Svilanović: Srpski litijum među najvažnijim temama za EU, a u Srbiji se o tome ćuti

Autor: Demostat

Info

10.01.2024.

11:13

Srpski litijum je među tri najvažnije teme u odnosima Zapadnog Balkana i Evropske unije, ali o tome u Srbiji niko otvoreno ne govori.

To za Demostat kaže bivši ministar spoljnih poslova i nekadašnji generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović.

Svilanović ističe da je važno da se to saopšti, kako bi se u javnosti poveo otvoren razgovor o eventualnoj šteti, ali i koristi za državu od iskopavanja litijuma, piše Demostat.

On navodi da je mogućnost da Srbija postane jedan od snabdevača EU kritičnim materijalima otvorila prostor za to da Srbija bude važnija nego do sada u očima evropskih partnera u geopolitičkom smislu, ali i pitanje na koji način bi Srbija to mogla koristiti u ekonomskom smislu.

Svilanović objašnjava da je EU, posle pandemije i rata u Ukrajini, odlučila da u što većoj meri smanji zavisnost od Kine i Rusije i da zato u svom širem okruženju traži koje zemlje bi mogle da budu deo redefinisanih lanaca snadbevanja, između ostalog i kritičnim materijalima, a tu se pojavila i Srbija.

Svilanović navodi da se sa tom činjenicom prvi put susreo pre dve godine na Alpbah forumu u Austriji, kada je tadašnja direktorka za Zapadni Balkan u Službi za spoljne poslove EU govorila o naučenim lekcijama i u tom kontekstu pomenula i srpski litijum.

"Mi smo se raspali u sobi kad smo to čuli. Prvo onaj deo ljudi sa Kosova, Albanije, BiH, Crne Gore rekao je - pa vi samo o Srbiji, a naša reakcija je bila - pa to je nešto što je vrlo upitno u srpskoj javnosti... Mi smo reagovali - čekajte o čemu pričate, a odgovor je bio - da, mi samo Srbiju vidimo", preneo je Svilanović.

Dve godine kasnije, kako navodi, Švedska, kao predsedavajuća EU, u julu 2023. je predložila formiranje grupe na visokom nivou od oko trideset osoba, čiji je i on član, a čiji je zadatak da sačini izveštaj o međuzavisnosti između EU i njenog susedstva - o tome sa kojim zemljama EU ima dobru komunikaciju i koje zemlje bi mogle da budu deo redefinisanih lanaca snadbavenja.

"Mi ne razgovaramo o članstvu, već o energetskoj zavisnosti, o hrani, o ljudima, odakle dolazi radna snaga, zašto se susrećemo sa migrantima... I u tom kontekstu se otvorila tema kritičnih sirovina i materijala koji su neophodni celom ovom području", objasnio je Svilanović.

Svilanović objašnjava da su kritične sirovine tema broj tri u odnosu Evropske unije i Zapadnog Balkana, što se potvrdilo i na samitima u Tirani u oktobru i u Briselu u novembru 2023.

Kako navodi, na sastanku evropskih i zapadnobalkanskih ministara ekonomije na Samitu u Tirani u okviru Berlinskog procesa bilo je dogovoreno sledeće: zajedničko tržište, unapređenje ekonomije i prevazilaženje krize u okviru CEFTA i, na trećem mestu, integrisanje Zapadnog Balkana u Evropsku alijansu za kritične sirovine.

Na sastanku šefova država i vlada na istom Samitu ogovoreno je pitanje zajedničkog tržišta Zapadnog Balkana, koje bi trebalo da postane deo jedinstvene zone slobodne trgovine cele Evropske nije, unapređenje rada sa mladima, obrazovanje i istraživanje i pod tri - partnerstvo u lancu vrednosti za kritične sirovine.

Međutim, o ovome se ne razgovara, naglašava Svilanović.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

litijum Goran Svilanović

Komentari 49

Hronološki Najpopularniji

No

13.01.2024 • 20:37

Litijum

Litijum je samo :Naš

1 1 0
mile

13.01.2024 • 14:55

Bitno da ovi što propagiraju da se ne glasa ne misle svojom glavom.

2 3 -1
Lobi

10.01.2024 • 20:03

Ko ga ne zna, skupo bi ga platio.

31 23 +8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.