Ćurčić: U Srbiji se fetišizira digitalizacija, a socijalno ugroženi nemaju pristup tim servisima

Autor: 021.rs

Info

27.01.2023.

20:07 > 21:02

"Efekti automatizacije i veštačke inteligencije su značajni za društvo", rekla je na panelu "Nadzor i etika u upotrebi veštačke inteligencije" poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

"Kršenje prava od strane algoritama teže se primećuje nego kada je diskriminator fizičko lice", rekla je Janković.

Dodala je da često nismo svesni da je došlo do neke povrede prava, kao i da konkretni algoritam tako sačinjen u jednom trenutku može da pogodi mnogo veći broj ljudi, nego kada se odlučuje u pojedinačnim slučajevima.

Kao očigledan primer navela je primenu Zakona o socijalnoj karti.

Da bi se sprečila marginalizacija društvenih grupa koje su najugroženije, među kojima su starija lica i osobe sa invaliditetom, poverenica je istakla da je koordinacija svih društvenih aspekata prioritet.

"Cilj je da se kroz buduće aktivnosti spreči isključivanje najugroženijih građana kojima je pomoć najpotrebnija i kod kojih su zloupotrebe najčešće", naglasila je i podvukla da su dosadašnja iskustva pokazala da se najveće zloupotrebe dešavaju u sferi javnog, a ne privatnog sektora.

Vlada Srbije je u decembru pripremila Etičke smernice za razvoj i korišćenje veštačke inteligencije, dok je prošle godine donela Zakon o socijalnim kartama. Danilo Ćurčić, Koordinator programa u organizaciji "A11 Inicijativa za socijalna i ekonomska prava" smatra da se Vlada ne pridržava svojih smernica, tokom sprovođenja Zakona.

"Odlučivanje u okviru socijalnih karti nije transparentno. Nemamo tačne kriterijume, ne zna se koji su to podaci koji socijalnim radnicima izdaju notifikaciju šta treba da preduzmu. Dobijene notifikacije samo budu predstavljene korisniku, pa ako je odbijen, ne bude saslušan, ne može da učestvuje i ne objašnjava mu se na koji način se našao u toj socijalnoj karti", naveo je Ćurčić.

Dodatni problem, kako smatra Ćurčić, je pitanje transparentnosti. Kako tvrdi već godinu dana ne uspevaju da otkriju na kom principu radi algoritam rangiranja i notifikacija u socijalnim kartama.

"Iz Ministarstva za rad nam kažu da nema algoritma, da socijalna karta funkcioniše sama od sebe, bez logike odlučivanja", rekao je on i dodao da se većina građana ne žali, jer proces traje duže nego da podnesu novu prijavu.

"Sve to je dovelo do koalicije i saradnje između socijalnih radnika i organizacija koje pružaju pravnu pomoć. Socijalni radnici prinuđeni su da rade po notifikacijama, a znaju da je stvarna situacija korisnika drugačija, upućuju ih na organizacije civilnog društva", naveo je.

Prema rečima Sanje Stanković, pravnog savetnika Odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji, sistem informacija je pod uticajem pre svega biznisa i modela velikih platformi. Sve je učestalije odbijanje publike da gleda neprijatne vesti. Podvukla je da istraživanja i analize u regionu pokazuju da nije kriv samo algoritam, već da kvalitet vesti opada.

"U srži algoritama velikih platformi koje globalno dominiraju u produkciji i plasiranju sadržaja je profit. Takav sistem podrazumeva više oglašivača, veći angažman publike, a za to je potreban sistem prikupljanja podataka o nama, šta slušamo, gledamo, pretražujemo, kupujemo. Ti se podaci razmenjuju, kupuju, predstavljaju ogroman kapital kojim se trguje", rekla je Stanković.

Kako objašnjava, tradicionalni mediji ulaze u trku sa njima, a da bi postali klikabilni gube na kvalitetu, zatim izostaje poverenje u medije, i proces se završava opadanjem pluralizma kao osnove svakog društva.

Preporuka kako da se poboljša situacija je da se podrži nezavisno novinarstvo, informacije od javnog interesa. Rešenje je, smatra ona multisektorski rad - država, privatni sektor, građani.

Jedan od imperativa za budućnost koji je istaknut na panelu je da marginalizovane grupe dobiju mogućnost u dizajniranju i implementaciji veštačke inteligencije. Kako je Ćurčić objasnio, u Srbiji se dešava "fetišiziranje" tehnologije od strane donosilaca odluka sa porukom da će sve biti rešeno digitalizacijom, dok promiče činjenica da socijalno ugroženi nemaju pristup tim servisima.

Poverenica je dodala da treba sprečiti da upotreba veštačke inteligencije dovede do novih nejednakosti i takozvane digitalne diskriminacije. Podvukla je da bi paralelno trebalo da teku procesi razvoja tehnologije, ali i strategije razvoja digitalnih veština i pismenosti.

Problem je zaštita podataka o građanima, koje javne institucije uzimaju da bi mogle da im ukažu pomoć. Panelisti se slažu da je neophodan način kako se stiže do podataka, da li su obrađeni, kodirani, testirani.

Stanković je dodala da je u toku velika planetarna debata o tome da li se svi podaci koje neprestano prikupljaju platforme mogu zloupotrebiti, prodati državama, kao i da je na kraju procesa odlučivanja i klika uvek čovek, a ne mašina. Kao krajnju zaštitu ističe važnost našeg Ustava i konvencijskih osnovnih ljuskih prava.

Prema rečima Vadima Paka iz Saveta Evrope, koji radi kao administrator u Sekretarijatu komiteta veštačke inteligencije, Evropa je trenutno lider u stvaranju međunarodnih pravnih mehanizama koji će služiti za pravnu regulaciju veštačke inteligencije, demokratije i zaštite prava. Taj proces je počeo 2019. godine, uz učešće mnogobrojnih učesnika, univerziteta, NVO.

Na kraju diskusije Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija je istakla da su ranije sumnje u pogledu pogrešne upotrebe veštačke inteligencije sada potvrđene primenom Zakona o socijalnoj karti, koji nam daje opipljive dokaze o posledicama primene veštačke inteligencije. Dodala je da ove greške treba popravljati i učiti na njima.

Teme

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

ZX

28.01.2023 • 07:56

Novi kasapi pod rep kolju

Mnogo se pričalo o digitalizaciji, malte ne svi frilenseri su IT stručnjaci, a takvih stručnjaka ima i na gomile u državnim službama i preduzećima svih profila, međutim upotreba kompjutera kezeće. Reklo bi se da je to paradoks, možda čak klikabilni (da se prekrstim).

1 1 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.