Klimatolog Đurđević: Pred nama još jedno vrelo leto sa puno toplotnih talasa

Autor: Tanjug

Info

11.04.2023.

06:56

Sva godišnja doba na planeti Zemlji toplija su u proseku nego ranijih godina, pa se više ne pojavljuje mesec ili sezona koja je globalno hladnija od nekog proseka u prošlosti.

Klimatolog Đurđević: Pred nama još jedno vrelo leto sa puno toplotnih talasa

Foto: Pixabay

To je rekao klimatolog Vladimir Đurđević.

"Trenutne sezonske prognoze pokazuju da ćemo imati leto sa temperaturom iznad proseka i sigurno možemo očekivati da ćemo na nivou Evrope imati leto sa temperaturom iznad proseka", rekao je Đurđević za Tanjug.

Prema njegovim rečima, proces globalnog zagrevanja se dešava svuda, a regionalno se dešavaju lokalizovane negativne anomalije dok su svi meseci značajno topliji nego što su bili.

"Fenomen 'El Ninjo', koji je povezan sa tropskim delom Tihog okeana, na svakih tri do sedam godina čini da u tom delu dolazi do razlivanja tople vode, koja se nagomilava na obale Azije i Australije, i ona se razliva preko celog Pacifika i velika nagomilana količina toplote se oslobodi i ulazi u atmosferu i, kao rezultat, te godine bude značajno toplije nego pre", rekao je Đurđević i dodao da se očekuje da će 2024. godina biti rekordno topla, kada će biti probijen rekord iz 2006. koji se zvao "Super El ninjo".

Kako je rekao, taj fenomen se najviše vidi u tropskim oblastima, kao što se na severnoameričkom kontinentu pojavljuju suša i jako visoke temperature, dok u nekim delovima Južne i Centralne Amerike ima intenzivnih padavina i poplava.

Đurđević dodaje i da njegov uticaj u Evropi nije tako jasan, ali da je globalno planeta značajnije toplija zbog procesa globalnog zagrevanja, pa će se topli meseci moći očekivati i u Srbiji.

"Za ovaj naš deo regiona i zemlju karakteristično je to da su leta postala izrazito topla sa puno toplotnih talasa, pa možemo očekivati i ovog leta nekoliko toplotnih talasa", rekao je klimatolog i dodao da toplija planeta znači manje leda, jer i okean postaje topliji.

Tako, prema njegovim rečima, na Severnom polu imamo 30 do 40 odsto manje leda nego što je bilo, a na Antarktiku se beleže rekordi po pitanju smanjene količine leda.

U par dana marta su izmerene najviše temperature globalnog okeana, iako smo bili u ovoj fazi kada je trebalo da temperature budu nešto niže, što pokazuje stepen koliko je već planeta zagrejana, rekao je Đurđević objašnjavajući da topljenje leda i glečera znači porast nivoa okeana, koji je viši za jedno 20 cm, "što zabrinjava".

On dalje objašnjava da je to jedan od problema klimatskih promena i da kada se dešavaju oluje iznad okeana, talasi mogu da uđu na kopno i naprave veću štetu. Kako je objasnio, zbog čestih poplava ljudi se sele iz manjih gradova koji nemaju izraženu infrastrukturu koja ih brani od visoke plime, i ne žele da žive u takvom okruženju gde svakih nekoliko meseci ima nevolja.

Đurđević smatra i da će veliki gradovi biti u ozbiljnim problemima, posebno u jugoistočnom delu Azije.

"Indirektno oko 100 miliona ljudi će biti ugroženo u tim gradovima i to su ozbiljna predviđanja. Treba naći rešenja kako da se zaštite u budućnosti", rekao je za Tanjug.

Prema njegovim rečima, u Srbiji su bili relativno suvi meseci i retke su bile situacije sa više kiše, a da bi se nadoknadio gubitak, trebalo bi nekoliko meseci zaredom da bude višak padavina.

"S obzirom da se to nije desilo, mi smo i dalje prilično kritični i lako možemo da uđemo u sledeću sušu, a imamo i na jugu permanentni gubitak sadržaja vode u površinskom sloju zemlje. Ono dovodi do smanjenja kapaciteta podzemnih voda, a situacija je kritična i pitanje je da li ćemo se vratiti na neki režim iz prošlosti", smatra Đurđević.

On takođe smatra da je potreban pametniji odnos u smislu korišćenja i boljeg upravljanja vodnim resursima, jer na godišnjem nivou u Srbiji postoji manje-više ista količina padavina.

Kako je rekao, čuvanje vode koje Srbija ima u ekscesnim situacijama za sušni period bi pomoglo u minimalizaciji negativnih efekata, a padavine treba sačuvati u akumulacijama da bi se mogle koristiti u toku leta, kao i da bi bilo potrebno da se razvije mreža navodnjavanja, što je prilično osetljivo pitanje.

"To treba odraditi vrlo odgovorno da ne bi došlo do dodatnog iscrpljivanja vodnih resursa, posebno podzemnih voda. Treba naći najoptimalnija rešenja kako da se voda bolje koristi", rekao je Đurđević.

Teme

prognoza

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Lepa sela lepo gore

11.04.2023 • 14:29

"Da se ne ljubimo..."

2 1 +1
Deks

11.04.2023 • 11:23

Da će tokom leta biti toplo sa dosta toplotnih talasa, to znamo i mi. To je karakteristika klime u Srbiji od kako je sveta i veka, naime Srbija se nalazi u kontinentalnom delu centralne i južne Evrope, daleko od morskih obala, gde je karakteristična kontinentalna klima sa toplim letima i hladnim zimama. Nisam od onih koji negiraju klimatske promene, jer statistike zaista pokazuju povećanje globalnih temperatura iz godine u godinu, ali treba imati meru i ne svoditi baš sve klimatske pojave na taj nivo. Tako na primer smanjenje nivoa leda na Zemljinim polovima bi trebalo da dovede do značajnog povećanja globalnih padavina, dakle ne bi trebalo da bude mnogo suše što je u suprotnosti sa tendencijama u Srbiji.

6 0 +6
Bojan

11.04.2023 • 09:46

Vlaga i sparina

Problem stvara visoka vlaznost vazduha, a narocito danima posle padavina kada na optimalnih 22-25 stepeni se stvaraju nepodnosljivi uslovi za funksionicanje ljudi.

7 0 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.