Srbija prošle godine izvezla drvene mrtvačke sanduke u vrednosti od 3,2 miliona evra
Domaća drvna industrija već petu godinu zaredom beleži manjak u spoljnotrgovinskoj razmeni, a jedan od retkih sektora u plusu je proizvodnja drvenih sanduka za sahranjivanje, koje najviše izvozimo u Italiju i Holandiju.
Foto: Pixabay (ilustracija)
I pored spoljnotrgovinskog suficita, ovu delatnost karakterišu prilično niske zarade, pad broja zaposlenih i nelojalna konkurencija koja radi na crno, pa se čini da više ni smrt nije siguran posao, piše magazin Biznis i finansije, prenosi N1.
Proizvodnja drvenih sanduka za sahranjivanje, koja je i u kultnom filmu "Maratonci" ovekovečena kao jedini siguran posao, srpskoj ekonomiji doprinosi već desetak godina stabilnim izvozom i plusom u razmeni sa svetom, piše taj magazin.
Iako je reč o relativno skromnim iznosima, time se ne mogu pohvaliti mnoge drvno-prerađivačke delatnosti. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku dostavljenim B&F-u, prošle godine Srbija je izvezla mrtvačkih sanduka u vrednosti od skoro 3,2 miliona evra, dok je uvoz bio oko pola miliona. O ovakvoj pokrivenost izvoza uvozom srpska privreda generalno može samo da sanja.
Najveća izvozna tržišta su Italija sa 1,3 miliona evra i Holandija, u kojoj je prodato ovih proizvoda za nešto više od 600.000 evra. Slede Severna Makedonija, Francuska, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Interesantno je da polovina uvoza stiže iz Mađarske.
Glavnina proizvodnje smeštena je u dve kompanije. Jedna je "Usluga" iz Bačke Topole, a druga "Mateović" iz Aleksinca.
Poznavaoci prilika sa kojima je redakcija magazina razgovarala kažu da su ove firme, zahvaljujući dostignutom kvalitetu, osvojile izvozna tržišta koja mogu nešto više da plate. Kontaktirana su oba preduzeća, ali nisu nađeni sagovornici koji bi bili voljni da govore za javnost.
Dobijeni su samo kratke odgovori - da "Mateović" izvozi u Evropu, dok "Usluga" svoje proizvode plasira u Francusku i Holandiju.
Nelojalna konkurencija guši rast
Iako ostvaruje suficit u trgovini sa svetom, ova delatnost važi za slabo plaćenu i opterećenu nelojalnom konkurencijom. Jedan od manjih proizvođača iz Vojvodine sa kojim je razgovarano za B&F, upravo je u dilemi da li da proširi proizvodnju ili ne.
Sa 11 radnika i prvim početnim izvoznim uspesima na slovenačkom tržištu, ima organskog prostora za rast. Ali, ovog privrednika plaše iskustva sa domaćeg tržišta da bi ako se proširi, izgubio trku sa konkurencijom koja radi u garažama i ne plaća nikome ništa.
"Mnogo je ljudi koji rade ovaj posao na crno i onih koji prave sanduke u neuslovnim radionicama i usled toga smanjuju cenu na tržištu. Zato je jako teško napredovati u ovom poslu. Tu postoji limit do koga možeš da ideš, a posle kojeg proizvodnja postaje preskupa u odnosu na te male proizvodnje koje nisu prijavljene, niti imaju uslove propisane zakonom. Nemaju ni protivpožarnu zaštitu, a kamoli zaštitu na radu. Ne znaju ni šta je to", priča vlasnik vojvođanske firme, uz želju da ostane anoniman.
Njegovo poslovanje je došlo do nivoa koji zahteva širenje proizvodnje. To za sobom povlači novo postrojenje i druga ulaganja koja će povećati cenu proizvoda sa kojom, kako kaže, "nemam šta da tražim na tržištu, jer će me 'divljaci' pojesti“.
"Ja napravim sanduk koji košta 13.000 dinara, a kada bi uradio novi objekat i kupio nove mašine, sanduk bi morao da košta 14.500 dinara. Ovi što rade na crno prodaju sanduk za 11.000 dinara, a kupci gledaju da kupe što jeftinije. Ja sam počeo od nule, dobio od biroa 160.000 dinara i krenuo da radim. Supruga i ja smo vratili sve nazad u posao, ulagali i ulagali i prosto vidiš da je to neki nivo koji možeš da postigneš. Preko tog nivoa bukvalno ne možeš da ideš dalje", žali se sagovornik.
Pročitaj još
On dodaje da ima nekoliko većih proizvođača čiji kvalitet sanduka im obezbeđuje da izvoze na platežnija tržišta.
"To je način na koji može da se širi, jer kupcima na tim tržištima ne predstavlja problem da plate pet ili deset evra više".
Plate male, radnika sve manje
Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je najveći proizvođač u ovoj branši, "Usluga" iz Bačke Topole, prošle godine zapošljavao 89 radnika, devet radnika manje nego dve godine ranije.
Prihodi u poslednje tri godine su nešto ispod tri miliona evra, dok je dobit u 2024. bila nešto niža od 20.000 evra i skoro upola manja nego godinu ranije. Verovatno je to posledica pritiska da se uvećaju zarade zaposlenih, jer su bruto plate porasle skoro za četvrtinu u prošloj godini, na oko 100.000 dinara.
Slične pokazatelje beleži i druga velika izvozna firma "Mateović" iz Aleksinca. Za dve godine su takođe smanjili broj radnika sa 47 na 37 u 2024. godini. Ali, produktivnost im je očigledno rasla, jer su u prošloj godini dostigli približno sličan rezultat kao dve godine ranije.
Prihodi su iznosili skoro 1,3 miliona evra a dobit skoro 30.000 evra. Bruto plate kod ovog poslodavca su oko 113.000 dinara. Pored nelojalne konkurencije, koja karakteriše celu srpsku privredu a ne samo ovu delatnost, ogroman problem za proizvođače koji posluju u ovoj industriji jeste kako da zadrže radnike kada su plate prilično niske, odnosno kako da održe korak sa produktivnošću i inflacijom u isto vreme.
Analiza Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira Privredne komore Srbije pokazuje da je broj zaposlenih u poslednjem kvartalu prošle godine bio manji u svim navedenim sektorima, osim u proizvodnji papira. Za nešto manje od dve godine, broj zaposlenih opao je za čak 2.500.
Što se tiče zarada, zaposleni u proizvodnji pogrebnih sanduka rade u sektoru prerade drveta i proizvoda od drveta koji je najslabije plaćen u okviru branše. Prosečne neto plate u januaru ove godine iznosile su nešto manje od 66.000 dinara, što je 39 odsto niže od republičkog proseka.
Prognoze nisu blistave
Prema anketi o poslovnoj aktivnosti koju je PKS sprovela u prvom tromesečju ove godine, više od polovine privrednika iz drvne industrije ocenilo je poslovnu klimu lošijom nego u prethodnom kvartalu. Sličan procenat kompanija beleži pad prometa u prva tri meseca 2024.
Reklo bi se da perspektiva proizvođača pogrebnih sanduka nije baš blistava. Na to ukazuju i podaci da je pre deset godina izvozni rezultat bio mnogo bolji. Tada je prodato 500 tona robe za 1,2 miliona evra, dok je prošle godine izvoz od 930 tona vredeo 3,2 miliona evra.
To znači da je izvoz količinski maltene dupliran, ali je pitanje da li je zarada stagnirala ili čak opala, imajući u vidu da se inflacija tokom poslednje decenije više nego udvostručila, što je dodatni pritisak na marže i proizvodnju.
Uz to, neki proizvođači u ovoj branši ukazuju da konkurencija iz Kine nudi manje kvalitetne sanduke "koji koštaju isto kao i naše drvo koje kupujemo u pilani, što je potpuno nelogično". Plaši ih i da bi kineski investitor koji je najavio pokretanje proizvodnje višeslojnih podova velikog kapaciteta u Srbiji, mogao da se proširi i na njihovu delatnost.
U tom slučaju, sa takvom konkurencijom bi teško mogli da se nose.
Proizvođači sa kojima smo razgovarali navode primer Italije, gde su kineske kompanije u poslednje vreme preplavile tržište i toliko su jeftine da su uništile domaća preduzeća. Neki, ipak smatraju da do takvog ishoda neće doći na domaćem tržištu, jer smo mi i po pitanju smrti vrlo tradicionalni.
Naime, kod nas se po pravilu kupuju sanduci za sahranjivanje koje se prave od topole i hrasta, dok se kineski često izrađuju od paulovnije.
"Ne verujem da bi naše tržište to prihvatilo", smatra jedan proizvođač, ali nije sasvim siguran u svoju procenu jer, "cena uvek igra veliku ulogu".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tabaković: Pojedine banke snizile kamate ispod donje granice, povoljni krediti za zaposlene i penzionere
21.09.2025.•
14
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da očekuje da, zbog smanjenja marži, inflacija značajno uspori u septembru i da se oko septembarskog nivoa ona stabilno kreće do kraja godine.
Šta ako više nema odlaganja sankcija NIS-u: "Srbiju čeka ekonomska katastrofa"
21.09.2025.•
30
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je "da se plaši" da više neće biti odlaganja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), što znači da bi one uskoro mogle da stupe na snagu.
Država prodala manje od polovine ponuđenih obveznica: Investitori baš i nisu zainteresovani
21.09.2025.•
4
Uprava za javni dug saopštila je da su na aukciji u utorak prodate obveznice u vrednosti od 10,98 milijardi dinara, odnosno znatno manje od onoga što je država ponudila, jer je obim aukcije iznosio 28,6 milijardi dinara.
Objavljene nove cene goriva
19.09.2025.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Da li članice NATO-a mogu da prestanu da kupuju rusku naftu kako traži Tramp?
19.09.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da članice NATO-a treba da prestanu da kupuju rusku naftu ako žele da Vašington pooštri sankcije Moskvi – ali bi ostvarivanje tog zahteva moglo biti dugotrajno i izazovno.
Uprava fabrike Elrad usvojila zahteve radnika, štrajk otkazan
18.09.2025.•
0
Zaposleni u fabrici Elrad Srbija u Vlasotincu uspeli su da postignu dogovor sa upravom firme i otkazali najavljeni generalni štrajk.
Objavljena konačna rang lista zahteva za IPARD podsticaje, u narednim danima uručenje rešenja
18.09.2025.•
0
Uprava za agrarna plaćanja objavila je konačnu rang listu zahteva za IPARD podsticaje u Prvom javnom pozivu za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u okviru IPARD ІІІ programa.
Srbija pregovara sa Rusima o izgradnji nuklearne elektrane, pominje se i "povoljni kredit"
18.09.2025.•
19
Srpske vlasti i ruska državna korporacija Rosatom započeli su razgovore o projektu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, izjavio je ambasador Srbije u Moskvi Momčilo Babić za tamošnji medij Izvestija.
Američka centralna banka snizila kamatne stope i najavila moguća nova smanjenja do kraja godine
18.09.2025.•
0
Zvaničnici američkih Federalnih rezervi (Fed) snizili su referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, uz najavu još dva moguća smanjenja do kraja godine.
FOTO: Zlatna statua Trampa koji drži bitkoin postavljena ispred Kongresa u Vašingtonu
18.09.2025.•
3
U Vašingtonu je ispred zgrade američkog Kongresa postavljena neobična instalacija - zlatni kip Donalda Trampa visok 3,6 metara, na kojem bivši predsednik u rukama drži simbolički prikaz bitkoina.
Održan jednosatni štrajk zbog visokih normi u fabrici Elard u Vlasotincu
17.09.2025.•
3
Radnici fabrike "Elrad" u Vlasotincu su na jedan sat obustavili proizvodnju zbog strogih normi i otpuštanja radnika uz 1.500 evra, bez zakonske otpremnine, a za petak, 19. septembar najavili su celodnevnu obustavu rada.
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
2
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Nekoliko modela automobila povlači se sa tržišta Srbije
17.09.2025.•
2
Putničko vozilo Citroen modeli Berlingo, C3 Aircross, C3, C4, Cactus, C5 Aircross, Celysee, Jumpy Jumper povlače se sa tržišta Srbije, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (NEPRO).
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
3
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
3
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar