Obavezujući dogovor bez potpisa: Pet važnih činjenica o ishodu sastanka u Ohridu
Dogovor bez potpisa - to je ishod maratonskog sastanka u Ohridu, koji je trajao 12 sati.
Foto: Beta/AP (Emil Vas)
Lideri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti postigli su, uz posredstvo Evropske unije (EU) i podršku Sjedinjenih Država, dogovor o primeni Sporazuma o normalizaciji odnosa, piše Radio slobodna Evropa.
Njih dvojica su prethodno krajem februara u Briselu prihvatili evropski predlog za normalizaciju odnosa.
Oči javnosti bile su usmerene na olovku u ruci predsednika Srbije, a izjave na značaj dogovora u kontekstu evropske perspektive obe zemlje.
Šta je dogovoreno?
U Ohridu je dogovoren Aneks o primeni Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.
Takođe je dogovoreno da ovi dokumenti postanu sastavni delovi procesa pridruživanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji.
Srbija i Kosovo od 2011. godine vode dijalog o normalizaciji svojih odnosa, uz posredstvo EU. Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost koju Srbija odbija da prihvati.
Obaveze iz novih dokumenata biće uvrštene u Poglavlje 35 u pregovorima o pridruživanju Srbije EU. Poglavljem 35 se i do sada pratilo u kojoj meri Srbija sprovodi postignute dogovore u dijalogu sa Kosovom.
Strane su se saglasile i da hitno prihvate Deklaraciju o nestalim licima, kako je dogovoreno u okviru dijaloga uz posredovanje EU.
Kosovo se obavezalo da započne obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa prethodnim sporazumima iz dijaloga.
Sporazumima Srbije i Kosova iz 2013. i 2015. godine dogovoreno je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Dve strane su se dogovorile i da u roku od 30 dana uspostave Zajednički odbor za praćenje, kojim predsedava EU. Ovaj odbor nadgledaće sprovođenje odredbi.
Aneks dogovoren u Ohridu predviđa i organizovanje donatorske konferencije u roku od 150 dana kako bi se uspostavio investicioni i finansijski paket pomoći za Kosovo i Srbiju.
Na kraju, Srbija i Kosovo su se složili da neće blokirati primenu nijednog člana.
Šta nije dogovoreno?
Potpisi lidera nisu stavljeni u Ohridu na Aneks za implementaciju evropskog predloga, kao što prethodno u Briselu nisu ni na Sporazum o normalizaciji odnosa.
U Ohridu takođe nije razgovarano, kako je preneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, o izborima u četiri opštine na severu Kosova u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo, piše Radio Slobodna Evropa.
"Ako se krene u dobrom smeru sa ovim, onda sledi povratak u institucije", poručio je Vučić.
Predstavnici Srba izašli su iz kosovskih institucija početkom novembra prošle godine zbog odluke Vlade Kosova o preregistraciji automobila.
Iako je kasnije to pitanje rešeno u dijalogu Srbije i Kosova, kosovski Srbi se nisu vratili u institucije insistirajući na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.
Zašto nije bilo potpisivanja?
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da su evropski predstavnici prvobitno predložili ambiciozniji i detaljniji predlog Aneksa, ali da strane nisu uspele da postignu dogovor o tom predlogu.
Kako je objasnio, Kosovo nije bilo dovoljno fleksibilno, a Srbija nije želela da potpiše sporazum i pored spremnosti da ga sprovodi.
Dan nakon Ohrida, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na konferenciji za medije da nije potpisao nijedan dokument "zato što je Srbija međunarodno priznata država, a Kosovo nije", te da međunarodno pravni sporazum ne može da se napravi.
Na drugoj strani, premijer Kosova Aljbin Kurti naveo je da je sada na EU da pronađe mehanizam da Aneks sporazuma bude pravno primenljiv.
Prema objašnjenju evropskog šefa diplomatije Žozepa Borelja, Aneks i sporazum se smatraju usvojenim kroz njegovo saopštenje koje će biti objavljeno.
Nekadašnji diplomata Ivan Vujačić komentarišući to što u Ohridu nije bilo potpisa, ocenio je za RSE da svako treba da "zadovolji svoja biračka tela".
"Kao što EU treba da zadovolji svoj kredibilitet, a pri tome da se stvari ne poremete toliko da bi došlo do sloma tih pregovora", naveo je.
Vujačić misli da je ipak teško da nešto ugrozi postignuti dogovor.
"Ne verujem da išta sem nekog ozbiljnog potencijalnog malog konflikta dole (na Kosovu) može ovo da izbaci iz tračnica. Ako neko bude bio identifikovan kao krivac za to platiće neki ceh", dodao je.
Šta dogovor znači za evropske integracije?
Upravo je evropska budućnost ono što je najvažniji rezultat razgovora u Ohridu za američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila.
"Srbija je prihvatila svoju evropsku budućnost i jasan plan kako da do nje stigne – odluka za koju su bili potrebni mudrost, integritet i hrabrost", napisao je Hil na Tviteru.
On je dodao da ostaje još mnogo posla i da će Sjedinjene Države biti uz Srbiju na svakom koraku.
Dogovor u Ohridu je za nekadašnjeg ambasadora Srbije u SAD Ivana Vujačića samo preduslov da bi se o evropskim integracijama dalje razgovaralo.
"Imajući u vidu da smo čuli da su postojale pretnje o zaustavljanju integracija i odnosa sa Kosovom i Srbijom, ovo je više preduslov da bi integracije uopšte nekako išle", ocenio je za RSE Vujačić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u januaru obavestio javnost da su mu zapadne diplomate saopštile da će evropske integracije i investicije biti zaustavljene ukoliko ne prihvati evropski predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.
Srbija je postala kandidat za članstvo u EU u aprilu 2013, dok je Kosovo u decembru prošle godine apliciralo za članstvo.
Upitan da li se nešto menja u pregovorima sa EU, Vujačić je odgovorio da se menja utoliko što evropski plan postaje deo Poglavlja 35.
Dragan Đukanović, predsednik nevladinog beogradskog Centra za spoljnu politiku ocenio je za RSE da će sada naglasak biti stavljen na monitoring sprovođenja delova sporazuma.
"Mislim da se suštinski ništa ne menja imajući u vidu da ovo nije završni sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum", naveo je Đukanović.
Na kraju dijaloga o normalizaciji odnosa Srbija i Kosovo treba da potpišu pravno obavezujući sporazum.
Šta dogovor znači za odnose Srbije sa Rusijom?
Sagovornici RSE dogovor u Ohridu ne vide kao korak u otklonu Srbije od Rusije.
"Jedini pravi otklon Srbije od Rusije bi bio uvođenje nekih, makar simboličkih sankcija protiv pojedinaca", naveo je nekadašnji diplomata Ivan Vujačić.
Evropski i američki pregovarači su poslednjih meseci intenzivirali napore da se dođe do dogovora između Srbije i Kosova zbog ruske agresije na susednu Ukrajinu.
Rusija, koja je članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ne priznaje Kosovo kao državu. Takođe su ruski zvaničnici kritikovali evropski predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.
Prihvatanje evropskog predloga za Vujačića nije otklon od Rusije nego prihvatanje neminovnosti da se pod okriljem EU, uz podršku SAD, dođe do nekog tipa pravno obavezujućeg sporazuma.
Srbija je uz Tursku jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja se nije pridružila sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Zvaničnici EU i SAD su u više navrata uputili pozive Srbiji da se pridruži tim sankcijama.
Uz ocenu da je prerano za konstataciju da se Srbija udaljava od Rusije, Dragan Đukanović je dodao i da treba videti kako će se EU pozicionirati u vezi sa tim što Srbija još uvek nije uvela restriktivne mere Rusiji.
Zbog toga što nije uvela sankcije Rusiji, Srbija duže od godinu dana nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju sa EU.
Pročitaj još
Šta je sledeći korak?
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj u ponedeljak, 20. marta obaveštava ministre spoljnih poslova EU o ishodu razgovora u Ohridu. On će to učiniti uoči Samita EU koji se održava 23. i 24. marta.
U dogovoru postignutom u Ohridu osim rokova za održavanje donatorske konferencije i formiranje monitoring komisije, nisu predviđeni drugi rokovi za ispunjavanje obaveza.
Dan nakon sastanka u Ohridu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da misli da je dobro što nisu postavljeni rokovi.
"Nema rokova, ali neće da nam otvaraju mnogo klastera i poglavlja", rekao je Vučić.
Međutim, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je tokom posete Beogradu 16. marta da se nada da će sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine biti postignut tokom ove godine.
"Ja bih želeo da se to ostvari ove kalendarske godine i mislim da je to potpuno moguće", rekao je Eskobar u Ambasadi SAD u Beogradu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vodostaj Dunava i Save oko niskih plovidbenih nivoa
12.07.2025.•
0
Vodostaj na celom toku Dunava i Save narednih dana kretaće se oko i nešto iznad niskih plovidbenih nivoa, upozorio je Republički hidrometeorološki zavod.
Izvoz naoružanja iz Srbije u Izrael od početka rata povećan za više od 1.000 odsto
12.07.2025.•
2
Izvoz naoružanja iz Srbije u Izrael od početka rata, za 21 mesec, povećan je za 1.778 odsto u odnosu na isto toliko dug period pre rata i iznosi oko 100,8 miliona evra, piše Radar.
Glamočić: Komisije na terenu, popisuju štetu od požara
12.07.2025.•
1
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da komisije, na terenu gde su bili požari, popisuju štetu i potrebe građana, a da su prioritet ljudi koji su ostali bez svojih domova.
Rekonstrukcija nestanka male Danke Ilić urađena pre skoro mesec dana, izveštaj se još piše
12.07.2025.•
1
Rekonstrukcija nestanka dvogodišnje Danke Ilić u Banjskom polju urađena je pre gotovo mesec dana, ali zapisnik o tome još nije napisan.
MUP: Nije bilo privedenih tokom noći, podneto šest prijava
12.07.2025.•
1
Policija je tokom prethodne noći proveravala identitet 339 osoba.
Zadržavanja na graničnim prelazima oko pola sata
12.07.2025.•
0
Prema informacijama granične policije, zadržavanja na putničkim terminalima naših graničnih prelaza su od 30 do 40 minuta.
Studentkinju u Beogradu moguće napali pripadnici Jedinice za zaštitu ličnosti: Koje su njihove nadležnosti?
12.07.2025.•
3
Studentkinju Fakulteta dramskih umetnosti su prošle nedelje u Beogradu napali policajci, za koje se sumnja da su pripadnici Jedinice za zaštitu određenih ličnosti i objekata (JZO).
Studenti poslali poruke podrške Đokoviću: "Volimo te i pumpamo dalje"
11.07.2025.•
10
Studenti su poslali poruke podrške Novaku Đokoviću nakon što je izgubio u polufinalu Vimbldona.
Interventna potisnula blokadu Autokomande u Beogradu, protesti u Užicu, Nišu i Subotici
11.07.2025.•
1
Građani Užica i večeras protestuju zbog privođenja aktivista.
Transparentnost Srbije: Ugovor za Prokop još štetniji nego što se mislilo
11.07.2025.•
13
Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da nove informacije pokazuju da je nezakoniti ugovor o izgradnji zgrade železničke stanice u Prokopu bio još štetniji nego što je ranije izgledalo.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - nije teško
11.07.2025.•
18
Kao i svakog dana, novi 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Računi firme "Jovanjica" više nisu u blokadi
11.07.2025.•
4
Preduzeće "Jovanjica" više nije u blokadi, pokazuju podaci iz registra dužnika u prinudnoj naplati Narodne banke Srbije (NBS).
Ninić: Vučićeva najava izmene Zakona o advokaturi je opasna pretnja
11.07.2025.•
3
Advokat Ivan Ninić ocenio je kao opasnu pretnju najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će predložiti izmenu zakona, kojom će 10 do 15 odsto članova komora moći da osnivaju svoje komore.
"Neutralnost" Privredne komore: Otkaz radnici zbog podrške studentima, dok predsednik Komore podržava SNS
11.07.2025.•
5
Zorica Renovčević je više od 19 godina zaposlena u Privrednoj komori Srbije (PKS) sa visokim ocenama unutar same kuće za svoj rad.
Kamioni na granici čekaju dva sata, automobili dvadesetak minuta
11.07.2025.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) je saopštio da automobili, na graničnim prelazima, čekaju od 20 do 30 minuta a kamioni dva sata.
Ministarstvo pravde: Zbog napada hakera isključen pristup Data centru
11.07.2025.•
7
Ministarstvo pravde Srbije je danas saopštilo da je od petka, 4. jula, meta hakerskih napada i da su preduzete mere za zaštitu njegovog kompjuterskog sistema.
Macut: Pokazala se visoka spremnost službi prilikom reagovanja u vanrednim situacijama
11.07.2025.•
20
Na sednici Republičkog štaba za vanredne situacije, premijer Đuro Macut poručio je da se "u prethodnim intervencijama pokazala visoka spremnost službi prilikom reagovanja u vanrednim situacijama".
Evropska federacija novinara: Sloboda medija u Srbiji opada zabrinjavajućom brzinom, EU mora da reaguje
11.07.2025.•
1
Izveštaj Evropske komisije (EK) o vladavini prava u Srbiji u velikoj meri ne uspeva da prikaže ozbiljnost trenutne situacije u zemlji, saopštila je grupa međunarodnih nevladinih organizacija i novinarskih udruženja.
Tužilaštvo istražuje uzrok pomora ribe u reci Raška: Uzorci poslati na analize
11.07.2025.•
1
Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru saopštilo je da istražuje slučaj pomora ribe na reci Raška, u mestu Pazarište.
Inženjer o Prokopu: Sanacija stanice neće rešiti problem ako je na aktivnom klizištu
11.07.2025.•
2
Građevinski inženjer Milan Milićević ocenio je da sanacija Železničke stanice Prokop neće rešiti problem ukoliko se ispostavi da je na terenu klizište.
Komentari 34
Nemanja
Ne bi trebao niko da me plaća, čak bih rado sa svog računa rado donirao 200 Evra (ma, i 2000 ako treba) samo da ne čujem više ni reč o Kosovu osim u rubrici "svet".
Tasič 1958 BG
300 već zasigurno bi stali ispred banke da uzmu svojih 300 eura kao što su uzeli 3 crvene za glas.I onih 100 eurića pre aprilske izbore prošle godine.
Isuviše smo korumirana i potkupljiva nacija da bi nam se bilo šta objašnjavalo.
Dokaz za to su "mitingaši" za 2 crvene i narod koji je na sve spreman samo da ne izgubi radno mesto u državnoj službi njih cela porodica tri kolena za platicu od 600 eurića.
Normalni ljudi sa sećanjem i moralnom kičmom i poštenim radnim navikama i poštenim obrazovanjem sa diplomama koje nisu kupili vide ovo i beže iz Srbije od takvih političkih prostitutki čim im se ukaže prva prilika.
Svaki izglasani političar u Srbiji je 100% fotokopija i 100% ogledalo naroda KOJI GA JE GLASAO.
I koji će ga opet glasati.Za toliko koliko ga je i glasao prošlog puta možda još jedna crvena preko zbog inflacije od prošlih izbora.
Ko je mlađi neka uči strane jezike i neka se spašava od kretena i debila na vreme .Inače će raditi za kretene i debila celog života a kreten i debil će doći na dan izbora i pitati" A koliko plaćate za glas,je li 3000 dinara kao prošlog puta ili malo više ovog puta?"
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar