Više od hiljadu evra za mesec u domu: Rast cena u staračkim domovima u Srbiji pretvara osnovnu negu u luksuz

Iako je reč o odluci koja se formalno uklapa u širi talas rasta troškova u javnom sektoru, njene posledice direktno pogađaju populaciju sa ograničenim prostorom za prilagođavanje iznendanim troškovima. Budući da je i tokom 2024. godine zabeležen identičan rast cena, ukupni troškovi boravka u gereontološkim centrima za dve godine porasli su zantno brže od penzija i primanja većine korisnika.

 

Nakon najnovijeg povećanja, cene smeštaja u državnim domovima, u zavisnosti od kategorije sobe i stepena nege, kreću se od nekoliko desetina hiljada dinara mesečno pa naviše, pri čemu najviši iznosi dostižu i preko 100.000 dinara. Primera radi, u okviru Gerontološkog centra Beograd nalaze se četiri doma. Najjeftinije mesto može se naći u domu Voždovac, gde je cena za višekrevetnu sobu za korisnike trećeg stepena (oni kojima je potrebna delimična pomoć drugog lica u obavljanju svakodnevnih aktivnosti) prema aktuelnom cenovniku 49.493 dinara, dok je najskuplje mesto u domu Bežanijska kosa, gde je za dvosobni apartman sa jednokrevetnim sobama, namenjen osobama sa prvim stepenom podrške (oni kojima je potrebna potpuna pomoć drugog lica) potrebno izdvojiti čak 102.060 dinara. U ovom domu ne može se naći smeštaj ispod 55.000 dinara, koliko iznose cene višekrevetnih soba za korisnike trećeg i četvrtog stepena. Međutim, nakon korigovanja cena, najskuplji smeštaj nije u Beogradu, već u Kragujevcu. U jednom od objekata ovog doma, cena za dvokrevetni apartman, za jednu osobu, sa prvim stepenom podrške košta 123.942 dinara. 

Istovremeno, i privatni domovi korigovali su cene, a u pojedinim ustanovama povećanja su dostigla i do 50 odsto. Mesečni smeštaj u većim gradovima često prelazi 100.000 dinara, dok se dodatne usluge (intenzivnija nega, specifične terapije ili lekovi, pregledi lekara) naplaćuju posebno, što znači da osnovna cena retko predstavlja konačan trošak, već samo osnovicu za ukupne izdatke.

 

Socijalna dimenzija problema

 

Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera za NIN kaže da je ovo povećanje u velikoj meri pogodilo i štićenike domova i one koji bi potencijalno hteli da idu u dom, zbog porodičnih prilika ili brige i nege u poznim godinama.

"To nije samo 30 odsto skuplji smeštaj. Pored toga poskupljuje i sve drugo, kao što su lekovi koje pacijenti moraju da kupuju. I sve to pod izgovorom da dom nije bolnica.  Praktično, oni to posmatraju kao da samo treba platiti skup smeštaj i hranu. To je zaista neprimereno i neodgovorno", kaže Grabundžija.

 

On ističe da su veliki problem i male penzije. Nedavno povećanje penzija, kako navodi, nije srazmerno povećanju cena u domovima za strare.

 

"Penzije su povećane za 12,2 odsto, a cene u domovima čak i za 50 odsto. Imate veliki broj ljudi koji to nikako ne mogu da podmire. Mali je procenat onoga što država subvencioniše i dotira, tako da veliki broj nema ni približno da plati. Ako imamo 458.000 penzionera čiija je penzija manja i od najniže penzije, onda o čemu govorimo? Od čega ti ljudi mogu da plate dom? Prosečna penzija je manja od prosečne zarade za više od 50 odsto. Onda na to dodajte povećane cene domova za 30 odsto ili više. Odakle da se to sve plati? Govorimo o ljudima koji više ne mogu da privređuju, oni su svoje privređivali i sada žive od penzije", kaže Grabundžija.

 

U takvim okolnostima, kaže Grabundžija, mnogi su prinuđeni na strategija preživljavanja koje podrazumevaju stalno balansiranje između osnovnih troškova.

 

"Već dugo veliki broj penzionera koji su, da kažem u iole pokretnom stanju, jedan mesec plate račune, za struju, vodu i slično, a drugi mesec kupuju lekove. I tako ljudi jedva preživljavaju. To je zaista zabrinjavajuće", ističe Grabundžija.

Demografski pritisak

 

Srbija se poslednjih godina suočava sa izraženim i ubrzanim starenjem stanovništva. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna starost stanovništva u Srbiji je 44 godine, što je otprilike u skladu sa evropskim prosekom, ali se znatno razlikuje od svetskog nivoa, gde je prema poslednjim procenama Ujedinjenih nacija prosečna starost 31 godina. U periodu od 2020. do 2024. indeks starenja stanovništva porastao je sa 144,7 na 151,6 indeksnih poena, što ukazuje na duboko demografsko starenje u Srbiji. Prema projekciji RZS ukupan broj stanovnika će se smanjivati, ali paralelno sa tim udeo stanovništva starijeg od 65 godina će rasti, dok će procenat radno aktivnog stanovništva opadati. Samim tim, potreba za institucionalnim smeštajem i uslugama nege biće sve izraženija u budućnosti.

 

Međutim, kapaciteti domova ne rastu proporcionalno demografskim trendovima. Grabundžija ističe da povećanja cena, barem za sada, nisu praćena suštinskim poboljšanjem standarda ili kapaciteta u domovima.

 

"Penzioneri uglavnom više žele da idu u državne domove, jer državni domovi su ipak jefitniji, ali i usluge su bolje. Ali tamo nema mesta. To je veliki problem. A u privatnim domovima cene su velike, a u nekima su usluge manje. Na primer, nemaju svi privatni domovi lekare. U državanim domovima se na neki način još iole vodi računa", kaže Grabundžija.

 

Osim tog, tragedije koje su se dogodile u domovina za stare u poslednjem periodu izazivaju dodatnu nelagodu kod korisnika. 

 

Tragedije i uvođenje reda

 

Za malo više od godinu dana, u Srbiji su se dogodila tri požara u staračkim domovima. U ta tri mučna događaja, u Malom Mokrom Lugu, naselju Vojka i onom u Barajevu, izgubljeno je dvanaest života naših sugrađana, koji su nekome poklonili poverenje, u nadi da će se za njih pobrinuti da prožive mirnu i bezbrižnu starost. Dvanaest izgubljenih života u ustanovama čije bi ključne reči trebale da budu "briga", "nega" i "zaštita" - velika je i crna cifra i za države koje su na nižem nivou razvoja od naše zemlje. Svi su saglasni da bi ovaj jezivi trend što pre i zauvek trebalo prekinuti, ali se postavlja pitanje kako. 

 

Nesreće se dešavaju i u domovima koji imaju licencu. Tu je presudna važnost valjanog i čestog inspekcijskog nadzora. Dozvole za rad domova za stare izdaju se na osnovu ispunjavanja određenih uslova na početku rada ustanove. Problem nastaje što domovi, kada jednom dobiju odobrenje, prestaju da se drže zakona i propisa. Ukoliko nema nekoga ko će stalno kontrolisati, ukoravati i kažnjavati vlasnike ukoliko je, na primer, u dom smešteno više ljudi nego što kapacitet dozvoljava, ili broj negovatelja koji rade u smeni nije zadovoljavajuć, nemoguće je uticati na to da se slične tragedije više nikada ne ponove. 

 

Prema trenutno dostupnim podacima, u Srbiji radi 41 državni dom za stara lica, kao i 277 privatnih staračkih domova. Ukoliko uzmemo u obzir demografsku strukturu naše zemlje u kojoj se stopa starog stanovništva svakom godinom uvećava i uparimo je sa činjenicom da privatni starački domovi donose veoma dobru zaradu, nameće se zaključak da je krajnje vreme da se država ozbiljno posveti primeni sopstvenih zakona i propisa vezanih za tu sferu. 

 

Inače, Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, najviše mesta ima u sklopu Gerontološkog centra Beograd, koji ima kapacitet za 1.182 korisnika. Najveći dom u Srbiji je Bežanijska kosa, koji prima oko 600 korisnika, dok ostali domovi imaju znatno manje kapacitete.