Srbija dobija Alimentacioni fond: Kako bi funkcionisao i šta je sve sporno?
Srbija je na korak do dobijanja Alimentacionog fonda - ovaj predlog stigao je u skupštinsku proceduru, a narodni poslanici će na narednoj sednici o njemu odlučivati.
Foto: Pixabay
U pitanju je fond iz kog bi se sredstva presumeravala na decu do 18. godine života, čiji roditelj, uprkos tome što ga obavezuje odluka suda, ne plaća alimentaciju, piše Nova ekonomija.
Iako je ovakav fond potreban, zbog velikog broja oštećene dece, stručnjaci ističu da je glavno pitanje kakva će biti njegova primena i kako će se obezbediti povrat novca u Fond - kako ovo ne bi bio samo još jedan zakon koji je mrtvo slovo na papiru.
Alimentacija je iznos koji pokriva troškove života deteta, poput hrane, školovanja, lečenja... Iznos alimentacije koji plaća jedan roditelj, onaj kome prilikom razvoda nije pripalo starateljstvo, određuje se na osnovu njegovih primanja, a u obzir se uzimaju potrebe deteta. Sam iznos varira od 15 do 50 odsto primanja.
Međutim, procenjuje se da oko 200.000 dece ispašta, jer roditelj ne plaća alimentaciju, objavio je nedavno RTS.
Država rešava problem novim zakonom
Pravo na sredstva iz Alimentacionog fonda imala bi deca čiji roditelj dva meseca nije plaćao alimentaciju. Oštećeno dete bi se, na poziv javnog izvršitelja, izjašnjavalo da li je saglasan da se sredstva privremeno obezbede iz Fonda. Kada dobije saglasnost, izvršitelj sam obaveštava upravljača Fonda, odnosno Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Ministarstvo je potom dužno da u roku od 15 dana donese rešenje o isplati, te izvrši prenos sredstava.
Što se tiče iznosa privremenog izdržavanja koji isplaćuje Fond, on ne može biti veći od minimalne sume alimentacije koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, što je pomenutih 15 odsto primanja roditelja.
Država bi kasnije taj isplaćeni novac prinudno naplatila od dužnika, pokretanjem izvršnog postupka, iz njegove imovine ili iz primanja. Zakonom o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda, koji je u ime poslaničke grupe vladajuće većine predložila Ana Brnabić, predviđeno je da država ima pravo da traži od dužnika da sredstva vrati sa kamatom. Na ovaj način roditelji oštećene dece, najčešće majke, ne bi morale privatnim tužbama da "izvlače" novac od očeva, već tu obavezu na sebe preuzima država.
Za sprovođenje ovog zakona u 2025. godini biće obezbeđeno 500 miliona dinara, odnosno više od četiri miliona evra.
Treba razmotriti brojne probleme
Stručnjak za socijalno pravo i nekadašnji savetnik u Ministarstvu za socijalna pitanja Dragan Vulević kaže za Novu ekonomiju da Alimentacioni fond u suštini jeste dobra ideja, ali postoje stvari na koje treba obratiti pažnju prilikom donošenja ovakvog zakona.
"Pitanje je da li će Fond obezbediti takozvane pomoćne mehanizme za sopstvenu regeneraciju. To je bio problem i kada smo pre oko 20 godina razmatrali uvođenje ovakvog fonda u Porodični zakon, ali tada nismo uspeli da obezbedimo te praktične instrumente koji bi osigurali regeneraciju tog fonda. Šta znači regeneracija? To znači da se u efikasnom izvršnom postupku naplati potraživanje od dužnika, znači roditelja. Definisano je da će se to raditi, ali kako i na koji način? Jer postoje mnoge smicalice kojim roditelji izbegavaju svoju obavezu - nemaju pokretnu i nepokretnu imovinu na svoje ime, rade 'na crno', tako da u izvršnom postupku nemate od čega da naplatite dug", kaže Vulević.
Drugim rečima, pitanje je na koji način će država "naterati" roditelje koji na svoje ime nemaju imovinu ili dovoljna primanja, da plate zaostalu alimentaciju.
Sagovornik Nove ekonomije ističe da bi ovaj problem mogao da se reši promenom Porodičnog zakona, tako da postoji odredba koja bi obaveze izdržavanja maloletne dece, ukoliko to ne mogu roditelji, prebacivala na bake i deke.
"Isto tako, u izvršnom postupku, ukoliko roditelj koji duguje novac za alimentaciju na svoje ime nema imovinu, kojom bi moglo da se obezbedi izvršenje obaveze, to izvršenje bi moglo da se obezbedi na imovini njegovih roditelja", smatra Vulević.
Vulević ističe i da on princip po kom iznos alimentacije može da bude najmanje 15, a najviše 50 odsto primanja, ne smatra dobrim.
"Ja bih izbacio to i rekao da je roditelj dužan da plaća neki određeni iznos. Mene ne interesuje da li on ima redovne ili neredovne prihode, on svoje obaveze mora da izvršava - a ako ne izvršava, onda se primenjuje Krivični zakonik koji je predvideo krivičnu odgovornost roditelja koji ne plaća izdržavanje. Uslovne kazne bih takođe sveo na minimum, uveo bih oštrije. Postoje i drugi elementi koji bi ozbezbedili da roditelj izvršava svoju obavezu. Primera radi, kao što ja kad ne platim saobraćajnu kaznu ne mogu da pređem granicu, zašto ne bi moglo i u ovom slučaju to da se primeni? Ne plaćaš izdržavanje, pa ne možeš ni da napustiš zemlju dok ne platiš. Dakle, postoje sredstva koja bi mogla da prinude i na taj način bi Alimentacini fond imao svoju regeneraciju, bio bi efikasan u naplati", kaže Vulević.
Što se tiče iznosa koji bi se isplaćivao iz Alimentacionog fonda, Vuletić smatra da bi trebalo da bude određen maksimalni mogući iznos isplate.
"Sud može da dosudi iznos za izdržavanje 2.000 evra. Neće valjda iz Fonda da se isplaćuje tolilko? On treba da se rukovodi sumom koja je neophodna za izdržavanje deteta, a to je minimalna suma koju, primera radi, država plaća hraniteljima. I ne samo to, treba da postoji i minimalna suma", kaže Vuletić.
Pročitaj još
"Zakon kod nas ne znači ništa"
Vesna Stanojević iz Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici navodi za Novu ekonomiju da problem sa neplaćenom alimentacijom u Srbiji najčešće imaju žene, koje su češće i zakonski staratelji dece nakon razvoda.
"Procenat žena koje dobijaju alimentaciju je veoma mali, a mnogi muškarci nakon razvoda smatraju da je to novac koji bi oni davali ženi, a ne detetu - da će žene taj novac da potroše i da ga deca neće ni videti, što su gluposti", kaže Stanojević.
Iako u Srbiji postoji zakon koji obavezuje roditelje da plaćaju alimentaciju, sagovornica Nove ekonomije kaže da to u našoj zemlji "ne znači ništa".
"To što nešto imamo u zakonu, što nešto piše na papiru, to ne znači ništa. I u ovom zakonu je mnogo bitno kako će se to regulisati, nije bitno samo ga napisati", zaključuje Stanojević.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Zaustavljen železnički saobraćaj u Srbiji: Opet pred protest u Beogradu")
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
SSP: Srbija želi promene, odgovornost za dešavanja nakon protesta je na Vučiću
29.06.2025.•
0
Stranka slobode i pravde ocenjuje da je "dostojanstven, miran protest više od 150.000 građana, pokazao da Srbija želi promene, a da je odgovornost za sve što se osle desilo na ulicama na Vučiću".
Saša Janković o incidentima nakon protesta: Sveukupnu odgovornost mora da snosi vlast
29.06.2025.•
0
Bivši Zaštitnik građana Saša Janković rekao je, nakon incidentata koji su usledili posle studentskog protesta "Vidimo se na Vidovdan", da je situacija u Srbiji "ozbiljna" i da predugo nema razrešenje.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - samo polako
29.06.2025.•
1
Dnevni kviz portala 021.rs znak je da je došlo vreme za razonodu.
.jpg "Premijer Macut pozvao na smirivanje tenzija i odgovorno ponašanje: MUP reagovao profesionalno")
Premijer Macut pozvao na smirivanje tenzija i odgovorno ponašanje: MUP reagovao profesionalno
29.06.2025.•
7
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut zahvalio je pripadnicima MUP-a i svim bezbednosnim službama "koji su brzo i profesionalno reagovali, sprečili veće incidente i zaštitili građane i njihovu imovinu".
Aktivisti "Ne damo Jadar" Petković i Kokanović sinoć privedeni, rano jutros pušteni iz pritvora
29.06.2025.•
0
Aktivisti Udruženja "Ne damo Jadar", Nebojša Petković i Zlatko Kokanović, pušteni su iz pritvora nakon što su sinoć privedeni tokom Vidovdanskog protes, objavilo je to udruženja na društvenim mrežama.
Osam brzih zaključaka nakon Vidovdanskog protesta
29.06.2025.•
43
Studenti su u subotu, na Vidovdan, oko 21.47 časova, predali svoj protest u ruke građana.
VIDEO: Ko nije dozvolio Hitnoj pomoći da prođe - policija ili građani?
29.06.2025.•
12
Direktor policije Dragan Vasiljević rekao je da su zbog povređenog pripadnika policije zvali Hitnu pomoć, ali da građani u Ulici kneza Miloša nisu hteli da propuste vozilo da mu pomognu.
VJT: Određeno zadržavanje za 13 osoba zbog napada na policiju tokom protesta
29.06.2025.•
5
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu nakon protesta u Beogradu privedeno je 13 osoba kojima je određeno zadržavanje od 48 sati.
Snimatelji FoNeta zadobili udarce tokom intervencije žandarmerije u Beogradu
29.06.2025.•
1
Snimatelj Novinske agencije FoNet Darko Pavlović udaren je nekoliko puta u leđa i zasut suzavcem, prilikom intervencije kordona žandarmerije na raskrsnici kod Londona u centru Beograda.
Zapadne medijske agencije izvestile o sukobima policije i demonstranata u Beogradu
29.06.2025.•
6
Vodeće zapadne novinske agencije izvestile su o sukobima u centru Beograda, navodeći da je policija koristila suzavac protiv antivladinih demonstranata.
Danas sunčano i toplo sa slabim i umerenim vetrom, temperatura do 33 stepena
29.06.2025.•
0
Vreme u Srbiji će danas biti pretežno sunčano i toplo, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
MUP: Privedeno više desetina demonstranata, povređeno šest policajaca i dvoje građana
29.06.2025.•
3
Direktor policije Dragan Vasiljević izjavio je da je u incidentima koji su se dogodili u centru Beograda privedeno "više desetina huligana", i da je povređeno šest policajaca i dvoje građana.
Studenti u blokadi: Vlast odgovorna za radikalizaciju nakon protesta
29.06.2025.•
11
Studenti u blokadi saopštili su da je "vlast odgovorna za radikalizaciju koja je usledila nakon subotnjeg protesta u Beogradu".
VIDEO Sukobi građana i policije u Beogradu, više desetina privedenih
28.06.2025.•
74
Više osoba je privedeno nakon Vidovdanskog protesta u Beogradu, kada je došlo do sukoba. Na protestu se okupio veliki broj građana, a istovremeno je organizovan i program u Pionirskom parku.
Arhiv javnih skupova: U Beogradu 140.000 ljudi
28.06.2025.•
19
Na Vidovdanskom protestu u Beogradu bilo je 140.000, saopštio je Arhiv javnih skupova.
VIDEO Pogledajte snimke incidenata iz Beograda - sukob okupljenih sa policijom
28.06.2025.•
5
Nakon protesta "Vidimo se na Vidovdan" koji je završen oko 21.47 časova u Beogradu, došlo do sukoba između policije i okupljenih građana.
Poruke sa Vidovdanskog protesta: Studenti će svirati kraj ovoj tami
28.06.2025.•
8
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, proslavljeni košarkaš Dejan Bodiroga i akademik Slobodan Vukosavić bili su među govornicima na studentskom protestu "Vidimo se za Vidovdan" u Beogradu.
Dačić: Policija će uspostaviti red i mir, napadači će biti uhapšeni
28.06.2025.•
21
Ministar unutrašnjih poslova ivica Dačić najoštrije je u saopštenju osudio napade na policiju i poručio da će svi biti procesuirani.
Incidenti u Beogradu, studenti poručili "od ovog trenutka ovo više nije studentski protest"
28.06.2025.•
2
Studentski protest "Vidimo se na Vidovdan" koji je počeo je u 18 časova na Trgu Slavija u Beogradu, završen je oko 21.47 minuta kada su studenti poručili građanima da to više nije njihov protest.
Studenti u blokadi proglasili vlast u Srbiji nelegitimnom
28.06.2025.•
6
Studenti u blokadi su na Vidovdanskom protestu na beogradskom trgu Slavija proglasili vlast u Srbiji nelegitimnom.
U Kaluđerici pronađeni mrtva žena i povređeni muškarac
28.06.2025.•
0
Beogradska policija je oko 18 časova dobila dojavu i izašla na teren u Kaluđerici.
Komentari 31
Vihor 92
Jovan
Šumika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar