se u pismu fon der Lajen žalio na studente: Pokažite snimke iz garaže Vlade, poručio advokat Ivanović
04.09.2025.•
41
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pisao je 21. avgusta predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.
Poslanici EP u utorak o protestima i upotrebi sile protiv demonstranata u Srbiji
04.09.2025.•
2
Poslanici Evropskog parlamenta raspravljaće u utorak, 9. septembra, o protestima i upotrebi sile protiv demonstranata u Srbiji sa predstavnicima Saveta i Komisije, saopšteno je na portalu Evropskog parlamenta.
Komentari 19
Dudule
Aleksej
Zute sam nekako svario, naspram ovih danas oni su zlatni! A ne mozemo da sporimo da su bolji i od Milosevica i njegovih unistivaca drzave.
Kakav narod
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar