Srbija prošle godine izvezla drvene mrtvačke sanduke u vrednosti od 3,2 miliona evra
Domaća drvna industrija već petu godinu zaredom beleži manjak u spoljnotrgovinskoj razmeni, a jedan od retkih sektora u plusu je proizvodnja drvenih sanduka za sahranjivanje, koje najviše izvozimo u Italiju i Holandiju.
Foto: Pixabay (ilustracija)
I pored spoljnotrgovinskog suficita, ovu delatnost karakterišu prilično niske zarade, pad broja zaposlenih i nelojalna konkurencija koja radi na crno, pa se čini da više ni smrt nije siguran posao, piše magazin Biznis i finansije, prenosi N1.
Proizvodnja drvenih sanduka za sahranjivanje, koja je i u kultnom filmu "Maratonci" ovekovečena kao jedini siguran posao, srpskoj ekonomiji doprinosi već desetak godina stabilnim izvozom i plusom u razmeni sa svetom, piše taj magazin.
Iako je reč o relativno skromnim iznosima, time se ne mogu pohvaliti mnoge drvno-prerađivačke delatnosti. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku dostavljenim B&F-u, prošle godine Srbija je izvezla mrtvačkih sanduka u vrednosti od skoro 3,2 miliona evra, dok je uvoz bio oko pola miliona. O ovakvoj pokrivenost izvoza uvozom srpska privreda generalno može samo da sanja.
Najveća izvozna tržišta su Italija sa 1,3 miliona evra i Holandija, u kojoj je prodato ovih proizvoda za nešto više od 600.000 evra. Slede Severna Makedonija, Francuska, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Interesantno je da polovina uvoza stiže iz Mađarske.
Glavnina proizvodnje smeštena je u dve kompanije. Jedna je "Usluga" iz Bačke Topole, a druga "Mateović" iz Aleksinca.
Poznavaoci prilika sa kojima je redakcija magazina razgovarala kažu da su ove firme, zahvaljujući dostignutom kvalitetu, osvojile izvozna tržišta koja mogu nešto više da plate. Kontaktirana su oba preduzeća, ali nisu nađeni sagovornici koji bi bili voljni da govore za javnost.
Dobijeni su samo kratke odgovori - da "Mateović" izvozi u Evropu, dok "Usluga" svoje proizvode plasira u Francusku i Holandiju.
Nelojalna konkurencija guši rast
Iako ostvaruje suficit u trgovini sa svetom, ova delatnost važi za slabo plaćenu i opterećenu nelojalnom konkurencijom. Jedan od manjih proizvođača iz Vojvodine sa kojim je razgovarano za B&F, upravo je u dilemi da li da proširi proizvodnju ili ne.
Sa 11 radnika i prvim početnim izvoznim uspesima na slovenačkom tržištu, ima organskog prostora za rast. Ali, ovog privrednika plaše iskustva sa domaćeg tržišta da bi ako se proširi, izgubio trku sa konkurencijom koja radi u garažama i ne plaća nikome ništa.
"Mnogo je ljudi koji rade ovaj posao na crno i onih koji prave sanduke u neuslovnim radionicama i usled toga smanjuju cenu na tržištu. Zato je jako teško napredovati u ovom poslu. Tu postoji limit do koga možeš da ideš, a posle kojeg proizvodnja postaje preskupa u odnosu na te male proizvodnje koje nisu prijavljene, niti imaju uslove propisane zakonom. Nemaju ni protivpožarnu zaštitu, a kamoli zaštitu na radu. Ne znaju ni šta je to", priča vlasnik vojvođanske firme, uz želju da ostane anoniman.
Njegovo poslovanje je došlo do nivoa koji zahteva širenje proizvodnje. To za sobom povlači novo postrojenje i druga ulaganja koja će povećati cenu proizvoda sa kojom, kako kaže, "nemam šta da tražim na tržištu, jer će me 'divljaci' pojesti“.
"Ja napravim sanduk koji košta 13.000 dinara, a kada bi uradio novi objekat i kupio nove mašine, sanduk bi morao da košta 14.500 dinara. Ovi što rade na crno prodaju sanduk za 11.000 dinara, a kupci gledaju da kupe što jeftinije. Ja sam počeo od nule, dobio od biroa 160.000 dinara i krenuo da radim. Supruga i ja smo vratili sve nazad u posao, ulagali i ulagali i prosto vidiš da je to neki nivo koji možeš da postigneš. Preko tog nivoa bukvalno ne možeš da ideš dalje", žali se sagovornik.
Pročitaj još
On dodaje da ima nekoliko većih proizvođača čiji kvalitet sanduka im obezbeđuje da izvoze na platežnija tržišta.
"To je način na koji može da se širi, jer kupcima na tim tržištima ne predstavlja problem da plate pet ili deset evra više".
Plate male, radnika sve manje
Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je najveći proizvođač u ovoj branši, "Usluga" iz Bačke Topole, prošle godine zapošljavao 89 radnika, devet radnika manje nego dve godine ranije.
Prihodi u poslednje tri godine su nešto ispod tri miliona evra, dok je dobit u 2024. bila nešto niža od 20.000 evra i skoro upola manja nego godinu ranije. Verovatno je to posledica pritiska da se uvećaju zarade zaposlenih, jer su bruto plate porasle skoro za četvrtinu u prošloj godini, na oko 100.000 dinara.
Slične pokazatelje beleži i druga velika izvozna firma "Mateović" iz Aleksinca. Za dve godine su takođe smanjili broj radnika sa 47 na 37 u 2024. godini. Ali, produktivnost im je očigledno rasla, jer su u prošloj godini dostigli približno sličan rezultat kao dve godine ranije.
Prihodi su iznosili skoro 1,3 miliona evra a dobit skoro 30.000 evra. Bruto plate kod ovog poslodavca su oko 113.000 dinara. Pored nelojalne konkurencije, koja karakteriše celu srpsku privredu a ne samo ovu delatnost, ogroman problem za proizvođače koji posluju u ovoj industriji jeste kako da zadrže radnike kada su plate prilično niske, odnosno kako da održe korak sa produktivnošću i inflacijom u isto vreme.
Analiza Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira Privredne komore Srbije pokazuje da je broj zaposlenih u poslednjem kvartalu prošle godine bio manji u svim navedenim sektorima, osim u proizvodnji papira. Za nešto manje od dve godine, broj zaposlenih opao je za čak 2.500.
Što se tiče zarada, zaposleni u proizvodnji pogrebnih sanduka rade u sektoru prerade drveta i proizvoda od drveta koji je najslabije plaćen u okviru branše. Prosečne neto plate u januaru ove godine iznosile su nešto manje od 66.000 dinara, što je 39 odsto niže od republičkog proseka.
Prognoze nisu blistave
Prema anketi o poslovnoj aktivnosti koju je PKS sprovela u prvom tromesečju ove godine, više od polovine privrednika iz drvne industrije ocenilo je poslovnu klimu lošijom nego u prethodnom kvartalu. Sličan procenat kompanija beleži pad prometa u prva tri meseca 2024.
Reklo bi se da perspektiva proizvođača pogrebnih sanduka nije baš blistava. Na to ukazuju i podaci da je pre deset godina izvozni rezultat bio mnogo bolji. Tada je prodato 500 tona robe za 1,2 miliona evra, dok je prošle godine izvoz od 930 tona vredeo 3,2 miliona evra.
To znači da je izvoz količinski maltene dupliran, ali je pitanje da li je zarada stagnirala ili čak opala, imajući u vidu da se inflacija tokom poslednje decenije više nego udvostručila, što je dodatni pritisak na marže i proizvodnju.
Uz to, neki proizvođači u ovoj branši ukazuju da konkurencija iz Kine nudi manje kvalitetne sanduke "koji koštaju isto kao i naše drvo koje kupujemo u pilani, što je potpuno nelogično". Plaši ih i da bi kineski investitor koji je najavio pokretanje proizvodnje višeslojnih podova velikog kapaciteta u Srbiji, mogao da se proširi i na njihovu delatnost.
U tom slučaju, sa takvom konkurencijom bi teško mogli da se nose.
Proizvođači sa kojima smo razgovarali navode primer Italije, gde su kineske kompanije u poslednje vreme preplavile tržište i toliko su jeftine da su uništile domaća preduzeća. Neki, ipak smatraju da do takvog ishoda neće doći na domaćem tržištu, jer smo mi i po pitanju smrti vrlo tradicionalni.
Naime, kod nas se po pravilu kupuju sanduci za sahranjivanje koje se prave od topole i hrasta, dok se kineski često izrađuju od paulovnije.
"Ne verujem da bi naše tržište to prihvatilo", smatra jedan proizvođač, ali nije sasvim siguran u svoju procenu jer, "cena uvek igra veliku ulogu".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Forbs: Ilon Mask ubedljivo najbogatiji čovek na svetu
10.03.2026.•
0
Ilon Mask, većinski akcionar proizvođača automobila Tesla, svemirske kompanije SpejsEks, društvene mreže Iks i kompanije za veštačku inteligenciju xAI, ubedljivo je najbogatiji čovek na svetu, prenosi Forbs.
Mađarski zvaničnik: Rat na Bliskom istoku neće usporiti preuzimanje NIS-a
10.03.2026.•
6
Kao odgovor na produbljivanje krize na Bliskom istoku i pritiske na energetsko tržište, mađarska Vlada ograničila je cenu goriva u maloprodaji.
Ministarstvo finansija: Javni dug Srbije 39 milijardi evra na kraju januara
10.03.2026.•
7
Javni dug Srbije na kraju januara ove godine bio je 39 milijardi evra, odnosno 41,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Folksvagen planira da otpusti 50.000 radnika
10.03.2026.•
2
Nemački automobilski gigant Folksvagen grupa planira da do 2030. godine ukine oko 50.000 radnih mesta u Nemačkoj.
Ona je ta: Glas koji pokreće, odluke koje traju
10.03.2026.•
0
U mesecu kada se obeležava Dan žena, kompanija Univerexport odlučila je da ponosno kaže "Ona je ta", kampanjom koja osvetljava žene koje vode timove, pokreću promene i postavljaju standarde.
Pala cena nafte nakon Trampove izjave da će se rat sa Iranom završiti "vrlo brzo"
10.03.2026.•
3
Referentna cena nafte pala je danas nakon što je američki predsednik Donald Tramp rekao da će se rat sa Iranom završiti "vrlo brzo".
Vučić u planu "Srbija 2030" najavio platu od 1.320 evra i veći BDP: Profesor Arsić o tome da li su to bajke
10.03.2026.•
35
Na predstavljanju strategije "Srbija 2030", koju je prethodnog vikenda predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, moglo se čuti kako će ona biti ostvarena uz određene preduslove.
Srbija u trostrukom naftnom obruču, a nafta sve skuplja: To će uticati i na cene hrane
10.03.2026.•
26
Cene nafte juče su vrtoglavo skočile do 120 dolara, da bi se tokom dana cena vratila na nivo ispod 100 dolara za barel, što je i dalje znatan skok u odnosu na cene od petka.
MAT: Kriza oko NIS-a "pojela" rast BDP-a
09.03.2026.•
1
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u januaru 2026. međugodišnje je uvećan za oko 1,3 odsto, navodi se u danas objavljenom izdanju "Makroekonomske analize i trendovi".
Zabrana izvoza nafte: Koliko Srbija izvozi naftnih derivata i u koje zemlje?
09.03.2026.•
10
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da je za sedam do 10 dana cena nafte na svetskom tržištu skočila za 50 odsto.
Inflacija više pogađa siromašnija domaćinstva
09.03.2026.•
9
Inflacija nema iste efekte na sve grupe stanovništva a razlike u strukturi potrošnje uslovljavaju i razlike u izloženosti cenovnim šokovima.
Mart u znaku kasko osiguranja – do 35% popusta u DDOR-u
09.03.2026.•
0
Mesec mart u DDOR-u posvećen je kasko osiguranju, uz posebne pogodnosti za vlasnike vozila.
Vredi li 100 dinara više od jednog dolara: Jedno loše poređenje
09.03.2026.•
24
Omar Licandro je na Kopaonik biznis forumu uporedio srpsku i američku ekonomiju, i pokušao da pokaže da razlika nije toliko velika.
Januarska inflacija u Srbiji veća od proseka Evropske unije
09.03.2026.•
2
Srbija je u januaru imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije (EU).
Barel nafte premašio 110 dolara zbog poremećaja na tržištu
09.03.2026.•
3
Cene nafte premašile su danas 110 dolara po barelu zbog poremećaja u snabdevanju, prenosi Trejding ekonomiks.
Skoro 20 odsto manje žena zaposleno na Zapadnom Balkanu u odnosu na muškarce
08.03.2026.•
0
Povodom Međunarodnog dana žena Savet za regionalnu saradnju (RCC) skreće pažnju na ukorenjene razlike u zapošljavanju i platama žena i muškaraca na tržištu rada u celom regionu Zapadnog Balkana.
Teškoće privrede SAD za koju je Tramp tvrdio da "grmi"
08.03.2026.•
4
Predsednik SAD Donald Tramp je obećao da će 2026. biti godina velikog ekonomskog rasta, ali je počela gubitkom radnih mesta, rastom cena goriva i većom neizvesnošću za budućnost Amerike.
Profesor Lukić: Treba proceniti koliko državnih davanja u ceni goriva može da se koriguje
08.03.2026.•
8
U jeku rasta cena energenata, pažnja svetske javnosti ponovo je usmerena ka Persijskom zalivu.
Siniša Mali ne isključuje mogućnost smanjenja akciza na gorivo
08.03.2026.•
16
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija ima mehanizme da ublaži posledice jedne od najvećih kriza u svetu.
Čekaju se mere države zbog skoka cena goriva: Ima li Srbija prostora za smanjenje akciza
08.03.2026.•
16
Priča o akcizama ponovo je aktuelna zbog rasta cena nafte na svetskom tržištu, uzrokovanog sukobima na Bliskom istoku, što preti da drastično poveća i cene goriva u Srbiji.
Dinarski krediti iznenada poskupeli u januaru: Ovo su razlozi
08.03.2026.•
3
Vest da su dinarski krediti u Srbiji u januaru poskupeli i za privredu i za stanovništvo mogla bi se nazvati iznenađenjem s obzirom na to da je referentna kamatna stopa na istom nivou duže od godinu i po.
Komentari 7
Milan
Felt
Pajko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar