Curenje informacija iz institucija: Niko nije bezbedan
Ukoliko se primena biometrijskog nadzora u potpunosti ne zabrani, pre nego što se instalira infrasturktura, biće veoma teško sprečiti posledice.
Takođe, niko nije zaštićen od curenja informacija iz institucija, jer nadležni ne reaguju čak ni kada se vaša fotografija iz lične karte nađe na naslovnoj strani gde ste označeni kao član kriminalnog klana. Ovo su bile ključne teme prvog dana u okviru "Nedelje privatnosti" koju organizuje organizacija Partneri Srbija.
Prošle godine u Srbiji je bilo nekoliko ozbiljnih inicijativa i zakonodavnih procesa koji su povod da razgovaramo o zaštiti prava na privatnost, kaže izvršna direktorka Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović.
"Počela je primena Zakona o socijalnoj karti koji predviđa da algoritam obrađuje oko 140 različitih vrsta podataka o građanima i pravi procenu da li su oni mogu da budu kroisnici socijalne pomoći. Već u prvih šest meseci je oko 20.000 ljudi isključeno iz socijalne pomoći bez bilo kakve transparetnosti kako taj algoritam izgleda, kakva je njegova logika", kaže Toskić Cvetinović.
Ona navodi i da je drugi put pokušano da se kroz Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima predvidi pravni osnov za biometrijski nadzor, kao i da je bilo nekoliko hakerskih napada koji su potencijalno ugrozili podatke građana.
"Uz sve to, nastavljena je i praksa zloupotrebe ličnih podataka od strane medija zarad profita", kaže Toskić Cvetinović.
Dodaje da bi u narednom periodu posebnu pažnju trebalo posvetiti obradi podataka od strane javnog sektora, kroz različite vrste elektronskih usluga koje se razvijaju i primene veštačke inteligencije.
Takođe, treba raditi na zaštiti privatnosti najosetljivijih grupa na kojima se, i u Srbiji i globalno, testiraju modeli obrade podataka i praćenja.
Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica
Neophodno je da evropska regulativa zabrani korišćenje biometrijskog nadzora, bez pravljanja izuzetaka, zaključci su prvog panela "Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica - evropska perspektiva".
Masovni nadzor ne odnosi se samo na prepoznavanje lica, već i delova lica, načina ponašanja i to tokom obavljanja svakodnevnih akitvnosti kao što je odlazak u školu ili u kupovinu, ističe savetnica za politike u oblasti osnovnih prava u digitalnom dobu iz organizacije European Digital Rights (EDRi) Ela Jakubovska.
"Biometrijski sistem za praćenje analizira kako sedite na stolici, kako vam je raspoređena težina i koriste to kako bi vas identifikovali", kaže Jakubovska. Ona dodaje da je trenutno prepoznavanje lica prisutno na stanicama javnog prevoza, bulevarima ili parkovima u brojnim evropskim gradovima.
Pre skoro dve godine, u aprilu 2021, Evropska komisija predložila je regulativu kojom bi se regulisano korišćenje veštačke inteligencije. Cilj regulative je bio da bude prvi propis ove vrste u svetu, kaže analitičarka EU politika Katerina Rodeli iz organizacije Access Now. Objasnila je da prate legislativu od početka i da ona ima određene poztiivne elemente, ali da pre svega ugrožava neka od osnovnih prava. Naime, iako je Evropska komisija ukazala da neki sistemi fundamentalno ugrožavaju prava i ne mogu da se koriste, Rodeli je dala određene izuzetke u kojima je dozvoljeno koristiti sisteme koji se odnose na biometrijsku identifikaciju kao, na primer, deo kamera za nadzor.
"Evropska komisija je odlučila da zabrani neke od ovih sistema, ali sa izuzecima. To je problematično, jer kada imate izuzetke, onda ne možete da imate zabranu. To se naročito odnosi na sisteme koji podrazumevaju masovni nadzor. Problem sa ovakvim sistemima je da, kada su jednom postavljeni, teško je ublažiti njihove posledice", kaže Rodeli.
Evropska regulativa treba da bude usvojena i od strane Evropskog parlamenta, ali evropske nevaldine organizacije traži potpunu zabranu masovnog nadzora.
Međutim, izvršni direktor ApTI iz Rumunije Bogdan Manolea kaže da treba računati na još dve godine nakon usvajanja u insitucijama Evropske unije kako bi se regulativa implemetirala i u državama članicama. On ističe i da ukoliko već postoji infrastruktura video nadzora na koju su ljudi naviknuti, da je identifikacija samo sledeći korak.
Nabavka opreme za video nadzor je veoma unosan posao, kako za privatni, tako i za javni sektor, kaže Manolea.
"Tehnologija je veoma jeftina, a političarima je lako da je uspostave", kaže on.
Međutim kada pogledate primenu i kada se zaista imate delove grada gde dolazi do krađa ili maltretiranja građana, vidimo da sistemi i ne rade tako uspešno. On dodaje je i da je prilikom nabavke opreme često prisutna i korupcija, jer jedne te iste kompanije sklapaju ugovore sa vlastima.
Pokretači i infrastruktura curenja podataka u medije
Podaci najčešće cure iz policije, a neretko završe i na naslovnim stranama tabloida. Međutim, nadležni ne reaguju na kršenje privatnosti u medijima pa tako pojedine redakcije neprestano dobijaju informacije iz insitucija.
Igor Vukotić, žrtva povrede privatnosti kome je u dnevnim novinama "Blic" objavljena fotografija u okviru šeme škaljarskog klana objašnjava da su posledice toga osetitli i on i njegova porodica.
"Prvo je usledio je šok kada su mi javili da kupim novine. Video sam da nije fotografija sa Fejsbuka, već biometrijska fotografija u boji", kaže Vukotić.
Dodaje da ispravka nikada nije objavljena, a da je od "Blica" dobio odštetu od 200.000 dinara, kao i da trenutno vodi tužbu protiv N.N. lica iako je dobio informacije da je to osoba iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Vukotić kaže da nije naišao na razumevanje državnih insitucija, a da se objavljivanje fotografije nastavilo i nakon više meseci.
"Kada sam došao da prijavim policiji, tu je tužilac rekao da tu nema ništa za njih. Svaki put sam tražio da mi napišu potvrdu da sam bezbedan", kaže Vukotić.
Ovakvu vrstu potvrde nikada nije dobio, a kaže da od kada je fotografija objavljena ima i zdravstvene probleme. Jedina institucija koja je odgovorila na upit Vukotića bio je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i pristup informacijama od javnog značaja.
"Poverenik je sproveo inspekcijih nadzor nad Ministarstvo unutrašnjih poslova i podeo krivičnu prijavu. Trenutno je sve na tužilaštvu koje treba da uradi svoj deo posla", kaže šef odseka u Sektoru za nadzor and zaštitom podataka o ličnosti iz institucije Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Ivan Trišović.
On dodaje i da curenje informacija iz instituvija vrlo teško dokazati, ali i da treba vagati kada je u pitanju ograničavanje medijskih sloboda.
"Vrlo je diskutablino na neki način ograničavati medije. U slučaju Vukotića je jasno šta se desilo, ali inače treba vagati, da li je nešto otkriveno u svrhe istraživanja", ističe Trišović.
Pročitaj još
Na pitanje iz kojih insitucija informacije najčešće cure, Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, koja je učestvovala u nekoliko istraživanja koje se bave ovom problematikom kaže da se čini da su najčešće u pitanju policija ili BIA.
"Postoje ozilbjne indicije da neke redakcije imaju svoje ljude u poliicji koji im dostavljaju čim je nešto zanimljivo", kaže Kleut.
Dodaje da postoje i ozbiljni problemi sa centrima za socijalni rad.
"Imali smo nekoliko delikatnih slučajeva koji su se ticali dece, gde oni nisu radili dovoljno da zaštite svoje korisnike, decu ili majke", napominje ona.
"Javni interes mora da bude ispred i medijskoj intesa ili bilo kog klika", ističe novinarka Jelena Zorić.
Ona daje primer istraživanja koje je objavila, a koje se bavi lažnim dijagnozama psihijatra.
"Po cenu toga da niko ne poveruje, nismo imenovali nijednog pacijneta koji je bio ugrožen. Davali smo im nadimke. Nismo pokazali dokumentaciju i čitaoci su morali da nam veruju na reč", kaže Zorić.
Ona zaključuje da curenje informacija ne bi sprečile toliko represivne mere koliko veća transparentnost i komunikacija sa policijom i tužilaštvom.
"Curenje informacija ubedljivo najviše opada sa transparetnošću, a to u Srbiji nažalost nemamo jer imamo hermetički zatvorene institucije", kaže Zorić.
"Nedelja privatnosti" se organizuje povodom obeležavanja Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti i traje do 26. januara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Hrvatski ministri o izjavi Borisa Bratine: Treba se zabrinuti zbog narativa u Srbiji, ministar poput Gebelsa
18.12.2025.•
0
Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman je oštro osudio izjave ministra informisanja Borisa Bratine o Hrvatskoj, rekavši da svi treba da se zabrinu zbog takvog narativa u Srbiji.
Amerikanci usvojili Zakon o Zapadnom Balkanu: Oštre kritike za Srbiju, sankcije povezanima sa korupcijom
18.12.2025.•
6
Američki Kongres usvojio je obiman Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, u kom se navodi i da je stanje demokratije u Srbiji zabrinjavajuće i da su izborni uslovi nepravedni.
Tužilac: Četiri puta više prijavljenih fizičkih napada na novinare u ovoj godini u odnosu na 2024.
18.12.2025.•
0
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković izjavio je da je od početka 2025. svim tužilaštvima u Srbiji prijavljeno 117 slučajeva u kojima je došlo do ugrožavanja bezbednosti novinara.
Advokat Beljanski: Vučić pomilovanjima priznaje da ne veruje pravosuđu da će biti poslušno
18.12.2025.•
2
Advokat Slobodan Beljanski izjavio je da data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno.
Vlada Srbije preporučila da Badnji dan i 24. decembra i 6. januara bude neradan
18.12.2025.•
10
Vlada Srbije preporučila je poslodavcima da Badnji dan - 24. decembra 2025. po gregorijanskom kalendaru i 6. januara 2026. po julijanskom kalendaru bude neradan za vernike.
Tužilaštvo: Snimak razgovora direktora Telekoma i Junajted grupe o promeni uređivačke politike N1 montiran
18.12.2025.•
10
Više javno tužilaštvo u Beogradu navodi da je audio snimak razgovora između direktora Telekoma Srbija Vladimir Lučić i direktora Junajted grupe Stana Milera montiran.
Poznato koliko je koštala obnova dva bulevara koja su oštetila vojna vozila tokom parade na Novom Beogradu
18.12.2025.•
9
Nakon vojne parade "Snaga jedinstva" u septembru, rekonstrukcija Bulevara Mihajla Pupina na Novom Beogradu koštala je 196,7 miliona dinara, dok je rekonstrukcija Bulevara Nikole Tesle koštala 79,07 miliona dinara.
Režim pravi ideološke udžbenike istorije za razvijanje "patriotskih vrlina": Da li se iza svega krije novac?
18.12.2025.•
10
Najava države da odustane od objavljivanja nacionalnih udžbenika za najavljenih sedam predmeta, uz zadržavanje isključivo udžbenika iz istorije i geografije, ne predstavlja pedagošku, već pre svega političku odluku.
Rektor Đokić uputio apel premijeru Macutu da odloži primenu SPIRI sistema: "Sprečiti teške posledice"
18.12.2025.•
27
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić uputio je otvoreno pismo premijeru Đuru Macutu, u kome traži odlaganje primene Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI).
Poljoprivrednik iz Klenja prekinuo štrajk glađu: Ministarstvo pristalo na sastanak
18.12.2025.•
0
Poljoprivrednik iz sela Klenje u Opštini Bogatić, Nemanja Lacković, odlučio je da prekine štrajk glađu.
Tanja Soldatović nova rektorka Državnog univerziteta u Novom Pazaru, zamenila Zanu Dolićanin
18.12.2025.•
3
Savet Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) izabrao je Tanju Soldatović za novu rektorku te visokoškolske ustanove.
Više javno tužilaštvo pokrenulo postupak po tužbi Mrdića protiv Dolovac i drugih tužilaca
18.12.2025.•
8
Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je Trećem osnovnom javnom tužilaštvu zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja u cilju ispitivanja navoda krivične prijave Uglješe Mrdića protiv četiri javna tužioca.
A1 Ultra 5G je stigao – mobilni internet i do osam puta brži u većini urbanih zona Srbije
18.12.2025.•
0
A1 Srbija lansirao je A1 Ultra 5G mrežu, obezbeđujući korisnicima od prvog dana znatno brži i pouzdaniji mobilni internet.
Vučić izjavio da neki roditelji-negovatelji ne žele da rade: Uvredio one koji se 13 godina bore za osnovno
18.12.2025.•
31
Predsednik Aleksandar Vučić je prilikom gostovanja na RTS rekao da će država izaći u susret roditeljima-negovateljima, ali da "moramo da vidimo kako to da ograničimo jer će doći do bezbroj zloupotreba".
Monarhisti: Država ni dinar ne da za Dvorski kompleks, to je osveta princu Filipu za podršku studentima
18.12.2025.•
16
Monarhisti - Pokret za Kraljevinu Srbiju osudili su danas odluku vlasti da u budžetu za 2026. godinu u potpunosti ukine sredstva za održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju.
Poslanici Skupštine Srbije izabrali sudije Ustavnog suda koje je predložio Vučić
18.12.2025.•
2
Poslanici Skupštine Srbije izabrali su većinom glasova sudije Ustavnog suda koje je predložio predsednik Aleksandar Vučić.
Sa tržišta Srbije i Hrvatske povučena hrana za odojčad zbog mogućeg prisustva bakterije
18.12.2025.•
0
Sa tržišta Srbije povučena je hrana za odojčad Aptamil AR1.
Prosečna plata samo na momenat uspela da pokrije prosečnu potrošačku korpu - koja je ponižavajuća
18.12.2025.•
7
U statistici se u prvoj polovini ove godine desilo nešto izuzetno retko pa je prosečna zarada pokrila prosečnu potrošačku korpu.
Optužnica tužilaštva zbog nameštanja posla - firma Željka Drčelića nastavila da dobija tendere
18.12.2025.•
3
Tužilaštvo za organizovani kriminal je još 2021. pokrenulo istragu o nameštanju tendera Konkord vestu, firmi u vlasništvu biznismena bliskom SNS-u Željku Drčeliću. Ipak, on je nastavio da dobija vredne poslove.
"Putevi Srbije" pred Svetog Nikolu apeluju na vozače: Nemojte voziti pijani, koristite zimsku opremu
18.12.2025.•
1
"Putevi Srbije" apeluju na sve vozače i učesnike u saobraćaju da, usled pojačanog intenziteta saobraćaja koji se očekuje u petak, 19. decembra zbog proslave Svetog Nikole, ne kreću na put bez obavezne zimske opreme.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar