Koliko je Srbiji potrebna nuklearna elektrana: "Ako je građani ne prihvate, od njene izgradnje nema ništa"
Do polovine naredne godine trebalo bi da bude završena prva faza ispitivanja opravdanosti razvoja nuklearne energije u Srbiji.
Foto: Pixabay
To je rekla ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i dodala da prva faza obuhvata analizu potrebnog zakonodavnog okvira za eventualnu izgradnju nuklearne elektrane.
Ona je navela da će po okončanju te faze biti izrađen sveobuhvatni izveštaj sa rezultatima i predlogom nacionalnog stava o primeni nuklearne energije, nakon čega bi usledila naredna faza, uključujući pripremu izgradnje.
"Inicijalni pripremni proces trajao bi oko četiri godine", rekla je Đedović Handanović.
Prema njenim rečima, biće analiziran i potencijal domaće industrije za uključivanje u nuklearni program, dok će prve četiri dodatne studije biti izrađene u saradnji sa francuskom kompanijom EDF, uz podršku Francuske agencije za razvoj (AFP), na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Francuske.
Ona je istakla da odluka o tehnologiji još nije doneta i da će biti predmet dodatnih analiza, kao i da će buduća lokacija morati da ispuni sve bezbednosne kriterijume.
Đedović Handanović je naglasila da je reč o kompleksnom zadatku koji zahteva koordinisano delovanje više institucija, u skladu sa smernicama International Atomic Energy Agency, koja će na kraju proceniti da li je Srbija spremna za izgradnju nuklearne elektrane.
Međuresornu ekspertsku radnu grupu čini više od 20 stručnjaka iz različitih institucija, a u njenom radu učestvuju predstavnici Instituta za nuklearne nauke "Vinča", Elektrotehničkog instituta "Nikola Tesla", Srpskog nuklearnog društva, Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM), JP Nuklearni objekti Srbije, Elektromreže Srbije, Elektroprivrede Srbije, kao i više ministarstava.
Može li Srbija bez nuklearne elektrane?
Kako piše Forbes Srbija, nema energetske sigurnosti i nezavisnosti bez nuklearne elektrane. To tvrde stručnjaci sa kojima je Forbes Srbija i zvanično i nezvanično razgovarao. Svesna je toga i ova, ali i buduće vlasti.
Slobodan Bubnjević sa Instituta za fiziku kaže za Forbes Srbija da naša zemlja ima pred sobom ozbiljan energetski izazov i da situacija uopšte nije jednostavna.
"Naši izvori su oslonjeni na lignit. Mi smo zavisni od lignita i energije iz termoelektrana i zbog toga smo u nezavidnoj situaciji. Možda smo nekada bili bezbrižni, jer smo imali lignit i najsavremeniju tehnologiju kada govorimo o termoelektranama, ali to je prošlost. U vezi sa lignitom imamo nekoliko problema. Prvo, reč je o lignitu lošeg kvaliteta. Drugo, njegove rezerve nisu bezgranične i već sada osećamo taj problem. Rezerve postoje i dalje, ali nisu večne. Neki kopovi su već došli nekim ljudima u dvorišta. I treće, ugalj emituje CO2. I ako želimo da ispunimo obavezu do 2050. Srbija mora da ugalj zameni drugim izvorima. Moramo biti CO2 neutralni. Tu nedostajuću energiju ne možemo zameniti nijednom drugom sem onom koja dolazi iz nuklearnih elektrana", kaže Bubnjević.
On dodaje da energija iz solarnih ili vetroelektrana ne može ni približno da nadomesti gašenje termoelektana.
"Kada 60 odsto svoje potrošnje baziraš na uglju onda ne možeš ni brzo ni lako naći stabilan izvor koji će to zameniti. Sa danas dostupnim znanjem i tehnologijom, vetar ili sunce to ne mogu nadomestiti", dodaje Bubnjević.
Upozorava da se za ovo znalo i pre 20 godina, ali da Srbija, nažalost, gotovo ništa nije preduzimala.
"Odavno je trebalo da razmišljamo o nuklearnoj elektrani. Sve smo ovo znali i pre 20 godina. Jedina je razlika što smo se tada nadali da će se u međuvremenu pojaviti neki novi izvori, neka nova tehnologija, ali to se nije desilo. Što kasnije počnete ovaj problem da rešavate, to je on veći i iziskuje veće troškove", rekao je Bubnjević.
Struja iz hidroelektana je prazna priča
I Bubnjević, kao i stručnjak za energetsku sigurnost sa kojim je Forbes nezvanično razgovarao, složiće se da je mit da Srbija može proširenjem svojih hidro potencijala da nadomesti energiju koju trenutno dobija iz termoelektrana.
"To je prazna priča. Odakle nama reke za hidroelektrane? Nama reke presušuju. Nemoguće je očekivati da iz novih hidro potencijala nadoknadimo kapacitete koji će nam nedostajati kada ugasimo termoelektrane", kaže neimenovani sagovornik.
Govoreći o reverzibilnim hidroelektranama, poput Bistrice ili Đerdapa 3, Slobodan Bubnjević kaže da su one neophodne, ali da služe kao dopuna sistemu odnosno kapacitetima, a ne kao njihova zamena.
Buduće lokacije za nuklearnu elektranu
Srbija je izmenama Zakona o energetici ukinula Moratorijum koji je postojao na izgradnju nuklearne elektrane na našoj teritoriji. Donet je nakon katastrofe u Černobilju. Zajedno sa njim svi projekti i nuklearni programi koje je tadašnja država imala su stali. Ugašeno je, istovremeno, i školovanje kadrova u ovoj oblasti.
Danas je Institut za nuklearne nauke u Vinči jedan od očiglednih državnih promotera nuklearne elektrane. Formirao je avgusta prošle godine i Komisiju koju čine stručnjaci školovani ovde ili u inostanstvu.
Ipak, zvaničnog povratka u obrazovni program nema.
Neimenovani sagovornik Forbes Srbija podseća, međutim, da ima potencijalnih lokacija. I da su to zapravo stare lokacije označene kao povoljne, još u onim starim vremenima kada je Srbija još imala znanje i istraživačke poduhvate u ovoj oblasti.
Iako još nisu promovisane kao nove lokacije, on smatra da se u tom smislu planovi ne bi menjali. Drugim rečima, Kovin, okolina Požarevca i prostor između Ćuprije i Jagodine razmatrali bi se kao potencijalne lokacije. Razlog je blizina Dunava i Morave odnosno vode koja je neophodna u ovim slučajevima.
Bubnjević, opet, jasno upozorava da je za izbor lokacije rano i da je pametno što nadležni o tome još ne govore.
Od podrške građana zavisi elektrana
Pre dvadesetak godina, kada je ova vrsta energije u Evropi, doživljavala renesansu, u Srbiji se i dalje sa negodovanjem gledalo na nju. Kasnije, kada se 2011. desio incident u Fukušimi, nuklearne elektrane su ponovo postale nepoželjne.
Bubnjević ključnim i najvažnijim pitanjem u vezi sa ovim smatra stav javnosti.
"Ključna stvar je to što mi ne znamo šta građani Srbije misle o nuklearnoj energiji. Jer, teško da u ovom trenutku imamo drugi izbor nego da gradimo elektranu, ali isto tako je činjenica da je ta energija hazardna. Ona sa sobom nosi obilje rizika i po zdravlje ljudi i po životnu sredinu", objašnjava on.
Zato ovaj proces mora biti izrazito transparentan, a to se do sada nije pokazalo takvim, upozorava ovaj sagovornik.
"Ako građani ne budu spremni da prihvate nuklearnu elektranu, od njene izgradnje nema ništa. To je proces koji traje 15-ak godina i biće zaustavljen u bilo kojoj fazi. Pre ili kasnije. Zemlje koje su uspele da ga sprovedu, odnosno da izgrade elektranu, imale su prethodno saglasnost građana. Raditi nešto mimo njihove volje je uzaludan posao. Zato je važno da taj proces bude transparentan, da u njemu učestvuju i građani i akademska zajednica", objašnjava Bubnjević.
Pročitaj još
Nije nuklearka fabrika majoneza
Bubnjević smatra da je vlast do sada preduzimala naopake korake. Objašnjava da je najpre bilo potrebno zaokružiti pravni okvir.
"Nama nedostaje deo regulative. I nije trebalo prvo skapati sporazume o saradnji sa stranim partnerima, nego prvo doneti regulatorni okvir u celosti, pa onda preduzeti sledeće korake. Druga stvar, ovde se angažuju profesionalci da u javnosti minimiziraju problem nedostatka stručnjaka. A to nije lako rešivo, kao što se predstavlja."
Isti sagovornik kaže da je neophodno da Srbija ima jedan istraživački reaktor na kojem bi radili naši stručnjaci. Da je to preduslov za izgradnju nuklearne elektrane u zemlji.
"Oni misle da grade fabriku majoneza, ali nuklearna elektrana to nije. Nego nema stručnjaka koji bi to jasno rekli. Ne možemo mi graditi nuklearnu elektranu na bazi francuskih istraživačkih reaktora, nego sopstvenih."
Odgovarajući na pitanje da li je te stručnjake moguće obezbediti u inostranstvu, kao što se stiče utisak u javnosti, sagovornici Forbes Srbija tvrde da ne, barem ne na način na koji se predstavlja u javnosti.
"Jasno je da zemlje koje prednjače u ovoj tehnologiji žele da obezbede sebi poziciju, da tu poziciju ne bi zauzeli drugi. Otuda i ponude da mogu u Srbiji da grade nuklearnu elektranu. Mogu oni da prodaju i ljude i tehnologiju za nekoliko milijardi evra, nije to sporno. To je u njihovom interesu. Ali, da li je i u našem? Mi nismo ispunili ni minimum neophodnih uslova za izgradnju, a ja ovde želim da govorim ne o minimumu nego o onome što je optimalno obezbediti da bismo mogli da ulazimo u realizaciju ovog projekta", kaže Bubnjević.
Ceo tekst Forbes Srbija čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Avžner: Izbori u Mađarskoj su pokazali kako se autokratama "izlazi na crtu"
19.04.2026.•
0
Izbori u Mađarskoj su pokazali kako se autokratama "izlazi na crtu", izjavio je marketinški stručnjak Igor Avžner.
Teretnjaci na Batrovcima čekaju četiri sata
19.04.2026.•
0
Teretna vozila na izlazu iz zemlje na graničnom prelazu Batrovci čekaju četiri sata.
U prodaji zbirke testova za malu maturu, sadrže zadatke iz poslednjih 10 godina
19.04.2026.•
0
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pripremio je nove zbirke testova za polaganje male mature koje sadrže zadatke sa završnih ispita iz poslednjih 10 godina.
Mlade naučnice mogu da se prijave na konkurs "Za žene u nauci" do 15. maja
19.04.2026.•
0
Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Srbije saopštilo je da organizuje 16. ciklus Nacionalnog programa "Za žene u nauci" u okviru kog mlade naučnice mogu da se prijave na nacionalni konkurs do 15. maja.
Ministarka Đurđević Stamenkovski najavila krst od 14 metara: "Ako su građani rekli da im to najviše treba..."
19.04.2026.•
20
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski najavila je da će ministarstvo na čijem je čelu finansirati izgradnju krsta visokog 13,86 metara na Pločniku u blizini Prokuplja.
MUP ponovo upozorava na lažne SMS poruke o navodnim kaznama i popustima za plaćanje
19.04.2026.•
0
MUP ponovo upozorava građane na lažne SMS poruke o navodnim kaznama i popustima za plaćanje.
Brnabić: Za sedam do deset dana sednica Skupštine sa glasanjem o nepoverenju vladi
19.04.2026.•
6
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da bi za sedam do 10 dana trebalo da se održi sednica parlamenta na čijem dnevnom redu bi ponovo bio predlog opozicije za glasanje o nepoverenju Vladi Srbije.
Mnogo puta najavljivan: Koliko je verovatan obavezni vojni rok od decembra ove ili marta 2027?
19.04.2026.•
37
Redovno služenje vojnog roka moglo bi da počne 1. marta 2027, najavio je predsednik Aleksandar Vučić, dok je ministar odbrane Bratislav Gašić prethodno poručio da će služenje vojnog roka početi u decembru ove ili u martu
Rudarstvo u Srbiji i regionu moderni oblik kolonijalizma - korist mahom imaju kompanije
19.04.2026.•
8
Projekti rudarenja na Zapadnom Balkanu prerasli su u ozbiljan test za vladavinu prava i stanje demokratije, pa se naš region suočava sa modernim oblikom kolonijalizma.
Pre 13 godina potpisan Briselski sporazum: I dalje ništa od ZSO
19.04.2026.•
8
Na današnji dan 2013. godine potpisan je Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, poznat i kao Briselski sporazum.
Profesor Vučićević: Istraživanja pokazuju - SNS ne bi mogla da ostvari sigurnu pobedu na izborima
19.04.2026.•
23
Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Dušan Vučićević ocenio je kako istraživanja trenutno pokazuju da SNS ne može da ostvari pobedu, barem ne sigurnu, na parlamentarnim izborima.
Evroposlanica: EU ne razmišlja da uskrati pare Srbiji samo zbog Mrdićevih zakona - problemi mnogo dublji
19.04.2026.•
46
Poslanica Evropskog parlamenta Irena Joveva izjavila je da se o potencijalnom uskraćivanju finansijskih sredstava EU Srbiji ne razmišlja samo zbog spornih izmena pravosudnih zakona, već da su problemi mnogo dublji.
Agencija za bezbednost saobraćaja apeluje: Opreznije u vožnji zbog većeg broja motociklista na putevima
19.04.2026.•
2
Agencija za bezbednost saobraćaja apelovala je na sve učesnike u saobraćaju da pokažu dodatnu pažnju, odgovornost i međusobno uvažavanje zbog pojačanog prisustva motociklista i mopedista na putevima u Srbiji.
Sofronijević o dva slučaja iskakanja voza u tri dana: Na pruzi Beograd - Subotica nije bilo greške
19.04.2026.•
15
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da na pruzi Beograd-Subotica nije bilo nikakve greške kao i da su svi sistemi u funkciji pruge radili kako treba.
Udruženje vozača trotineta: Električni trotineti se često pogrešno posmatraju kao igračke
19.04.2026.•
12
Nesreća koja se dogodila kod Novog Pazara, u kojoj je učestvovao trotinet, i u kojoj je poginula 16-godišnja devojčica koja je njime upravljala, ponovo je otvorila pitanja bezbednosti i odgovornosti u saobraćaju.
Bratina, Glišić i Dačić: Ministri koji su najviše doprineli imidžu Vučićeve vlade
19.04.2026.•
20
Članovi Vlade slabo su se isticali u prethodnih godinu dana, jer sve sektore pokriva njen neformalni šef, predsednik države Aleksandar Vučić.
Mladi informatičari iz Srbije osvojili devet medalja na takmičenju u Bugarskoj
19.04.2026.•
2
Mladi informatičari iz Srbije osvojili su devet medalja na 17. takmičenju International Advanced Tournament in Informatics - IATI, koje je održano 16. i 17. aprila.
Pucnjava u kladionici u Mirijevu: Ranjen radnik, napadač uhapšen
18.04.2026.•
0
Policija je uhapsila napadača koji je u sportskoj kladionici u Mirijevu ranio radnika kladionice.
U Beogradu održan skup podrške putu Srbije u EU
18.04.2026.•
6
Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji organizovao je danas u Beogradu skup sa kog je poručeno da Srbija treba da nastavi proces evrointegracija.
Komentari 51
Ja
Ns
Leo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar