Državni fakulteti ostavljeni na milost ili nemilost države: Malo novca, zgrade koje se urušavaju...
Veliki broj državnih fakulteta u Srbiji od države dobija iste sume novca kao 2019. godine, dok su nekima one praktično prepolovljene.
Foto: 021.rs
Tako je, primera radi, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu, dobio gotovo dvostruko manje novca nego daleke 2011. godine.
Kako piše NIN, na to je ukazao i Senat Univerziteta u Beogradu na nedavnoj sednici, konstatujući da "nadležni državni organi do danas nisu odgovorili ni na jedan od predloga i zahteva tog Senata od 21. februara u vezi sa teškom materijalnom situacijom".
Senat je 21. februara usvojio stav kojim traži rešavanje brojnih problema u finansiranju visokog obrazovanja.
Rektor Univerziteta Vladan Đokić tada je rekao da je takav potez izazvan "dugim nerazumevanjem finansijske situacije na visokoškolskim ustanovama, na šta univerzitet ukazuje više od godinu dana".
Đokić je tada naveo da se jedan problem odnosi na materijalne troškove, koje je država po Zakonu o visokom obrazovanju dužna da isplaćuje fakultetima, od čega visokoškolske jedinice dobijaju "u proseku između 10 i 20 odsto sredstava". Drugi problem je, prema njegovim rečima, disbalans između cene rada u osnovnom i srednjem, i s druge strane, u visokom obrazovanju, koja je niža od one u školama.
Slučaj Hemijskog fakulteta u Beogradu, kome preti zatvaranje zgrade zbog nedostatka finansija, otvorio je Pandorinu kutiju odnosa države prema državnim fakultetima i postavio pitanje da li država diže ruke od njih.
Marija Stanić, dekanka PMF-a u Kragujevcu, kaže za NIN da je u pitanju problem kompletnog finansiranja visokog obrazovanja.
"Vratila bih se na donošenje Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine kada je uveden Bolonjski sistem i kada je u Zakonu pisalo da će država finansirati studijske programe. Tada smo se trudili da uvedemo što veći broj studijskih programa, međutim to nikada nije zaživelo. I dan danas se ne finansiraju studijski programi koji su akreditovani, već se fakulteti finansiraju po nekoj uredbi koja je doneta pre te 2005. godine. Ona jeste kasnije više puta menjana, ali taj segment obračuna broja studenata, budžetskih i kako se to odražava na finansiranje – nije promenjeno", objašnjava Stanić.
Za vežbe i eksperimente nema para iz budžeta
Studije prirodnih nauka su skupe, fakultet za eksperimentalne vežbe treba da obezbedi laboratorijsku opremu i hemikalije, za šta ne postoje previđena sredstva iz državnog budžeta, a pored toga, postoji problem i sa finansiranjem stalnih režijskih troškova.
"Po Zakonu, država bi kao osnivač trebalo da nadoknadi sredstva za te troškove, međutim to se iz godine u godinu smanjuje. Mi smo samo namenski, za te direktne materijalne troškove, 2011. godine dobili recimo 30.800.000 dinara, nešto malo više na godišnjem nivou. A 2023. - 16.858.000 dinara. To je skoro pa duplo manje u odosu na ono što smo dobijali 2011, a ne treba da pričam o tome koliko su poskupeli režijski troškovi. Ono što mesečno dobijamo od Ministarstva, ne pokriva nam račun za grejanje", navodi Stanić.
Slično kao i u slučaju Hemijskog fakulteta u Beogradu, i u Kragujevcu je sporno pitanje održavanja zgrade koja je sagrađena 1926. i rekonstruisana poslednji put 1963. Iako je fakultet uradio projekat rekonstrukcije zgrade koja je spomenik kulture, od države nisu dobili ni dinar za radove.
Pored toga, ona ističe i problem sa platama zaposlenih u viosokoškolskim ustanovama.
"Cena rada, odnosno osnovica za obračun ličnog dohotka na visokom obrazovanju je najniža u kompletnom sektoru obrazovanja. Asistent na fakultetu ima nižu platu od profesora u osnovnoj ili srednjoj školi, a plate profesora u školama su niske spram republičkog proseka. Rezultat toga je da u oblastima gde ima jako velike potrebe za takvim kadrom na tržištu, što je pre svega IT sektor, da ne možemo da zadržimo saradnike. Među informatičarima nema interesovanja za upis doktorskih studija, a jako je malo interesovanje i za master studije", navodi Stanić.
Kriza prvo pogodila najveće fakultete
Dekanka PMF-a u Novom Sadu Milica Pavkov kaže za NIN da je kriza u kojoj se nalazi visoko obrazovanje prvo pogodila najveće fakultete, one koji neguju skupe nauke, a koje su osnova za sve druge oblasti obrazovanja i rada. I njima je problem zgrada, koja ima 23.500 kvadrata.
"Ono što pravi najveći problem jesu materijalni troškovi – računi za struju, vodu, grejanje koji iznose jako mnogo. Na mesečnom nivou, to je nekih 7.000.000 dinara u proseku za prošlu godinu, a to na godišnjem nivou iznosi oko 84.000.000 dinara. Država bi trebalo da pokriva udeo budžetskih sredstava u ukupnom budžetu fakulteta. U slučaju PMF-a to bi trebalo da iznosi nekih 75-80 odsto ovog broja. U realnosti je nekih 20-ak godina unazad bilo upravo obrnuto. Dobijali smo između 25-30 odsto. Sa tim smo teško mogli da pokrivamo troškove", kaže Pavkov.
Kako dodaje, situcija se pogoršavala iz godine u godinu, a prethodne godine su dobili 17 odsto od države
"PMF je iz sopstvenih sredstava morao da obezbedi 70.000.000 dinara za održavanje zgrade - da imamo struju, vodu, grejanje i ostalo, kao osnovni preduslov za funkcionisanje fakulteta. To su ogromni izdaci koje smo nekako uspeli da pokrijemo, na uštrb jubilarnih nagrada, koje prošle godine nisam uspela da isplatim, sa rizikom da svako od zaposlenih može da podnese tužbu, na šta i imaju potpuno pravo", navodi Pavkov.
Ona dodaje da je Unija PMF-ova više puta pisala Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povodom raznih problema koji muče ovu grupaciju, sa predlozima kratkoročnih i dugoročnih rešenja, ali odgovora nije bilo.
Kako je dekanka istakla za NIN, PMF u Novom Sadu u svakom trenutku ima oko 140 projekata, od čega 70 međunarodnih i kroz to pokrivaju osnovnu delatnost, ali troškove koje bi država trebala da obezbedi, ne pokriva, barem ne u dovoljnoj meri.
Teško zadržati nastavni i nenastavni kadar zbog niskih plata
Zbog sveukupne situacije, veoma je teško zadržati nastavni kadar na fakultetima, kao što nema ni interesovanja za obrazovanje budućih nastavnika u školama.
"To je nekada bio prestiž, ostajali su najbolji studenti, a mi ćemo uskoro imati problem da najkvalitetnije zadržimo, jer su plate jako niske. Početna plata jednog IT stručnjaka koji je tek izašao sa fakulteta jeste duplo veća nego ona koju ima redovni profesor koji ga je iškolovao i snabdeo odgovarajućim znanjima i veštinama", kaže Pavkov.
Pavkov naglašava da ukupno gledano problemi postoje kod velikog dela univerzitetske zajednice, ali se iz nekog razloga tim povodom oglasila samo Unija PMF-ova.
Pročitaj još
Stare zgrade - novca za obnovu nema
Dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijel Sinani za NIN kaže da je fakultet već 10 godina nije dobio nikakav novac od države za investiciona ulaganja.
"Nama je krov u raspadu, zgrada ima 51 godinu. Ništa nije renovirano u smislu bilo kakvih obimnijih radova. Radimo servisno, redovno tekuće održavanje, a opet iz sopstvenih prihoda, pošto za to dobijamo nula dinara. Nismo ugroženi u toj meri u kojoj su naše kolege sa PMF-a, Hemijskog, Fizike. Uspevaćemo još u nekom doglednom periodu da plaćamo račune. Nikad ništa nimo dugovali i ne planiramo da zapadnemo u dugove, ali nažalost, unapređenje nastavnog procesa, unapređenje nauke, ulaganje u opremu, sanacija zgrade.. To su sve stvari koje trpe i koje samo u malim dozama možemo da popravljamo iz godine u godinu, upravo zbog nedostatka finansijskih sredstava", kaže Sinani i dodaje da sve što rade, rade iz sopstvenih sredstava.
Na pitanje zbog čega država nije na vreme reagovala na postojeće probleme, Sinani ukazuje na postojanje brojnih razloga, kao i da krivca možemo pronaći na obe strane.
"Ministarstvo prosvete već duži niz godina ima najmanje interesovanja i najmanje vremena za bavljenje visokim obrazovanjem. Ono se godinama pokazalo gotovo kao samoodrživo. Međutim, to je sve više upitno i bez ozbiljnijih ulaganja države, neće više moći da se funkcioniše na taj način. S druge strane, ne možemo da krivimo ni samo državu. Kriva je kompletna akademska zajednica zbog toga što nismo aktivnije, ažurnije, agilnije, ranije ukazali na te probleme. Zašto nismo probali da se izborimo za bolji položaj kao što su neke druge delatnosti to ranije uspele da urade", kaže Sinani.
Kako dodaje, s obzirom da se radi o državnim fakultetima, onda bi trebalo da se priča o državnom interesu.
Začarani krug školarina
Fakulteti novac ne dobijaju samo od države, već i od školarina. Međutim, i tu su u vrzinom kolu – interesovanje za mnoge smerove, naročito bazične naučne, na državnim fakultetima nije veliko, pa ni novca od školarina nema dovoljno.
Ako bi povećali školarine, interesovanje bi bilo još manje, i tako u krug. Pojedini fakulteti još su mentalno u osamdesetim godinama, kada je ekonomska situacija bila drugačija, nije postojalo privatno obrazovanje, a privreda bila planska.
Danas na fakultetima kažu da pokušavaju da se približe studentima uz aktivniji pristup, objašnjavajući im kako mogu da se zaposle kad završe neke od njih.
Milica Pavkov navodi da novosadski PMF ima smerove koji su veoma popularni među studentima, kao što su informatički, ali su nastavni smerovi – prazni.
"To nije problem novosadskog PMF-a, već problem cele države. Ukoliko jedan student fizike prošle godine upiše nastavni smer, ko će u budućnosti da predaje u našim osnovnim i srednjim školama fiziku? Isto važi i za matematiku“, govori ona.
Koliko su državna davanja fakultetima smanjena, jasno je kada se uzme u obzir inflacija, a ekonomski analitičar Velimir Gavrilović kaže za NIN da bi novac od pre tri ili četiri godine trebalo da bude veći između 20 i 50 odsto, kako bi apsorbovao efekat inflacije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Avion iz Dohe sa 250 srpskih državljana sleteo u Beograd
19.03.2026.•
0
Ministarstvo spoljnih poslova, u koordinaciji sa Vladom Srbije, organizovalo je još jedan evakuacioni let, kojim je 250 državljana Srbije iz Dohe doputovalo na beogradski aerodrom, saopštilo je ministarstvo.
Isplata treće i četvrte rate stipendija za nadarene učenike i studente počinje u petak
19.03.2026.•
0
Ministarstvo prosvete saopštilo je da isplata treće i četvrte mesečne rate stipendija za izuzetno nadarene učenike i studente počinje u petak, 20. marta.
AMSS upozorio vozače na poledicu i maglu, posebno uveče i ujutro
19.03.2026.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) je upozorio vozače da uveče i ujutro budu dodatno oprezni zbog moguće magle i poledice.
Izveštaj Fridom hausa: Srbija ponovo nazadovala, najgore ocenjena u regionu
19.03.2026.•
8
Stanje ljudskih prava i sloboda u Srbiji konstantno se pogoršava od 2019.
Ministarstvo apelovalo da se ne pali strnjika
19.03.2026.•
2
Ministarstvo poljoprivrede apelovalo je na građane da ne pale vatru tokom izvođenja poljoprivrednih radova, kao i da ne pale vatru na otvorenom prostoru.
Apelacioni sud potvrdio presudu: Predsednik Skupštine Niša osuđen zbog zloupotrebe položaja
19.03.2026.•
1
Predsednik Skupštine grada Niša i predsednik niškog odbora SPS-a Igor Novaković osuđen je na godinu i po dana zatvora, saopštio je Apelacioni sud u Nišu.
Na Horgošu zaplenjeno 140 satova
19.03.2026.•
2
Carinici su 18. marta na graničnom prelazu Horgoš sprečili putnika da prokrijumčari satove čija je vrednost procenjena na preko 10.000 evra.
FOTO: Dvojac iz Priboja uhapšen zbog 79 kg marihuane, kokaina, heroina, smeše za uvećanje mase droge i vagica
19.03.2026.•
2
M. B. (54) i B. B. (25), obojica iz Priboja, uhapšeni su zbog trgovine drogom.
FOTO, VIDEO: U Novom Sadu i drugim gradovima hapšenja članova grupe koja je švercovala drogu po Evropi
19.03.2026.•
5
N. K. (48), M. Lj. (70), Đ. S. (42), D. B. (46) i D. S. (53), koji su članovi organizovane kriminalne grupe, uhapšeni su, dok se za još dve osobe traga.
Srpske kamiondžije neće pre 14. aprila blokirati granične prelaze
19.03.2026.•
2
Predsednik poslovnog udruženja Međunarodni transport Neđo Mandić rekao je da ima pozitivnih nagoveštaja da će se pre 10. aprila naći odgovarajuće rešenje za profesionalne vozače koji rade u zemljama Šengena.
Vlada usvojila Predlog Zakona o zaštiti potrošača: Trgovci će morati dnevno da objavljuju cene
19.03.2026.•
0
Trgovinski lanci biće obavezni da na svojoj internet stranici kao i na svom nalogu na Nacionalnom portalu otvorenih podataka objavljuju cenovnik proizvoda i to na dnevnom nivou.
Letnje računanje vremena počinje 29. marta - pomeramo časovnike unapred
19.03.2026.•
2
Letnje računanje vremena počeće 29. marta u dva časa, tako što se časovnik pomera za jedan sat unapred.
Meštanin Bačke Palanke ubedio ženu iz Niša da mu uplati 96.000 evra da sa nje skine crnu magiju
19.03.2026.•
2
Niška policija uhapsila je N.N. (31) iz okoline Bačke Palanke zbog prevare.
Veran Matić odgovorio Ani Brnabić: Neka argumentuje šifriranu poruku Centra za društvenu stabilnost
19.03.2026.•
0
Tokom posete Evropskoj komisiji Ana Brnabić je izjavila da je tražila sastanak sa medijskom platformom Saveta Evrope kako bi joj objasnili šta je problem sa slobodom medija u Srbiji.
Predstojeći izbori se predstavljaju kao "presudni": Da li dramatično menjaju nešto?
19.03.2026.•
20
Lokalni izbori zakazani za 29. mart, koji će biti održani u deset sredina širom Srbije, neće dramatično promeniti odnos političkih snaga, ali mogu potvrditi dublje političke trendove.
Vencijanska komisija objaviće mišljenje o "Mrdićevim zakonima" narednih nedelja, a usvajanje je u junu
19.03.2026.•
0
Venecijanska komisija Saveta Evrope objaviće Mišljenje o "Mrdićevim zakonima" u narednim nedeljama, a njegovo usvajanje predviđeno je na zasedanju 12-13. juna, saopšteno je iz Saveta Evrope.
Srbija se uskladila sa odlukama EU o restriktivnim merama u vezi sa Rusijom i Ukrajinom
19.03.2026.•
2
Srbija se uskladila sa odlukom EU o restriktivnim merama prema pojedincima i entitetima, a u vezi sa situacijom u Ukrajini i odlukom o restriktivnim merama u vezi sa ruskom okupacijom, ili aneksijom delova Ukrajine.
Ništa od rušenja nelegalnih vikendica Tomislava Nikolića
19.03.2026.•
10
Nelegalne vikendice Tomislava Nikolića, odnosno njegovih sinova Radomira i Branislava koje su izgrađene na Novom Beogradu, na obali Save, u zaštićenoj zoni, neće biti srušene, bar ne zbog međunarodne izložbe Ekspo.
Srbija će isplatiti po 300.000 dinara pomoći Srbima koji su u zatvorima na Kosovu
19.03.2026.•
4
Vlada Srbije je donela zaključak da se isplati jednokratna novčana pomoć od po 300.000 dinara osobama koje se nalaze u zatvorima i sudskim pritvorima na Kosovu.
VIDEO: Trojica iz Aranđelovca, Bora i Subotice uhapšena zbog više gigabajta dečije pornografije
19.03.2026.•
0
Policija je u nastavku akcije "Armagedon" uhapsila S. S. (35) iz Aranđelovca, B. Đ. (69) iz Subotice i A. M. (38) iz Bora zbog pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletnika za pornografiju.
Komentari 34
NN
Klara
само примећујем
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar