Srbija dobija Alimentacioni fond: Kako bi funkcionisao i šta je sve sporno?
Srbija je na korak do dobijanja Alimentacionog fonda - ovaj predlog stigao je u skupštinsku proceduru, a narodni poslanici će na narednoj sednici o njemu odlučivati.
Foto: Pixabay
U pitanju je fond iz kog bi se sredstva presumeravala na decu do 18. godine života, čiji roditelj, uprkos tome što ga obavezuje odluka suda, ne plaća alimentaciju, piše Nova ekonomija.
Iako je ovakav fond potreban, zbog velikog broja oštećene dece, stručnjaci ističu da je glavno pitanje kakva će biti njegova primena i kako će se obezbediti povrat novca u Fond - kako ovo ne bi bio samo još jedan zakon koji je mrtvo slovo na papiru.
Alimentacija je iznos koji pokriva troškove života deteta, poput hrane, školovanja, lečenja... Iznos alimentacije koji plaća jedan roditelj, onaj kome prilikom razvoda nije pripalo starateljstvo, određuje se na osnovu njegovih primanja, a u obzir se uzimaju potrebe deteta. Sam iznos varira od 15 do 50 odsto primanja.
Međutim, procenjuje se da oko 200.000 dece ispašta, jer roditelj ne plaća alimentaciju, objavio je nedavno RTS.
Država rešava problem novim zakonom
Pravo na sredstva iz Alimentacionog fonda imala bi deca čiji roditelj dva meseca nije plaćao alimentaciju. Oštećeno dete bi se, na poziv javnog izvršitelja, izjašnjavalo da li je saglasan da se sredstva privremeno obezbede iz Fonda. Kada dobije saglasnost, izvršitelj sam obaveštava upravljača Fonda, odnosno Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Ministarstvo je potom dužno da u roku od 15 dana donese rešenje o isplati, te izvrši prenos sredstava.
Što se tiče iznosa privremenog izdržavanja koji isplaćuje Fond, on ne može biti veći od minimalne sume alimentacije koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, što je pomenutih 15 odsto primanja roditelja.
Država bi kasnije taj isplaćeni novac prinudno naplatila od dužnika, pokretanjem izvršnog postupka, iz njegove imovine ili iz primanja. Zakonom o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda, koji je u ime poslaničke grupe vladajuće većine predložila Ana Brnabić, predviđeno je da država ima pravo da traži od dužnika da sredstva vrati sa kamatom. Na ovaj način roditelji oštećene dece, najčešće majke, ne bi morale privatnim tužbama da "izvlače" novac od očeva, već tu obavezu na sebe preuzima država.
Za sprovođenje ovog zakona u 2025. godini biće obezbeđeno 500 miliona dinara, odnosno više od četiri miliona evra.
Treba razmotriti brojne probleme
Stručnjak za socijalno pravo i nekadašnji savetnik u Ministarstvu za socijalna pitanja Dragan Vulević kaže za Novu ekonomiju da Alimentacioni fond u suštini jeste dobra ideja, ali postoje stvari na koje treba obratiti pažnju prilikom donošenja ovakvog zakona.
"Pitanje je da li će Fond obezbediti takozvane pomoćne mehanizme za sopstvenu regeneraciju. To je bio problem i kada smo pre oko 20 godina razmatrali uvođenje ovakvog fonda u Porodični zakon, ali tada nismo uspeli da obezbedimo te praktične instrumente koji bi osigurali regeneraciju tog fonda. Šta znači regeneracija? To znači da se u efikasnom izvršnom postupku naplati potraživanje od dužnika, znači roditelja. Definisano je da će se to raditi, ali kako i na koji način? Jer postoje mnoge smicalice kojim roditelji izbegavaju svoju obavezu - nemaju pokretnu i nepokretnu imovinu na svoje ime, rade 'na crno', tako da u izvršnom postupku nemate od čega da naplatite dug", kaže Vulević.
Drugim rečima, pitanje je na koji način će država "naterati" roditelje koji na svoje ime nemaju imovinu ili dovoljna primanja, da plate zaostalu alimentaciju.
Sagovornik Nove ekonomije ističe da bi ovaj problem mogao da se reši promenom Porodičnog zakona, tako da postoji odredba koja bi obaveze izdržavanja maloletne dece, ukoliko to ne mogu roditelji, prebacivala na bake i deke.
"Isto tako, u izvršnom postupku, ukoliko roditelj koji duguje novac za alimentaciju na svoje ime nema imovinu, kojom bi moglo da se obezbedi izvršenje obaveze, to izvršenje bi moglo da se obezbedi na imovini njegovih roditelja", smatra Vulević.
Vulević ističe i da on princip po kom iznos alimentacije može da bude najmanje 15, a najviše 50 odsto primanja, ne smatra dobrim.
"Ja bih izbacio to i rekao da je roditelj dužan da plaća neki određeni iznos. Mene ne interesuje da li on ima redovne ili neredovne prihode, on svoje obaveze mora da izvršava - a ako ne izvršava, onda se primenjuje Krivični zakonik koji je predvideo krivičnu odgovornost roditelja koji ne plaća izdržavanje. Uslovne kazne bih takođe sveo na minimum, uveo bih oštrije. Postoje i drugi elementi koji bi ozbezbedili da roditelj izvršava svoju obavezu. Primera radi, kao što ja kad ne platim saobraćajnu kaznu ne mogu da pređem granicu, zašto ne bi moglo i u ovom slučaju to da se primeni? Ne plaćaš izdržavanje, pa ne možeš ni da napustiš zemlju dok ne platiš. Dakle, postoje sredstva koja bi mogla da prinude i na taj način bi Alimentacini fond imao svoju regeneraciju, bio bi efikasan u naplati", kaže Vulević.
Što se tiče iznosa koji bi se isplaćivao iz Alimentacionog fonda, Vuletić smatra da bi trebalo da bude određen maksimalni mogući iznos isplate.
"Sud može da dosudi iznos za izdržavanje 2.000 evra. Neće valjda iz Fonda da se isplaćuje tolilko? On treba da se rukovodi sumom koja je neophodna za izdržavanje deteta, a to je minimalna suma koju, primera radi, država plaća hraniteljima. I ne samo to, treba da postoji i minimalna suma", kaže Vuletić.
Pročitaj još
"Zakon kod nas ne znači ništa"
Vesna Stanojević iz Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici navodi za Novu ekonomiju da problem sa neplaćenom alimentacijom u Srbiji najčešće imaju žene, koje su češće i zakonski staratelji dece nakon razvoda.
"Procenat žena koje dobijaju alimentaciju je veoma mali, a mnogi muškarci nakon razvoda smatraju da je to novac koji bi oni davali ženi, a ne detetu - da će žene taj novac da potroše i da ga deca neće ni videti, što su gluposti", kaže Stanojević.
Iako u Srbiji postoji zakon koji obavezuje roditelje da plaćaju alimentaciju, sagovornica Nove ekonomije kaže da to u našoj zemlji "ne znači ništa".
"To što nešto imamo u zakonu, što nešto piše na papiru, to ne znači ništa. I u ovom zakonu je mnogo bitno kako će se to regulisati, nije bitno samo ga napisati", zaključuje Stanojević.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO: Učenici Zemunske gimnazije blokirali školu, traže da im se obrati direktorka
11.05.2025.•
1
Učenici Zemunske gimnazije večeras su fizički blokirali tu školu i ne dozvoljavaju nikome ulaz, javila je televizija N1.
Vučević posle 13 godina na vlasti: Građani neće dozvoliti opoziciji da dođe na vlast u Zaječaru
11.05.2025.•
9
Predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević odbacio je ocenu lidera Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića da će naprednjaci na lokalnim izborima 8. juna, izgubiti vlast u Zaječaru.
"Istine" koje je servirala vlast: Od (ne)postojanja zvučnog topa do tumačenja incidenta kod DIF-a
11.05.2025.•
6
Studentski protest osim stalnih okupljanja, velikog broja ljudi, povremenog nasilja, suza, smeha prati i veliki broj dezinformacija, uglavnom "serviranih" od strane vlasti i medija bliskih vlastima..
AMSS upozorio vozače na radove na saobraćajnicama
11.05.2025.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) apelovao je na vozače da budu oprezni u zonama radova na saobraćajnicama jer je u toku građevinska sezona.
Zahtev za građevinsku dozvolu za zgradu filharmonije podnet u "minut do 12"
11.05.2025.•
2
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za izdavanje građevinske dozvole za zgradu nove filharmonije na Novom Beogradu, samo dan pre isteka lokacijskih uslova.
Građani u minusu: Pola plate ide na hranu, a druga polovina na preživljavanje
11.05.2025.•
32
Samo za hleb, kilogram pilećeg mesa, deset jaja, mleko, ulje i šećer potrebno je izdvojiti više od hiljadu dinara.
Usvojen "Predškolski edikt", vaspitači traže vrtiće po meri zaposlenih, dece i roditelja
11.05.2025.•
2
Organizacija Zajednica zaposlenih u predškolskim ustanovama "Predškolski krug" iznela je ispred Ministarstva prosvete svoje zahteve koji se odnose na uslove rada u vrtićima.
U Kragujevcu sutra protestna šetnja studenata i građana zbog onlajn nastave
11.05.2025.•
2
Studenti kragujevačkog Prirodno-matematičkog, Pravnog i Ekonomskog fakulteta najavili su protestnu šetnju za ponedeljak, 12. maj, zbog odluke uprava tih fakulteta da se nastava odvija onlajn.
Ni iz 14. puta: Nije konstituisana Skupština Kosova
11.05.2025.•
1
Skupština Kosova ni danas nije konstituisana, iz 14. pokušaja, tri meseca nakon parlamentarnih izbora održanih 9. februara.
Ništa od poboljšanja izbornih uslova: Imaju li studenti šanse u trenutnim okolnostima?
11.05.2025.•
30
Pojedini kritičari studentskog zahteva za raspisivanje vanrednih izbora kažu da ne bi trebalo izlaziti na birališta pre poboljšanja izbornih uslova.
Glamočić: Svinjarstvo najkritičnija tačka agrara, moguće popraviti stanje za dve godine
11.05.2025.•
3
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da je najkritičnija tačka srpskog agrara svinjarstvo, te dodao da je moguće popraviti stanje u toj oblasti u narednih godinu ili dve uz stabilne cene.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - šta nećete znati?
11.05.2025.•
8
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Prodavac greškom onlajn prodavao veš mašinu po znatno nižoj ceni - odbio da dostavi robu kupcu
11.05.2025.•
24
Što je na trgovinskom rafu - to mora da bude i na kasi, kaže zakon kada je reč o istaknutim cenama po kojima potrošač plaća robu.
Saobraćajni stručnjak o izmenama zakona o saobraćaju: "Ima ih mnogo, a ne bave se suštinom"
11.05.2025.•
16
Novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju koji je trenutno u fazi pripreme donosi niz predloženih izmena, a među najvažnijim novinama su strože kazne za prekršioce i nulta tolerancija na alkohol.
Pošto nam se "smeše" mogući izbori, mali podsetnik: Stranke mesečno dobijaju 6.000 evra po mandatu
11.05.2025.•
14
Sa vanrednim parlamentarnim izborima koji vise u vazduhu i nedorečenom ulogom opozicije na tim hipotetičkim izborima, valja podsetiti na ulogu koju novac igra u politici.
Brnabić zbog poređenja Skupštine Srbije s Rajhstagom predlaže izmenu zakona, studenti joj odgovorili
11.05.2025.•
31
Predsednica parlamenta Ane Brnabić reagovala je nakon objave studenata u blokadi Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu koji su čestitali Dan pobede nad fašizmom i uporedili Skupštinu sa Rajhstagom.
FOTO: Učestale krađe saobraćajne signalizacije i opreme na putevima, evo gde najviše
11.05.2025.•
3
"Putevi Srbije" upozorili su da je bezbednost svih građana u saobraćaju ozbiljno ugrožena zbog sve učestalijih krađa saobraćajne signalizacije i opreme puta.
Studenti traže da se izbori raspišu do sredine maja - ili sledi radikalizacija protesta
11.05.2025.•
51
Studenti koji već gotovo šest meseci blokiraju fakultete tražeći ispunjenje zahteva saopštili su da očekuju da vanredni parlamentarni izbori, koje su nedavno zatražili, budu raspisani sredinom maja.
Srbija na papiru visoko razvijena, a kako je u realnosti?
10.05.2025.•
13
Srbija se nalazi na 62. mestu od 193 zemlje, prema rangu indeksa humanog razvoja (HDI) sa rezultatom od 0,833 odsto.
Rio Tinto negira da bi projekat Jadar imao za posledicu uništenje života
10.05.2025.•
13
Kompanija Rio Tinto je saopštila da "izričito demantuje da bi realizacija projekta 'Jadar' kao posledicu imala 'uništenje života".
Komentari 29
Šumika
srbija
ovo vam govori sve na temu nakaradne drzave koju ne interesuje da li covek ima posao i koliki su prihodi, vec kao poznati bandit prokrust, ko je od putnika koga uhvati kratak, isteze ga, ko je dugacak, krati ga. cak su i egipcani imali princip da faraon ne moze da zahteva nemoguce, samo ovde izgleda moze da se zahteva da neko ko nema nista - plati nesto.
nekad pomislim da treba da je chatgpt vec pametniji od nasih specijalista i eksperta.
Rasejani
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar