Srbija prošle godine izvezla drvene mrtvačke sanduke u vrednosti od 3,2 miliona evra
Domaća drvna industrija već petu godinu zaredom beleži manjak u spoljnotrgovinskoj razmeni, a jedan od retkih sektora u plusu je proizvodnja drvenih sanduka za sahranjivanje, koje najviše izvozimo u Italiju i Holandiju.
Foto: Pixabay (ilustracija)
I pored spoljnotrgovinskog suficita, ovu delatnost karakterišu prilično niske zarade, pad broja zaposlenih i nelojalna konkurencija koja radi na crno, pa se čini da više ni smrt nije siguran posao, piše magazin Biznis i finansije, prenosi N1.
Proizvodnja drvenih sanduka za sahranjivanje, koja je i u kultnom filmu "Maratonci" ovekovečena kao jedini siguran posao, srpskoj ekonomiji doprinosi već desetak godina stabilnim izvozom i plusom u razmeni sa svetom, piše taj magazin.
Iako je reč o relativno skromnim iznosima, time se ne mogu pohvaliti mnoge drvno-prerađivačke delatnosti. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku dostavljenim B&F-u, prošle godine Srbija je izvezla mrtvačkih sanduka u vrednosti od skoro 3,2 miliona evra, dok je uvoz bio oko pola miliona. O ovakvoj pokrivenost izvoza uvozom srpska privreda generalno može samo da sanja.
Najveća izvozna tržišta su Italija sa 1,3 miliona evra i Holandija, u kojoj je prodato ovih proizvoda za nešto više od 600.000 evra. Slede Severna Makedonija, Francuska, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Interesantno je da polovina uvoza stiže iz Mađarske.
Glavnina proizvodnje smeštena je u dve kompanije. Jedna je "Usluga" iz Bačke Topole, a druga "Mateović" iz Aleksinca.
Poznavaoci prilika sa kojima je redakcija magazina razgovarala kažu da su ove firme, zahvaljujući dostignutom kvalitetu, osvojile izvozna tržišta koja mogu nešto više da plate. Kontaktirana su oba preduzeća, ali nisu nađeni sagovornici koji bi bili voljni da govore za javnost.
Dobijeni su samo kratke odgovori - da "Mateović" izvozi u Evropu, dok "Usluga" svoje proizvode plasira u Francusku i Holandiju.
Nelojalna konkurencija guši rast
Iako ostvaruje suficit u trgovini sa svetom, ova delatnost važi za slabo plaćenu i opterećenu nelojalnom konkurencijom. Jedan od manjih proizvođača iz Vojvodine sa kojim je razgovarano za B&F, upravo je u dilemi da li da proširi proizvodnju ili ne.
Sa 11 radnika i prvim početnim izvoznim uspesima na slovenačkom tržištu, ima organskog prostora za rast. Ali, ovog privrednika plaše iskustva sa domaćeg tržišta da bi ako se proširi, izgubio trku sa konkurencijom koja radi u garažama i ne plaća nikome ništa.
"Mnogo je ljudi koji rade ovaj posao na crno i onih koji prave sanduke u neuslovnim radionicama i usled toga smanjuju cenu na tržištu. Zato je jako teško napredovati u ovom poslu. Tu postoji limit do koga možeš da ideš, a posle kojeg proizvodnja postaje preskupa u odnosu na te male proizvodnje koje nisu prijavljene, niti imaju uslove propisane zakonom. Nemaju ni protivpožarnu zaštitu, a kamoli zaštitu na radu. Ne znaju ni šta je to", priča vlasnik vojvođanske firme, uz želju da ostane anoniman.
Njegovo poslovanje je došlo do nivoa koji zahteva širenje proizvodnje. To za sobom povlači novo postrojenje i druga ulaganja koja će povećati cenu proizvoda sa kojom, kako kaže, "nemam šta da tražim na tržištu, jer će me 'divljaci' pojesti“.
"Ja napravim sanduk koji košta 13.000 dinara, a kada bi uradio novi objekat i kupio nove mašine, sanduk bi morao da košta 14.500 dinara. Ovi što rade na crno prodaju sanduk za 11.000 dinara, a kupci gledaju da kupe što jeftinije. Ja sam počeo od nule, dobio od biroa 160.000 dinara i krenuo da radim. Supruga i ja smo vratili sve nazad u posao, ulagali i ulagali i prosto vidiš da je to neki nivo koji možeš da postigneš. Preko tog nivoa bukvalno ne možeš da ideš dalje", žali se sagovornik.
Pročitaj još
On dodaje da ima nekoliko većih proizvođača čiji kvalitet sanduka im obezbeđuje da izvoze na platežnija tržišta.
"To je način na koji može da se širi, jer kupcima na tim tržištima ne predstavlja problem da plate pet ili deset evra više".
Plate male, radnika sve manje
Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je najveći proizvođač u ovoj branši, "Usluga" iz Bačke Topole, prošle godine zapošljavao 89 radnika, devet radnika manje nego dve godine ranije.
Prihodi u poslednje tri godine su nešto ispod tri miliona evra, dok je dobit u 2024. bila nešto niža od 20.000 evra i skoro upola manja nego godinu ranije. Verovatno je to posledica pritiska da se uvećaju zarade zaposlenih, jer su bruto plate porasle skoro za četvrtinu u prošloj godini, na oko 100.000 dinara.
Slične pokazatelje beleži i druga velika izvozna firma "Mateović" iz Aleksinca. Za dve godine su takođe smanjili broj radnika sa 47 na 37 u 2024. godini. Ali, produktivnost im je očigledno rasla, jer su u prošloj godini dostigli približno sličan rezultat kao dve godine ranije.
Prihodi su iznosili skoro 1,3 miliona evra a dobit skoro 30.000 evra. Bruto plate kod ovog poslodavca su oko 113.000 dinara. Pored nelojalne konkurencije, koja karakteriše celu srpsku privredu a ne samo ovu delatnost, ogroman problem za proizvođače koji posluju u ovoj industriji jeste kako da zadrže radnike kada su plate prilično niske, odnosno kako da održe korak sa produktivnošću i inflacijom u isto vreme.
Analiza Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira Privredne komore Srbije pokazuje da je broj zaposlenih u poslednjem kvartalu prošle godine bio manji u svim navedenim sektorima, osim u proizvodnji papira. Za nešto manje od dve godine, broj zaposlenih opao je za čak 2.500.
Što se tiče zarada, zaposleni u proizvodnji pogrebnih sanduka rade u sektoru prerade drveta i proizvoda od drveta koji je najslabije plaćen u okviru branše. Prosečne neto plate u januaru ove godine iznosile su nešto manje od 66.000 dinara, što je 39 odsto niže od republičkog proseka.
Prognoze nisu blistave
Prema anketi o poslovnoj aktivnosti koju je PKS sprovela u prvom tromesečju ove godine, više od polovine privrednika iz drvne industrije ocenilo je poslovnu klimu lošijom nego u prethodnom kvartalu. Sličan procenat kompanija beleži pad prometa u prva tri meseca 2024.
Reklo bi se da perspektiva proizvođača pogrebnih sanduka nije baš blistava. Na to ukazuju i podaci da je pre deset godina izvozni rezultat bio mnogo bolji. Tada je prodato 500 tona robe za 1,2 miliona evra, dok je prošle godine izvoz od 930 tona vredeo 3,2 miliona evra.
To znači da je izvoz količinski maltene dupliran, ali je pitanje da li je zarada stagnirala ili čak opala, imajući u vidu da se inflacija tokom poslednje decenije više nego udvostručila, što je dodatni pritisak na marže i proizvodnju.
Uz to, neki proizvođači u ovoj branši ukazuju da konkurencija iz Kine nudi manje kvalitetne sanduke "koji koštaju isto kao i naše drvo koje kupujemo u pilani, što je potpuno nelogično". Plaši ih i da bi kineski investitor koji je najavio pokretanje proizvodnje višeslojnih podova velikog kapaciteta u Srbiji, mogao da se proširi i na njihovu delatnost.
U tom slučaju, sa takvom konkurencijom bi teško mogli da se nose.
Proizvođači sa kojima smo razgovarali navode primer Italije, gde su kineske kompanije u poslednje vreme preplavile tržište i toliko su jeftine da su uništile domaća preduzeća. Neki, ipak smatraju da do takvog ishoda neće doći na domaćem tržištu, jer smo mi i po pitanju smrti vrlo tradicionalni.
Naime, kod nas se po pravilu kupuju sanduci za sahranjivanje koje se prave od topole i hrasta, dok se kineski često izrađuju od paulovnije.
"Ne verujem da bi naše tržište to prihvatilo", smatra jedan proizvođač, ali nije sasvim siguran u svoju procenu jer, "cena uvek igra veliku ulogu".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tehnolog o hepatitisu A u zamrznutom voću iz Srbije: Postajemo tranzitna zona za spornu hranu
17.05.2026.•
4
Vest da je u Nemačkoj u zamrznutoj mešavini bobičastog voća poreklom iz Srbije otkriven virus hepatitisa A opet je otvorila pitanje bezbednosti hrane namenjene izvozu, ali i proizvoda koji se nalaze na domaćem tržištu.
Nisu samo Mimović i Karić voljni da preuzmu NIS: U samom foto-finišu ima još zainteresovanih
17.05.2026.•
18
I dok se broj dana do 22. maja kada ističe rok za postizanje dogovora oko prodaje NIS-a smanjuje, neizvesnost u vezi sa razrešenjem ove višemesečne sage raste.
Ističe rok za NIS: Dogovora o vlasništvu i dalje nema
16.05.2026.•
13
Ostalo je nedelju dana do isteka roka za promenu vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji je nametnula američka administracija, odredivši 22. maj kao novi datum.
U Srbiji izdato 19,3 odsto više građevinskih dozvola nego prošlog marta
16.05.2026.•
2
U Srbiji su u martu ove godine izdate 2.634 građevinske dozvole, što je 19,3 odsto više nego u martu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Cene voća i povrća ponovo ljute građane: Trešnje i do 1.500 dinara
15.05.2026.•
28
Početak maja kupcima donosi negodovanje: trešnje su 1.500 dinara za kilogram, dok borovnice dostižu cenu od 2.200 dinara po kilogramu.
.jpg "Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana")
Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana
15.05.2026.•
5
U narednih sedam dana litar evrodizela će biti 223 dinara, dok će benzin koštati 191 dinar po litru.
BITmarkets lansira P2P platformu koja korisnicima omogućava direktno kripto trgovanje uz konkurentne troškove
15.05.2026.•
0
BITmarkets je objavio pokretanje svoje peer-to-peer (P2P) funkcije trgovanja, koja korisnicima omogućava da direktno međusobno kupuju i prodaju USDT, bez posredovanja tradicionalnih bankarskih institucija.
Đedović Handanović: Srbija će ponudu za NIS dati do kraja dana, očekujemo odgovor MOL-a u ponedeljak
15.05.2026.•
9
Srbija će svoju ponudu za NIS dati MOL-u do kraja dana, a mađarska kompanija treba da se izjasni do ponedeljka, rekla je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
I Karić zainteresovan za NIS: Pisao i Vučiću i Putinu, spreman da da ponudu "koja se ne odbija"
14.05.2026.•
40
Predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije Bogoljub Karić uputio je zvanične inicijative Naftnoj industriji Srbije - NIS, Aleksandru Vučiću i Vladimiru Putinu, povodom razgovora o budućoj vlasničkoj struk
Zbog nestašice goriva i "smeća od benzina": Bolivija povećala uvoz električnih vozila
14.05.2026.•
3
Umoran od nestašice benzina i vrtoglavog rasta cena, Simon Uanka je stvar uzeo u svoje ruke.
Evrointegracije: Srbija ispunila samo tri koraka od dogovorenih 37 - koliko je para dobila
13.05.2026.•
9
Iz Plana rasta Evropske unije za Srbiju namenjeno je više od milijardu i po evra, a do sada je isporučeno manje od 170 miliona evra.
Đedović Handanović: Dobili smo revidiranu ponudu za NIS, nismo zadovoljni
13.05.2026.•
44
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je kasno sinoć stigao revidirani predlog mađarske kompanije MOL u vezi sa NIS, ali da srpska strana i dalje nije zadovoljna ponuđenim rešenjima
Guvernerka NBS o NIS: Ljubav za ljubav, ali sir za pare
13.05.2026.•
6
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je osnovno pitanje NIS-a pitanje vlasništva i dodala "ljubav za ljubav, ali sir za pare".
Tabaković: Inflacija u Srbiji ove godine oko 3,6 odsto
13.05.2026.•
5
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da bi prema novoj projekciji inflacija u Srbiji trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri plus-minus 1,5 odsto i da će u proseku ove godine iznositi 3,6 odsto
Ćulibrk o ponudi Mimovića za NIS: Pitanja o poreklu kapitala, neko pokušava da proizvede "derivate 2.0"
13.05.2026.•
11
Ponuda Ranka Mimovića za kupovinu ruskog udela u NIS-u otvara ozbiljna pitanja o kredibilitetu i poreklu kapitala potencijalnog investitora, uključujući i tvrdnje da poseduje 15 tona zlata u banci u Švajcarskoj.
Inflacija u Srbiji: Poskupeli hrana, gorivo, odeća
12.05.2026.•
5
Potrošačke cene u aprilu ove godine u odnosu na april 2025. povećane su 3,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Ambasador: Italija drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji
12.05.2026.•
0
Italija je postala drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji sa prošlogodišnjim izvozom od 100,2 miliona evra, izjavio je danas ambasador Italije u Beogradu Luka Gori.
NBS prodala 1,2 milijarde evra radi stabilnosti dinara u prva četiri meseca
12.05.2026.•
8
U nastojanju da očuva relativnu stabilnost kursa domaće valute prema evru, Narodna banka Srbije (NBS) je samo u prva četiri meseca 2026. na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 1,205 milijardi evra.
Ranko Mimović koji je navodno ponudio dve milijarde evra za NIS: "Jedno krajnje prijateljsko preuzimanje"
12.05.2026.•
15
Ranko Mimović, čija kompanija je navodno uputila ponudu od dve milijarde evra za preuzimanje ruskog udela u NIS-u, ponovo se oglasio.
Država će danas pokušati da se zaduži za još 10 milijardi dinara, a novo zaduživanje planirano za jun
12.05.2026.•
21
Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas, 12. maja, investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).
Svima samo ne Srbiji: Uprkos velikodušnoj ponudi, Rusi neće da nam prodaju NIS
12.05.2026.•
47
Još deset dana ostalo je za finalizaciju dogovora između Rusa i Mađara i prodaje NIS-a kompaniji MOL, kako bi bile ukinute američke sankcije srpskoj naftnoj kompaniji uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva.
Komentari 7
Milan
Felt
Pajko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar