Istraživanje otkrilo: Velika razlika u tome kako se leči bol kod žena, a kako kod muškaraca
Novo istraživanje otkrilo je ogromnu razliku u načinu na koji se bol leči kod žena u odnosu na muškarce.
Foto: Pixabay
Žene koje se otpuštaju iz Odeljenja za hitne slučajeve u Izraelu i SAD imaju mnogo manje šanse da dobiju recept za lekove protiv bolova nego muškarci, čak i kada se leče od potpuno istih bolesti ili kada su njihovi rezultati o stanju koje izazaiva istu vrstu bolova potpuno isti.
Od 17.576 pacijenata, oko 47 procenata muškaraca je poslato sa receptom za analgetik, u poređenju sa samo 38 procenata žena.
Takva statistika, prema mišljenju tima naučnika koji su predvodili psiholozi Mika Gucikevic sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu i Tom Gordon-Heker sa Univerziteta Ben-Gurion u Negevu u Izraelu, bilo je konzistentno za sve uzraste i bolesti, kao i za pol lekara koji su prepisivali lek, otkrivajući pristrasnost u tome koliko se ozbiljno shvataju žalbe žena.
"Tvrdimo da pacijentkinje primaju manje tretmana protiv bolova nego što bi trebalo, što može negativno uticati na njihovo zdravlje. Nalazi naglašavaju kritičnu potrebu za rešavanjem psiholoških pristrasnosti u zdravstvenim ustanovama kako bi se osigurao pravičan i efikasan tretman za sve", pišu istraživači u svom radu.
Istraživanja poslednjih godina su otkrila alarmantnu pristrasnost u načinu na koji ljudi uopšte doživljavaju bol kod žena. Ljudi češće misle da žene preuveličavaju bol u odnosu na muškarace, i smatraju da žene koje prave grimasu doživljavaju manje bolova od muškaraca sa sličnim izrazima lica, prenosi portal Science Alert.
Mnoge studije su pokazale da se žene koje prijavljuju bol doživljavaju kao histerične, emocionalne, umišljaju ili čak lažu. I to ima potencijal da bude veliki problem kada se stvar prevede u medicinsko okruženje.
Istraživanja su otkrila da žene koje prijavljuju hronični bol imaju veću verovatnoću da imaju dijagnozu mentalnog oboljenja. Žene duže čekaju na lečenje u hitnoj pomoći. Ređe je da će ženama biti propisani postoperativni lekovi za ublažavanje bolova. Višestruke studije su otkrile da lekari smatraju da su žene manje, a muškarci više pouzdani kada prijavljuju bol, često na osnovu anketa i virtuelnih pacijenata.
Gucikevic, Gordon-Heker i njihove kolege želeli su da ispitaju stvarne rezultate u kliničkim okruženjima, pa su napravili studiju anonimnih podataka o pacijentima iz bolnica u SAD i Izraelu. Oni su posmatrali faktore kao što su starost i pol pacijenta, nivo prijavljenog bola i dijagnostikovana bolest, koliko često pacijent posećuje odeljenje hitne pomoći i šta je pacijentu propisano.
Njihovi podaci uključivali su ukupno 21.851 pacijenta koji se javio u bolnicu zbog bolova, a rezultati su bili zapanjujući.
"U ovim skupovima podataka pojavljuje se konzistentan polni disparitet. Manje je verovatno da će pacijentkinjama biti propisani lekovi za ublažavanje bolova u poređenju sa muškarcima, a ovaj disparitet i dalje postoji čak i nakon prilagođavanja prijavljenih rezultata bola pacijenata i brojnih drugih varijabli", pišu istraživači.
Ovaj disparitet u lečenju ne može biti povezan ni sa jednom drugom promenljivom osim sa polom pacijenta, otkrili su istraživači. S obzirom na mnoštvo studija koje pokazuju ogroman disparitet u načinu na koji se percipira bol žena i muškaraca, istraživači su mogli samo da zaključe da je razlog za ovaj disparitet pristrasnost.
Tim naučnika je predstavio i 109 zdravstvenih radnika i njihov odnos sa pacijentima sa jakim bolom u leđima, koji su sami pacijenti ocenili sa 9 od 10. Razlikovao se samo pol pacijenta, a svi ostali detalji scenarija su identični. Kada je pacijentkinja bila žena, učesnici su u proseku niže ocenili intenzitet bola (72 od 100) nego kada je pacijent bio muškarac (80 od 100).
Vrsta bola od velikog značaja za rezultat istraživanja
Istraživači su takođe primetili da je bilo nekih studija koje nisu pronašle pristrasnost. Ove studije su sprovedene na pacijentima sa opipljivim, fizičkim izvorom bola, kao što je slomljena kost ili infekcija. Za one studije u kojima je pronađena pristrasnost, izvor prijavljenog bola je manje opipljiv - bol u stomaku ili glavobolja.
Pročitaj još
Naučnici sugerišu da kompjuterizovani alati za izveštavanje o odlukama koji pomažu u prepisivanju ublažavanja bolova i edukaciji zdravstvenih radnika o rodnoj pristrasnosti mogu pomoći u rešavanju ovog problema i obezbeđivanju boljih zdravstvenih ishoda za sve pacijente
"Poznato je da neadekvatno tretiranje pacijenata sa bolom dovodi do nepotrebne patnje i štetnih efekata po zdravlje, a takođe nosi i troškove za javno zdravlje koje se mogu sprečiti. Sadašnje istraživanje pruža snažne dokaze o polnoj pristrasnosti zdravstvenih radnika u odnosu na pacijentkinje u zbrinjavanju bola. Identifikujemo stereotipnu percepciju ženskog bola kao jedan od potencijalnih mehanizama koji leže u osnovi pristrasnosti", pišu istraživači u svom radu.
"Naši nalazi se pridružuju rastućim dokazima o diskriminaciji žena u medicinskom sistemu i u drugim oblastima. Nedostatak tretmana bola kod žena ima neposredne implikacije na zdravstveni sistem i široke implikacije i na stav društva prema ženskom bolu", dodali su istraživači.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jedna grupa ljudi bi trebalo da izbegava čišćenje snega
07.01.2026.•
0
Sneg pred kućnim pragom obično poziva vlasnika da ga očisti, ali ljudi sa srčanim bolestima trebalo bi dva puta da razmisle pre nego što krenu u akciju.
Ako često imate noćne more - to bi mogao biti rani znak jednog oboljenja
07.01.2026.•
2
Trećinu svog života provedemo spavajući. A četvrtinu vremena provedenog u snu provedemo sanjajući.
Milioni ćelija majke opstaju u detetu - naučnici sada znaju kako
07.01.2026.•
0
Svako ljudsko biće rođeno na ovoj planeti nije u potpunosti samo sebi svojstveno.
RFZO: U zdravstvenim ustanovama ima infuzionih rastvora, apoteke nisu u našoj nadležnosti
06.01.2026.•
5
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je da nisu tačni navodi pojedinih medija da zdravstvenim ustanovama nedostaju infuzioni rastvori.
Batut: Posle posta važna umerenost u ishrani, treba sprečiti zdravstvene probleme
06.01.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je, povodom završetka višenedeljnog božićnog posta, da je posle posta važna umerenost u konzumiranju uobičajene hrane.
SAD smanjile broj obaveznih vakcina za decu
06.01.2026.•
2
Američke vlasti saopštile su da uklanjaju četiri vakcine iz svog rutinskog kalendara imunizacije dece kako bi se uskladile sa praksom drugih razvijenih zemalja.
Ako volite prokelj: Budite oprezni sa ovim povrćem
06.01.2026.•
0
Za mnoge je prokelj među omiljenim vrstama povrća tokom hladnijeg dela godine, ali nutricionisti upozoravaju u kojim slučajevima je neophodan oprez.
Tramp rekao da uzima aspirin svaki dan: Da li je to zdravo?
06.01.2026.•
3
Nedavno je predsednik SAD Donald Tramp, koji ima hroničnu vensku insuficijenciju, priznao da uzima visoku dnevnu dozu aspirina, i to čini već više od dve decenije, odbacujući savete svojih lekara.
Tramp savetuje trudnice koje lekove da ne koriste
06.01.2026.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je niz zdravstvenih saveta koji se tiču upotrebe lekova i vakcina kod trudnica i dece.
Najmlađa osoba kojoj je dijagnostikovana Alchajmerova bolest ima samo 19 godina
06.01.2026.•
0
Godine 2022, neurolozi u klinici za pamćenje u Kini dijagnostikovali su 19-godišnjaku ono za šta su verovali da je Alchajmerova bolest - čineći ga najmlađom osobom kojoj je ikada postavljena ova dijagnoza.
Britanija zabranila reklamiranje brze hrane
06.01.2026.•
2
U Velikoj Britaniji je stupila na snagu zabrana reklamiranja brze i nezdrave hrane na televiziji i internetu, u okviru mera za suzbijanje gojaznosti kod dece.
Veštački zaslađivači ubrzavaju starenje mozga
05.01.2026.•
0
Milioni ljudi širom sveta mogli bi biti izloženi riziku ubrzanog starenja mozga zbog svakodnevne upotrebe veštačkih zaslađivača, pokazuje nova studija.
Vraćanje u formu posle praznika: Šta (ne) treba raditi
05.01.2026.•
1
Praznici su period kada, kako se često čuje, najlakše izgubimo kontrolu nad sopstvenim telom i dnevnom rutinom.
.jpg "Ples, čitanje i video-igre mogu pomoći da mozak duže ostane mlad")
Ples, čitanje i video-igre mogu pomoći da mozak duže ostane mlad
04.01.2026.•
1
Kreativne aktivnosti, poput plesa, muzike, crtanja, ali i igranja složenih video-igara, ne samo da mogu poboljšati zdravlje mozga, već ga mogu i usporiti da stari, pokazuje nova studija.
Voda, kefir i zeleni čaj najbolji za zdravlje creva
04.01.2026.•
0
Kada govorimo o zdravlju creva, obično najviše pažnje posvećujemo ishrani. Ipak, jednako važnu - a neretko i ključnu - ulogu imaju napici koje svakodnevno konzumiramo.
"Bakterijski bazen u kuhinji": Stručnjaci otkrivaju koja česta navika može da šteti zdravlju
03.01.2026.•
1
Stručnjaci upozoravaju da namakanje posuđa tokom noći može pretvoriti vašu kuhinju u leglo bakterija koje izazivaju trovanje hranom i ozbiljne bolesti.
Studije tvrde da korišćenje telefona pre 13. godine dovodi do poremećaja kod dece
02.01.2026.•
1
Nove studije sprovedene nad desetinama hiljada dece ukazuju da korišćenje pametnih telefona pre 13. godine života značajno povećava rizik od poremećaja spavanja, gojaznosti i psihološkog stresa.
Kako praznična trpeza utiče na organizam i kako da se zaštitimo?
01.01.2026.•
3
Tradicionalno, širom sveta, Nova godina se dočekuje uz bogatu trpezu.
Stomatolog objašnjava: Ovo je praznična hrana koja izaziva najgori zadah
31.12.2025.•
3
Dok uživamo u ukusnim zalogajima, stomatolozi upozoravaju na neočekivane namirnice koje mogu izazvati neprijatan zadah i pokvariti praznično raspoloženje.
Krajem decembra više od 40.000 ljudi u Srbiji sa oboljenjima sličnim gripu
31.12.2025.•
0
U Srbiji je od 22. do 28. decembra registrovano 21.225 slučајеvа оbоljеnjа sličnih gripu i 19.569 slučajeva оbоljenja оd акutnih rеspirаtоrnih infekcija.
Na listu RFZO dodato još 99 novih generičkih lekova
31.12.2025.•
1
Republički fond za zdravstveno osiguranje usvojio je novu listu lekova na koju je stavljeno čak 99 novih generičkih lekova, odnosno zamena za lekove koji se već izdaju o trošku RFZO, ali od različitih proizvođača.
Komentari 1
V.
I, na žalost, veliki procenat žena doprinosi tome.. Muškarci se, naravno, ne bune.. Zašto bi?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar