.jpg "Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?")
Koliko para, toliko zdravlja: Kako se finansira zaštita životne sredine iz lokalnih budžeta?
Zaštita životne sredine u jedinicama lokalne samouprave finasira se iz različitih izvora, od republičkih do lokalnih.
Foto: Pixabay
Ovaj sektor u Srbiji opterećen je brojnim problemima, uključujući i nedovoljno prihoda iz naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine i nenamensko trošenje ovih sredstava.
Uzmimo kao primer opštine u Vojvodini, Beočin i Sremske Karlovce.
U godini za nama Sremski Karlovci izdvojili su manje od jednog procenta svog ukupnog budžeta za finasiranje zaštite životne sredine, što je malo, s obzirom na to da je ova opština opterećan brojnim ekološkim problemima, poput divljih deponija i nedovoljne pokrivenosti kanalizacionom mrežom.
Čelnici beočinske opštine izdvojili su dosta više novca za ovu svrhu, ali se u izveštaju o izvršenju budžeta ispostavilo da nisu uspeli da prihoduju od naknade za zaštitu životne sredine koliko su očekivali.
Naime, predviđanja su bila da će u 2022. godini ova opština od ove naknade prihodovati 10 miliona dinara. Kada su se sabirali rezultati, ispostavilo se da je ovaj iznos zapravo bio nešto više od milion i po, odnosno tek oko 17 odsto od očekivane sume.
Budžetsko trošenje za zaštitu životne sredine podrazumeva različite stavke poput upravljanja otpadom i otpadnim vodama, smanjenja zagađenosti, zaštite biljnog i životnjiskog sveta, i drugo.
fikovali su da je ukupan iznos rashoda manji od namenskih prihoda od naknada, da se finansiraju programi koji ne
Istraživanjem trošenja lokalnih samouprava na zaštitu životne sredine bavio se, u više navrata, Ekološki centar "Stanište".
Problemi koje su istraživači identipripadaju ovoj oblasti, da pravna regulativa nije dovršena, da je izveštavanje o ulaganjima nepouzdano, te da je odlučivanje na lokalnom nivou netransparentno, uz potpun izostanak učešća građana.
"Stanište" je utvrdilo i da veliki broj lokalnih samouprava iznose namenjene za zaštitu životne sredine nije trošio, već da ih je prenosio u naredne godine.
Naveli su i česte primere nenamenskog korišćenja, specifično u okviru stavke "zaštita biljnog i živoinjskog sveta". Dok su ciljevi stavki koje se finansiraju pod ovom klasom u vezi sa zaštitom i očuvanjem biljnih i životinjskih vrsta, pojedine lokalne samouprave su ova sredstva koristile za suzbijanje komaraca i krpelja, hvatanje pasa lutalica, rad službe zoohigijene, i slično.
Utvrđeno je i da je veliki broj opština i gradova, u visokim iznosima, subvencionisao lokalna javna komunalna preduzeća, za programe koji se evidentiraju kao zaštita životne sredine.
"Veliki iznosi javnog novca troše se na programe koji ne pripadaju životnoj sredini, ne doprinose njenoj zaštiti i unapređenju i ne podupiru nacionalne prioritete EU integracija u ovoj oblasti. Izvršeni rashodi za ove programe se u budžetu beleže kao zaštita životne sredine i finansiraju se namenskim ili nenamenskim sredstvima. Tako se stvara pogrešna slika o visokim ulaganjima u životnu sredinu, ali bez očekivanih rezultata", zaključuje se u Analizi EC "Stanište".
U publikaciji "Putokazi za bolje finansiranje zaštite životne sredine u Srbiji na lokalnom nivou" EC "Stanište kao predložene mere za lokalne samouprave navodi da prilikom razmatranja naknada za zaštitu životne sredine treba voditi računa o pravičnosti i uravnoteženosti iznosa naknade za različite obveznike, učešću građana u odlučivanju, transparentnosti trošenja i vidljivosti efekata nakon njihovog uvođenja.
Takođe, ističu da je neophodno doneti zaključke opštinskih veća o pokretanju procesa izrade lokalne strategije i akcionog plana zaštite životne sredine u onim opštinama u kojima to nije urađeno. Što se tiče pravnog okvira, važno je i formirati savete za zaštitu životne sredine.
Kada je reč o institucionalnoj praksi, potrebno je, navodi EC "Stanište" uvesti u praksu javne rasprave i druge oblike širokog učešća javnosti prilikom usvajanja budžeta i odluka o lokalnim naknadama za zaštitu životne sredine.
U emisiji "Eko grad" sagovornici na ovu temu bili su Dejan Maksimović iz EC "Stanište" i Igor Jezdimirović iz "Inženjera zaštite životne sredine".
Dejan Maksimović je za 021 naveo da su, poslednjih godina, velike sume trošene nenamenski.
"U poslednjih 11 godina više od 100 milijardi dinara je na svim nivoima naplaćeno na ime ovih naknada, a samo nešto malo više od 40 milijardi je i potrošeno na ove svrhe. Tako da je negde oko 550 miliona evra potrošeno nenamenski. To su sredstva koja su naplaćena i ta sredstva su postojala u budžetu, ali nisu potrošena na ono za šta su naplaćena, već za neke sasvim druge potrebe budžeta. Na taj način smo izgubili veliki iznos novca, koji naravno nije dovoljan da se reše svi ekološki problemi u državi, ali je barem jedan deo mogao da se reši", rekao je Maksimović za emisiju "Eko grad".
Maksimović je ocenio da je preovlađujući stav, ne samo među donosiocima odluka, već I u društvu, da je zdrava životna sredina sporedna stvar.
"Zašto se sve to dešava? Jednostavno, vrednovanje životne sredine u našem društvu nije na zadovoljavajućem nivou. Mi kao društvo, pa samim tim i organi vlasti kao deo tog društva, ne vrednujemo dovoljno životnu sredinu. Smatra se da je životna sredina hir bogatih i da se to radi onda kada se svi drugi problemi reše", istakao je i dodao da su upravo u tom vrednosno-moralnom segmentu razlozi zašto u životnu sredinu ne ulažemo čak i onda kada taj novac imamo na raspolaganju.
Ovakvo trošenje budžeta prevashodno namenjenog za zaštitu životne sredine za emisiju "Eko grad" komentarisao je i Igor Jezdimirović.
"Nažalost, 2012. godine ukinut je budžetski fond za životnu sredinu na nacionalnom nivou. Sledeći taj primer, s obzirom na to da se vrlo često gleda šta se radi na nacionalnom nivou pa se tako radi i na lokalnom, došlo je do toga da su ta sredstva koja su bila namenjena za različite eko takse i stvari koje se naplaćuju u ime životne sredine počele da se slivaju u opšti budžet. Taj novac stiže u zajednički budžet i onda se spram volje donosilaca odluka on troši. I to je neki stav koji vidimo na nacionalnom nivou i koji pokazuje da do preko 50 odsto sredstava koji se prikupljaju za zaštitu životne sredine se nažalost ne troše za zaštitu životne sredine. Slična situacija je i u pojedinim lokalnim samoupravama. Pod zaštitu životne sredine podvode sve i svašta - od prskanja komaraca pa do različitih stvari. Ono što se dešava na lokalnom nivou jeste da postoji jako mnogo problema koji bi trebalo da se finansiraju iz tog budžetskog fonda za životnu sredinu, ali da on nije do kraja jasno definisan u mnogim samoupravama", ispričao je.
Tokom godina istraživanja, “Stanište” je ustanovilo da javnost nema pravi uvid u to kako se troši novac za zaštitu životne sredine. Maksimović je istakao da je takva situacija normallizovana.
"To nije praksa u našim lokalnim samoupravama da kada se odlučuje o tome šta će biti sadržaj programa fonda da se pitaju građani i da građani učestvuju u kreiranju tog programa. Isti slučaj je i sa republičkim fondom. Mi tu imamo potpuno odsustvo učešća javnosti. Takođe, podaci su dosta netransparentni. Dosta je do njih teško doći. Vlasti vrlo rado pokazuju programe šta se planira da se uradi kroz fondove. Do tih podataka možete doći, zato što te dokumente usvaja ili lokalna skupština ili gradsko i opštinsko veće. Međutim kada treba da se predstavi izveštaj šta je od obećanog sprovedeno i sa koliko novca, tu ćete naići na potpunu netransparentnost", naveo je.
Naš sagovornik iz “Inženjera zaštite životne sredine” saglasan je sa nalazima Ekološkog centra “Stanište” da je odlučivanje o finansiranju kao i njegovo sprovođenje nedovoljno transparentno.
Kao dobar primer izdvaja Novi Sad kao jednu od prvih lokalnih samouprava koje su uvele "ekološki dinar" i koja je uspela da svakog dana građani imaju uvid na šta se taj ekološki dinar koristi.
"Da li se mi slažemo s tim kako se taj dinar troši ili ne, to je već neka druga priča", naveo je.
"U drugim lokalnim samoupravama možete videti da tu nema dovoljno transparentosti ili da ta sredstva nisu na adekvatan način potrošena za životnu. Izuzetno je bitno da građani imaju mogućnost da pogledaju na šta se to troši i da utiču na tu odluku. Dobar primer za potrošnju jeste kada imaju određene monitoringe, u smislu praćenja kvaliteta vazduha, praćenja polena... To su sve neke stvari koje mogu da budu finansirane iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. One nama daju usmerenje šta bi i na koji način trebalo da se reguliše kako bi se poboljšali uslovi života, a samim tim i kvalitet", objasnio je.
Pročitaj još
Šta bi bilo rešenje kada je u pitanju finansiranje ove oblasti, predlaže Maksimović.
"Možemo, recimo, da izmenimo zakon ponovo i da vratimo namenski karakter tim sredstvima, ali imajući iskustvo da je taj novac bio namenski, ali da se ipak nije namenski trošio ni dok je bio takav, to što bismo eventualno izmenama zakona vratili namenski karakter ovim sredstvima, ne bi bilo nikakva garancija da će taj novac zaista da se troši za potrebe životne sredine. Potreban je jedan opsežan rad i veliko ulaganje u promenu društvene svesti o značaju životne sredine. To jeste dugotrajan i mukotrpan proces, ali bez tog procesa naše društvo neće uspeti da sagleda životnu sredinu kao nešto u šta vredi ulagati i ove probleme koje sada gledamo, gledaćemo ih stalno", naglasio je.
Jezdimirović takođe smatra da je neophodna promena svesti.
"Potrebno je da građani postanu svesni da oni odvajaju određena sredstva za zaštitu životne sredine i da imaju prava da vide kako se ta sredstva troše i s druge strane da mogu da utiču na to kako se ta sredstva troše. Znači ta jedna svest da ono što dajemo državi ne očekujemo da će neko drugi da sredi već da oni učestvuju u tome. Mislim da bez toga sve ostalo je mrtvo slovo na papiru. S druge strane naravno da je potrebno izuzetno pojačati zakonsku regulativu u onom smislu da se jasno zna šta može, šta ne može, na koji način će ta sredstva biti utrošena i na koji način će se trošenje pratiti", naveo je i zaključio da je važno pratiti i efekte, odnosno da li su postignuti željeni rezultati.
Poslednje izdanje emisije "Eko grad" koja se emitovala na Radiju 021, možete poslušati i na našem MixCloud nalogu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić posetio ranjenog u Ćacilendu, nazvao ga junakom i dao obećanje
22.10.2025.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Milana B, muškarca ranjenog ispred Skupštine Srbije, u takozvanom Ćacilendu.
Ristić: Vlast ne bi preživela tri dana da je vladavine prava i slobodnih medija
22.10.2025.•
0
Direktor nedeljnika Vreme Stevan Ristić kaže da aktuelna vlast ne bi preživela tri dana kada bi mediji u Srbiji bili slobodno i kad bi bilo vladavine prava.
Vučić o rezoluciji Evropskog parlamenta: Niz neistina iz nerelevantnih izvora
22.10.2025.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da se tokom rasprave u Evropskom parlamentu čulo niz neistina o situacijii u Srbiji.
Poverenica osudila govor mržnje prema studentima na Informeru i Pinku
22.10.2025.•
1
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković osudila je govor mržnje prema studentima koji pešače ka Novom Sadu, a koji se mogao čuti na televizijama Pink i Informer.
Napadač na Ćacilend 16 godina radio za državnu bezbednost
22.10.2025.•
37
Sedamdesetogodišnji V. A, koji se tereti da je danas pucao u čoveka i zapalio šator u Ćacilendu, ispred Skupštine Srbije, radio je za državnu bezbednost.
Macut zabrinut zbog "politički motivisanog incidenta" u Ćacilendu
22.10.2025.•
10
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut izrazio je zabinutost zbog "teškog, politički motivisanog, incidenta, koji se dogodio ispred Narodne skupštine Republike Srbije".
Opozicija o napadu u Ćacilendu: Odgovorni su Vučić i Dačić
22.10.2025.•
8
Povodom napada ispred Skupštine Srbije, kada je jedno lice ranjeno pucnjem iz pištolja, a jedno uhapšeno, oglasila se i opozicija, koja odgovornost za nasilje prebacuje na vlast.
MUP o hapšenjima "Vračaraca": Zaplenjeni automobili, satovi, novac, kriptovani telefoni
22.10.2025.•
3
Trinaest osoba je uhapšeno u policijskoj akciji. Uhapšeni se terete za niz krivične dela, kao i da su bili članovi dve organizovane kriminalne grupe.
Uhapšeni kod Ćacilenda se sumnjiči za pokušaj ubistva i još nekoliko krivičnih dela
22.10.2025.•
12
V.A. (70) uhapšen je zbog pokušaja ubistva ispred Skupštine Srbije.
Dumanović: Ćacilend da se pod hitno razmontira, moguće da je napad izrežiran
22.10.2025.•
22
Penzionisani inspektor Uprave kriminalističke policije (UKP) Milan Dumanović izjavio je da bi šatorsko naselje "Ćacilend" pod hitno trebalo razmontirati.
Hapšenja u Beogradu, Šapcu i inostranstvu: Privedeno 13 pripadnika "vračarskog klana"
22.10.2025.•
1
Policija je u jutrošnjoj opsežnoj akciji usmerenoj na suzbijanje organizovanog kriminala uhapsila 13 osoba, pripadnika takozvanog "vračarskog klana" i njihovih saradnika.
Vučić o napadu ispred Skupštine Srbije: U pitanju je teroristički napad
22.10.2025.•
98
Predsednik Aleksandar Vučić u vanrednom obraćanju javnosti zbog incidenta koji se danas oko 10 časova dogodio kod Skupštine Srbije, rekao je da je u pitanju teroristički napad.
Skupština Srbije usvojila dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, leks specijalis o izložbi Ekspo
22.10.2025.•
1
Skupština Srbije usvojila je dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji propisuje da zbog duga ne može biti prinudno oduzeta jedina nepokretnost za stanovanje, najviše do 60 kvadratnih metara.
Vučić: Ispred Skupštine Srbije se dogodio teroristički akt
22.10.2025.•
12
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je terorističkim aktom incident ispred Skupštine Srbije u centru Beograda, u kojem je ranjen jedan muškarac a jedan uhapšen.
Studentkinje i studenti iz Srbije bez nagrade Saharov: Priznanje dobili novinari
22.10.2025.•
3
Dobitnici ovogodišnje nagrade Saharov za slobodu mišljenja su pritvoreni novinar Andržej Pocobot iz Belorusije i novinarka Mzija Amaglobeli iz Gruzije, objavila je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola.
Lončar: Muškarac ranjen kod Skupštine samo jer je bio protiv blokada i za normalan život
22.10.2025.•
49
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar posetio je u Urgentnom centru muškarca koji je danas, kako je rekao, "upucan ispred Skupštine Srbije samo zato što se bori za Srbiju bez blokada".
Vučić se danas obraća vanredno: Poznato šta je tema
22.10.2025.•
12
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratiće se danas građanima.
VIDEO Pucnjava pa požar u "Ćacilendu": Jedna osoba ranjena, jedna uhapšena
22.10.2025.•
63
Beogradska policija je uhapsila jednog muškarca ispred Skupštine Srbije, zbog sumnje da je iz vatrenog oružja ranio drugog muškarca. To se dogodilo kod "Ćacilenda" gde je izbio požar.
Uhapšena trojka iz Šapca koja je "muljala" sa tehničkim pregledima, registracijom i osiguranjem
22.10.2025.•
0
Šabačka policija uhapsila je P. M. (30), M.Đ. (44) i M.P. (27) zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - ne propustite poklon
22.10.2025.•
11
Stiže još jedan 021.rs dnevni kviz, a danas je tu i poklon.
Još jedna akcija policije: U toku hapšenja na više od 30 lokacija
22.10.2025.•
7
U toku je velika akcija UKP-a hapšenja sa specijalcima SAJ-a na više od 30 lokacija.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar