Državni fakulteti ostavljeni na milost ili nemilost države: Malo novca, zgrade koje se urušavaju...
Veliki broj državnih fakulteta u Srbiji od države dobija iste sume novca kao 2019. godine, dok su nekima one praktično prepolovljene.
Foto: 021.rs
Tako je, primera radi, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu, dobio gotovo dvostruko manje novca nego daleke 2011. godine.
Kako piše NIN, na to je ukazao i Senat Univerziteta u Beogradu na nedavnoj sednici, konstatujući da "nadležni državni organi do danas nisu odgovorili ni na jedan od predloga i zahteva tog Senata od 21. februara u vezi sa teškom materijalnom situacijom".
Senat je 21. februara usvojio stav kojim traži rešavanje brojnih problema u finansiranju visokog obrazovanja.
Rektor Univerziteta Vladan Đokić tada je rekao da je takav potez izazvan "dugim nerazumevanjem finansijske situacije na visokoškolskim ustanovama, na šta univerzitet ukazuje više od godinu dana".
Đokić je tada naveo da se jedan problem odnosi na materijalne troškove, koje je država po Zakonu o visokom obrazovanju dužna da isplaćuje fakultetima, od čega visokoškolske jedinice dobijaju "u proseku između 10 i 20 odsto sredstava". Drugi problem je, prema njegovim rečima, disbalans između cene rada u osnovnom i srednjem, i s druge strane, u visokom obrazovanju, koja je niža od one u školama.
Slučaj Hemijskog fakulteta u Beogradu, kome preti zatvaranje zgrade zbog nedostatka finansija, otvorio je Pandorinu kutiju odnosa države prema državnim fakultetima i postavio pitanje da li država diže ruke od njih.
Marija Stanić, dekanka PMF-a u Kragujevcu, kaže za NIN da je u pitanju problem kompletnog finansiranja visokog obrazovanja.
"Vratila bih se na donošenje Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine kada je uveden Bolonjski sistem i kada je u Zakonu pisalo da će država finansirati studijske programe. Tada smo se trudili da uvedemo što veći broj studijskih programa, međutim to nikada nije zaživelo. I dan danas se ne finansiraju studijski programi koji su akreditovani, već se fakulteti finansiraju po nekoj uredbi koja je doneta pre te 2005. godine. Ona jeste kasnije više puta menjana, ali taj segment obračuna broja studenata, budžetskih i kako se to odražava na finansiranje – nije promenjeno", objašnjava Stanić.
Za vežbe i eksperimente nema para iz budžeta
Studije prirodnih nauka su skupe, fakultet za eksperimentalne vežbe treba da obezbedi laboratorijsku opremu i hemikalije, za šta ne postoje previđena sredstva iz državnog budžeta, a pored toga, postoji problem i sa finansiranjem stalnih režijskih troškova.
"Po Zakonu, država bi kao osnivač trebalo da nadoknadi sredstva za te troškove, međutim to se iz godine u godinu smanjuje. Mi smo samo namenski, za te direktne materijalne troškove, 2011. godine dobili recimo 30.800.000 dinara, nešto malo više na godišnjem nivou. A 2023. - 16.858.000 dinara. To je skoro pa duplo manje u odosu na ono što smo dobijali 2011, a ne treba da pričam o tome koliko su poskupeli režijski troškovi. Ono što mesečno dobijamo od Ministarstva, ne pokriva nam račun za grejanje", navodi Stanić.
Slično kao i u slučaju Hemijskog fakulteta u Beogradu, i u Kragujevcu je sporno pitanje održavanja zgrade koja je sagrađena 1926. i rekonstruisana poslednji put 1963. Iako je fakultet uradio projekat rekonstrukcije zgrade koja je spomenik kulture, od države nisu dobili ni dinar za radove.
Pored toga, ona ističe i problem sa platama zaposlenih u viosokoškolskim ustanovama.
"Cena rada, odnosno osnovica za obračun ličnog dohotka na visokom obrazovanju je najniža u kompletnom sektoru obrazovanja. Asistent na fakultetu ima nižu platu od profesora u osnovnoj ili srednjoj školi, a plate profesora u školama su niske spram republičkog proseka. Rezultat toga je da u oblastima gde ima jako velike potrebe za takvim kadrom na tržištu, što je pre svega IT sektor, da ne možemo da zadržimo saradnike. Među informatičarima nema interesovanja za upis doktorskih studija, a jako je malo interesovanje i za master studije", navodi Stanić.
Kriza prvo pogodila najveće fakultete
Dekanka PMF-a u Novom Sadu Milica Pavkov kaže za NIN da je kriza u kojoj se nalazi visoko obrazovanje prvo pogodila najveće fakultete, one koji neguju skupe nauke, a koje su osnova za sve druge oblasti obrazovanja i rada. I njima je problem zgrada, koja ima 23.500 kvadrata.
"Ono što pravi najveći problem jesu materijalni troškovi – računi za struju, vodu, grejanje koji iznose jako mnogo. Na mesečnom nivou, to je nekih 7.000.000 dinara u proseku za prošlu godinu, a to na godišnjem nivou iznosi oko 84.000.000 dinara. Država bi trebalo da pokriva udeo budžetskih sredstava u ukupnom budžetu fakulteta. U slučaju PMF-a to bi trebalo da iznosi nekih 75-80 odsto ovog broja. U realnosti je nekih 20-ak godina unazad bilo upravo obrnuto. Dobijali smo između 25-30 odsto. Sa tim smo teško mogli da pokrivamo troškove", kaže Pavkov.
Kako dodaje, situcija se pogoršavala iz godine u godinu, a prethodne godine su dobili 17 odsto od države
"PMF je iz sopstvenih sredstava morao da obezbedi 70.000.000 dinara za održavanje zgrade - da imamo struju, vodu, grejanje i ostalo, kao osnovni preduslov za funkcionisanje fakulteta. To su ogromni izdaci koje smo nekako uspeli da pokrijemo, na uštrb jubilarnih nagrada, koje prošle godine nisam uspela da isplatim, sa rizikom da svako od zaposlenih može da podnese tužbu, na šta i imaju potpuno pravo", navodi Pavkov.
Ona dodaje da je Unija PMF-ova više puta pisala Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povodom raznih problema koji muče ovu grupaciju, sa predlozima kratkoročnih i dugoročnih rešenja, ali odgovora nije bilo.
Kako je dekanka istakla za NIN, PMF u Novom Sadu u svakom trenutku ima oko 140 projekata, od čega 70 međunarodnih i kroz to pokrivaju osnovnu delatnost, ali troškove koje bi država trebala da obezbedi, ne pokriva, barem ne u dovoljnoj meri.
Teško zadržati nastavni i nenastavni kadar zbog niskih plata
Zbog sveukupne situacije, veoma je teško zadržati nastavni kadar na fakultetima, kao što nema ni interesovanja za obrazovanje budućih nastavnika u školama.
"To je nekada bio prestiž, ostajali su najbolji studenti, a mi ćemo uskoro imati problem da najkvalitetnije zadržimo, jer su plate jako niske. Početna plata jednog IT stručnjaka koji je tek izašao sa fakulteta jeste duplo veća nego ona koju ima redovni profesor koji ga je iškolovao i snabdeo odgovarajućim znanjima i veštinama", kaže Pavkov.
Pavkov naglašava da ukupno gledano problemi postoje kod velikog dela univerzitetske zajednice, ali se iz nekog razloga tim povodom oglasila samo Unija PMF-ova.
Pročitaj još
Stare zgrade - novca za obnovu nema
Dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijel Sinani za NIN kaže da je fakultet već 10 godina nije dobio nikakav novac od države za investiciona ulaganja.
"Nama je krov u raspadu, zgrada ima 51 godinu. Ništa nije renovirano u smislu bilo kakvih obimnijih radova. Radimo servisno, redovno tekuće održavanje, a opet iz sopstvenih prihoda, pošto za to dobijamo nula dinara. Nismo ugroženi u toj meri u kojoj su naše kolege sa PMF-a, Hemijskog, Fizike. Uspevaćemo još u nekom doglednom periodu da plaćamo račune. Nikad ništa nimo dugovali i ne planiramo da zapadnemo u dugove, ali nažalost, unapređenje nastavnog procesa, unapređenje nauke, ulaganje u opremu, sanacija zgrade.. To su sve stvari koje trpe i koje samo u malim dozama možemo da popravljamo iz godine u godinu, upravo zbog nedostatka finansijskih sredstava", kaže Sinani i dodaje da sve što rade, rade iz sopstvenih sredstava.
Na pitanje zbog čega država nije na vreme reagovala na postojeće probleme, Sinani ukazuje na postojanje brojnih razloga, kao i da krivca možemo pronaći na obe strane.
"Ministarstvo prosvete već duži niz godina ima najmanje interesovanja i najmanje vremena za bavljenje visokim obrazovanjem. Ono se godinama pokazalo gotovo kao samoodrživo. Međutim, to je sve više upitno i bez ozbiljnijih ulaganja države, neće više moći da se funkcioniše na taj način. S druge strane, ne možemo da krivimo ni samo državu. Kriva je kompletna akademska zajednica zbog toga što nismo aktivnije, ažurnije, agilnije, ranije ukazali na te probleme. Zašto nismo probali da se izborimo za bolji položaj kao što su neke druge delatnosti to ranije uspele da urade", kaže Sinani.
Kako dodaje, s obzirom da se radi o državnim fakultetima, onda bi trebalo da se priča o državnom interesu.
Začarani krug školarina
Fakulteti novac ne dobijaju samo od države, već i od školarina. Međutim, i tu su u vrzinom kolu – interesovanje za mnoge smerove, naročito bazične naučne, na državnim fakultetima nije veliko, pa ni novca od školarina nema dovoljno.
Ako bi povećali školarine, interesovanje bi bilo još manje, i tako u krug. Pojedini fakulteti još su mentalno u osamdesetim godinama, kada je ekonomska situacija bila drugačija, nije postojalo privatno obrazovanje, a privreda bila planska.
Danas na fakultetima kažu da pokušavaju da se približe studentima uz aktivniji pristup, objašnjavajući im kako mogu da se zaposle kad završe neke od njih.
Milica Pavkov navodi da novosadski PMF ima smerove koji su veoma popularni među studentima, kao što su informatički, ali su nastavni smerovi – prazni.
"To nije problem novosadskog PMF-a, već problem cele države. Ukoliko jedan student fizike prošle godine upiše nastavni smer, ko će u budućnosti da predaje u našim osnovnim i srednjim školama fiziku? Isto važi i za matematiku“, govori ona.
Koliko su državna davanja fakultetima smanjena, jasno je kada se uzme u obzir inflacija, a ekonomski analitičar Velimir Gavrilović kaže za NIN da bi novac od pre tri ili četiri godine trebalo da bude veći između 20 i 50 odsto, kako bi apsorbovao efekat inflacije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Američki portal: Nakon Vučićevog pada, nabavke oružja u Srbiji pod lupom
02.11.2026.•
3
Srbija, jedan od ključnih kupaca naoružanja u Evropi, verovatno će usporiti vojne nabavke i preispitati regularnost nedavnih kupovina nakon što je studentski pokret pobedom na izborima u nedelju svrgnuo Aleksandra Vučića
Isti stan u više oglasa po različitim cenama i sa različitim podacima: Stručnjak o tome da li ima rešenja
02.11.2026.•
8
Kupci stanova u Srbiji često se suočavaju sa nerealnim cenama i oglasima koji ne prikazuju stvarnu ponudu nekretnina.
Portal "Science": Srbija je upravo izabrala možda najobrazovaniji parlament na svetu
02.11.2026.•
4
Astrofizičar koji proučava evoluciju galaksija. Inženjer elektrotehnike koji je učestvovao u projektovanju robota. Organski hemičar koji je tokom pandemije radio na lekovima protiv kovida19.
Analitičar Anđelković: Vučićev režim ne može da se vrati na vlast, ali može da koči transfer vlasti
02.11.2026.•
4
Stara vlast ne može da se revitalizuje, da izvrši kontraudar i da ostane i dalje na čelu države, to je gotovo, izjavio je analitičar Dragomir Anđelković.
RIK objavio konačne rezultate izbora: Studentskoj listi 53,01 odsto glasova, Ujedinjenoj Srbiji 38,98 odsto
02.11.2026.•
0
Republička izborna komisija (RIK) objavila je, nakon ponovljenih izbora na 53 biračka mesta, rezultate sa svih 8.392 biračkih mesta na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji.
Vučić: Ne plaše me priče o hapšenju
02.11.2026.•
13
Bivši predsednik države Aleksandar Vučić kazao je da nova vlast ne može da nađe razlog za njegovo hapšenje i poručio da ga time neće uplašiti.
Crta: Studentska lista sa jednim mandatom manje, lista Usame Zukorlića ušla u parlament
01.11.2026.•
5
Crta je objavila da je ponovljeno glasanje na 53 biračkih mesta donelu promenu u raspodeli mandata u odnosu na projekciju Republičke izborne komisije nakon izbora 25. oktobra.
Pristižu preliminarni rezultati ponovljenog glasanja na pojedinim biračkim mestima
01.11.2026.•
3
Vanredni parlamentarni izbori ponovljeni su danas na 53 biračka mesta, odnosno na mestima na kojima je konstatovano da se ne mogu utvrditi rezultati glasanja i na kojima je poništeno glasanje.
Rektor Đokić: Akademska zajednica će i u budućnosti biti kritična prema svakoj vlasti
01.11.2026.•
4
Rektor Unverziteta u Beogradu Vladan Đokić ocenio je da su sve institucije u prethodnom periodu bile "privatizovane pod okriljem jedne političke opcije".
Šoškić: Koruptivno-kriminalni sistem koji je ušao u državu srušiće se kao kula od karata
01.11.2026.•
8
Kandidat za poslanika na Studentskoj listi Dejan Šoškić izjavio je da je cilj da se što je moguće veći broj najodgovornijih procesuira po zakonu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - polako
01.11.2026.•
15
Svakog dana na 021.rs vas čeka novi dnevni kviz.
Načelnik SBPOK-a Marko Zafirović pozvan na informativni razgovor
01.11.2026.•
2
Načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Marko Zafirović pozvan je danas u svojstvu građanina na informativni razgovor u policiji u vezi sa slučajem "Senjak".
Koji su ekonomski izazovi pred budućom vladom?
01.11.2026.•
5
Dok se čeka formiranje nove vlade, ostaje otvoreno pitanje kako će se politička situacija odraziti na investicije, kurs dinara i životni standard građana.
Briselski institut: Evropska unija podržavala Vučića, a sad mora povratiti poverenje među građanima Srbije
01.11.2026.•
18
Evropska unija je bila u dosluhu i podržavala Aleksandra Vučića, a sad mora povratiti poverenje u Srbiji i pomoći obnovu demokratije i vladavine zakona, ocenjuje briselski Centar za evropsku politiku (CEP).
Otvoreni konkursi za prijem u specijalne jedinice Vojske Srbije
01.11.2026.•
2
Ministarstvo odbrane saopštlo je danas da su otvoreni konkursi za prijem u 72. brigadu za specijalne operacije i 63. padobransku brigadu Vojske Srbije.
Crta: Na ponovljenim izborima do 16 sati glasalo 35 odsto birača
01.11.2026.•
0
Posmatračka misija Crta objavila je da je, na 53 biračka mesta na kojima se danas ponavlja glasanje na vanrednim parlamentarnim izborima, do 16 časova glasalo 35 odsto birača.
ANEM: Da beogradsko Više javno tužilaštvo prestane da progoni novinare
01.11.2026.•
3
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) osudila je otvoreni pritisak beogradskog Višeg javnog tužilaštva (VJT) na redakciju Informativnog programa RTS-a i zatražila prestanak progona novinara i aktivista.
Nepostojećim Ćacilendom ili lojalistima - čime zapravo Vučić preti?
01.11.2026.•
11
Aleksandar Vučić izjavio je, povodom upada u Informer, da će se naprednjaci samoorganizovati, ako nadležni ne budu štitili ovaj medij, poznat po širenju propagande bivšeg režima i targetiranju neistomišljenika.
Komentari 34
NN
Klara
само примећујем
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar