Koliko je Srbiji potrebna nuklearna elektrana: "Ako je građani ne prihvate, od njene izgradnje nema ništa"
Do polovine naredne godine trebalo bi da bude završena prva faza ispitivanja opravdanosti razvoja nuklearne energije u Srbiji.
Foto: Pixabay
To je rekla ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i dodala da prva faza obuhvata analizu potrebnog zakonodavnog okvira za eventualnu izgradnju nuklearne elektrane.
Ona je navela da će po okončanju te faze biti izrađen sveobuhvatni izveštaj sa rezultatima i predlogom nacionalnog stava o primeni nuklearne energije, nakon čega bi usledila naredna faza, uključujući pripremu izgradnje.
"Inicijalni pripremni proces trajao bi oko četiri godine", rekla je Đedović Handanović.
Prema njenim rečima, biće analiziran i potencijal domaće industrije za uključivanje u nuklearni program, dok će prve četiri dodatne studije biti izrađene u saradnji sa francuskom kompanijom EDF, uz podršku Francuske agencije za razvoj (AFP), na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Francuske.
Ona je istakla da odluka o tehnologiji još nije doneta i da će biti predmet dodatnih analiza, kao i da će buduća lokacija morati da ispuni sve bezbednosne kriterijume.
Đedović Handanović je naglasila da je reč o kompleksnom zadatku koji zahteva koordinisano delovanje više institucija, u skladu sa smernicama International Atomic Energy Agency, koja će na kraju proceniti da li je Srbija spremna za izgradnju nuklearne elektrane.
Međuresornu ekspertsku radnu grupu čini više od 20 stručnjaka iz različitih institucija, a u njenom radu učestvuju predstavnici Instituta za nuklearne nauke "Vinča", Elektrotehničkog instituta "Nikola Tesla", Srpskog nuklearnog društva, Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM), JP Nuklearni objekti Srbije, Elektromreže Srbije, Elektroprivrede Srbije, kao i više ministarstava.
Može li Srbija bez nuklearne elektrane?
Kako piše Forbes Srbija, nema energetske sigurnosti i nezavisnosti bez nuklearne elektrane. To tvrde stručnjaci sa kojima je Forbes Srbija i zvanično i nezvanično razgovarao. Svesna je toga i ova, ali i buduće vlasti.
Slobodan Bubnjević sa Instituta za fiziku kaže za Forbes Srbija da naša zemlja ima pred sobom ozbiljan energetski izazov i da situacija uopšte nije jednostavna.
"Naši izvori su oslonjeni na lignit. Mi smo zavisni od lignita i energije iz termoelektrana i zbog toga smo u nezavidnoj situaciji. Možda smo nekada bili bezbrižni, jer smo imali lignit i najsavremeniju tehnologiju kada govorimo o termoelektranama, ali to je prošlost. U vezi sa lignitom imamo nekoliko problema. Prvo, reč je o lignitu lošeg kvaliteta. Drugo, njegove rezerve nisu bezgranične i već sada osećamo taj problem. Rezerve postoje i dalje, ali nisu večne. Neki kopovi su već došli nekim ljudima u dvorišta. I treće, ugalj emituje CO2. I ako želimo da ispunimo obavezu do 2050. Srbija mora da ugalj zameni drugim izvorima. Moramo biti CO2 neutralni. Tu nedostajuću energiju ne možemo zameniti nijednom drugom sem onom koja dolazi iz nuklearnih elektrana", kaže Bubnjević.
On dodaje da energija iz solarnih ili vetroelektrana ne može ni približno da nadomesti gašenje termoelektana.
"Kada 60 odsto svoje potrošnje baziraš na uglju onda ne možeš ni brzo ni lako naći stabilan izvor koji će to zameniti. Sa danas dostupnim znanjem i tehnologijom, vetar ili sunce to ne mogu nadomestiti", dodaje Bubnjević.
Upozorava da se za ovo znalo i pre 20 godina, ali da Srbija, nažalost, gotovo ništa nije preduzimala.
"Odavno je trebalo da razmišljamo o nuklearnoj elektrani. Sve smo ovo znali i pre 20 godina. Jedina je razlika što smo se tada nadali da će se u međuvremenu pojaviti neki novi izvori, neka nova tehnologija, ali to se nije desilo. Što kasnije počnete ovaj problem da rešavate, to je on veći i iziskuje veće troškove", rekao je Bubnjević.
Struja iz hidroelektana je prazna priča
I Bubnjević, kao i stručnjak za energetsku sigurnost sa kojim je Forbes nezvanično razgovarao, složiće se da je mit da Srbija može proširenjem svojih hidro potencijala da nadomesti energiju koju trenutno dobija iz termoelektrana.
"To je prazna priča. Odakle nama reke za hidroelektrane? Nama reke presušuju. Nemoguće je očekivati da iz novih hidro potencijala nadoknadimo kapacitete koji će nam nedostajati kada ugasimo termoelektrane", kaže neimenovani sagovornik.
Govoreći o reverzibilnim hidroelektranama, poput Bistrice ili Đerdapa 3, Slobodan Bubnjević kaže da su one neophodne, ali da služe kao dopuna sistemu odnosno kapacitetima, a ne kao njihova zamena.
Buduće lokacije za nuklearnu elektranu
Srbija je izmenama Zakona o energetici ukinula Moratorijum koji je postojao na izgradnju nuklearne elektrane na našoj teritoriji. Donet je nakon katastrofe u Černobilju. Zajedno sa njim svi projekti i nuklearni programi koje je tadašnja država imala su stali. Ugašeno je, istovremeno, i školovanje kadrova u ovoj oblasti.
Danas je Institut za nuklearne nauke u Vinči jedan od očiglednih državnih promotera nuklearne elektrane. Formirao je avgusta prošle godine i Komisiju koju čine stručnjaci školovani ovde ili u inostanstvu.
Ipak, zvaničnog povratka u obrazovni program nema.
Neimenovani sagovornik Forbes Srbija podseća, međutim, da ima potencijalnih lokacija. I da su to zapravo stare lokacije označene kao povoljne, još u onim starim vremenima kada je Srbija još imala znanje i istraživačke poduhvate u ovoj oblasti.
Iako još nisu promovisane kao nove lokacije, on smatra da se u tom smislu planovi ne bi menjali. Drugim rečima, Kovin, okolina Požarevca i prostor između Ćuprije i Jagodine razmatrali bi se kao potencijalne lokacije. Razlog je blizina Dunava i Morave odnosno vode koja je neophodna u ovim slučajevima.
Bubnjević, opet, jasno upozorava da je za izbor lokacije rano i da je pametno što nadležni o tome još ne govore.
Od podrške građana zavisi elektrana
Pre dvadesetak godina, kada je ova vrsta energije u Evropi, doživljavala renesansu, u Srbiji se i dalje sa negodovanjem gledalo na nju. Kasnije, kada se 2011. desio incident u Fukušimi, nuklearne elektrane su ponovo postale nepoželjne.
Bubnjević ključnim i najvažnijim pitanjem u vezi sa ovim smatra stav javnosti.
"Ključna stvar je to što mi ne znamo šta građani Srbije misle o nuklearnoj energiji. Jer, teško da u ovom trenutku imamo drugi izbor nego da gradimo elektranu, ali isto tako je činjenica da je ta energija hazardna. Ona sa sobom nosi obilje rizika i po zdravlje ljudi i po životnu sredinu", objašnjava on.
Zato ovaj proces mora biti izrazito transparentan, a to se do sada nije pokazalo takvim, upozorava ovaj sagovornik.
"Ako građani ne budu spremni da prihvate nuklearnu elektranu, od njene izgradnje nema ništa. To je proces koji traje 15-ak godina i biće zaustavljen u bilo kojoj fazi. Pre ili kasnije. Zemlje koje su uspele da ga sprovedu, odnosno da izgrade elektranu, imale su prethodno saglasnost građana. Raditi nešto mimo njihove volje je uzaludan posao. Zato je važno da taj proces bude transparentan, da u njemu učestvuju i građani i akademska zajednica", objašnjava Bubnjević.
Pročitaj još
Nije nuklearka fabrika majoneza
Bubnjević smatra da je vlast do sada preduzimala naopake korake. Objašnjava da je najpre bilo potrebno zaokružiti pravni okvir.
"Nama nedostaje deo regulative. I nije trebalo prvo skapati sporazume o saradnji sa stranim partnerima, nego prvo doneti regulatorni okvir u celosti, pa onda preduzeti sledeće korake. Druga stvar, ovde se angažuju profesionalci da u javnosti minimiziraju problem nedostatka stručnjaka. A to nije lako rešivo, kao što se predstavlja."
Isti sagovornik kaže da je neophodno da Srbija ima jedan istraživački reaktor na kojem bi radili naši stručnjaci. Da je to preduslov za izgradnju nuklearne elektrane u zemlji.
"Oni misle da grade fabriku majoneza, ali nuklearna elektrana to nije. Nego nema stručnjaka koji bi to jasno rekli. Ne možemo mi graditi nuklearnu elektranu na bazi francuskih istraživačkih reaktora, nego sopstvenih."
Odgovarajući na pitanje da li je te stručnjake moguće obezbediti u inostranstvu, kao što se stiče utisak u javnosti, sagovornici Forbes Srbija tvrde da ne, barem ne na način na koji se predstavlja u javnosti.
"Jasno je da zemlje koje prednjače u ovoj tehnologiji žele da obezbede sebi poziciju, da tu poziciju ne bi zauzeli drugi. Otuda i ponude da mogu u Srbiji da grade nuklearnu elektranu. Mogu oni da prodaju i ljude i tehnologiju za nekoliko milijardi evra, nije to sporno. To je u njihovom interesu. Ali, da li je i u našem? Mi nismo ispunili ni minimum neophodnih uslova za izgradnju, a ja ovde želim da govorim ne o minimumu nego o onome što je optimalno obezbediti da bismo mogli da ulazimo u realizaciju ovog projekta", kaže Bubnjević.
Ceo tekst Forbes Srbija čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Policija prošle godine kaznila 150.000 vozača zbog nekorišćenja pojasa: Sledeće nedelje pojačana kontrola
04.03.2026.•
0
Policija će ponovo pojačano kontrolisati saobraćaj, ovaj put od ponedeljka, 9. marta do nedelje, 15. marta.
Predlog Vučića i Rame: Pragmatično rešenje ili definitivno odustajanje od punopravnog članstva u EU?
04.03.2026.•
0
Predlog Aleksandra Vučića i Edija Rame da se Srbija i Albanija "ne guraju" u punopravno članstvo, već da dobiju pristup jedinstvenom tržištu i Šengenu, zvuči pragmatično.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja i poklon za vas
04.03.2026.•
0
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama, a danas za vas imamo i poklon.
U Beogradu za godinu dana 71 napad na vozače GSP-a
04.03.2026.•
0
U poslednjih godinu dana u Beogradu je zabeležen 71 napad na vozače Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP), od kojih je 45 još nerasvetljeno i nisu pronađeni počinioci.
Licandro: Građani Srbije sa 100 dinara mogu da kupe više nego Amerikanci za jedan dolar
04.03.2026.•
9
Razlika u životnom standardu između Srbije i na primer SAD znatno je manja nego što pokazuju zvanični podaci, jer su cene u Srbiji niže, pa je i realna kupovna moć građana veća.
Direktor Kancelarije za IT: Drugi superkompjuter u Srbiji biće pušten u rad u aprilu
04.03.2026.•
5
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je da su pripreme za puštanje u rad drugog superkompjutera u završnoj fazi i da će on biti pušten u rad u aprilu.
U Beograd stigli državljani Srbije evakuisani iz Izraela
04.03.2026.•
1
Državljani Srbije, Severne Makedonije, BiH, Crne Gore i Hrvatske, koji su evakuisani iz Izraela, stigli su u Beograd protekle noći, oko dva časa posle ponoći.
Diplomata Milivojević: Po Srbiju bi bilo pogubno da se izjasni za neku od ratom zahvaćenih strana
04.03.2026.•
5
Diplomata Zoran Milivojević ocenio je da je država Srbija najbolje moguće reagovala oko evakuacije građana sa problematičnih i sukobljenih područja sa Bliskog istoka.
Srbija od 1991. izgubila skoro milion stanovnika, među kojima skoro 30 odsto inženjera
04.03.2026.•
10
Srbija je od 1991. godine izgubila čak 963.000 stanovnika među kojima je skoro 30 odsto inženjera koji su napustili zemlju, što predstavlja veliki gubitak za BDP.
Direktor Instituta "Vinča": Po pitanju bezbednosti potpuno nebitno da li nuklearku imamo u državi ili regionu
04.03.2026.•
13
Direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović izjavio je na 33. Kopaonik biznis forumu da razvoj nuklearne energije u našoj zemlji zavisi od društvene prihvatljivosti.
Dve i po godine kasnije - građanima i dalje stižu znatno uvećani računi za struju
04.03.2026.•
4
Građanima Srbije ovih dana na kućne adrese ponovo pristižu uvećani računi za struju, a razlike u obračunima u odnosu na prethodni period nisu zanemarljive.
Čak 40 odsto automobila u Srbiji pokazuje određeni nivo oštećenja u svojoj istoriji
04.03.2026.•
0
Čak 40,8 odsto automobila, analiziranih kroz izveštaje o istoriji vozila u Srbiji, pokazuje određeni nivo oštećenja u svojoj istoriji.
Da li je projekat Jadar zaista mrtav? Nemačka poslanica o kopanju litijuma u Srbiji
04.03.2026.•
10
Dojče vele je razgovarao sa Hildegard Bentele (CDU), predstavnicom Evropskog parlamenta u Komisiji za kritične sirovine koja je sastavila listu strateških projekata EU.
Teška saobraćajna nesreća u Sjenici: Dve osobe poginule na mestu, jednoj se bore za život
03.03.2026.•
0
Dve osobe poginule su, dok se trećoj lekari bore za život nakon saobraćajne nesreće koja se večeras dogodila u Ulici Ahmeta Abdagića u Sjenici.
Poljoprivrednik: Sinoć uklonjene blokade na tri lokacije, dogovora sa Ministarstvom još nema
03.03.2026.•
0
Sinoć je održan nezvaničan sastanak udruženja poljoprivrednika, koja protestuju i blokiraju puteve u Srbiji, sa šefom kabineta ministra poljoprivrede Markom Saranovcem.
Dva, tri kandidata za predsednika države: Ko bi mogao da zameni Vučića?
03.03.2026.•
23
Srpska naprednja stranka trenutno nema kandidata osim Vučića koji jedini ima šanse da pobedi na neposrednim predsedničkim izborima.
Specijalni let sa evakuisanim građanima Srbije poleteo iz Šarm el Šeika
03.03.2026.•
0
Avion "Er Srbije" u koji su se u Šarm el Šeiku ukrcali državljani Srbije, ali i građani BiH, Severne Makedonije, Crne Gore i Hrvatske, koji su ranije evakuisani iz Izraela, krenuo je ka Beogradu.
Čačanski portal Epicentar pres na meti sajber napada
03.03.2026.•
0
Redakcija čačanskog portala Epicentar pres saopštila je večeras da se od subote, 28. februara, nalazi na meti sajber napada.
Manja Grčić najavljuje "drugačije vođenje" RTS-a
03.03.2026.•
26
Pre osam dana, na čelo Radio-televizije Srbije izabrana je Manja Grčić. O prvim potezima na novoj funkciji, poverenju građana i porukama zaposlenima govorila je za Dnevnik RTS-a.
Vozači kamiona najavili blokade teretnih graničnih prelaza 14. aprila
03.03.2026.•
3
Doneta je odluka da se, zbog nerešenog problema dužine boravka profesionalnih vozača u zemljama Šengen sporazuma, 14. aprila blokiraju teretni granični prelazi.
Komentari 51
Ja
Ns
Leo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar