Godine koje su pojeli (politički) skakavci: 1992 - 2022

Tokom tri decenije višestranačja u Srbiji bilo je svega - ratova, sankcija, revolucije, tranzicije...
Godine koje su pojeli (politički) skakavci: 1992 - 2022
Foto: 021.rs
Ali, neke stvari se ne menjaju tako lako. Čak i u drugačijim kontekstima, "vrednosti" ostaju nepromenjene.
 
Partija se predstavlja kroz sliku koju stvara sama o sebi, a njena viđenja realnosti ni na koji način nisu osporavana. Ovu identifikaciju - Srbija - to je država - to je Aleksandar Vučić - to je SNS, televizija je potencirala dajući ogroman publicitet javnim nastupima predsednika države Aleksandra Vučića i drugih državnih funkcionera, koje su ovi koristili za promociju svojih partija.

Pasus iznad objavljen je u publikaciji "Mediji i izbori" profesorke Jovanke Matić. Publikacija je objavljena 2002. godine i sada je pravo vreme da se zapitate otkud onda tu Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka? Iz prostog razloga što je u originalnom tekstu umesto Aleksandra Vučića bilo ime Slobodana Miloševića, a umesto SNS-a bio je akronim za Socijalističku partiju Srbije. Osim toga, Jovanka Matić pisala je o izborima sa početka devedesetih godina prošlog veka.

Jedan od njenih zaključaka je taj da ni u jednom od brojnih izbornih ciklusa nije ostvaren ravnopravan i nepristrasan tretman izbornih učesnika, kao i da medijska prezentacija izbora nije bila prilagođena potrebe birača, već, suprotno, potrebama partije. 
 
Politikolog Dejan Bursać kaže za 021.rs da postoje sličnosti kada se govori o 1992. i 2022. godini, pogotovo u medijskom kontekstu. 
 
"Opozicija je u ranoj fazi višestranačja u Srbiji shvatila da vladajuća struktura kontroliše medije, te da ona mora da stvori neko svoje javno mnjenje i tako su nastali neki nezavisni mediji. Taj koncept se zadržao do danas. Mi vidimo da u Srbiji postoje dva paralelna javna mnjenja, jedno koje se informiše kroz televizije sa nacionalnom frekvencijom i, recimo, tabloide, dok drugo mnjenje pluta između društvenih mreža, nekoliko nedeljnika i elektronskih medija. Uprkos tome, postoje određenja preklapanja, jer je ovo mala zemlja i nisu ta dva javna mnjenja izolovana jedno od drugog. Uz to, dešavaju se i ustupci, najčešće kada neko sa strane 'podvikne' na vlast, pa smo tako videli debate na RTS-u ili gostovanja nekih opozicionih lidera na Pinku", priča Bursać.
 
Druga paralela u odnosu na ciklus od pre 30 godina je ta što je i sada, kao i tada, opoziciona struktura u povoju i previranju. Pre 30 godina postojalo je nekoliko stranaka koje su tek nastale, a kojima su vetar u leđa dala dešavanja iz 1991. godine, protesti, ali i dešavanja u drugim evropskim zemljama. Međutim, bile su slabe, nisu imale socijalno utemljenje među glasačima, što i danas muči srpsku opoziciju.
 
"Kada pogledate istraživanje javnog mnjenja samo nekoliko dana pred izbore, vidite da postoji između 10 i 15 odsto birača koji žele da izađu na izbore, glasali bi za opoziciju, ali ne znaju za koga. Jedan broj tih birača ostane kod kuće, ali nam ovo ukazuje da postoji veliki broj opozicionih birača koji ne oseća povezanost ni sa jednom partijom. To znači da nam je nekakav partijski sistem, barem na opozicionoj strani, i dalje u povoju", objašnjava Bursać. 
 
Ipak, naš sagovornik ukazuje i na određene razlike. Najpre, Aleksandar Vučić danas uživa međunarodno poverenje i podršku, što se za Slobodana Miloševića 1992. godine nije moglo reći.
 
"Dakle, Vučić crpi neku vrstu legitimiteta, a iz toga dolaze saradnja, podrška, investicije... Rekao bih da to postoji zato što je Vučić relativno kooperativan sa Zapadom po nekim pitanjima. Dosta buke se diglo u vezi sa tim što se delegacija Srbije u Njujorku sastala sa predstavnicima Rusije ili Irana, ali je ispod radara prošlo to da se Vučić praktično prvog dana sastao sa američkim savetnikom za nacionalnu bezbednost, što je u svakoj američkoj administracija možda i najvažnija osoba i rekao bih da je to verovatno najvažniji sastanak koji je neko iz Srbije, na spoljnopolitičkom planu, imao u poslednjih godinu dana. To je ono što je važno, a ovo sa Rusijom i Iranom je, na neki način, predstava za domaću javnost, jer znamo kakva su joj raspoloženja prema Zapadu", objašnjava politikolog Dejan Bursać. 
 
Jovanka Matić pre 20 godina je pisala o tome da je 1992. vladajuća partija uvek prikazivana kao dobro organizovana, uspešna i koherentna organizacija.
 
"Ona se predstavlja biračima u čitavom nizu aktivnosti - ima program za sve sfere života, od ekonomije, investicija, preko socijalne politike, problema izbeglica, problema mladih. Opozicija to nije. Njeni su programi prikazivani selektivno i ona se optužuje da samo daje prazna obećanja. Opozicija se predstavlja uvek kao nekoherentna, nejedinstvena, rastrzana međusobnim sukobima i surevnjivostima", piše Matić. 
 
Osim toga, imamo podelu i na državotvornu vlast i izdajničku opoziciju. Tako je opozicija bivala optužavana da "huška", "podmeće", "osipa drvlje i kamenje", "predstavlja Srbiju u svetu na najružniji način" i čini "sve zarad tuđih interesa, a protiv interesa sopstvenog naroda". 
Bursać ukazuje na to da je ovakva podela koristan trik onima koji su na vlasti i da ga svaka vlast, neka manje, neka više, koristi.
 
"Uz pomoć podele dobijate to da su oni koji su protiv vas u stvari protiv države, da oni nisu politička opozicija. U 'uređenijim' demokratijama se zna, institucije, sistem i država su iznad, a partije se takmiče u jednoj uređenoj igri ko će u određenom mandatu da vodi državu. Nijednog trenutka se ne poistovećuju sa državom onog momenta kada preuzmu funkciju. Kod nas se to dešava često, dešava se i u nekim drugim državama, pogledajte Mađarsku i Poljsku. Jednostavno, korisno je za vlast da sebe identifikuje sa državom i da onaj ko napada vlast bude označen kao neko ko napada državu", poručuje Bursać.
 
On koristi i primer kako bi ukazao na ovu strategiju. Kako kaže, Srpska napredna stranka je iskoristila lep datum iz srpske istorije, dan proboja Solunskog fronta, i upotrebila ga za Dan srpskog jedinstva.
 
"Vidimo da SNS to forsira, a opozicija se prošle godine upecala i krenula da napada taj praznik. Kako da vam kažem, ako je vlast ta koja maše zastavom naše zemlje, nije korisno da vičete 'ua, zastava', jer se ljudi sa tom zastavom identifikuju. Na opoziciji je onda da prozre takve trikove i da pravilno postupi", zaključuje politikolog Dejan Bursać za 021.rs.
 
Jedno od poglavlja publikacije "Mediji i izbori", koje se bavi periodom od 1993. do 1997. godine, nazvano je "Mirotvorna partija i nepotrebna opozicija". Opozicija je u jednom momentu postala suvišna u Skupštini Srbije, jer nije postojao nikakav dijalog. U međuvremenu, po izbijanju ratnog sukoba u Evropi, Srpska napredna stranka izašla je sa izbornim sloganom "Mir, stabilnost, Vučić". Vremena se menjaju, ali neke poruke, izgleda, ostaju večne.
 
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije.  Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Dudule

    28.09.2022 22:26
    Zanimanje
    Biti politicar je najbolje i najprofitabilnije zanimanje_imas obavezu samo da punis dzep(samo svoj)
  • Aleksej

    28.09.2022 08:18
    Srpska Nepismena Stranka
    Od svih godina koje su pojeli "skakavci" najteze mi padaju ovih poslednjih 10 godina koje su pojeli naprednjaci.

    Zute sam nekako svario, naspram ovih danas oni su zlatni! A ne mozemo da sporimo da su bolji i od Milosevica i njegovih unistivaca drzave.
  • Kakav narod

    28.09.2022 07:45
    takva vlast. Prevrtljivi, nezasiti, podmitljivi, narcisodni, nepismeni, mamu bi prodali da iz opanaka obuju papuče, glupi, samoživi, barem vecina je vrlo ponosna na ovakve svoje "kvalitete". Ostali beže što pre mogu iz ovog brloga.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija