Istraživanje KOMS: Više od 90 odsto mladih bi izašlo na parlamentarne izbore

Autor: NIN

Info

04.06.2025.

22:26 > 22:31

Prema preliminarnim podacima istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije, više od 90 odsto mladih u Srbiji izašlo bi na parlamentarne izbore kada bi se oni održali sledeće nedelje.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Istraživanje KOMS: Više od 90 odsto mladih bi izašlo na parlamentarne izbore

Foto: 021.rs

Apatičnost prema politici, "čvrsta ruka koja vlada" i tradicija su, uglavnom, bile preferencije mladih u Srbiji u prethodnih desetak godina kada god bi bi bili anketirani u vezi demokratskih procesa i politčkom kursu zemlje.

A kako i ne bi? Akteri u političkom ringu davali su sve od sebe kako bi, od petooktobarskih promena, ubedili iste da je javno delovanje, ili angažovanost za promene, uzaludno, piše NIN.

Međutim, prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), situacija se, kao i sve u državi od 1. novembra prošle godine, drastično promenila.

S tim u vezi, i ne treba da čudi da KOMS-ov Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih za 2025, koji je ove godine malo poranio, u odnosu na prethodna istraživanja pokazuje da je došlo do značajnih promena.

Više od 90 odsto mladih bi izašlo na parlamentarne izbore

Prema njihovim preliminarnim podacima, više 90 odsto mladih u Srbiji izašlo bi na parlamentarne izbore kada bi se oni održali sledeće nedelje.

Iz KOMS-a podsećaju na to da je na ovo pitanje prošle godine pozitivno odgovorilo 72 odsto ispitanika, dodajući da rezultati ovogodišnjeg istraživanja pokazuju da su mladi više nego ranije spremni da se uključe u demokratske procese.

Više od 80 odsto mladih je zainteresovano za politiku

Dalje se navodi da je više od 80 odsto mladih odgovorilo da je zainteresovano za politiku. Takođe, ovogodišnje istraživanje pokazuje da 60 odsto veruje da je demokratija najbolji oblik uređenja, što je porast za 20 odsto u odnosu na podatke iz prošle godine.

Pored toga, 51,2 odsto mladih poručuje da Srbiji nije potreban jak vođa. U KOMS-u ističu da je ovo prvi put da mladi većinski imaju takav stav.

Uticaj neposredne demokratije

Generalna sekretarka KOMS-a Milica Borjanić povodom objavljenih preliminarnih podataka objašnjava, da se samo istraživanje tradicionalno objavljivalo u avgustu svake godine, ali da se zbog trenutne situacije u državi, kao i samih rezultata istog, osetila potreba da se ranije izađe u javnost sa preliminarnim podacima.

Kako kaže, kada su u pitanju mladi i njihov pogled na politiku i društvo, već prethodne godine su se mogle primetiti određene promene u odnosu na neke druge, a da su ove godine te promene i materijalizovale u stvarnosti.

"Ne radi se o apatičnosti mladih ljudi, radi se o tome da oni prosto nisu videli poligon za neku borbu, odnosno za borbu da se njihov glas jače čuje kroz neke institucionalne mehanizme. I otud podaci prethodnih godina da postoji ogromno nepoverenje ka institucijama. Dakle, nijedna institucija za koju smo ih mi pitali nije prelazila ocenu tri, od mogućih pet, čak mnoge zapravo nisu prelazile ocenu jedan i po. Jedina institucija, a koju smo tek prošle godine prvi put uveli, naučna, je prešla tu ocenu. I opet, kada povučemo paralelu sa onim što se dešava danas, vidimo da upravo univerziteti, odnosno nauka i profesori, su oni koji su i imali taj najveći stepen poverenja od strane mladih", rekla je Borjanić.

Ona dodaje da, kada su ranijih godina pitali mlade na koji način bi oni uopšte učestvovali u društveno-političkim promenama, odgovori u najvećem procentu bili usmereni ka peticijama i anketama, ali i protestima koji su organizovani od strane neformalnih grupa ili studenta, odnosno nestranačkih ličnosti. Kako dalje navodi, to ukazuje i na nepoverenje ka i opozicionim i vladajućim strukturama.

Borjanić ukazuje na to da, u odnosu na prošlu godinu, procenat mladih koji su rekli da je demokratija najbolji oblik vladanja je bio 39, a sada je 60. Ona smatra da takav skok prvenstveno dolazi zbog novih pristupa istoj.

"Primetili smo da je upravo to poverenje došlo zbog nekih novih načina i pristupa praktikovanja demokratije. Odnosno, zbog praktikovanja nekih mehanizama direktne demokratije kao što su plenum i zborovi, koji su postali dosta popularni. I onda se negde ta percepcija demokratije kao isključivo predstavničke promenila. Sa predstavničkom su mladi imali osećaj da ne mogu ništa da promene. To nije apatičnost, to zapravo vodi u pasivnost, ali pasivnost kada znate da ne možete da utičete na nešto, onda samim tim nekako u tome i ne učestvujete. A sada, građani i mladi zbog promene percepcije opet imaju potrebu da razgovaraju o problemi u društvu, ili delaju u njihovim zajednicama", rekla je Borjanić.

Stav prema EU: Od neutralnosti ka nepoverenju

Sagovrnica NIN-a, na pitanje o tome kako mladi gledaju na i dalje zvaničan put koji je Srbija izabrala na spoljnopolitičkom planu, odnosno na put ka Evropskoj uniji, uzakuzuje da se kod njih mogu videti stavovi od neutralnosti ka nepoverenju.

Ipak, napominje da se razlog tome može i naći u činjenici da većina njih ima manje godina nego što traje sam proces evropskih integracija.

"Sam proces je jako dug, te oni ne vide konkretne efekte, iz medija dolaze dosta kontradiktorne poruke, ali i od samih naših institucija. Međutim, ono gde smo mi uspeli da pronađemo vezu, a tu spada odlazak naših studenata do Strazbura i Brisela, je u podatku da kada smo ih pitali za koga smatraju da ima zapravo najviše uticaje na spoljnu politiku Srbije, oni su rekli da je to Evropska unija. I pored samog osećaja nepoverenja ka EU, oni su prepoznali da će Brisel moći izvršiti određeni uticaj na naše vlasti i na naše institucije, a koje će biti u saglasnosti sa njihovim zahtevima. Možda nisu nužno vođeni tim, uslovno rečeno, proevropskim osećanjima, ali primećuju da je EU neka instanca koja ima uticaj", ocenjuje Borjanić.

Prema zakonu u Srbiji, individua je mlada ukoliko ima između 15 i 30 godina.

Na pitanje, koliko je u stvari stasanje Džen Z generacije doprinelo, što promenama koje se dešavaju od 1. novembra, što trenutnim rezultatima istraživanja, Borjanić napominje da podaci na to itekako ukazuju. Pogotovo, kako kaže, kada se uzme u obzir kako oni koriste društvene mreže.

"Oni vrše mobilizaciju na društvenim mrežama, tamo se odvija njihova komunikacija. A našim vlastima i institucijama, ali i generalno političarima, je jako teško to da razumeju. Takođe, oni su dosta uporni i teže će se povinovati nekom autoritetu, odnosno neće nužno prihvatati da je predstavnička demokratija takva kakva jeste. Umesto da čekaju određene mehanizme i institucije preko kojih se odluke donose, oni će uraditi ono što i sada rade, uvoditi novine. I to najviše ukazuje na to koliko oni promišljaju situaciju, i neće prihvatiti stvari zdravo za gotovo. To se može videti i po nekim drugim istraživanjima, na primer kako utiču na tržište rada. Dakle, oni zaista jesu generacija koja donosi neke reforme", zaključuje Borjanić.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

blokada fakulteta Krovna organizacija mladih u Srbiji

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

Ђ

05.06.2025 • 09:09

Ђ

Вучић има не победивог противника испред себе то су наша деца! Може се мигољити копрцати још мало али остати на власти до 2027 никако. Може красти гласове бројати плаћати уцењивати застрашивати али победити неможе више никада. Свака власт може радити шта хоће али када удари на децу и породицу она све губи!

5 8 -3
Doole

05.06.2025 • 08:14

Bravo!

Tako je, deco! Ovo je vaša država, vi ste njena budućnost!

6 6 0
Пеки

05.06.2025 • 07:29

Опа

Ово као процена Ђоке влаха. Ко плати више.

3 2 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.