Državni fakulteti ostavljeni na milost ili nemilost države: Malo novca, zgrade koje se urušavaju...
Veliki broj državnih fakulteta u Srbiji od države dobija iste sume novca kao 2019. godine, dok su nekima one praktično prepolovljene.
Foto: 021.rs
Tako je, primera radi, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu, dobio gotovo dvostruko manje novca nego daleke 2011. godine.
Kako piše NIN, na to je ukazao i Senat Univerziteta u Beogradu na nedavnoj sednici, konstatujući da "nadležni državni organi do danas nisu odgovorili ni na jedan od predloga i zahteva tog Senata od 21. februara u vezi sa teškom materijalnom situacijom".
Senat je 21. februara usvojio stav kojim traži rešavanje brojnih problema u finansiranju visokog obrazovanja.
Rektor Univerziteta Vladan Đokić tada je rekao da je takav potez izazvan "dugim nerazumevanjem finansijske situacije na visokoškolskim ustanovama, na šta univerzitet ukazuje više od godinu dana".
Đokić je tada naveo da se jedan problem odnosi na materijalne troškove, koje je država po Zakonu o visokom obrazovanju dužna da isplaćuje fakultetima, od čega visokoškolske jedinice dobijaju "u proseku između 10 i 20 odsto sredstava". Drugi problem je, prema njegovim rečima, disbalans između cene rada u osnovnom i srednjem, i s druge strane, u visokom obrazovanju, koja je niža od one u školama.
Slučaj Hemijskog fakulteta u Beogradu, kome preti zatvaranje zgrade zbog nedostatka finansija, otvorio je Pandorinu kutiju odnosa države prema državnim fakultetima i postavio pitanje da li država diže ruke od njih.
Marija Stanić, dekanka PMF-a u Kragujevcu, kaže za NIN da je u pitanju problem kompletnog finansiranja visokog obrazovanja.
"Vratila bih se na donošenje Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine kada je uveden Bolonjski sistem i kada je u Zakonu pisalo da će država finansirati studijske programe. Tada smo se trudili da uvedemo što veći broj studijskih programa, međutim to nikada nije zaživelo. I dan danas se ne finansiraju studijski programi koji su akreditovani, već se fakulteti finansiraju po nekoj uredbi koja je doneta pre te 2005. godine. Ona jeste kasnije više puta menjana, ali taj segment obračuna broja studenata, budžetskih i kako se to odražava na finansiranje – nije promenjeno", objašnjava Stanić.
Za vežbe i eksperimente nema para iz budžeta
Studije prirodnih nauka su skupe, fakultet za eksperimentalne vežbe treba da obezbedi laboratorijsku opremu i hemikalije, za šta ne postoje previđena sredstva iz državnog budžeta, a pored toga, postoji problem i sa finansiranjem stalnih režijskih troškova.
"Po Zakonu, država bi kao osnivač trebalo da nadoknadi sredstva za te troškove, međutim to se iz godine u godinu smanjuje. Mi smo samo namenski, za te direktne materijalne troškove, 2011. godine dobili recimo 30.800.000 dinara, nešto malo više na godišnjem nivou. A 2023. - 16.858.000 dinara. To je skoro pa duplo manje u odosu na ono što smo dobijali 2011, a ne treba da pričam o tome koliko su poskupeli režijski troškovi. Ono što mesečno dobijamo od Ministarstva, ne pokriva nam račun za grejanje", navodi Stanić.
Slično kao i u slučaju Hemijskog fakulteta u Beogradu, i u Kragujevcu je sporno pitanje održavanja zgrade koja je sagrađena 1926. i rekonstruisana poslednji put 1963. Iako je fakultet uradio projekat rekonstrukcije zgrade koja je spomenik kulture, od države nisu dobili ni dinar za radove.
Pored toga, ona ističe i problem sa platama zaposlenih u viosokoškolskim ustanovama.
"Cena rada, odnosno osnovica za obračun ličnog dohotka na visokom obrazovanju je najniža u kompletnom sektoru obrazovanja. Asistent na fakultetu ima nižu platu od profesora u osnovnoj ili srednjoj školi, a plate profesora u školama su niske spram republičkog proseka. Rezultat toga je da u oblastima gde ima jako velike potrebe za takvim kadrom na tržištu, što je pre svega IT sektor, da ne možemo da zadržimo saradnike. Među informatičarima nema interesovanja za upis doktorskih studija, a jako je malo interesovanje i za master studije", navodi Stanić.
Kriza prvo pogodila najveće fakultete
Dekanka PMF-a u Novom Sadu Milica Pavkov kaže za NIN da je kriza u kojoj se nalazi visoko obrazovanje prvo pogodila najveće fakultete, one koji neguju skupe nauke, a koje su osnova za sve druge oblasti obrazovanja i rada. I njima je problem zgrada, koja ima 23.500 kvadrata.
"Ono što pravi najveći problem jesu materijalni troškovi – računi za struju, vodu, grejanje koji iznose jako mnogo. Na mesečnom nivou, to je nekih 7.000.000 dinara u proseku za prošlu godinu, a to na godišnjem nivou iznosi oko 84.000.000 dinara. Država bi trebalo da pokriva udeo budžetskih sredstava u ukupnom budžetu fakulteta. U slučaju PMF-a to bi trebalo da iznosi nekih 75-80 odsto ovog broja. U realnosti je nekih 20-ak godina unazad bilo upravo obrnuto. Dobijali smo između 25-30 odsto. Sa tim smo teško mogli da pokrivamo troškove", kaže Pavkov.
Kako dodaje, situcija se pogoršavala iz godine u godinu, a prethodne godine su dobili 17 odsto od države
"PMF je iz sopstvenih sredstava morao da obezbedi 70.000.000 dinara za održavanje zgrade - da imamo struju, vodu, grejanje i ostalo, kao osnovni preduslov za funkcionisanje fakulteta. To su ogromni izdaci koje smo nekako uspeli da pokrijemo, na uštrb jubilarnih nagrada, koje prošle godine nisam uspela da isplatim, sa rizikom da svako od zaposlenih može da podnese tužbu, na šta i imaju potpuno pravo", navodi Pavkov.
Ona dodaje da je Unija PMF-ova više puta pisala Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povodom raznih problema koji muče ovu grupaciju, sa predlozima kratkoročnih i dugoročnih rešenja, ali odgovora nije bilo.
Kako je dekanka istakla za NIN, PMF u Novom Sadu u svakom trenutku ima oko 140 projekata, od čega 70 međunarodnih i kroz to pokrivaju osnovnu delatnost, ali troškove koje bi država trebala da obezbedi, ne pokriva, barem ne u dovoljnoj meri.
Teško zadržati nastavni i nenastavni kadar zbog niskih plata
Zbog sveukupne situacije, veoma je teško zadržati nastavni kadar na fakultetima, kao što nema ni interesovanja za obrazovanje budućih nastavnika u školama.
"To je nekada bio prestiž, ostajali su najbolji studenti, a mi ćemo uskoro imati problem da najkvalitetnije zadržimo, jer su plate jako niske. Početna plata jednog IT stručnjaka koji je tek izašao sa fakulteta jeste duplo veća nego ona koju ima redovni profesor koji ga je iškolovao i snabdeo odgovarajućim znanjima i veštinama", kaže Pavkov.
Pavkov naglašava da ukupno gledano problemi postoje kod velikog dela univerzitetske zajednice, ali se iz nekog razloga tim povodom oglasila samo Unija PMF-ova.
Pročitaj još
Stare zgrade - novca za obnovu nema
Dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijel Sinani za NIN kaže da je fakultet već 10 godina nije dobio nikakav novac od države za investiciona ulaganja.
"Nama je krov u raspadu, zgrada ima 51 godinu. Ništa nije renovirano u smislu bilo kakvih obimnijih radova. Radimo servisno, redovno tekuće održavanje, a opet iz sopstvenih prihoda, pošto za to dobijamo nula dinara. Nismo ugroženi u toj meri u kojoj su naše kolege sa PMF-a, Hemijskog, Fizike. Uspevaćemo još u nekom doglednom periodu da plaćamo račune. Nikad ništa nimo dugovali i ne planiramo da zapadnemo u dugove, ali nažalost, unapređenje nastavnog procesa, unapređenje nauke, ulaganje u opremu, sanacija zgrade.. To su sve stvari koje trpe i koje samo u malim dozama možemo da popravljamo iz godine u godinu, upravo zbog nedostatka finansijskih sredstava", kaže Sinani i dodaje da sve što rade, rade iz sopstvenih sredstava.
Na pitanje zbog čega država nije na vreme reagovala na postojeće probleme, Sinani ukazuje na postojanje brojnih razloga, kao i da krivca možemo pronaći na obe strane.
"Ministarstvo prosvete već duži niz godina ima najmanje interesovanja i najmanje vremena za bavljenje visokim obrazovanjem. Ono se godinama pokazalo gotovo kao samoodrživo. Međutim, to je sve više upitno i bez ozbiljnijih ulaganja države, neće više moći da se funkcioniše na taj način. S druge strane, ne možemo da krivimo ni samo državu. Kriva je kompletna akademska zajednica zbog toga što nismo aktivnije, ažurnije, agilnije, ranije ukazali na te probleme. Zašto nismo probali da se izborimo za bolji položaj kao što su neke druge delatnosti to ranije uspele da urade", kaže Sinani.
Kako dodaje, s obzirom da se radi o državnim fakultetima, onda bi trebalo da se priča o državnom interesu.
Začarani krug školarina
Fakulteti novac ne dobijaju samo od države, već i od školarina. Međutim, i tu su u vrzinom kolu – interesovanje za mnoge smerove, naročito bazične naučne, na državnim fakultetima nije veliko, pa ni novca od školarina nema dovoljno.
Ako bi povećali školarine, interesovanje bi bilo još manje, i tako u krug. Pojedini fakulteti još su mentalno u osamdesetim godinama, kada je ekonomska situacija bila drugačija, nije postojalo privatno obrazovanje, a privreda bila planska.
Danas na fakultetima kažu da pokušavaju da se približe studentima uz aktivniji pristup, objašnjavajući im kako mogu da se zaposle kad završe neke od njih.
Milica Pavkov navodi da novosadski PMF ima smerove koji su veoma popularni među studentima, kao što su informatički, ali su nastavni smerovi – prazni.
"To nije problem novosadskog PMF-a, već problem cele države. Ukoliko jedan student fizike prošle godine upiše nastavni smer, ko će u budućnosti da predaje u našim osnovnim i srednjim školama fiziku? Isto važi i za matematiku“, govori ona.
Koliko su državna davanja fakultetima smanjena, jasno je kada se uzme u obzir inflacija, a ekonomski analitičar Velimir Gavrilović kaže za NIN da bi novac od pre tri ili četiri godine trebalo da bude veći između 20 i 50 odsto, kako bi apsorbovao efekat inflacije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Profesor Petrović o uvođenju SPIRI sistema na fakultetima: Potpuni čin osvete i devastiranja obrazovanja
13.12.2025.•
0
Profesor sociologije na tri fakulteta Univerziteta u Beogradu Dalibor Petrović ocenjuje uvođenje novog sistema plaćanja ustanovama visokog obrazovanja kao potpuni čin osvete.
Nova sednica parlamenta u utorak
12.12.2025.•
0
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić zakazala je za utorak, 16. decembar, novu sednicu parlamenta.
Pajvančić: Dobar uvid u razmere eventualne zloupotrebe daje glasanje van birališta koje je u porastu
12.12.2025.•
0
Za pobedu na budućim izborima biće potrebna velika izlaznost, dobro obučeni kontrolori birališta, zaštita izbornog prava tokom trajanja procesa, kao i odbrana izbornih rezultata, ocenila je profesorka Marijana Pajvačić.
Reakcije: Pretnje redakciji Radara i Dušanu Petričiću moraju biti shvaćene ozbiljno
12.12.2025.•
0
Pretnje nasiljem upućene članovima redakcije nedeljnika Radar i karikaturisti Dušanu Petričiću moraju da budu shvaćene ozbiljno, upozorio je predstavnik OEBS-a za slobodu medija Jan Bratu.
Putevi Srbije: Vozite oprezno zbog magle i moguće poledice
12.12.2025.•
0
Zbog najavljenih niskih temperatura u jutarnjim i večernjim satima postoji mogućnost pojave mestimične poledice, saopštili su "Putevi Srbije".
Ministar pravde bez komentara na najavu Vučića da će amnestirati one koji budu optuženi zbog Generalštaba
12.12.2025.•
5
Ministar pravde Nenad Vujić nije danas želeo da komentariše izjavu predsednika države Aleksandra Vučića da će amnestirati sve koji budu optuženi zbog Generalštaba.
Dijana Hrka: Pokušaji da se moja borba uprlja, nisam imala dublerku tokom štrajka glađu
12.12.2025.•
2
Majka mladića stradalog u padu novosadske nadstrešnice Dijana Hrka kaže da se suočava sa pokušajima da se njena borba za odgovornost za tu tragediju uprlja i obezvredi.
MUP upozorava na prevarante: Javljaju starijim ljudima da su im bližnji povređeni i traže novac za lečenje
12.12.2025.•
2
MUP upozorava da su u prethodnom periodu uočeni brojni slučajevi prevara u kojima su se nepoznate osobe, pozivajući građane na fiksne telefone, lažno predstavljale kao lekari različitih zdravstvenih ustanova.
Brnabić: Turbulentna godina u Skupštini Srbije, završavamo dobrom debatom
12.12.2025.•
2
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da je 2025. godina bila turbulentna kada je reč o radu parlamenta.
Više od 130.000 prijava za upis objekata po novom zakonu
12.12.2025.•
11
Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević izjavila je da je podneto više od 131.000 prijava za upis objekata po novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Smenjeni urednik na RTS-u najavljuje štrajk glađu: Moj opstanak zavisi od Bujoševića
12.12.2025.•
19
Smenjeni urednik noćnih vesti RTS-a Ivan Plavšić, najavio da će od srede započeti štrajk glađu.
Najava uklanjanja Ćacilenda: Signali iz Brisela
12.12.2025.•
24
Predsednik Srbije izrazio je nadu da će šatori ispred Skupštine Srbije, takozvani Ćacilend, biti uklonjeni do kraja godine.
Ministarstvo finansija od januara gasi račune univerzitetima, problemi u najavi
12.12.2025.•
4
Ministarstvo finansija uputilo je obaveštenje univerzitetima i fakultetima da će, usled početka primene informacionog sistema SPIRI, od 5. januara biti pogašeni svi dosašnji računi tih institucija.
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika: Nastavlja se represija
12.12.2025.•
1
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije saopštila je da je njihovom članu stiglo rešenje o pasivnom statusu u trajanju od pet godina, što su ocenili kao nastavak represije.
Dubravka Đedović Handanović o širenju gasne mreže
12.12.2025.•
3
Srbija nastavlja da radi na širenju mogućnosti za snabdevanje energentima iz različitih pravaca, a završava se i razdvajanje u gasnom sektoru, kazala je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.
Vučić po modelu Putina, Erdogana i Mila Đukanovića: Kandidat za premijera
12.12.2025.•
43
Izvesno je da će se Aleksandar Vučić kandidovati za premijersku funkciju.
Pucnjava u restoranu u Obrenovcu, uhapšena trojica
12.12.2025.•
0
Tri osobe su uhapšena nakon pucnjave u ugostiteljskom objektu koja se dogodilo u četvrtak, u Obrenovcu.
Tužiteljka demantuje direktora policije: Ne govori istinu, policajci su me odvratili od uviđaja
11.12.2025.•
3
Tužiteljka Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Gordana Nedić Isailović demantovala je navode direktora policije Dragana Vasiljevića.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - može li bolje?
11.12.2025.•
13
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Kruna i skiptar kralja Petra I postaju kulturno dobro od izuzetnog značaja
11.12.2025.•
4
Vlada Srbije je danas donela "Odluku o utvrđivanju krunidbenih insignija kralja Petra I Karađorđevića (1844-1921) za kulturno dobro od izuzetnog značaja".
Komentari 34
NN
Klara
само примећујем
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar