Srbija obrnuto od Zapada, pa bi svi na budžet: Privatni sektor decenijama manje zarađuje od državnog

Autor: Euronews Srbija

Info

12.05.2024.

07:13 > 07:14

Od ukupnog broja zaposlenih koji je u Srbiji u prvom kvartalu iznosio 2,36 miliona, više od četvrtine, preciznije njih 614.522 radilo je u javnom sektoru.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

To pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Prosečne februarske plate u javnom sektoru su bile 98.886 dinara, što je za oko 4.700 dinara više od ukupnog republičkog proseka koji je iznosio 94.125 dinara.

S obzirom na to da su plate u javnom sektoru veće od proseka u Srbiji, postavlja se pitanje koliko se zarađuje kod privatnika.

Koliko može da se zaradi u realnom sektoru?

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je za Euronews Srbija da u realnom sektoru postoje velike razlike u platama od jednog sektora privrede do drugog sektora.

"U prosek plata sigurno bi bili uključeni i oni iz IT sektora, koji sami po sebi imaju velike zarade, ali zato ima i oni koji su u firmama koje su radno-intenzivne, gde postoji veliki broj radnika koji imaju relativno male plate. Mi znamo iz prakse i iz ranijih godina da zaostaje realni sektor u odnosu na prosečne plate u javnom sektoru", rekao je Atanacković.

Atanacković je naveo da privreda veće prosečne plate u javnom sektoru u odnosu na realni sektor tumači kao anomaliju budući da su oni koji su uglavnom na budžetu bolje plaćeni u odnosu na ostale koji se bave direktno privredom i koji zarađuju za taj novac koji primaju.

"U zapadnoj Evropi je to uvek obrnuto. Ako gledamo primere u zapadnoj Evropi, najčešće su ti proseci zarada niži u javnom sektoru u odnosu na realan, odnosno privatni sektor. Tako da ljudi praktično izbegavaju da budu na budžetu, da budu u takvim nekim delovima koji ne zavise direktno od privrede i sele se u privredu gde su plate veće", rekao je on.

Ranka Savić iz ASNS kaže za Euronews Srbija da većina građana ima neuporedivo manju platu od prosečnih u javnom sektoru mada je, dodaje, i u realnom sektoru stanje različito kada je reč o platama.

"Komuniciram sa ljudima, ja sam čovek terena, putujem po Srbiji i gde god odem, plate su neuporedivo manje od ovih prosečnih. Inače, činjenica je da su već decenijama plate u državnom i javnom sektoru više od zarada u privatnom sektoru i to je nešto s čime se mi zaista suočavamo dugi niz godina, ako ne i decenija", rekla je ona.

Među zaposlenima u javnom sektoru su, kaže Savić, i oni koji rade na ugovore o delu, a njihov broj nije uopšte mali kao što se to misli.

"Nama je svima dobro poznato da su državna uprava i javni sektor prosto oni poligoni ili mesta gde se zbrinjavaju i politički kadrovi i zaista je veliki broj onih koji sa raznim ugovorima, ugovorima o delu, o privremenim i povremenim poslovima ili drugoj vrsti tih nesigurnih ugovora rade i primaju plate iz budžeta od svih građana Srbije", navodi Savić.

Kada je reč o privatnim firmama, Savić je rekla da su u pojedinim stranim kompanijama koje su došle u Srbiju i gde se radi neprekidno od osam do deset sati u fabričkim halama, plate izuzetno male, između 55.000 i 60.000 dinara.

S druge stane navela je fabriku u gradu na jugu Srbije u kojoj su predstavnici sindikata bili prijatno iznenađeni i izgledom fabrike koja može, kako je rekla, da se poredi sa hotelom sa četiri zvezdice i prosečnom platom od 138.000 dinara.

"Može da se zaradi i više ukoliko se radi prekovremeno, a regres je na nivou prosečne plate, što znači da svaki zaposleni dobija 138.000 hiljada regresa i poštuju se pravila. Ima i pozitivnih primera, ali nažalost dominiraju oni negativni", kaže Savić.

Mogu li plate u privredi da budu veće?

Navodeći da je dobro da se plate povećavaju, Atanacković je rekao da nije dobro to što se dešava da se i kadrovi iz realnog sektora, koji su neophodni za privrednu aktivnost, sele u javni sektor, gde su zarade veće.

"One su u jednom momentu pre više godina počele da se približavaju, bila je značajno manja razlika između privatnog i realnog sektora. Međutim, očigledno da se taj trend nastavio, a on je kod nas godinama takav da javni sektor ima veće zarade u proseku nego što to ima realni sektor", navodi Atanacković.

On je naveo da su poslodavci godinama tražili smanjenje oporezivanja zarada i da su računali da bi ukupan prihod budžeta mogao biti i veći sa prosečno nižim zahvatanjima iz zarada.

"Tu je bilo i određenih obećanja. Može se reći da je u poslednjih četiri, pet godina nešto smanjeno to zahvatanje, ali relativno malo. Od nekih 63 odsto od neto zarada, to je smanjeno na 60 odsto i povećan je neoporezovani deo zarada, tako da se na nekih 25.000 dinara sada ne plaća porez na zarade. To je dosta malo. Bilo je često obećanje da će to se svesti na nekih 50 odsto", rekao je Atanacković.

On je dodao da bi to praktično značilo da bi ta slobodna sredstva koja ne bi bila data u budžet, mogla da se iskoriste za veće zarade u realnom sektoru.

"Čak bi to mogla biti obaveza. Ima tu i nekih viđenja da bi to poslodavci iskoristili, pa ne bi povećali zarade, samo bi tu razliku sebi ostavili. Međutim, može se vrlo jednostavno zakonom rešiti da to smanjivanje zahvatanja mora da ide u povećanje zarada. Tako da bi to bilo korisno", smatra Atanacković.

Savić je navela da je prosečna plata u privatnom sektoru apsolutno niža od prosečne plate u javnom sektoru i da to nije slučaj samo sada, nego poslednjih decenija, iako bi tu realni sektor trebalo da prednjači i da ima veće plate.

"Relani sektor je u krajnjoj liniji onaj koji stvara novi proizvod i profit, pare za državu i za budžet, ali kod nas je uvek realni sektor ispod javnog sektora i državne uprave po prosečnim primanjima", kaže Savić.

Ceo tekst Euronews Srbije čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 22

Hronološki Najpopularniji

/

12.05.2024 • 17:53

/

vece plate u privatnom sektoru su rezultat subvencija

1 3 -2
Српски талибан

12.05.2024 • 17:27

@Pantelija

А јел знаш шта је потребно да постанеш лекар приватник? 20 година школе и то да увек будеш одличан, па 4 године стажирања, па онда тек рад и доказивање? А мој комшија водоинсталатер и његов брат молер месечно нису испод 2-3.000 еура и то на руке, без рачуна без плаћања пореза. За приватну ординацију најмање 100.000 еура за опрему , а за молера 200 еура за четке и ваљке. Желим свим стручним докторима да оду из Србије, у иностранство, а не у приватну праксу

2 3 -1
Pićuka

12.05.2024 • 16:57

@Pera

Stotinu hiljada njih radi u trgovini za nadoknadu od 50.000 do 60.000, regularno i od uspešnih trgovinskih lanaca, malih preduzetnika do franšiza uglednih svetskih firmi. Koliko njih dobija ju na crno nije mi poznato, kao što vi pišete. To što se radi na crno nije prihod, to je utaja i krađa od svih građana države. Vi to olako prihvatate, kao normalnu stvar. To nije normalno. Tako ne opstaje zajednica. Da li smo postali toliko samživi? Skupo vam obrazovanje, zdravstvo, kultura vas i onako ne interesuje iako jedna knjiga košta kao parče pice. Sutra će biti male penzije. Onda će se pozivati država u pomoć. Ako vam je danas dobro onda ništa. Nemoj sutra neko da se žali i traži pomoć za lečenje. Radi na crno i čuvaj pare za nedaj Bože. Ovde se većina foliraju da su uspešni a ustvari su jadne duše. Meni je vrh tabla u Kosjeriću, na ulazu u autootpad, gde je pisalo , " Sve za vaš BMW". To je slika Srbije. Samo vi mlatite pare.

6 0 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.