Srbija prošle godine izvezla drvene mrtvačke sanduke u vrednosti od 3,2 miliona evra
Domaća drvna industrija već petu godinu zaredom beleži manjak u spoljnotrgovinskoj razmeni, a jedan od retkih sektora u plusu je proizvodnja drvenih sanduka za sahranjivanje, koje najviše izvozimo u Italiju i Holandiju.
Foto: Pixabay (ilustracija)
I pored spoljnotrgovinskog suficita, ovu delatnost karakterišu prilično niske zarade, pad broja zaposlenih i nelojalna konkurencija koja radi na crno, pa se čini da više ni smrt nije siguran posao, piše magazin Biznis i finansije, prenosi N1.
Proizvodnja drvenih sanduka za sahranjivanje, koja je i u kultnom filmu "Maratonci" ovekovečena kao jedini siguran posao, srpskoj ekonomiji doprinosi već desetak godina stabilnim izvozom i plusom u razmeni sa svetom, piše taj magazin.
Iako je reč o relativno skromnim iznosima, time se ne mogu pohvaliti mnoge drvno-prerađivačke delatnosti. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku dostavljenim B&F-u, prošle godine Srbija je izvezla mrtvačkih sanduka u vrednosti od skoro 3,2 miliona evra, dok je uvoz bio oko pola miliona. O ovakvoj pokrivenost izvoza uvozom srpska privreda generalno može samo da sanja.
Najveća izvozna tržišta su Italija sa 1,3 miliona evra i Holandija, u kojoj je prodato ovih proizvoda za nešto više od 600.000 evra. Slede Severna Makedonija, Francuska, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Interesantno je da polovina uvoza stiže iz Mađarske.
Glavnina proizvodnje smeštena je u dve kompanije. Jedna je "Usluga" iz Bačke Topole, a druga "Mateović" iz Aleksinca.
Poznavaoci prilika sa kojima je redakcija magazina razgovarala kažu da su ove firme, zahvaljujući dostignutom kvalitetu, osvojile izvozna tržišta koja mogu nešto više da plate. Kontaktirana su oba preduzeća, ali nisu nađeni sagovornici koji bi bili voljni da govore za javnost.
Dobijeni su samo kratke odgovori - da "Mateović" izvozi u Evropu, dok "Usluga" svoje proizvode plasira u Francusku i Holandiju.
Nelojalna konkurencija guši rast
Iako ostvaruje suficit u trgovini sa svetom, ova delatnost važi za slabo plaćenu i opterećenu nelojalnom konkurencijom. Jedan od manjih proizvođača iz Vojvodine sa kojim je razgovarano za B&F, upravo je u dilemi da li da proširi proizvodnju ili ne.
Sa 11 radnika i prvim početnim izvoznim uspesima na slovenačkom tržištu, ima organskog prostora za rast. Ali, ovog privrednika plaše iskustva sa domaćeg tržišta da bi ako se proširi, izgubio trku sa konkurencijom koja radi u garažama i ne plaća nikome ništa.
"Mnogo je ljudi koji rade ovaj posao na crno i onih koji prave sanduke u neuslovnim radionicama i usled toga smanjuju cenu na tržištu. Zato je jako teško napredovati u ovom poslu. Tu postoji limit do koga možeš da ideš, a posle kojeg proizvodnja postaje preskupa u odnosu na te male proizvodnje koje nisu prijavljene, niti imaju uslove propisane zakonom. Nemaju ni protivpožarnu zaštitu, a kamoli zaštitu na radu. Ne znaju ni šta je to", priča vlasnik vojvođanske firme, uz želju da ostane anoniman.
Njegovo poslovanje je došlo do nivoa koji zahteva širenje proizvodnje. To za sobom povlači novo postrojenje i druga ulaganja koja će povećati cenu proizvoda sa kojom, kako kaže, "nemam šta da tražim na tržištu, jer će me 'divljaci' pojesti“.
"Ja napravim sanduk koji košta 13.000 dinara, a kada bi uradio novi objekat i kupio nove mašine, sanduk bi morao da košta 14.500 dinara. Ovi što rade na crno prodaju sanduk za 11.000 dinara, a kupci gledaju da kupe što jeftinije. Ja sam počeo od nule, dobio od biroa 160.000 dinara i krenuo da radim. Supruga i ja smo vratili sve nazad u posao, ulagali i ulagali i prosto vidiš da je to neki nivo koji možeš da postigneš. Preko tog nivoa bukvalno ne možeš da ideš dalje", žali se sagovornik.
Pročitaj još
On dodaje da ima nekoliko većih proizvođača čiji kvalitet sanduka im obezbeđuje da izvoze na platežnija tržišta.
"To je način na koji može da se širi, jer kupcima na tim tržištima ne predstavlja problem da plate pet ili deset evra više".
Plate male, radnika sve manje
Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je najveći proizvođač u ovoj branši, "Usluga" iz Bačke Topole, prošle godine zapošljavao 89 radnika, devet radnika manje nego dve godine ranije.
Prihodi u poslednje tri godine su nešto ispod tri miliona evra, dok je dobit u 2024. bila nešto niža od 20.000 evra i skoro upola manja nego godinu ranije. Verovatno je to posledica pritiska da se uvećaju zarade zaposlenih, jer su bruto plate porasle skoro za četvrtinu u prošloj godini, na oko 100.000 dinara.
Slične pokazatelje beleži i druga velika izvozna firma "Mateović" iz Aleksinca. Za dve godine su takođe smanjili broj radnika sa 47 na 37 u 2024. godini. Ali, produktivnost im je očigledno rasla, jer su u prošloj godini dostigli približno sličan rezultat kao dve godine ranije.
Prihodi su iznosili skoro 1,3 miliona evra a dobit skoro 30.000 evra. Bruto plate kod ovog poslodavca su oko 113.000 dinara. Pored nelojalne konkurencije, koja karakteriše celu srpsku privredu a ne samo ovu delatnost, ogroman problem za proizvođače koji posluju u ovoj industriji jeste kako da zadrže radnike kada su plate prilično niske, odnosno kako da održe korak sa produktivnošću i inflacijom u isto vreme.
Analiza Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira Privredne komore Srbije pokazuje da je broj zaposlenih u poslednjem kvartalu prošle godine bio manji u svim navedenim sektorima, osim u proizvodnji papira. Za nešto manje od dve godine, broj zaposlenih opao je za čak 2.500.
Što se tiče zarada, zaposleni u proizvodnji pogrebnih sanduka rade u sektoru prerade drveta i proizvoda od drveta koji je najslabije plaćen u okviru branše. Prosečne neto plate u januaru ove godine iznosile su nešto manje od 66.000 dinara, što je 39 odsto niže od republičkog proseka.
Prognoze nisu blistave
Prema anketi o poslovnoj aktivnosti koju je PKS sprovela u prvom tromesečju ove godine, više od polovine privrednika iz drvne industrije ocenilo je poslovnu klimu lošijom nego u prethodnom kvartalu. Sličan procenat kompanija beleži pad prometa u prva tri meseca 2024.
Reklo bi se da perspektiva proizvođača pogrebnih sanduka nije baš blistava. Na to ukazuju i podaci da je pre deset godina izvozni rezultat bio mnogo bolji. Tada je prodato 500 tona robe za 1,2 miliona evra, dok je prošle godine izvoz od 930 tona vredeo 3,2 miliona evra.
To znači da je izvoz količinski maltene dupliran, ali je pitanje da li je zarada stagnirala ili čak opala, imajući u vidu da se inflacija tokom poslednje decenije više nego udvostručila, što je dodatni pritisak na marže i proizvodnju.
Uz to, neki proizvođači u ovoj branši ukazuju da konkurencija iz Kine nudi manje kvalitetne sanduke "koji koštaju isto kao i naše drvo koje kupujemo u pilani, što je potpuno nelogično". Plaši ih i da bi kineski investitor koji je najavio pokretanje proizvodnje višeslojnih podova velikog kapaciteta u Srbiji, mogao da se proširi i na njihovu delatnost.
U tom slučaju, sa takvom konkurencijom bi teško mogli da se nose.
Proizvođači sa kojima smo razgovarali navode primer Italije, gde su kineske kompanije u poslednje vreme preplavile tržište i toliko su jeftine da su uništile domaća preduzeća. Neki, ipak smatraju da do takvog ishoda neće doći na domaćem tržištu, jer smo mi i po pitanju smrti vrlo tradicionalni.
Naime, kod nas se po pravilu kupuju sanduci za sahranjivanje koje se prave od topole i hrasta, dok se kineski često izrađuju od paulovnije.
"Ne verujem da bi naše tržište to prihvatilo", smatra jedan proizvođač, ali nije sasvim siguran u svoju procenu jer, "cena uvek igra veliku ulogu".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
London razmatra uvođenje poreza na električna vozila
09.11.2025.•
4
Britanska vlada, koja traži prihode tri nedelje pre predstavljanja budžeta, razmatra porez na električna vozila kako bi pravednije finansirala putnu infrastrukturu u odnosu na automobile na benzin i dizel.
Kina ublažila restrikcije na izvoz retkih metala u SAD
09.11.2025.•
0
U novom znaku smirivanja odnosa, Kina je danas potvrdila da je suspendovala zabranu izvoza u SAD retkih metala galijuma, germanijuma i antimona, važnih u industrijskoj proizvodnji.
Ko će od sledeće godine morati da plaća porez na ugljen-dioksid?
09.11.2025.•
4
Od januara naredne godine u Srbiji će biti uveden novi porez, ali neće ga plaćati svi građani, već neke firme.
Na šta će vlast trošiti novac u 2026. i 2027: Milijarde za Expo, Nacionalni fudbalski stadion i rafale
09.11.2025.•
9
Vlada Srbije usvojila je predlog budžeta za 2026. godinu, kojim je planiran deficit od tri odsto, s prihodima od 2.414 milijardi i rashodima od 2.751 milijardu dinara.
Najbogatiji čovek na svetu je Ilon Mask: Ima 449 milijardi dolara
09.11.2025.•
3
Najbogatiji čovek na svetu je vlasnik kompanija Tesla, SpaceX i društvene mreže X, Ilon Mask, čije se bogatstvo trenutno procenjuje na 449 milijardi dolara (388 milijardi evra), pokazuje lista Blumberga.
Cene električnih vozila i benzinaca se sve više približavaju
09.11.2025.•
1
Cene električnih automobila se sve više približavaju cenama vozila koja koriste motor sa unutrašnjim sagorevanjem, pokazuje najnovija analiza tržišnih transakcija nemačkog automobilskog stručnjaka Ferdinanda Dudenhefera.
Šta za Srbiju znači stopiranje prodaje Lukoila?
08.11.2025.•
9
Prošlonedeljna najava ruske naftne kompanije "Lukoil" da namerava da proda svoju podružnicu u inostranstvu švajcarskoj kompaniji "Gunvor" zbog američkih sankcija, donela je Evropi i Srbiji samo kratkoročno olakšanje.
Drva po povlašćenim cenama: Penzioneri i socijalno ugroženi mogu kupiti po nižoj ceni
08.11.2025.•
3
Komercijalni direktor "Srbijašuma" Aleksandar Šalipur rekao je danas da je u tom preduzeću kubik drva 50 odsto jeftiniji i košta 5.269 dinara sa PDV-om, a u okviru državnih mera podrške građanima, od septembra do marta.
Sekundarne sankcije NIS-u: Devet meseci posledica za tržište i privredu
08.11.2025.•
9
Devet meseci pretnji sankcijama Naftnoj industriji Srbije, tokom kojih je kompanija obavljala delatnost u skladu sa posebnom licencom Ministarstva SAD, ostavile su vidljive posledice po njene poslovne rezultate.
Bugarska preuzela kontrolu nad rafinerijom Lukoil
07.11.2025.•
8
Bugarski parlament je danas doneo zakon kojim se pod državnu kontrolu stavlja rafinerija ruske grupe Lukoil u Burgasu, na Crnom moru.
Kompanija Gunvor odustala od preuzimanja Lukoila
07.11.2025.•
5
Kompanija Gunvor Group, jedan od najvećih svetskih trgovaca naftom i gasom, povukla je svoju ponudu za međunarodnu imovinu ruske naftne kompanije Lukoil.
Mesarović: Kineska firma planira da zaposli preko 3.000 ljudi u Srbiji
07.11.2025.•
16
Kineski tekstilni gigant "Guan Nan" dolazi u Srbiju i zaposliće 3.000 ljudi, potvrdili su predsednik grupacije Caj Šoking i ministarka privrede Adrijana Mesarović posle sastanka u kineskoj opštini Kećao.
Rat za retke minerale
07.11.2025.•
3
Do pre pola veka samo su fizikohemičari znali za elemente poput galijuma ili telura čija je upotreba i na globalnom planu, samim tim i potražnja, bila minimalna.
Nisan prodaje sedište firme, otpušta 15 odsto zaposlenih
06.11.2025.•
0
Japanski proizvođač automobila Nisan saopštio je danas da prodaje sedište kompanije u Jokohami za oko 540 miliona evra, ali i da će je kasnije zakupiti.
Cene stanova u Srbiji u drugom tromesečju veće oko šest odsto nego godinu dana ranije
06.11.2025.•
2
Cene stanova u Srbiji u drugom tromesečju ove godine veće su 5,78 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
BDP Srbije veći dva odsto
06.11.2025.•
0
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u periodu od januara do septembra 2025. međugodišnje je uvećan za oko dva odsto, a najveću zaslugu za to ima rast industrijske proizvodnje.
Od 1. januara se menjaju naknade za registraciju i druge usluge APR-a: Ovo su detaljni iznosi
06.11.2025.•
3
Od 1. januara 2026. godine važiće nove naknade za registraciju i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre (APR).
Banka broj 1 za oročenu deviznu štednju
06.11.2025.•
0
AikBank, najveća domaća privatna banka u Srbiji, još jednom opravdava svoju reputaciju banke broj jedan za oročenu deviznu štednju građana i u Nedelji štednje.
U Turskoj otkriveno nalazište zlata vredno 1,7 milijardi dolara
06.11.2025.•
3
Rudarska kompanija Erdemir je objavila da je u turskoj provinciji Sivas otkrila oko 424.000 unci zlata čija se vrednost procenjuje na 1,7 milijardi dolara.
Direktor Gunvora: Moguće nestašice goriva ako ne dođe dogovora o kupovini Lukoil-a
05.11.2025.•
2
Evropa bi mogla da se suoči sa problemima u snabdevanju gorivom i gubicima radnih mesta ako regulatori ne odobre dogovor Gunvor grupe o preuzimanju međunarodne aktive Lukoila za oko 22 milijarde dolara.
Komentari 7
Milan
Felt
Pajko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar