Državni fakulteti ostavljeni na milost ili nemilost države: Malo novca, zgrade koje se urušavaju...
Veliki broj državnih fakulteta u Srbiji od države dobija iste sume novca kao 2019. godine, dok su nekima one praktično prepolovljene.
Foto: 021.rs
Tako je, primera radi, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu, dobio gotovo dvostruko manje novca nego daleke 2011. godine.
Kako piše NIN, na to je ukazao i Senat Univerziteta u Beogradu na nedavnoj sednici, konstatujući da "nadležni državni organi do danas nisu odgovorili ni na jedan od predloga i zahteva tog Senata od 21. februara u vezi sa teškom materijalnom situacijom".
Senat je 21. februara usvojio stav kojim traži rešavanje brojnih problema u finansiranju visokog obrazovanja.
Rektor Univerziteta Vladan Đokić tada je rekao da je takav potez izazvan "dugim nerazumevanjem finansijske situacije na visokoškolskim ustanovama, na šta univerzitet ukazuje više od godinu dana".
Đokić je tada naveo da se jedan problem odnosi na materijalne troškove, koje je država po Zakonu o visokom obrazovanju dužna da isplaćuje fakultetima, od čega visokoškolske jedinice dobijaju "u proseku između 10 i 20 odsto sredstava". Drugi problem je, prema njegovim rečima, disbalans između cene rada u osnovnom i srednjem, i s druge strane, u visokom obrazovanju, koja je niža od one u školama.
Slučaj Hemijskog fakulteta u Beogradu, kome preti zatvaranje zgrade zbog nedostatka finansija, otvorio je Pandorinu kutiju odnosa države prema državnim fakultetima i postavio pitanje da li država diže ruke od njih.
Marija Stanić, dekanka PMF-a u Kragujevcu, kaže za NIN da je u pitanju problem kompletnog finansiranja visokog obrazovanja.
"Vratila bih se na donošenje Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine kada je uveden Bolonjski sistem i kada je u Zakonu pisalo da će država finansirati studijske programe. Tada smo se trudili da uvedemo što veći broj studijskih programa, međutim to nikada nije zaživelo. I dan danas se ne finansiraju studijski programi koji su akreditovani, već se fakulteti finansiraju po nekoj uredbi koja je doneta pre te 2005. godine. Ona jeste kasnije više puta menjana, ali taj segment obračuna broja studenata, budžetskih i kako se to odražava na finansiranje – nije promenjeno", objašnjava Stanić.
Za vežbe i eksperimente nema para iz budžeta
Studije prirodnih nauka su skupe, fakultet za eksperimentalne vežbe treba da obezbedi laboratorijsku opremu i hemikalije, za šta ne postoje previđena sredstva iz državnog budžeta, a pored toga, postoji problem i sa finansiranjem stalnih režijskih troškova.
"Po Zakonu, država bi kao osnivač trebalo da nadoknadi sredstva za te troškove, međutim to se iz godine u godinu smanjuje. Mi smo samo namenski, za te direktne materijalne troškove, 2011. godine dobili recimo 30.800.000 dinara, nešto malo više na godišnjem nivou. A 2023. - 16.858.000 dinara. To je skoro pa duplo manje u odosu na ono što smo dobijali 2011, a ne treba da pričam o tome koliko su poskupeli režijski troškovi. Ono što mesečno dobijamo od Ministarstva, ne pokriva nam račun za grejanje", navodi Stanić.
Slično kao i u slučaju Hemijskog fakulteta u Beogradu, i u Kragujevcu je sporno pitanje održavanja zgrade koja je sagrađena 1926. i rekonstruisana poslednji put 1963. Iako je fakultet uradio projekat rekonstrukcije zgrade koja je spomenik kulture, od države nisu dobili ni dinar za radove.
Pored toga, ona ističe i problem sa platama zaposlenih u viosokoškolskim ustanovama.
"Cena rada, odnosno osnovica za obračun ličnog dohotka na visokom obrazovanju je najniža u kompletnom sektoru obrazovanja. Asistent na fakultetu ima nižu platu od profesora u osnovnoj ili srednjoj školi, a plate profesora u školama su niske spram republičkog proseka. Rezultat toga je da u oblastima gde ima jako velike potrebe za takvim kadrom na tržištu, što je pre svega IT sektor, da ne možemo da zadržimo saradnike. Među informatičarima nema interesovanja za upis doktorskih studija, a jako je malo interesovanje i za master studije", navodi Stanić.
Kriza prvo pogodila najveće fakultete
Dekanka PMF-a u Novom Sadu Milica Pavkov kaže za NIN da je kriza u kojoj se nalazi visoko obrazovanje prvo pogodila najveće fakultete, one koji neguju skupe nauke, a koje su osnova za sve druge oblasti obrazovanja i rada. I njima je problem zgrada, koja ima 23.500 kvadrata.
"Ono što pravi najveći problem jesu materijalni troškovi – računi za struju, vodu, grejanje koji iznose jako mnogo. Na mesečnom nivou, to je nekih 7.000.000 dinara u proseku za prošlu godinu, a to na godišnjem nivou iznosi oko 84.000.000 dinara. Država bi trebalo da pokriva udeo budžetskih sredstava u ukupnom budžetu fakulteta. U slučaju PMF-a to bi trebalo da iznosi nekih 75-80 odsto ovog broja. U realnosti je nekih 20-ak godina unazad bilo upravo obrnuto. Dobijali smo između 25-30 odsto. Sa tim smo teško mogli da pokrivamo troškove", kaže Pavkov.
Kako dodaje, situcija se pogoršavala iz godine u godinu, a prethodne godine su dobili 17 odsto od države
"PMF je iz sopstvenih sredstava morao da obezbedi 70.000.000 dinara za održavanje zgrade - da imamo struju, vodu, grejanje i ostalo, kao osnovni preduslov za funkcionisanje fakulteta. To su ogromni izdaci koje smo nekako uspeli da pokrijemo, na uštrb jubilarnih nagrada, koje prošle godine nisam uspela da isplatim, sa rizikom da svako od zaposlenih može da podnese tužbu, na šta i imaju potpuno pravo", navodi Pavkov.
Ona dodaje da je Unija PMF-ova više puta pisala Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povodom raznih problema koji muče ovu grupaciju, sa predlozima kratkoročnih i dugoročnih rešenja, ali odgovora nije bilo.
Kako je dekanka istakla za NIN, PMF u Novom Sadu u svakom trenutku ima oko 140 projekata, od čega 70 međunarodnih i kroz to pokrivaju osnovnu delatnost, ali troškove koje bi država trebala da obezbedi, ne pokriva, barem ne u dovoljnoj meri.
Teško zadržati nastavni i nenastavni kadar zbog niskih plata
Zbog sveukupne situacije, veoma je teško zadržati nastavni kadar na fakultetima, kao što nema ni interesovanja za obrazovanje budućih nastavnika u školama.
"To je nekada bio prestiž, ostajali su najbolji studenti, a mi ćemo uskoro imati problem da najkvalitetnije zadržimo, jer su plate jako niske. Početna plata jednog IT stručnjaka koji je tek izašao sa fakulteta jeste duplo veća nego ona koju ima redovni profesor koji ga je iškolovao i snabdeo odgovarajućim znanjima i veštinama", kaže Pavkov.
Pavkov naglašava da ukupno gledano problemi postoje kod velikog dela univerzitetske zajednice, ali se iz nekog razloga tim povodom oglasila samo Unija PMF-ova.
Pročitaj još
Stare zgrade - novca za obnovu nema
Dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijel Sinani za NIN kaže da je fakultet već 10 godina nije dobio nikakav novac od države za investiciona ulaganja.
"Nama je krov u raspadu, zgrada ima 51 godinu. Ništa nije renovirano u smislu bilo kakvih obimnijih radova. Radimo servisno, redovno tekuće održavanje, a opet iz sopstvenih prihoda, pošto za to dobijamo nula dinara. Nismo ugroženi u toj meri u kojoj su naše kolege sa PMF-a, Hemijskog, Fizike. Uspevaćemo još u nekom doglednom periodu da plaćamo račune. Nikad ništa nimo dugovali i ne planiramo da zapadnemo u dugove, ali nažalost, unapređenje nastavnog procesa, unapređenje nauke, ulaganje u opremu, sanacija zgrade.. To su sve stvari koje trpe i koje samo u malim dozama možemo da popravljamo iz godine u godinu, upravo zbog nedostatka finansijskih sredstava", kaže Sinani i dodaje da sve što rade, rade iz sopstvenih sredstava.
Na pitanje zbog čega država nije na vreme reagovala na postojeće probleme, Sinani ukazuje na postojanje brojnih razloga, kao i da krivca možemo pronaći na obe strane.
"Ministarstvo prosvete već duži niz godina ima najmanje interesovanja i najmanje vremena za bavljenje visokim obrazovanjem. Ono se godinama pokazalo gotovo kao samoodrživo. Međutim, to je sve više upitno i bez ozbiljnijih ulaganja države, neće više moći da se funkcioniše na taj način. S druge strane, ne možemo da krivimo ni samo državu. Kriva je kompletna akademska zajednica zbog toga što nismo aktivnije, ažurnije, agilnije, ranije ukazali na te probleme. Zašto nismo probali da se izborimo za bolji položaj kao što su neke druge delatnosti to ranije uspele da urade", kaže Sinani.
Kako dodaje, s obzirom da se radi o državnim fakultetima, onda bi trebalo da se priča o državnom interesu.
Začarani krug školarina
Fakulteti novac ne dobijaju samo od države, već i od školarina. Međutim, i tu su u vrzinom kolu – interesovanje za mnoge smerove, naročito bazične naučne, na državnim fakultetima nije veliko, pa ni novca od školarina nema dovoljno.
Ako bi povećali školarine, interesovanje bi bilo još manje, i tako u krug. Pojedini fakulteti još su mentalno u osamdesetim godinama, kada je ekonomska situacija bila drugačija, nije postojalo privatno obrazovanje, a privreda bila planska.
Danas na fakultetima kažu da pokušavaju da se približe studentima uz aktivniji pristup, objašnjavajući im kako mogu da se zaposle kad završe neke od njih.
Milica Pavkov navodi da novosadski PMF ima smerove koji su veoma popularni među studentima, kao što su informatički, ali su nastavni smerovi – prazni.
"To nije problem novosadskog PMF-a, već problem cele države. Ukoliko jedan student fizike prošle godine upiše nastavni smer, ko će u budućnosti da predaje u našim osnovnim i srednjim školama fiziku? Isto važi i za matematiku“, govori ona.
Koliko su državna davanja fakultetima smanjena, jasno je kada se uzme u obzir inflacija, a ekonomski analitičar Velimir Gavrilović kaže za NIN da bi novac od pre tri ili četiri godine trebalo da bude veći između 20 i 50 odsto, kako bi apsorbovao efekat inflacije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Pokloni vredni 4,4 miliona dinara: Šta je Vučić sve dobio u 2024. godine?
20.06.2025.•
0
Svaki javni funkcioner u obavezi je da prijavi poklone koje dobija Agenciji za sprečavanje korupcije. Ove godine, na spisku poklona predsednika Srbije Aleksandra Vučića nalazi se 142 poklona.
Najizloženiji siromaštvu stariji od 65 godina koji žive sami
20.06.2025.•
1
U Srbiji je 2024. godine stopa rizika od siromaštva iznosila 19,7 odsto i bila je niža 0,2 procentna poena nego 2023. godine.
Najmanje pet novinarki različitih medija dobilo otkaze zbog podrške studentskim protestima
20.06.2025.•
0
Najmanje pet novinarki više redakcija medija u Srbiji dobilo je otkaze, uglavnom su bile proglašene tehnološkim viškom.
CESID: Na referendumu o članstvu Srbije u EU, 46 odsto bi bilo "za"
20.06.2025.•
1
Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSid) saopštio je danas da bi na referendumu o članstvu Srbije u Evropskoj uniji 46 odsto glasalo "za", dok je 44 odsto ispitanika protiv pristupanja Uniji.
Da li su funkcioneri povećavali imovinu: Šapić "bogatiji" za petosoban stan, dobio ga na poklon
20.06.2025.•
3
Ministri Siniša Mali, Dubravka Đedović Handanović, Aleksandra Sofronijević i Adrijana Mesarović u poslednjih godinu dana nisu povećali imovinu.
Srbijavoz dobija novog direktora: "Bez dana radnog iskustva u železnici"
20.06.2025.•
8
Vlada Srbije imenovala je Ljubišu Pejičića za vršioca dužnosti generalnog direktora Akcionarskog društva za železnički prevoz putnika "Srbijavoz", objavljeno je u Službenom glasniku.
Sindikati Narodnog pozorišta o imenovanju Bokana: Nemerljiva šteta ugledu kuće
20.06.2025.•
5
Tri sindikata Narodnog pozorišta traže od Vlade Srbije da odmah poništi imenovanje Dragoslava Bokana za predsednika njihovog Upravnog odbora zato što ne ispunjava moralne uslove.
Mali maturanti od ponedeljka do srede polažu završni ispit
20.06.2025.•
0
Završni ispit ove godine, od ponedeljka do srede, polagaće 66.578 učenika osmog razreda i svakog od tri ispitna dana testiranje počinje u devet sati, a đaci imaju 120 minuta da reše zadatke.
Određen pritvor za desetoro osumnjičenih za pranje novca, branili se ćutanjem
20.06.2025.•
0
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor osumnjičenima da su kao odgovorna lica privrednih društava simulovanim poslovima izvlačili novac sa računa svojih privrednih društava preko tzv. peračkih firmi.
Uhapšen Zaječarac, izazvao udes u kom je stradala trogodišnja devojčica
20.06.2025.•
1
I.S. (23) iz Zaječara uhapšen je zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, saopštila je danas Policijska uprava u Nišu.
Iz prosvete odlaze i najposvećeniji nastavnici: Šta ako od septembra masovno "dignu ruke"?
20.06.2025.•
53
Tri nastavnika su za samo mesec dana dala otkaze u jednoj osnovnoj školi u Beogradu, saznaje Vreme.
Početak nove školske godine na Beogradskom univerzitetu 1. novembra
20.06.2025.•
0
Nova školska 2025/26. godina na Beogradskom univerzitetu trebalo bi da počne 1. novembra, a postojeća da se završi 31. oktobra.
Beogradski zborovi najavili protest ispred RIK-a: "Vrhovni cirkusant se plaši da raspiše izbore"
20.06.2025.•
2
Beogradski zborovi, za sada njih 16, uz podršku studenata organizovaće sutra, u subotu 21. juna, protest "Cirkus mora da ode" ispred Republičke izborne komisije.
Vladimir Jelić menja Vojislava Mihailovića na čelu POKS-a
20.06.2025.•
10
Pokret obnove Kraljevine Srbije u subotu 21. juna održaće izbornu skupštinu na kojoj će izabrati novog predsednika i rukovodstvo stranke.
Sudijski pomoćnici: Nacrt Zakona o sudskim taksama nije katastrofalan, ali ima mana
20.06.2025.•
0
Asocijacija sudijskih pomoćnika ocenila je da je Ministarstvo pravde zanemarilo komentare koje je to strukovno udruženje podnelo na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama.
Ponovo problemi sa računima za struju: Ko se ne buni, platiće više
20.06.2025.•
35
Prigovori, zbog znatno većih računa za struju u odnosu na prethodni mesec, Elektrodistribuciji (EDS) stižu već nekoliko dana.
DNEVNI KVIZ: 2.500 pitanja
20.06.2025.•
10
Stigli smo do 250. izdanja dnevnog kviza na portalu 021.rs.
"U Vojvodini ljudi gotovo i da ne mogu da podnesu zahtev za azil": U celoj Srbiji odobren samo jedan
20.06.2025.•
1
U Srbiji je za prvih pet ovogodišnjih meseci odobren samo jedan zahtev za azil i to u obliku "supsidijarne zaštite" jedne osobe iz Burundija.
Sudarila se dva čamca u blizini Beograda, povređen stariji muškarac
20.06.2025.•
0
U sudaru dva čamca koji se dogodio sinoć kod Boljevaca kraj Beograda lakše je povređen sedamdesetogodišnjak.
Državljani Srbije evakuisani iz Izraela, "Er Srbijom" sletelo njih 38
20.06.2025.•
1
Vlada Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova organizovali su povratak državljana Srbije evakuisanih iz Izraela, koji su u Beograd došli specijalnim letom "Er Srbije" iz Šarm el Šeika.
Uprava za duvan: Trgovce podsećati da proveravaju starost kupaca i ne prodaju cigarete maloletnicima
20.06.2025.•
5
Najveću odgovornost za dostupnost duvanskih proizvoda maloletnicima imaju trgovci na malo koji su u direktnom kontaktu sa potrošačima, izjavila je pomoćnica direktora Uprave za duvan Jelica Ćirović.
Komentari 34
NN
Klara
само примећујем
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar