Danas je Božić - Hristos se rodi!
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Božić, dan rođenja Isusa Hrista.
Foto: 021.rs
Božić danas slave pravoslavne crkve koje se drže starog, julijanskog kalendara. Pored Srpske pravoslavne crkve (SPC), između ostalih, to su i ruska i gruzijska crkva, jerusalimska pravoslavna patrijaršija i Sveta gora.
Prema Zakonu o državnim i verskim praznicima Božić je u Srbiji neradni dan.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva, očinstva i materinstva.
Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. To je dan kada se slavi rođenje Hristovo i kada je duh malog Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje.
Običaji za Božić
Pripreme za Božić počinju 40 dana pre 7. januara, kada počinje Božićni post koji predstavlja pročišćenje duha i tela pred najradosniji događaj u pravoslavlju. Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu.
Za Božić se priprema zajednički ručak i daruju ukućani. Dolazak položajnika, muškog deteta ili uspešnog mladića, u dom kao čestitara praznika - još je u praksi.
Pozdravlja se rečenicom "Mir Božji, Hristos se rodi", a odgovora "Vaistinu se rodi". Praznik odlikuju božićna sveća, tek ozelenela pšenica, božićni kolač, pečenica i bogata trpeza.
U česnicu se stavlja novac, a za onoga ko ga dobije veruje se da će biti uspešan cele godine. Česnica se negde seče, negde lomi, u Vojvodini je ona zapravo suva pita, dok je u južnim delovima načinjena kao pogača.
Ranije, ako su prijatelji ili članovi porodice bili daleko jedni od drugih, slali su božićne čestitke kupljene u pravoslavnim hramovima. Poslednjih godina, prijatelji uglavnom Božić čestitaju porukom upućenom preko mobilnog telefona ili e-maila.
Kako se Božić slavi u drugim zemljama
U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.
U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi posebna večera bez mesa. Glavno jelo se zove "kutja". Večera se priprema od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka (simboli sreće i mira). To se smatra "svetom večerom", a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju. U prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća postavlja se na sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.
U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi. U gradskim porodicama, "diduh" je prustan u snopovima pšenice koji se stave u vazu.
U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac. Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je "Hristov hleb" ("hristopsomo"), u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijim korama su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi. Za razliku od većine drugih pravoslavnih zemalja, u Grčkoj se za večeru na Badnje veče služi meso i to jagnjetina i prasetina.
U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. To su jela od pasulja, oraha i lešnika, suvih šljiva, a tu je i tradicionalni bugarski kolač - "banica". Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.
U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenca), ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar), a biće posluženo tek na božićnoj trpezi. Veruje se da će duh praseta u narednoj godini porodici doneti blagostanje. Večera se priprema i po tri dana, i sastoji se uglavnom od prasetine na razne načine, sarmi, kobasica, a služi se i ćuretina, uz šljivovicu i vino. Posebnost rumunske božićne trpeze čini "kozonaći" - kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.
Pročitaj još
U Severnoj Makedoniji 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata - to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje "badnika" na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unese otac.
U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.
Vernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše - najčešće kadaif. Suvo voće, poput urmi, kajsija, grožđa i šljiva, zajedno sa lešnicima, bademima ili orasima, takođe su popularni. Za Božić se tradicionalno spravlja poseban obrok pripremljen od jagnjećeg mesa.
Crkve koje koriste novi, gregorijanski kalendar, proslavile su Božić 25. decembra.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO: Počela izgradnja pruge od Zemun Polja do Nacionalnog stadiona
16.06.2025.•
0
Počela je izgradnja pruge od Zemun Polja do Nacionalnog stadiona, u okviru priprema za međunarodnu specijalizovanu izložbu "Ekspo 2027".
Studenti: Ako bude izbora, pobedićemo, uskoro kompletan program i lista profesionalaca
16.06.2025.•
8
Na velikom studentskom protestu 28. juna neće biti nasilja, jer studente ne zanima nasilje, već Srbija.
Meštanin Aleksandrovca pretukao svoju suprugu
16.06.2025.•
0
Policija u Kraljevu uhapsila je G. J. (55) iz okoline Aleksandrovca zbog sumnje da je pretukao svoju suprugu.
Jedan od napadača na građane tokom "Zastani Srbijo" ispred FDU osuđen na uslovnu kaznu
16.06.2025.•
1
Milija Koldžić na osnovu sporazuma o priznanju krivice, koji je zaključio sa tužilaštvom, osuđen je u Višem sudu u Beogradu na uslovnu kaznu zatvora od pola godine sa rokom provere od dve godine.
Analitičar Milivojević: Opozicija ne sluša dovoljno studente, da vrati mandate i napusti Skupštinu
16.06.2025.•
8
Opozicione stranke nedovoljno osluškuju stavove studenata i građana i treba da vrate mandate i napuste Skupštinu Srbije umesto što "izigravaju paravan vlasti".
Zaječarac ispalio više hitaca u suprugu: Sumnjiči se za pokušaj ubistva
16.06.2025.•
0
Č. Đ. (72) iz okoline Zaječara uhapšen je zbog pokušaja ubistva 67-godišnje supruge.
U subotu i kalendarski stiže leto
16.06.2025.•
1
Leto počinje u subotu u 4.42 sata za stanovnike severne hemisfere, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruđer Bošković".
Policija pojačano kontroliše da li su vozači pijani ili drogirani
16.06.2025.•
4
Saobraćajna policija će od danas, 16. juna do nedelje, 22. juna pojačano kontrolisati saobraćaj, pre svega da li vozači voze pijani ili drogirani.
Najavljene prijave zbog dešavanja u Zaječaru i Kosjeriću: "Bili paraposmatrači iz Vojvodine"
16.06.2025.•
16
Programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov najavio je da će ta organizacija narednih dana podneti krivične prijave zbog dešavanja tokom izbornog procesa u Kosjeriću i Zaječaru.
Poslanici Skupštine Srbije nastavljaju zasedanje: Na redu medijski zakoni
16.06.2025.•
0
Poslanici Skupštine Srbije će u 10 časova nastaviti raspravu po amandmanima na tri medijska zakona.
Stojković: Brnabić nije nadležna za profesorske zahteve
16.06.2025.•
4
Profesorka beogradskog Biološkog fakulteta Biljana Stojković izjavila je da predsednica parlamenta Ana Brnabić nije nadležna za zahteve profesora.
.jpg "Šabić o lokalnim izborima:")
Šabić o lokalnim izborima: "Brine odnos tužilaštva prema mnoštvu činjenica o neregularnostima"
15.06.2025.•
0
Advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić ocenio je da se, nakon lokalnih izbora u Kosjeriću i Zaječaru, pravosuđe Srbije suočava sa zadatkom koji je više od same zaštite izbornih prava građana.
U Beogradu uhapšen lažni "policijski" trojac: "Priveli" žrtvu, pretresli je i opljačkali
15.06.2025.•
1
Policija u Beogradu privela je tri osobe zbog razbojništva i lažnog predstavljanja.
Profesor Bakić o "studentima koji žele da uče" iz Pionirskog parka: Oni su oruđe u ruci režima
15.06.2025.•
33
Profesor Filozofskog fakulteta Jovo Bakić smatra da Studenti 2.0, odnosno, "studenti koji žele da uče" vode propagandu sličnu onoj koju vodi predsednik Srbije, predstavlljajući sebe kao žrtvu.
Opozicija u Kosjeriću priprema žalbu sudu, u Zaječaru protest u ponedeljak
15.06.2025.•
0
Gradska izborna komisija u Zaječaru odbila je sve prigovore povodom lokalnih izbora, a opozicija zbog toga radi na pripremanju žalbe Višem sudu i najavljuje protest za ponedeljak.
AMSS: Automobili na prelazu Preševo čekaju do 50 minuta, na Gostunu oko pola sata
15.06.2025.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) apelovao je na vozače da budu oprezni na putevima ka turističkim destinacijama u Srbiji i ka Crnoj Gori, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji.
Još jedan pripadnik MUP-a Srbije uhapšen na Končulju
15.06.2025.•
1
Pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije iz Velikog Ropotova kod Kosovske Kamenice, uhapšen je jutros na administrativnom prelazu Končulj.
Od čega je Srbija umorna i kakav lider joj je potreban
15.06.2025.•
42
Profesor Pravnog fakulteta Zoran R. Tomić smatra da Srbija nije umorna od lidera, već je, kako kaže, "upropašćena od diktatora".
.jpg "Na ulasku u Srbiju uhapšen Krunoslav Fehir, ključni svedok na suđenju Branimiru Glavašu")
Na ulasku u Srbiju uhapšen Krunoslav Fehir, ključni svedok na suđenju Branimiru Glavašu
15.06.2025.•
7
Srpska policija rano jutros uhapsila je Krunoslava Fehira, koji je ključni svedok na suđenju Branimiru Glavašu osumnjičenom za ratne zločine u Osjeku 1991. godine.
Deo osnovaca od sutra na raspustu, za škole koje su bile u obustavi nadoknada traje do 20. juna
15.06.2025.•
3
U osnovnim školama koje tokom školske 2024/25. godine nisu imale obustavu nastave sutra počinje letnji raspust, dok za škole koje zbog obustave nisu ispunile plan, nadoknada traje do 20. juna.
Komentari 24
Лиманац
sd
Neko iz Novog Sada
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar