Iskustva diskriminacije na poslu: "Ko uzburka jezero, vrlo brzo bude izbačen"
Diskriminacija na tržištu rada u Srbiji je široko rasprostranjena, i to je nešto oko čega su saglasni i poslodavci i zaposleni.
Foto: Pexels (cottonbro studio)
Ukratko:
- Diskriminacija na tržištu rada u Srbiji je široko rasprostranjena.
- Najčešće su diskriminisane žene, osobe sa invaliditetom, stariji radnici, česta je diskriminacija zbog seksualne orijentacije, kao i zbog pripadnosti političkim i drugim organizacijama.
- Diskriminacija prema ženama često se manifestuje kroz različit tretman zbog majčinstva, starosnog doba i zdravstvenog stanja.
- Uprkos zakonima koji zabranjuju diskriminaciju, mnogi se ne odlučuju da prijave ove slučajeve zbog straha od posledica.
Ranija istraživanja Socijalno-ekonomskog saveta i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, pokazuju da najveći broj poslodavaca i zaposlenih smatraju da je ova pojava prisutna i prilikom zapošljavanja i tokom samog radnog odnosa.
Po mišljenju ispitanika istraživanja "Diskriminacija na tržištu rada", najrasprostranjenija je diskriminacija u postupku zapošljavanja po osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, a zatim slede bračni i porodični status i invaliditet.
Prema ličnom iskustvu, najčešće su diskriminisane žene, i to po osnovu pola, starosnog doba, bračnog i porodičnog statusa, izgleda i zdravstvenog stanja.
Kao najdiskriminisanije grupe na tržištu rada navode se i osobe sa invaliditetom, stariji radnici i radnice, članovi političkih i drugih organizacija, Romi i Romkinje, siromašni i LGBT populacija.
I na upitnik 021.rs o diskriminaciji na radnom mestu najviše su se javljale žene. Neki od problema koje su izdvojile su drugačiji tretman zbog majčinstva, neprodužavanje ugovora i neprimereno ponašanje kolega i nadređenih.
"Kolege šalju neprikladne mejlove seksualne prirode, imaju opaske o tome kako su žene nesposobne. Bio je i slučaj nepoželjnog fizičkog kontakta od strane puno starijeg i nadređenog kolege", napisala nam je jedna čitateljka.
Ova čitateljka kaže da se nikom zbog toga nije obraćala, jer je delovalo kao da "nikog ne bi bilo briga".
I druga čitateljka, koja je, kako napominje diskriminisana otkad je postala majka, kaže da se nikom nije obraćala, jer "ne vidi poentu".
"U privatnom sektoru onaj ko uzburka jezero vrlo brzo bude izbačen", navodi ona.
Muškarac koji je stalno zaposlen u privatnom sektoru u upitniku 021.rs odgovorio je da se obratio glavnom šefu koji se oglušio na njegove žalbe i još podržao menadžera koji ga je diskriminisao po nacionalnoj osnovi.
"Jednostavno su me pomerili na skroz nisko radno mesto, gde nije bio potreban fakultet, a ja sam bio primljen sa državnim ekonomskim fakultetom... Još je šef izjavio da na tim pozicijama gde sam ja na početku bio ne može da radi niko ko nije Srbin", naveo je ovaj čitatelj.
Više ispitanika odgovorilo je da je diskriminisano na osnovu seksualne orijentacije.
"Odslužio sam civilni vojni rok u izvesnoj državnoj firmi i posle nekih godinu-dve su me zvali da tamo nastavim da radim, jer su bili zadovoljni. Od tada sam bio oko tri godine na PP ugovorima (ugovori o privremeno-povremenim poslovima)", počeo je svoju priču ovaj čitatelj.
Kako je nastavio, kada je trebalo da bude zaposlen za stalno, jer je ponestalo načina za obnovu ovih ugovora, tadašnji šef ga je pozvao na razgovor.
"Rekao mi je da sam mu odličan radnik, da me svi hvale i da se već dugo trudi da me zaposli za stalno, ali da izvesnoj osobi iznad njega smetam jer sam previše očigledan gej. I tako je istekao ugovor i nisam više bio tamo zaposlen", kaže ovaj mladić.
Drugi muškarac kaže u upitniku da su problemi počeli kada su kolege primetile da se depilira.
"Nisu znali da sam homeseksualac, ali su na osnovu depiliranog tela, mog statusa večitog samca, nemuževne građe i sličnih detalja shvatili. Zbog toga sam bio predmet podsmeha, neumesnih komentara i generalno tretmana kao neko ko ne zaslužuje poštovanje", naveo je on.
Nisu retki ni slučajevi diskriminacije na osnovu starosti, naročito pri zapošljavanju. Ostati bez posla nekoliko godina pred penzionisanje, često znači neprestano traženje novih prilika, koje im retko budu date.
Statistike pokazuju da su žene starije od 45 godina među najugroženijim grupama na tržištu rada, te da su žrtve dvostruke diskriminacije, na osnovu pola i godina. Prema istraživanju "Mere aktivne politike zapošljavanja iz ugla žena 45+" profesorke Jelene Žarković, tek svaka deseta žena starija od 50 godina je uključena, i to mahom, u nefinansijske mere zapošljavanja, a po rečima savetnica Nacionalne službe za zapošljavanje, uskoro će na birou ostati samo stariji radnici i radnice.
I osobe sa invaliditetom i dalje su diskriminisane pri zapošljavanju i na radnom mestu, čak i nakon uvođenja zakonskog okvira, koji predviđa da firme sa 20 do 49 zaposlenih moraju da angažuju najmanje jedno takvo lice, kao i još jedno na svakih narednih 50 radnika, jer će u suprotnom plaćati penale u iznosu polovine prosečne plate na godišnjem nivou.
Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković više puta je isticala da je oblast zapošljavanja i tržišta rada ona gde se Romi i Romkinje najčešće susreću sa diskriminacijom. Istraživanje Poverenice "Percepcija romske zajednice o diskriminacije" pokazalo je da se sa preprekama u fazi zapošljavanja susrelo čak 60 odsto Roma, dok se na samom poslu sa tim problemom sreće četiri puta manje ispitanika, oko 15 procenata.
Poverenica upozorava da na manji procenat diskriminacije na radnom mestu utiče i činjenica da je mali broj Roma u radnom odnosu. Prema zvaničnim podacima na evidenciji nezaposlenih nalazi se oko 29.000 Roma.
Reljanović: Mi smo iz ratnih 90-ih izašli sa poremećenom percepcijom mnogih stvari
Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i predsednik Centra za dostojanstven rad, za 021.rs kaže da je diskriminacija u oblasti rada je najčešći oblik diskriminisanja u Srbiji, što pokazuju svi izveštaji otkako se beleže zvanični podaci.
"Diskriminacija se zasniva na uskraćivanju nekog prava, što po prirodi stvari podrazumeva da postoji neki odnos zavisnosti, subordinacije, neka hijerarhija. Tako nešto postoji kod svakog poslodavca i onda se ovlašćenja lako zloupotrebe kada je delovanje nadređenih zasnovano na predrasudama koje imaju. Kada je o tome reč, mi smo iz ratnih 1990-ih godina izašli sa poremećenom percepcijom mnogih stvari. Nacionalizam je doneo duboko ukorenjenu netrpeljivost prem određenim nacijama ili etničkim grupama. Prema nekima, kao što su Romi, postoji višedecenijski odnos nepoverenja ali i njihove marginalizacije", objašnjava Reljanović.
Kada je reč o seksualnim manjinama, Reljanović podseća da je njihova seksualnost bila inkriminisana do pre samo malo više od 20 godina i da se posmatrala kao nešto neprirodno.
"Ako uzmemo u obzir i buđenje patrijarhalnog modela porodice kao osnovnog načina funkcionisanja društva, što je takođe posledica nacionalističke retorike koja od kraja 1980-ih godina praktično ne prestaje i uglavnom ima dominantno mesto u politikama vlasti, ali i dobrog dela opozicije, jasno je da rodna diskriminacija zauzima istaknuto mesto u praksi nesavesnih poslodavaca", dodaje sagovornik 021.rs.
Foto: Medija centar Beograd (mc.rs)
Ipak, Reljanović ističe da se ne može generalizovati, već da je ovde reč samo o negativnoj praksi. Jasno je, kaže, da postoji dovoljan broj onih koji su spremni da "na osnovu svojih pogrešnih predubeđenja uskrate neko pravo licima koja se hijerarhijski nalaze na nižoj poziciji kod poslodavca - i tako dolazi do diskriminisanja čak i u slučajevima kada poslodavac nije svestan da se takve prakse primenjuju".
Diskriminacija kao isplativ poslovni model
Stručnjak za radno pravo navodi i da postoje poslodavci i "koji svesno sprovode diskriminacione politike zato što smatraju da im se to isplati - ovo se naročito odnosi na diskriminaciju prema rodu, bračnom i porodičnom statusu, kao i prema finansijskom stanju i socijalnoj iznudici zaposlenog".
"Ove slučajeve možemo dakle teorijski razlikovati od onih koji su zasnovani na predrasudama, ali se suštinski svi svode na pogrešnu percepciju realnosti u skladu sa prethodno stečenim vrednostima koje su suprotne načelu ravnopravnog tretmana. Ova druga grupa poslodavaca diskriminiše zato što smatra da će proći nekažnjeno ali je njihova diskriminacija i dalje ukorenjena na pogrešnim pretpostavkama i nedostaku kulture dijaloga - na primer, da sindikat može samo da donese zlo poslodavcu, smanji njegov profit, i slično", kaže Reljanović.
Kao posebno ranjivu grupu zaposlenih, Reljanović navodi strane radnike.
"Oni su često unapred pripremljeni na kršenje raznih prava po osnovu rada pogrešnim informacijama koje im se daju pre dolaska ili neposredno po dolasku, tako da ni ne pomišljaju da se pobune iako su uslovi rada loši. Ako i žele da se pobune, nedostatak podrške i jezička barijera su obično dovoljni da od toga odustanu. Samo u retkim slučajevima kada je njihov položaj bio takav da su se mogli smatrati žrtvama trgovine ljudima, i samo zbog toga što su među njima postojali pojedinci dovoljno odlučni da alarmiraju javnost, znamo za neke slučajeve kršenja njihovih prava", ističe on.
Ovu vrstu diskriminacije naš sagovornik naziva oportunističkom, jer ne dolazi iz mržnje ili netrpeljivosti prema nekoj naciji, već isključivo radi maksimizacije profita poslodavca.
Reljanović: Zapošljavanje u javnom sektoru se potpuno otrglo kontroli
Takođe, on napominje političku podobnost, kao uslov zapošljavanja i napredovanja u državnim službama u Srbiji.
"Ono što je primetno u poslednjih desetak godina jeste evolucija takvih zloupotreba vlasti na načine koji su do tada bili uglavnom nepoznati, ili nisu široko korišćeni. Ovde se pre svega misli na zapošljavanje u javnim preduzećima koje se potpuno otrglo kontroli i daleko prevazilazi racionalne potrebe, kao i na zapošljavanje u javnom sektoru ljudi koji rade neke druge poslove za političke partije na vlasti, a ne one zbog kojih su zaposleni - imamo relativno skorašnji primer botova, koji naravno nije dobio sudski epilog", podseća Reljanović.
On napominje i seksualno uznemiravanje kao jedan od oblika diskriminacije sa kojim se najčešće suočavaju žene. Ističe da vrlo mali broj ovakvih slučajeva bude procesuiran, kao i da nedostaje sistemska podrška žrtvama ove vrste diskriminacije, ali i edukacija najšireg stanovništva.
Što se tiče zakonskog okvira u Srbiji, Reljanović kaže da je najveći problem u primeni.
"Pre mnogo godina sam pričao sa jednim od uticajnijih američkih advokata kada je reč o antidiskriminacionim parnicama. On mi je tada rekao: SAD imaju savršen antidiskriminacioni sistem, koji ima samo jedan problem - ne funkcioniše. Mislim da se ovo može primeniti i na stanje kod nas", navodi naš sagovornik.
Zakon o zabrani diskriminacije opisuje kao jedan od boljih propisa koji su usvojeni u Srbiji u prethodnih 20 godina.
"Praktično je usaglašen sa međunarodnim standardima i na papiru bi zaista mogli da budemo zadovoljni njime. Diskriminacija je zabranjena i nizom posebnih propisa, imamo i poseban zakon koji se odnosi na osobe sa invaliditetom. Ali u praksi antidiskriminacioni sistem ne beleži dovoljnu efikasnost. Neki od nedostataka su specifični samo za diskriminaciju - na primer, ljudi često nisu ni svesni da su diskriminisani, ili smatraju da je to "normalno" i očekivano - ovo se naročito odnosi na oblike diskriminacije koji su čvrsto ukorenjeni kao što je rodna diskriminacija. Neki nedostaci su međutim samo odjek ogormnih problema koji postoje u sistemu zaštite prava uopšte - kao što je predugo trajanje sudskih sporova i neadekvatna vansudska zaštita", objašnjava on.
Zaključuje da u proseku ne možemo biti zadovoljni načinom na koji antidiskriminacioni sistem funkcioniše, iako postoji normativni potencijal da zaštita bude zadovoljavajuća.
Pročitaj još
Šta učiniti ako smatrate da ste diskriminisani na radnom mestu?
Damjan Mileusnić, istraživač i projektni koordinator u Partnerima za demokratske promene Srbije, za 021.rs kaže da bi bilo dobro da se pre pokretanja bilo kakvog postupka zaštite prava konsultujete sa pravnim stručnjacima u ovoj oblasti, koji mogu detaljnije da protumače propise i procene da li ima osnova za pokretanje daljih pravnih radnji.
Ono što ljudi možda često ne znaju je da, bez obzira na to ko ih diskriminiše, da li je u pitanju šef, kolega ili drugo lice koje se nalazi u kompaniji, da nije neophodno da budete lice u stalnom radnom odnosu da biste bili zaštićeni.
"Zaštitu uživaju i lica koja obavljaju i privremeno-povremene poslove, pa i ako recimo imate ugovor o delu ili volontirate ili se nalazite u procesu traženja posla. Vi od samog intervjua imate pravo na zaštitu od diskriminacije", ističe Mileusnić.
Kao prvu zakonsku opciju naš sagovornik navodi podnošenje pritužbe Poverenici za zaštitu ravnopravnosti. To možete da uraditi lično, a može za vas da uradi i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, kao i nadležna inspekcija.
Poverenica za ravnopravnost nakon postupka, ukoliko utvrdi da je pritužba osnovana, doneti mišljenje i naložiti preporuku licu protiv kog je pritužba podneta.
"Naravno, u toj situaciji se dešava da lice odbije da postupi po preporuci i u tom slučaju poverenik izriče opomenu. Ako u tom dodatnom roku lice koje vrši diskriminaciju ne postupi i dalje po opomeni poverenik dalje izveštava javnost o tome", navodi Mileusnić.
Foto: Pexels (Karolina Kaboompics)
Konkretne sankcije Poverenica nije nadležna da izriče.
Druga, malo delotvornija opcija je, kaže Mileusnić, pokretanje tužbe pred sudom.
"Postupak se pokreće tužbom, nadležan je viši sud, odnosno apelacioni sud u drugom stepenu. Tužbu može podneti i sam poverenik ili organizacija za zaštitu ljudskih prava. Može se zahtevati nekoliko stvari - da prestane diskriminacija, zabrana određene radnje koja predstavlja diskriminaciju, zabrana ponavljanja ponašanja i utvrđivanje diskriminacije, može se tražiti da tuženi otkloni posledice koje su nastale od postupanja i naknadu štete. Može se tražiti od suda da odredi određenu privremenu meru pre nego što dođe do presude kako bi se otklonila opasnost od daljeg nasilja ili sprečilo nastupanje veće štete", objašnjava naš sagovornik.
Kako navodi stručnjak, diskriminisano lice nikad ne mora da dokazuje da ima pravni interes, niti da navede zbog čega se odlučilo na tužbu.
"Ako sud utvrdi da je izvršena radnja neposredne diskriminacije, neopravdano pravljenje razlika, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti. Ako tužilac učini verovatnim da je tuženi diskriminisao zaposlenog, teret dokazivanja da nije došlo do diskriminacije se prebacuje na tuženog", navodi Mileusnić i dodaje da bi ipak bilo korisno da osoba koja smatra da je pretrpela diskriminaciju pruži dokaze.
To mogu da budu izveštaji, prepiske i svedočenja.
Mileusnić zaključuje da zbog velikog disbalansa moći između poslodavca i zaposlenog, veliki broj ljudi koji su pretrpeli diskriminaciju na radnom mestu, se ne odvaži da pokrene postupak, pa je nemoguće sa sigurnošću proceniti koliko su zakonski mehanizmi delotvorni i koliko takvih slučajeva ima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Crta identifikovala 12 lažnih lista za lokalne izbore, sumnja na još četiri
09.03.2026.•
0
Programski direktor Crte Raša Nedeljkov izjavio je da je ta organizacija do sada identifikovala 12 lažnih lista na lokalnim izborima zakazanim za 29. mart u 10 lokalnih samouprava, kao i da sumnja da su takve još četiri.
Dačić: Vratio sam se, živote, uskoro ću na kućno lečenje
09.03.2026.•
1
Ministar unutrašnjih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić oglasio se na Instagramu prvi put otkako je hospitalizovan 25. februara zbog upale pluća.
Sutra u Bogatiću uništavanje eksplozivnih ostataka iz rata
09.03.2026.•
0
Odeljenje Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije za vanredne situacije u Šapcu saopštilo je da će sutra u Bogatiću specijalizovana ekipa uništiti eksplozivne ostatke iz rata.
Više od 1.000 memorijskih kartica u izgubljenom prtljagu
09.03.2026.•
2
Carinici su u subotu, 7. marta, na graničnom prelazu Aerodrom Nikola Tesla, privremeno zadržali 1.100 memorijskih kartica i fleš memorija, kao i 40 paklica cigareta.
Vučić za "Zidojče cajtung" o hladnijem odnosu sa Moskvom: Putinu sam rekao - evo liste, u čemu je problem?
09.03.2026.•
35
Predsednik Aleksandar Vučić u intervjuu za "Zidojče cajtung" govorio je o snabdevanju energentima, tenzijama između Beograda i Moskve, o ideji da Srbija uđe u EU, ali bez prava glasa...
Napravljen simulator: Kako izgleda preživljavanje od socijalne pomoći u Srbiji
09.03.2026.•
10
Inicijativa A11 pokrenula je simulator preživljavanja od iznosa novčane socijalne pomoći u Srbiji sa ciljem da ukaže na to koliko je teško pokriti osnovne troškove sa ovim primanjima.
Srbija 37. u svetu po uvozu oružja
09.03.2026.•
1
Na listi 40 vodećih svetskih uvoznika oružja, našla se i Srbija, na 37. mestu, dok je Ukrajina na prvom mestu.
Ovo su izborne liste proglašene za predstojeće lokalne izbore u 10 mesta
09.03.2026.•
7
Lokalni izbori 29. marta biće održani u deset lokalnih samourava: Boru, Kuli, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci, Majdanpeku, Kladovu, Knjaževcu, Lučanima, Bajinoj Bašti i Sevojnu.
"Srbija će se naoružavati jer je to jedina garancija za mir": Vojna strategija ili kupovina političkih poena?
09.03.2026.•
25
U svom subotnjem obraćanju javnosti predsednik Aleksandar Vučić se između ostalog dotakao i teze da ćemo se "naoružavati jer je to jedina garancija za mir".
Savez komunističke omladine Jugoslavije organizuje skup podrške Iranu u Beogradu
09.03.2026.•
8
Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) najavio je da će u utorak, 10. marta u Beogradu održati skup podrške narodu Irana sa kog će osuditi izraelsko-američku agresiju.
Država zabranila izvoz nafte i naftnih derivata za motore: "Građani plaćaju jeftinije u odnosu na realnu cenu"
09.03.2026.•
24
Da bi se zaštitilo domaće tržište od nestašica i skoka cena, Vlada Srbije donela je na jutrošnjoj vanrednoj sednici odluku o zabrani izvoza nafte i svih naftnih derivata za pogon motora.
Skup SNS u Beogradu deset dana pre izbora: "Da bi se predsednik svih građana obratio samo svojim glasačima"
09.03.2026.•
28
Srpska napredna stranka priprema skup u Beogradu za 21. mart.
VIDEO: Pre 35 godina održane prve masovne demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića
09.03.2026.•
20
Na današnji dan pre 35 godina - 9. marta 1991. u Beogradu su održane prve masovne demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića.
Evakuacioni avion iz Dubaija sa 267 putnika sleteo u Beograd
09.03.2026.•
6
Avion "Er Srbije" sa 267 putnika iz Dubaija sleteo je u Beograd pola sata posle ponoći, a među putnicima je bilo i deset beba.
Počinje podnošenje prigovora na preliminarne rang-liste za besplatan odlazak u banje
09.03.2026.•
1
Penzioneri od danas, 9. marta do petka, 13. marta mogu uložiti prigovore na preliminarne rang-liste za besplatan odlazak u banju.
Policija prošle godine kaznila 150.000 vozača zbog nekorišćenja pojasa: Ove nedelje pojačana kontrola
09.03.2026.•
4
Policija ove nedelje, od 9. do 15. marta, pojačano kontroliše saobraćaj.
Koliko košta odlazak stručnih ljudi: Srbija ne gubi samo stanovništvo, već i razvojni potencijal
08.03.2026.•
37
Srbija je od 1991. godine u migracijama izgubila 963.000 stanovnika, a među njima je čak 30 odsto inženjera.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - za znalce
08.03.2026.•
17
Nova runda deset pitanja u 021.rs dnevnom kvizu je pred vama.
Kamioni na prelazu Šid čekaju četiri sata da izađu iz Srbije
08.03.2026.•
1
Auto moto savez Srbije (AMSS) je saopštio da kraj vikenda donosi pojačan saobraćaj i veći broj vozila na prilazima gradovima.
Novi predsednik AKS: Dva su ključna problema u advokaturi
08.03.2026.•
1
Novoizabrani predsednik Advokatske komore Srbije (AKS) Dušan Bratić izjavio je da postoje dva naročito izražena problema srpske advokature.
Komentari 6
River
Ima dostupnih poslova, naravno, ali ne treba zaboraviti da nije svaka osoba univerzalnog karaktera pa da se može bez problema snaći kao programer, grafički dizajner, računovođa ili administrator.
Б
Dijaspora6
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar