Čekanje u bolovima: Pacijent stavljen na listu za operaciju kolena 2017. - stiže na red 2031.
Pacijent koji je upisan na listu čekanja za operaciju kuka u januaru 2013. godine, na red će doći u avgustu ove godine, posle 11,5 godina čekanja.
Drugi pacijent, koji je upisan za ugradnju veštačkog kolena u julu 2017, moraće da čeka do 2031. godine, punih 14 godina, piše NIN.
Uz ovakve primere, prosečno čekanje od tri godine na slične operacije u Srbiji još izgleda "prihvatljivo".
Nešto manje od 68.000 ljudi u ovom trenutku čeka na neku medicinsku intervenciju u Srbiji, pokazuju poslednji podaci Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Još uvek najveći broj ljudi čeka na operaciju kuka (14.265), kolena (19.568), ali i katarakte (7.579).
Međutim, postoje i mnoge druge intervencije koje nisu obuhvaćene ovim spiskom, što ukazuje na to da je stvaran broj pacijenata koji čekaju svoju operaciju mnogo veći. Stanje je pogoršala i pandemija koronavirusa, kada su brojne operacije odlagane zbog opasnosti od širenja zaraze.
Dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja u prethodnoj Vladi Srbije, ranije je izjavila kako misli da se duge liste čekanja na operacije kukova i kolena "prave namerno da bi ljudi koji ne mogu da hodaju bili primorani da plaćaju privatne operacije". I dala je "savet" onima koji moraju da čekaju.
"Osnovni problem ovde jeste to što se svi pacijenti stavljaju na liste, a trebalo bi da se stavljaju onda kada više ne mogu da funkcionišu. Kada mogu, a osećaju bol, mogu da popiju lek, ali liste se namerno prave da bi ljudi koji ne mogu da hodaju morali da plaćaju privatne operacije", rekla Grujičić.
Novi-stari ministar zdravlja Zlatibor Lončar, u prethodnom mandatu, više puta je obećavao da listi čekanja više neće biti, pa je tako davao i termine, govoreći da do kraja 2019. neće više biti liste čekanja za ortopedske operacije i kataraktu, pa onda do 2020... ali, još čekamo na ukidanje listi čekanja.
Iz RFZO su više puta isticali da se radi na smanjivanju lista i da ih formiraju zdravstvene ustanove zasebno. Jedna od listi čekanja koja je bila najproblematičnija, a donekle je smanjena, jeste ona za operaciju katarakte.
Kako su iz RFZO ovom prilikom rekli za NIN, trenutno se najduže čeka na ugradnju veštačkog kuka i kolena, dok se samo vreme čekanja razlikuje od bolnice do bolnice. Kako navode, zbog toga je pokrenuta akcija preraspodele pacijenata.
"Liste čekanja trenutno su kraće nego što su bile ranije. Na primer, u januaru ove godine na listama čekanja bilo je oko 77.500 osiguranika, a sada ih je za 10.000 manje. Takođe, vreme čekanja za ortopedske operacije sada je kraće, pa se na ugradnju veštačkog kuka i kolena na Institutu Banjica čeka oko tri godine, dok se u martu prošle godine čekalo 10 godina. U toj ustanovi je na listi čekanja u martu prošle godine bilo više od 15.000 ljudi, a sada ih je oko 11.000. Od onih koji su najduže čekali na listi, Fond je zatražio da se izjasne da li žele da se operišu u drugoj bolnici, gde bi im usluga bila pružena u najkraćem roku. Zahvaljujući tom preusmeravanju pacijenata, kao i brisanju sa liste onih koji su već operisani ili su odustali od operacije, vreme čekanja na Institutu Banjica skraćeno je sa 10 godina na tri godine", saopštili su iz Fonda.
Iz RFZO su dodali da su ujedno preduzete mere za skraćenje liste čekanja za operaciju katarakte, čime je pacijentima omogućeno da se odmah prilikom upisa izjasne ukoliko žele da se o trošku Fonda operišu u nekoj od 28 privatnih klinika. Kažu da se zbog toga na listama čekanja za operaciju kararakte sada nalazi 7.500 ljudi umesto 20.000 koliko ih je čekalo u januaru ove godine. Međutim, kako su ranije navodili iz Fonda, mnogi to nisu prihvatili, pa su ostali da čekaju zahvat u državnim klinikama.
Do izvesnih promena je došlo, ali mnogi stručnjaci naglašavaju da još nismo ni blizu rešenja. Veliki broj pacijenata živi sa različitim bolovima godinama, kao po savetu bivše ministarke zdravlja piju lekove protiv bolova da bi uopšte mogli da funkcionišu i prate kretanje na listi, na kojoj pomaka skoro i da nema.
Za smanjenje listi čekanja bilo je različitih predloga, od "platforme za dopunski rad" predstavljene pre dve godine, preusmeravanja pacijenata u druge zdravstvene ustanove u kojima se kraće čeka, ažuriranja same liste, kao i uvođenja aplikacije koja bi mogla da pojednostavi postupak.
Lekari u Nišu su otišli korak dalje, pa su prošle godine kardiohirurzi u periodu od 100 dana samoinicijativno radili vikendom i obavili operacije kod skoro 250 pacijenata i ujedno utrostručili broj pregleda. Lista čekanja je tada izbrisana u Kliničkom centru Niš za kardiološke intervencije.
Međutim, prema rečima predsednika Udruženja pacijenata Srbije Sava Pilipovića, problem u Srbiji još nije zanemarljiv.
"I dalje se tradicionalno najduže čeka na operaciju kuka ili kolena. Banjica je tu svakako najveći problem. Postoji jedna prosta priča - da su to pacijenti koji ne umiru. Oni trpe bolove godinama, pacijenti koje ja poznajem čak i 20 godina. Bilo je nekih pomaka, učinjeno je to da su uključene neke druge bolnice, neki drugi centri, pa se nešto malo jeste smanjila lista čekanja, ali stanje je i dalje veoma loše", kaže Pilipović za NIN.
Dodaje da je u ovoj situaciji najvažnije pronaći rešenje na duže staze.
"Ima nekih pokušaja, ali često nemamo hrabrosti da tražimo rešenja koja bi mogla da budu dugoročna. Volimo da pribegavamo frazama koje nisu prava rešenja, već više populizam. Kao na primer to da će neke kompjuterske tehnologije unifikovati liste čekanja i učiniti da taj problem nestane. Neće. Digitalizacija u zdravstvu je napravila samo to da imamo još veći problem. Možda digitalizacija u zdravstvu radi u Kanadi ili SAD, ali u Srbiji ne radi. Moramo nekako da tražimo racionalna rešenja, da otvorimo širi društveni dijalog o tome kakvo nam zdravstvo treba, kakav zdravstveni sistem. Zašto neko čeka sedam godina na operaciju kuka? Ne možete otići do prodavnice bez bolova, a morate. To su strašne stvari o kojima se malo priča, a kada se priča, pričaju se pogrešne stvari - u tom smislu da je ili nešto pokušano ili da se nešto pokušava, ali nema sistemskog rešenja. Bez toga ćemo stalno pokušavati, a u stvari ništa nećemo promeniti", navodi Pilipović.
Da je problem sa listama čekanja u korenu sistemske prirode potvrđuje i predsednik NVO "Doktori protiv korupcije" Draško Karađinović.
"Član 60 Zakona o zdravstvenoj zaštiti državnom lekaru omogućava da istovremeno radi i u privatnom sektoru. Jasno je da onda državni lekar, posebno u tim elitnim granama hirurgije - u ortopediji, oftalmologiji, abdominalnoj hirurgiji, u granama gde možete da odlažete i planirate operaciju, ne u urgentnim stanjima - svaki put kad ima takve pacijente, što je velika većina, može da ih stavi na listu čekanja koju vodi RFZO, a koja je od kako sam u Srbiji ista, oko 70-80.000 ljudi. To je svakako samo delić. Kada bi se na listu stavili i svi nalazi, pregledi koji ne mogu da se obave u domu zdravlja, to je nekoliko stotina hiljada ljudi. Pritom, u Srbiji ima 700.000 ljudi bez ijednog zuba. Svi oni imaju pravo na mobilne proteze na račun RFZO. Kada bismo i njih stavili na neku listu čekanja, videli bismo da je to milionski broj građana Srbije koji ne mogu da dobiju usluge u zdravstvenom sistemu ovakvom kakav je napravljen", ističe Karađinović.
Pročitaj još
Prema njegovim rečima, veliki je problem što pacijent koji je platio zdravstveno osiguranje i doprinose, ne može da dobije uslugu u državnom, već pomoć mora da potraži u privatnom sektoru.
"Ta nesretna odredba u Zakonu je doneta 2005. godine, pre skoro 20 godina, i pokazala se krajnje štetno. S jedne strane, ona diskriminiše pacijente koji ne mogu da plate, a osigurani su i neće nikada doći na tu listu da budu operisani. S druge strane, imate ogromnu potrošnju za zdravstvo. To nije samo što izdvajate u državni fond, nego i što plaćate iz džepa, što je blizu 11 odsto BDP-a, blizu sedam milijardi evra. To znači da svaki građanin Srbije potroši bar 1.000 evra godišnje, lečio se on ili ne, što je veoma visok iznos za jedan vrlo loš zdravstveni rezultat. Susedne zemlje troše dva do tri odsto BDP-a manje, a imaju bolje zdravstvene ishode", navodi on.
Karađinović naglašava da je ovakav višegodišnji problem u zdravstvu prožet interesima koji nisu u osnovi interesi samih građana, jer u suprotnom, liste čekanja kao takve ne bi ni postojale.
"O tom problemu se priča već godinama, ali ni prethodna ni ova vlast ne žele da ga reše. Zato što je sistemski Zakon o zdravstvenoj zaštiti omogućio državnom lekaru da radi i privatno, samim tim državni lekar gleda da napravi listu čekanja u državnoj bolnici kako bi tog pacijenta mogao da reši u privatnoj posle podne. Pod jedan, treba da se spreči takav legalizovan konflikt interesa. Jasno je da će privatni interes uvek staviti na prvo mesto", kaže on.
Naglašava da je druga strana problema to što se u javnosti o ovome veoma retko govori.
"Kad državni funkcioneri pričaju o zdravstvu, to je - gradimo nove bolnice, kupujemo opremu, prave se klinički centri. Ovaj niži nivo, Ministarstvo zdravlja i RFZO - kupujemo inovativne lekove, lečimo retke bolesti, veštačka oplodnja, digitalizacija... Imate narativ koji se vrti oko tih tema i kojima se javnost stalno zasipa, da se ne bi pričalo o tome kako u 2024. godini ne možete da rešite liste čekanja. U Srbiji se umire od čestih bolesti, ne od retkih. Javnost je zbunjena, oseća da stvari ne stoje dobro što se tiče zdravstva. Zdravstvo je na prvom mestu i uvek je prioritet, a vlast to zna i manipuliše činjenicom. Pomera fokus, nije spremna ništa da promeni, jer bi to izazvalo određene potrese u tim interesnim grupama. To je veliki kolač gde su interesne grupe zauzele svoje pozicije, imaju definisane interese. Svaka promena sistemske regulative dovodi do pomeranja tih interesnih situacija", ističe Karađinović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Devetnaestogodišnjak iz Srbije koji je nestao na Triglavu nađen mrtav
05.11.2026.•
0
Devetnaestogodišnji mladić iz Srbije, koji je u subotu nestao tokom uspona na Triglav, pronađen je mrtav, saopštila je danas Gorska služba spasavanja Slovenije (GSS).
TAJMLAJN: Pogledajte ko je sve uhapšen posle izbora
05.11.2026.•
0
Više desetina osoba uhapšeno je od poraza Srpske napredne stranke na izborima, 25. oktobra.
Dolovac i generalna tužiteljka Holandije: Otklonjena politička opstrukcija rada tužilaštava u Srbiji
05.11.2026.•
0
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac i generalna tužiteljka Holandije Sju Prenen ocenile su da je "nedavnim događajima u Srbiji otklonjena politička i institucionalna opstrukcija za rad javnih tužilaštava".
Kreni-Promeni traži kontrolu postupanja tužilaštva po prijavama protiv državnih funkcionera
05.11.2026.•
0
Pokret Kreni-Promeni predao je danas Komisiji Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT) zahtev za kontrolu postupanja po desetinama krivičnih prijava protiv državnih funkcionera i sa njima povezanih lica.
RTS: REM odgovoran za institucionalnu krizu, javni servis ostaje bez sva tri organa upravljanja
05.11.2026.•
0
Dosadašnji UO RTS ocenio je da je institucionalna kriza u kojoj se nalazi javni servis direktna posledica nepostupanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje nije raspisalo konkurs za izbor novih članova UO.
EK: Srbija sa susedima uglavnom u dobrim odnosima, ali tenzije ne izostaju
05.11.2026.•
0
Odnosi Srbije sa susednim zemljama bili su generalno dobri tokom protekle godine, ali su ih obeležila i pojedina trvenja, pre svega sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, ocenila je Evropska komisija.
Tužilaštvo za organizovani kriminal traži da SBPOK ispita Vladimira Orlića
05.11.2026.•
0
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je da je formiralo dva predmeta po krivičnim prijavama advokata Ivana Ninića, od kojih se jedna odnosi na direktora BIA Vladimira Orlića.
Odložen glavni pretres u slučaju članova niškog Štaba za vanredne situacije koje je Vučić pomilovao
05.11.2026.•
0
Viši sud u Nišu odložio je "do daljeg" glavni pretres u slučaju 15 članova gradskog Štaba za vanredne situacije koji su optuženi za nesavesno postupanje, a koje je pomilovao doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Šoškić: Posle izbornog poraza vlasti usledilo masovno povlačenje novca iz Poštanske štedionice
05.11.2026.•
6
Nekadašnji guverner NBS i kandidat za poslanika Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da je naglo povlačenje velikih iznosa novca nakon izbornog poraza vlasti izazvalo udar na likvidnost Poštanske štedionice.
Ministarstvo odbrane raskinulo saradnju sa RTS na emisiji "Dozvolite..."
05.11.2026.•
3
Ministarstvo odbrane saopštilo je da je raskinulo ugovor o saradnji sa Radio-televizijom Srbije (RTS) na realizaciji emisije "Dozvolite".
Arbutina: Srbija se aktivno priprema da uđe u nuklearni program, obučava inženjere
05.11.2026.•
6
Direktor Nuklearnih objekata Srbije Dalibor Arbutina izjavio je da Srbija aktivno radi na obučavanju domaćih nuklearnih inžinjera i izvođenje studija kako bi bila spremna da donese doluku da ulazi u nuklearni program.
Univerzitet u Beogradu zabrinut zbog navoda da je BIA prisluškivala kabinet Rektora
05.11.2026.•
1
Univerzitet u Beogradu izrazio je zabrinutost povodom saznanja da je po nalogu Bezbednosno-informativne agencije i šef kabineta rektora gotovo godinu dana prisluškivan.
Vulin na letu za Moskvu: Kako je ušao u avion bez kontrole i ko je odgovoran?
05.11.2026.•
13
Avion na relaciji Beograd-Moskva vraćen je u utorak na Aerodrom "Nikola Tesla" zbog Aleksandra Vulina, koji je bio putnik na ovom letu, a prema dostupnim informacijama, nije prošao bezbednosnu proveru.
Grupa advokata traži razrešenje Vladana Petrova: Postupanje nespojivo s dostojanstvom funkcije
05.11.2026.•
8
Neformalna grupa građana "Advokati za odbranu ustavnosti" uputila je Narodnoj skupštini, predsedniku Republike i Opštoj sednici Ustavnog suda predstavku, tražeći da se razreši sudija Ustavnog suda prof. dr Vladan Petrov.
Brkić: Stranka SRCE će na predsedničkim izborima podržati kandidata Studentske liste
05.11.2026.•
11
Potpredsednik stranke Srbija centar (SRCE) Mihailo Brkić izjavio je da je stav te stranke da na predstojećim predsedničkim izborima, koji bi trebalo da budu održani pre kraja godine, podrži kandidata Studentske liste.
Nešković: Po preuzimanju vlasti sledi reorganizacija uprava zdravstvenih ustanova
05.11.2026.•
4
Kandidat Studentske liste, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji Aleksandar N. Nešković, izjavio je da po preuzimanju vlasti sledi reorganizacija upravljačkog kadra zdravstvenih ustanova.
Ljajić: SNS je pao na nepolitičkoj temi, od pada nadstrešnice su gasili vatru benzinom
05.11.2026.•
13
Nosilac manjinske izborne liste "Ljudski" Rasim Ljajić, koja će nakon izbora imati jedan poslanički mandat u Skupštini Srbije, ocenio je da je SNS izgubila na izborima na "potpuno nepolitčkoj temi".
Kinezi počinju da grade prvi deo motoputa "Vožd Karađorđe"
05.11.2026.•
4
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je Koridorima Srbije kao investitoru potvrdu o prijavi radova za izgradnju državnog puta I reda Vožd Karađorđe.
KVIZ: Nezgodna pitanja, ali imamo poklon
05.11.2026.•
10
Stiže novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo.
Komentari 21
Ruzica
Privatnik isključivo
Da li iz prve ruke znate za tu " bednu" platu od 1200 evra ? Ja imam drugačija saznanja. A da bih ja, prljavi privatnik zaradio " samo" 1200 evra ČISTO ( plus 800 za doprinose)ima da rmbačim dan i noć, pa ako... Njihova primanja sa dežurstvima( što se za nas podrazumeva) su puuuuno veća!! Proverite. A da ne pričamo o rizicima . Oni su zaštićeni kao beli medvedi!!! Da li ste čuli da je neki od njoh odgovarao za pogrešno lečenje? Samo za par stotina evra mita.
Mićo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar