Srbija i dalje skladišti nuklearni otpad: Kakav tačno i gde?
Iako u našoj zemlji još važi moratorijum na nuklearne elektrane, u Srbiji se skladišti radioaktivni otpad.
Foto: Pixabay
To nije nuklearni otpad iz Francuske ili bilo koje druge zemlje koji potiče iz elektrana, već se radi o onome koji dolazi iz naučno-istraživačkih, medicinskih i sličnih izvora, kažu sagovornici N1.
Gde je sada nuklearno gorivo iz istraživačkog reaktora u Vinči?
Govoreći o razlici između ukidanja moratorijuma na nuklearne elektrane i uvoza nuklearnog otpada o kome se pričalo posle potpisivanja Memoranduma o saradnji u oblasti nuklearne energije sa Francuskom, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Ivan Videnović kaže da se radi o suštinski različitim i neuporedivim pravnim normama.
"To je kao da poredite, na primer, zabranu ubistva, sa ukidanjem zabrane letenja, vožnje automobila ili povećanjem maksimalne dozvoljene brzine na auto-putu na 130 km/h. Jedno je, dakle, bazična civilizacijska pravna norma, a drugo je ukidanje suvišnih i prevaziđenih restrikcija, uvedenih u trenutku kada je u javnosti vladao strah zbog jednog imanentnog katastrofalnog događaja kakav je bio Černobilj", kaže Videnović za N1.
Taj moratorijum, odnosno Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, donet je na saveznom nivou i od svih novih država nastalih raspadom Jugoslavije, jedino ga je Srbija transponovala u svoj pravni sistem.
Videnović navodi da ukidanje Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana ne znači nužno da će Srbija graditi nuklearku, "kao što vas niko ne tera da letite avionom ili vozite brzo ako ne želite". On navodi da potreba za nuklearnom energijom jeste nešto što treba da bude predmet stručne i javne rasprave.
"S druge strane, zabrana uvoza radioktivnog otpada inostranog porekla je ključna norma i kao takva, jedan od uvodnih članova Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti. Ukidanje te zabrane, u situaciji kada Srbija nema ni prostrojenje za preradu, ni trajno odlagalište radioktivnog otpada, bio bi jasan znak da neko ima nečasne namere", poručuje Videnović.
Kakav otpad se skladišti u Srbiji?
Nuklearnim otpadom u Srbiji rukovodi Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije".
Radiokativni otpad (RAO) klasifikuje se kao visoko, srednje i niskoaktivan. Najopasniji je visokoaktivni otpad, a njega čini istrošeno gorivo nuklearnih reaktora.
"Ovakvog otpada nema više u Srbiji. On je iz istraživačkog reaktora u Vinči transportovan 2010. godine u zemlju porekla, Rusku Federaciju, gde se trajno odlaže. U Srbiji danas imamo samo generisanje i skladištenje srednje i niskoaktivnog otpada koji nastaje u uobičajenoj upotrebi radioaktivnih materija u medicini i industriji", navodi Videnović.
Da ovakavog otpada u Srbiji nema potvrđuje za portal N1 i konsultant direktora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije Đorđe Lazarević. On kaže da je prepakivanje iskorišćenog nuklearnog goriva na istraživačkom nuklearnom reaktoru u Vinči, bila veoma složena operacija.
"Sledio je utovar u specijalne čelične kontejnere i na kraju odnošenje u zemlju porekla (Rusiju). Ukupno oko 250 buradi od po 220 litara. U tim buradima je uglavnom bila sabijena kontaminirana HTZ oprema (nazuvci, zaštitna odela, rukavice, itd) koja je korišćena da zaštiti operatore koji su izvodili te operacije", navodi Lazarević.
Da je sve u vezi sa nukleranom energijom globalno pitanje, svedoči i podatak da je otpad napustio Srbiju zahvaljujući dogovoru Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Okidač za razgovor i dogovor dve super sile bio je pre svega strah SAD posle nezapamćenog terorističkog napada na kule bliznakinje u Njujorku 2001. godine.
"Postojao je snažan interes međunarodne zajednice, oličene u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), a pre svega SAD, da se istrošeno gorivo iz raznih istraživačkih reaktora građenih u 20. veku i na Istoku i na Zapadu, vrati u zemlje porekla i tamo stavi pod jedinstvenu i efikasnu kontrolu. To se poklopilo i sa interesima Srbije da se istrošeno gorivo odnosno visokoaktivni otpad izmesti iz Vinče 2010. godine", ističe Videnović.
Lazarević, koji je doktorirao na modulu Nuklearna, medicinska i ekološka tehnika u okviru ETF u Beogradu, kaže da u ovom trenutku postoje operacije koje su vezane za održavanje sistema, što podrazumeva zamenu filtera kojima se prečišćava voda, kao i filtera na jedinicama u ventilacionom sistemu koji izvlači vazduh i izbacuje ga kroz dimnjak.
"Za te potrebe normalnog održavanja na ovom reaktoru napuni se otprilike jedno bure od 220 litara i zameni jedan filter godišnje", navodi Lazarević.
On kaže da postoje i druge aktivnosti koje generišu radioaktivni otpad, poput čišćenja pogona, koji se radi zajedno sa kolegama iz Švedske i Engleske.
Kako kaže, u planu je da se radijum iz tzv. radijumskog bunkera u Vinči upakuje u metalne kapsule, da se te kapsule zavare i potom smeste u odgovarajuću zaštitu.
"Trenutno se u zemlji pored otpada iz normalnog održavanja reaktora, povremeno preuzimaju zamenjeni radioaktivni industrijski izvori radi uskladištenja. Radi se o radioaktivnim izvorima iz železara, na mestima gde se radi flotacija rude, meri gustina i slično, koji po pravilu nisu velikog intenziteta. Kad im opadne aktivnost na nivo kada ne mogu da služe svrsi, otpisuju se, postaju radioaktivni otpad i predaju se na uskladištenje, i to je na nivou od par izvora godišnje", navodi Lazarević.
Pročitaj još
Među otpadom i meci sa osiromašenim uranijumom
Lazarević navodi otpad koji dolazi iz industrije ispitivanja varova kojima je kratko vreme poluraspada, zbog čega se tretiraju kao radioaktivni otpad svega tek nekoliko godina, zatim povremeno demontiranje po nekog preostalog radioaktivnog gromobrana. Tu su i rendgen uređaji koji sami pri svojim raspadima emituju niskoenergetsko x zračenje kao plutonijum (238Pu).
"Po pravilu se koriste oko 10 godina, a onda se predaju na skladištenje kao RAO. Ovakvi izvori se predaju jednom u nekoliko godina, dok se oko dva puta godišnje predaju neutronski izvori sa univerziteta ili od drugih korisnika kojima više nisu potrebni. To su obično praškasti materijali koji sadrže torijum, uranijum ili neka njihova jedinjenja", navodi sagovornik portala N1.
Lazarević kaže da pored nuklearnog materijala, u otpad ulaze i ostaci čišćenja prostorija gde su bili ovi materijali, kao i otpad iz procesa čišćenje terena na jugu Srbije gde je izvađeno više stotina metaka od osiromašenog uranijuma i prepakovana zemlja koja je imala više uranijuma od onoga što je dozvoljeno po kriterijuma sa aspekta zaštite ljudi i životne sredine.
Ceo tekst N1 o nuklearnom otpadu u Srbiji čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Da li situacija oko NIS-a udaljava Beograd i Moskvu: "Isplivale razlike koje već dugo tinjaju"
14.12.2025.•
0
U jednoj od retkih izjava visokih ruskih zvaničnika koja se ticala sankcija Naftnoj industriji Srbije, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao da nacionalizacija NIS-a nije moguća bez saglasnosti njegove zemlje.
Studenti u blokadi najavili akciju "Dolazimo do vaših vrata"
14.12.2025.•
5
Studenti u blokadi najavili su akciju pod nazivom "Dolazimo do vaših vrata" koja će trajati od ponedeljka, 15. decembra, do četvrtka, 25. decembra.
Kamioni na Batrovcima čekaju osam sati
14.12.2025.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju osam sati, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Broj stradalih u udesima u Srbiji je najveći javni rizik u Evropi: Zakon mora da pretrpi ozbiljne izmene
14.12.2025.•
12
Podatak da je od početka godine poginulo 455 osoba u više od 30 hiljada udesa, sa više od 18.000 povređenih, na šest miliona stanovnika u Srbiji, predstavlja najveći javni rizik u Evropi.
VIDEO: Pogledajte kako je teklo izručenje osumnjičenog za ubistvo škaljaraca u Atini 2020.
14.12.2025.•
0
MUP Srbije objavio je snimak izručenja M.Z. (46) koji se sumnjiči za ubistvo, udruživanje radi vršenja krivičnih dela i trgovinu drogom.
Dovođenje u vezu N1 i Nove sa ustašama i nacistima za REM je samo kritika i stav
14.12.2025.•
0
Uprkos jasnim aluzijama na nacističke tvorevine iz Drugog svetskog rata, stručna služba REM-a odbija da pokrene postupak protiv Studija B.
Srbiji iz Hrvatske izručen osumnjičeni za ubistvo škaljaraca u Atini 2020.
14.12.2025.•
0
Srbiji je danas iz Hrvatske izručen M.Z. (46) koji se sumnjiči za ubistvo, udruživanje radi vršenja krivičnih dela i trgovinu drogom.
Ambasador Srbije u Australiji: Među žrtvama zločina u Sidneju nema srpskih državljana
14.12.2025.•
0
Ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović izjavio je da među poginulima i povređenima u napadu na plaži Bondi u Sidneju nema srpskih državljana.
Vučić osudio napad u Sidneju: "Terorizmu i antisemitizmu nema mesta u našem svetu"
14.12.2025.•
3
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osudio je danas napad na jevrejsku zajednicu u Sidneju, u kojem je ubijeno najmanje deset osoba.
Milivojević: Raspisati vanredne parlamentarne izbore u skladu sa demokratskim principima
14.12.2025.•
1
Predsednik Demokratske stranke (DS) Srđan Milivojević pozvao je danas predsednika države Aleksandra Vučića "da izađe iz svoje mišje rupe i raspiše vanredne parlamentarne izbore".
O Vučićevoj najavi pomilovanja u slučaju Generalštab: "Bombastična izjava bez težine"
14.12.2025.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će, "u slučaju da bude podignuta optužnica u vezi sa projektom 'Generalštab', pomilovati sve koji su navodno učestvovali u malverzacijama".
Zakon zabranjuje, praksa dozvoljava: Maloletnici i dalje kockaju
14.12.2025.•
4
Slučaj iz Šapca još jednom je otvorio pitanje poštovanja Zakona o igrama na sreću u Srbiji, koji jasno propisuje da je osobama mlađim od 18 godina zabranjen ulazak i boravak u prostorijama sa automatima za igre na sreću.
Od privođenja do pasivizacije domaćinstava: Poljoprivrednici tvrde da su kažnjeni zbog protesta
14.12.2025.•
2
Represija nad poljoprivrednicima se nastavlja. One koji se bune, sada posećuju inspektori i dele rešenja o pasivizaciji domaćinstva.
Profesor Obradović: Vučićeva poseta Nišu ima predizborne motive
14.12.2025.•
4
Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Neven Obradović ocenio je danas da dvodnevna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića jugu zemlje ima sve elemente predizborne kampanje.
Ministarka za brigu o porodici: Isplaćeno više od 280 zahteva iz Alimentacionog fonda, još 500 u proceduri
14.12.2025.•
2
Ministarka za brigu o porodici i demografiji Jelena Žarić Kovačević danas je najavila formiranje Saveta za porodicu i demografiju.
MUP: Od sutra pojačana kontrola saobraćaja, kontroliše se vožnja pod dejstvom alkohola i droge
14.12.2025.•
5
Ministarstvo unutrašnjih poslova najavilo je da će policija u periodu od 15. do 21. decembra pojačano kontrolisati i kažnjavati zbog vožnje pod dejstvom alkohola i droge.
Hoće li šatori ispred Skupštine biti uklonjeni do Nove godine?
14.12.2025.•
28
Ako je suditi po najavama - šatorsko naselje ispred Skupštine Srbije, koje je deo takozvanog "Ćacilenda", moglo bi konačno da bude uklonjeno do Nove godine.
Antonijević: Nacionalni interes Srbije je ravnopravnost svih građana i građanki
14.12.2025.•
4
Novi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Milan Antonijević, izjavio je da želi da unapredi poverenje u instituciju i poveća njenu vidljivost.
Kamioni čekaju do pet sati na Batrovcima, Šid dva sata
14.12.2025.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije čekaju pet sati, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Nezavisni članovi Saveta REM-a dali rok Skupštini ili podnose ostavke
14.12.2025.•
3
Novoizabrani, nezavisni članovi Saveta Regulatnornog tela za elektronske medije dali su rok Narodnoj skupštini da u skladu sa zakonom izabere još jednog eksperta koji nedostaje tom telu.
Komentari 4
Ddd
zgađen
Ccc
Gde se sad tzv Eco aktivisti?
Bolje se pitaj šta rade tzv vlasti.
Fića
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar