Žensko dete (nije) tuđa kuća: Zašto se žene i dalje odriču nasledstva?
Prošlo je oko 70 godina od kako su na ovim prostorima muška i ženska deca izjednačeni u pogledu nasleđivanja.
Foto: 021.rs
I dan-danas je, u brojnim slučajevima, običaj jači od zakona, pa se ženska deca tako naučena ili pod pritiskom često odriču imovine roditelja u korist braće, jer je "tako red". Ako se sestra ne odrekne imovine, neretki su slučajevi kad se porodica odrekne sestre, jer je "sebična".
U Srbiji samo 25 odsto žena ima imovinu upisanu na svoje ime. Razlog za to je što su žene u više od 40 odsto slučajeva isključene iz reda naslednika u korist muških članova, dok je, sa druge strane, samo 0,5 odsto muškaraca isključeno u korist žene.
Situacija je još dramatičnija kada je reč o seoskim sredinama, gde više od 80 odsto žena nema nikakvu nepokretnost na svoje ime, dok ostatak uglavnom ima parcele manje od dva hektara, a ne imovinu namenjenu za stanovanje.
Žene koje su podelile svoje priče sa 021.rs kažu da su se uglavnom odricale svog nasledstva jer su "učene da tako treba", da je "žensko dete tuđa kuća". Neke kažu da su bile pod pritiskom od strane porodice, da su gledane kao manje vredni članovi, da su nailazile na pretnje od strane članova porodice da će prestati da komuniciraju sa njima ukoliko "uzmu bratu imovinu".
Zbog ovakvih priča i poražavajućih statistika, Žensko udruženje kolubarskog okruga (ŽUKO) pre dve godine je pokrenulo kampanju "Koliki je moj deo" a ciljem da ovu temu približe građanima i prikažu koliko ta nepravedna raspodela nasledstva negativno utiče na rodnu ravnopravnost, žene i društvo u celini.
Naslednik ili princeza?
Katarina Ranković iz ovog udruženja kaže za 021.rs kaže da su pre nego što su počeli sa istraživanjem bili svesni samo donekle ove prakse i da ih je informacija da se svaka druga žena odriče svog dela nasledstva iznenadila.
"Kada smo počeli dublje da kopamo i da tražimo razloge zašto se to dešava, shvatile smo da jako mali broj žena poseduje imovinu na svoje ime. Čak i ako poseduju imovinu, uglavnom se radi o imovini koja nema vrednost, u smislu da to nisu objekti primarno namenjeni za življenje. Od svih objekata u Srbiji koji su namenjeni za stanovanje, žene poseduju samo 6,25 odsto, što nam govori da, iako žene prihvataju svoj deo nasledstva u tih pola slučajeva, one prihvataju imovinu koja je manje vredna", objašnjava Ranković.
Ranković dodaje da je evidentno da se muško dete vidi kao naslednik, a devojčice kao manje vredne.
Ovo udruženje nedavno je reagovalo na tekst na portalu za roditelje u kom, između ostalog piše da roditelji otkrivaju da li će beba biti "naslednik ili princeza".
"Ovakve poruke nam govore da od najranijeg uzrasta mi usmeravamo decu ka određenim društvenim ulogama, što ne treba da bude tako. Treba da imamo svi jednake početne pozicije, a trenutno smo svedoci toga da nemamo. Isto tako svesni smo da u današnjem društvu vrlo je teško kupiti bilo koju svoju nekretninu. S obzirom na to da žene često imaju manje plate od muškaraca, a i da se često odriču svog formalnog zaposlenja zbog osnivanja porodice ili smanjuju broj radnih sati, pa i preuzimaju neplaćene kućne poslove, očigledno je da su one u većem riziku od siromaštva", kaže sagovornica 021.rs i ocenjuje da bi samim tim bilo prirodno da kao porodica razmatramo o tome kao da obezbedimo ćerke.
Uz to, sve ovo se radi uz pretpostavku da će se žensko dete udati i otići u drugo domaćinstvo. Ne samo da se svaka žena ne uda, već se neke udaju i kada požele da izađu iz te zajednice nemaju gde da se vrate. Ovo je posebno zabrinjavajuće kada je reč o ženama koje ostaju u nasilnim odnosima, jer nemaju gde da odu.
Emotivnim manipulacijama do imovine
Katarina Ranković kaže da ovakav tretman ima posledice i po žensko samopouzdanje.
"Žene sa kojima smo tokom kampanje razgovarale su nam rekle da su se najčešće osećale manje vrednim od svoje braće. To ima mnogo dublje emotivne posledice, one tu nesigurnost osećaju. Ne samo to, žena ako se uda i potom razvede od muža se suoči sa činjenicom da se nasleđena imovina ne deli. Kada poželi da se razvede shvati da nema gde, da ne pripada nigde - ni svojoj primarnoj porodici, ni muževljevoj porodici", objašnjava naša sagovornica.
Dodatan nivo manipulacije je, smatra ona, to što su žene često stavljene na izbor između prihvatanja dela nasledstva koji im po zakonu pripada i održavanja dobrih odnosa u porodici.
"Ako prihvate nasledstvo, rizikuju da izgube brata i podršku porodice, jer će biti stavljene na stub srama. Najčešće je stav žena bio da nisu želele da se zamere i da im je poslata poruka da se to od njih očekuje. Često su nam govorile da ne žele da se zamere bratu. Od malena su nam se slale poruke da je brat zaštitnik za ceo život. One su smatrale da, ako se odreknu tog dela, da će imati bratovljevu podršku celog života, ali to nije uvek tako. Često su im slate poruke 'odrekni se, uvek možeš da dođeš ovde'. To naravno nije tako, međuljudski odnosi se često menjaju", kaže Ranković.
Ranković kaže su žene sa kojima su one razgovarale evidentno želele da imaju nešto svoje, naročito zato što se obično radilo o imovini za koju su one emotivno vezana, jer je reč o imanjima na kojima su odrasle.
Imena žena koje su podelile svoja iskustva sa
021.rs su izmenjena, u skladu sa njihovim željama
Žene najčešće nisu upoznate sa svojim pravima, kao ni sa posledicama odricanja od nasledstva. Neretko se dešavalo da žene nakon više godina shvate da su pogrešile i da se raspituju da li postoji način da one tu odluku povuku.
Ranković za 021.rs kaže da su, nakon ove kampanje, žene, ali i muškarci, više osvešćeni o tome da problem postoji. Ističe da je primetna razlika u komentarima koji su na početku kampanje bili vrlo negativni, ali da se svest menja.
Pročitaj još
Može li sestra da se predomisli?
O tome da li je moguće da žene koje su se odrekle nasledstva povuku tu odluku, zašto se uopšte odriču, kako taj proces izgleda i kakve su posledice toga, razgovarali smo i sa pravnicama Tamarom Sićević i Jelenom Malešev.
Tamara Sićević za 021.rs kaže da suštinski nije moguće predomisliti se kada se jednom da naslednička izjava.
"Samo izuzetno se ona može poništiti pred sudom, u sudskom postupku, ako je npr. postojala zabluda, prinuda, pretnja prilikom davanja nasledničke izjave ili neki drugi razlozi ništavosti predviđeni Zakonom o obligacionim odnosima.Ovo su krajnji izuzeci kada postoji ozbiljni razlozi koji se moraju pred sudom dokazati", objašnjava Sićević.
Jelena Malešev podvlači razliku u terminima "odricanje od nasleđa u korist drugog naslednika i "neprihvatanja nasledstva". U prvom slučaju reč je praktično o ugovoru o poklonu, dok se u drugom radi o odricanju prava na nasleđe, što znači da se na ostavinske rasprave pozivaju potomci osobe koja nije prihvatila nasledstvo.
Kada je reč o odricanju u korist brata, što je česta pojava u Srbiji, pretpostavlja se da naslednik prvo prihvata nasleđe, pa ga potom ustupa drugom nasledniku.
"Samim tim se primenjuju pravila ugovora o poklonu i takva izjava je neopoziva. Može samo da se pobije isto kao ugovor o poklonu, u slučaju neke mane volje, znači zablude, prinude i tako dalje. Ti procesi su dugi i skupi i morate imati dobre dokaze, i onda se naravno stranke ne upuštaju. Mora da se dokaže da je takva izjava bila posledica prinude ili pretnje, uz svedoke, eventualno pisane poruke ili nešto slično. Vi ste nešto poklonili nekom drugom i to ne mogu vaši naslednici da nasleđuju", naglašava Malešev.
Osim toga, postoji još jedna posledica koja, kaže Malešev, najčešće motiviše žene da, kada je već prekasno, svoju odluku preispitaju.
"Kada se žena odrekne svog dela nasledstva, ona gubi pravo na socijalnu pomoć. Tu se žene najviše, kada nastupe životne nedaće, susretnu sa time da ipak nije trebalo da se odreknu", ističe.
Pravo na socijalna davanja se gubi u periodu u kom je bilo moguće izdržavati se od te imovine, što neretku bude i do nekoliko decenija.
Malešev takođe naglašava da najčešće ne postoji ranija informisanost.
"Žene moraju da znaju svoja prava u ovakvim postupcima. Ono što sam saznala kroz direktan razgovor sa ženama u fokus grupama je da najveći broj njih tvrdi da nisu saznale ništa o svojim pravima, kao ni koje su posledice odricanja od nasledstva. Po meni bi trebalo da postoji obaveza notara da obavesti naslednike o njihovim pravima, bar o posledicama. Neko to praktikuje, neko ne. Uglavnom te žene pre nego što su to uradile nisu tražile savet ni advokata ni nikog drugog, već su same otišle i same to uradile, smatrajući da to tako treba", zaključuje Malešev.
Sićević smatra da neznanje nije presudno.
"Iako je u nekim slučajevima i to razlog, mislim da je mnogo češće bio prisutan strah od odbacivanja, osude, smatrajući da im je to dužnost, a ne pravo. Neretko su sestre, čak i po cenu gubitka sopstvene egzistencije činile ovakva odricanja. Čak i kada je donet taj Zakon o nasleđivanju 1953. godine, kada su žene mogle da se preko suda izbore za svoja prava na nasledni deo, jer im to pripada, ravnopravne su po zakonu, one su nastavile da se odriču zbog običaja i kulture, straha od osude okoline", smatra ona.
Naša sagovornica dodaje da je obaveza i suda i beležnika da obaveste naslednike o pravima i posledicama.
Jedna od pozitivnih promena u našim zakonima kada je reč o ženama i imovini je, kaže Sićević, to što su 2018. godine usvojene izmene Zakona o postupku upisa u katastar, po kojima ako kupujete stan, a u braku ste, taj stan će biti uknjižen i na muža i na ženu.
"Smatram da je ovo pozitivna promena, kao i da smanjuje manevarski prostor i onemogućava situaciju u kojoj, jedan od supružnika koji nije bio upisan, na neki bude oštećen. Ovime se postavlja pravna pretpostavka da sva imovina stečena u braku predstavlja zajedničku svojinu, pa je teret dokazivanja na onome ko smatra daje je pojedina imovina stečena u braku njegova lična imovina ili da je njegov udeo u zajedničkoj svojini veći od jedne polovine", zaključuje.
Ipak, ovo je nešto što važi samo kada je reč o imovini stečenoj u braku. Ako je suprug imovinu stekao nasleđivanjem, supruga neće imati pravo na tu imovinu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: Samo 4.000 pitanja
17.11.2025.•
6
Jubilarno 400. izdanje 021.rs dnevnog kviza je pred vama.
Vlada Srbije do kraja godine usvaja novi Program reforme upravljanja javnim finansijama
17.11.2025.•
0
Vlada Srbije će do kraja godine usvojiti novi Program reforme upravljanja javnim finansijama 2026-2030 i prateći Akcioni plan 2026-2028.
Dijana Hrka prekinula štrajk glađu, kaže da ostaje ispred Skupštine Srbije
17.11.2025.•
0
Dijana Hrka, majka mladića poginulog pri padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu prošlog novembra, večeras je prekinula štrajk glađu.
Odbor predložio Milana Antonijevića za poverenika za zaštitu ravnopravnosti
17.11.2025.•
2
Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo predložio je danas parlamentu da pravnik Milan Antonijević bude izabran za novog poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Vesić izneo odbranu, odbio da odgovara na pitanja tužioca
17.11.2025.•
1
Bivši ministar građevinarstva Goran Vesić izneo je danas odbranu pred tužiocem za organizovani kriminal u okviru finansijske istrage u slučaju "nadstrešnica".
Trampov zet tražio izuzeće od srpskog zakona u slučaju Generalštaba
17.11.2025.•
7
Džared Kušner ugovorom sa Srbijom o izgradnji hotela, kockarnice i stanova na mestu Generalštaba traži da buduće zajedničko preduzeće bude izuzeto iz primene Zakona o upravljanju privrednim društvima u državnoj svojini.
Počinje izrada prostornog plana u vezi sa ležištem zlata "Čoka Rakita"
17.11.2025.•
2
Vlada Srbije usvojila je odluku o pokretanju izrade Prostornog plana područja posebne namene za rudno ležište "Čoka Rakita" u rejonu Crnog Vrha.
Goran Vesić saslušan u Tužilaštvu za organizovani kriminal
17.11.2025.•
13
Bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić saslušan je danas u Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Nova pojačana kontrola saobraćaja ove nedelje: Akcenat na autobusima i kamionima
17.11.2025.•
2
Saobraćajna policija od danas, 17. novembra do nedelje, 23. novembra pojačano kontroliše saobraćaj.
Šabić objasnio zašto je leks specijalis za Generalštab opasan
17.11.2025.•
3
Advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić ocenio je da bi leks specijalis za Generalštab neizostavno i bez posebnih inicijativa ili predloga morao izazvati reakciju Ustavnog suda.
Ministarka koja je juče bila spremna da da ostavku zbog NIS-a: Građani da ne brinu, država zna šta radi
17.11.2025.•
37
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da će se rešenje za NIS naći tokom ove nedelje, odnosno da će Srbija imati tačan plan kada i šta se dešava u vezi sa tim.
Zatraženo da Ustavni sud da ocenu ustavnosti leks specijalisa za Generalštab
17.11.2025.•
5
Pokret "Kreni-promeni" je podneo inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o Generalštabu.
"Zbog stalnih pokušaja Rusije i Kine da vrše uticaj": Nemački ministar večeras u Srbiji u sklopu turneje
17.11.2025.•
12
Ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful danas stiže u Beograd u sklopu trodnevne turneje tokom koje će posetiti sve članice zapadnobalkanske šestorke.
Brnabić: Nismo u komunizmu, nećemo nacionalizovati NIS, pa makar ga i preplatili
17.11.2025.•
55
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će problem sa sankcijama NIS-u biti rešen na "bilo koji način koji ne podrazumeva nacionalizaciju i oduzimanje imovine".
Brnabić o hotelu na mestu Generalštaba: A kako se Beograđanka uklapala u ambijent?
16.11.2025.•
37
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je, povodom primedbi da se kompleks koji bi trebalo da se izgradi na mestu Generalštaba neće ambijentalno uklopiti, pitala kako se uklapala "Beograđanka" kada je otvorena 1974.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - bez preterivanja
16.11.2025.•
13
Evo nas, 399. izdanje 021.rs dnevnog kviza.
Marinika Tepić pisala FBI i američkom Kongresu: Traži istragu zbog Generalštaba
16.11.2025.•
6
Poslanica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić uputila je otvoreno pismo američkom Federalnom istražnom birou (FBI) i Kongresu SAD.
Pucnjava u Beogradu: Muškarac ranjen na Miljakovcu
16.11.2025.•
0
Jedan muškarac ranjen je večeras oko 18.20h u beogradskom naselju Miljakovac.
Studenti u blokadi otvorili konkurs za vizuelni identitet buduće studentske liste
16.11.2025.•
3
Studenti u blokadi otvorili su konkurs za vizuelni identitet buduće studentske liste.
Uglješa Mrdić: Osnovati novi sud zbog "Ekspa", TOK staviti pod nadležnost Višeg tužilaštva u Beogradu
16.11.2025.•
7
Predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Uglješa Mrdić, koji je 11 dana štrajkovao glađu, najavio je da će predložiti da se Treći osnovni sud u Beogradu podeli na dva suda.
Njujork tajms o Dijani Hrki: Postala simbol protesta, Vučić u intervjuu pazio da je ne kritikuje
16.11.2025.•
9
Njujork tajms danas piše o Dijani Hrki koja ispred Skupštine Srbije štrajkuje glađu zahtevajući pravdu i odgovornost za tragediju u Novom Sadu u kojoj je nastradao njen sin Stefan.
Komentari 18
Mile
Bačkulja
Kod nas
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar