Srbija oružje nabavlja od svih po malo: Da li je to dobra strategija?

Autor: Nova ekonomija (Aleksandra Nenadović)

Info

26.03.2026.

21:26 > 21:23

U vreme kada se države u svetu više naoružavaju, to je počela da čini i Srbija pa su odlivi novca iz budžeta neprimereno visoki za zemlju koja obiluje siromaštvom i inače je u lošijoj ekonomskoj situaciji.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Srbija oružje nabavlja od svih po malo: Da li je to dobra strategija?

Foto: Pixabay (ilustracija)

Nabavkom oružja Srbija neće sprečiti inflaciju da skače i investitore da odlaze, ali bi u teoriji građani trebalo da se osećaju sigurnije. Koliko je taj novac pametno uložen i kakve su mogućnosti nabavljenog naoružanja - pita Nova ekonomija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je nedavno da će Srbija kupiti još oružja, oruđa i raketa. Između mnogo najavljenih projekata, na predstavljanju sopstvenog plana "Srbija 2030" rekao je da moramo snažiti dalje našu vojsku, i da Srbija izdvaja mnogo više od dva odsto ukupnog BDP za vojsku i policiju.

"To samo onaj što veoma uspešno, mudro i pametno čita budžete, što nije često iskustvo sa političarima. To često dođe i na pet, šest odsto BDP. Mi samo u poslednjih tri meseca dali više od šest milijardi za naoružanje i opremu. Deo smo pokazali na paradi, ali nastavićemo dalje da podižemo i domaću proizvodnju", naglasio je Vučić, ali i najavio izdvajanje dodatnih "ne manje od 15 milijardi evra" do 2035. godine.

Da, sigurnost ima cenu, ali je isto tako bitno šta, koliko i od koga nabavlja Srbija. Ako uporedimo srpski energetski sektor gde je situacija slična - malo su američki projekti, malo norveški savetnici, ima nešto i kineskih investicija, a ima i ruskog gasa - jasno se videlo kako i koliko se to obilo o glavu Srbiji.

Nešto slično može da se desi kada nabavljate naoružanje iz potpuno različitih izvora, koje zbog drugačijih standarda ne komunicira među sobom, niti može da se dopuni na terenu, već su potrebne popravke i prepravke da bi sistemi međusobno korespondirali, navodi Nova ekonomija.

Kada zemlja kupuje vojnu opremu od veoma različitih dobavljača, na primer Francuske, Izraela, Rusije i Kine, kao što je to slučaj u Srbiji, to stvara diversifikaciju, ali i ozbiljne strukturne rizike u ratno vreme. Najveći problem može biti logistički haos, jer svaka zemlja koristi različite kalibre municije, rezervne delove, standarde elektronike, potrebe za gorivom, alate za održavanje i naravno softverske sisteme. Nešto slično je i NATO grupacija uvidela, naročito po početku rata u Ukrajini, da velike razlike u ovim segmentima među zemljama članicama ne pomažu, već slabe nadmoć.

U sukobu, logistika dobija ratove, pa tako ako koristite, na primer, rusku protivvazdušnu odbranu, francuske avione, kineske dronove i izraelske rakete - potrebna su vam četiri odvojena lanca snabdevanja. Ako jedan dobavljač prekine pristup zbog sankcija, političkog pritiska ili ratnog svrstavanja, deo vaše vojske može postati neupotrebljiv. Ako rezervni delovi za ruski sistem prestanu da stižu, spremnost može da se sruši za nekoliko meseci. Ovo smo videli u praksi nedavno, na šta podseća sagovornik Nove ekonomije glavni i odgovorni urednik agencije Beta Vojkan Kostić.

"To se već delimično desilo sa naoružanjem naručenim iz Rusije pre rata u Ukrajini; samo deo je stigao, dok je ostatak zarobljen u Rusiji jer transport kroz NATO zemlje nije moguć. Postoji realna opasnost da NATO zemlje koje okružuju Srbiju u nekom trenutku zatvore granice i vazdušni prostor, ostavljajući zemlju bez izbora u slučaju sukoba. Srbija ne sme sebi dozvoliti sukob sa NATO savezom jer ne postoji oružje koje bi joj omogućilo pobedu u takvom konfliktu", navodi Kostić.

Katarina Đokić, istraživačica u Programu za transfer oružja SIPRI-ja, napominje da svaki specijalan prevoz naoružanja zahteva odobrenje zemalja kroz čiji prostor prolazi. Bez tih odobrenja, nabavka bi bila znatno teža, osim ako se ne koriste metode šverca i korupcije, ali se takav scenario smatra veoma hipotetičkim. Kako Đokić kaže, u mirodopskim okolnostima blizina nije presudna; važnija je cena transporta i usluga održavanja.

Srbija nabavlja oružje iz Izraela, Rusije, Francuske i Kine, a prema rečima ove sagovornice, ovakva mešavina stvara probleme sa rezervnim delovima (nekompatibilnost) i zahteva posebnu obuku za tehničare i operatore (npr. za dronove) za svaki različiti sistem.

Kako Kostić objašnjava, Srbija je vojno neutralna zemlja i nema privilegiju da se orijentiše samo na jednog prodavca.

Manje ili nesvrstane zemlje često slede ovaj model, jer može da ima nekih prednosti, recimo da diversifikuje političku zavisnost, da spreči uticaj jednog dobavljača, da se dobije pristup različitim tehnološkim snagama, ali i zato što je tako ponekad jeftinije. Ali u isto vreme različiti strani sistemi mogu povećati sajber izloženost jer sadrže strani softver koji može imati skrivene ranjivosti, a mogu biti dizajnirani za daljinsku dijagnostiku.

Rafali višenamenski organizam

Tango Six, sajt specijalizovan za avijaciju, javio je da je Srbija potpisala jedan ugovor za naoružanje rafala, što je potvrdio i urednik tog portala Petar Vojinović. Za njega je potpisivanje ugovora za rafale ubedljivo najbolja nabavka kojoj ništa nije ekvivalentno. Opisuje rafale kao "višenamenski organizam" koji leti dvostruko brže od zvuka i može da ponese devet tona ubojnih sredstava, što ga čini najefektnijim i najopravdanijim sredstvom. Kako kaže, u poređenju sa tim, kineski dronovi i rakete su "relativno nebitni" dodaci.

Ostaje nabavka ostatka paketa naoružanja, vrlo verovatno od kompanije MBDA i francuskih kompanija. Za očekivati je da početni paket čine rakete vazduh-vazduh, vođene avio-bombe i raketizirane avio-bombe.

"Cena od 2,7 milijardi evra pokriva avione, simulatore, obuku i podršku, ali ne uključuje kompletan paket naoružanja. Za ugovore koji su potpisani za naoružanje ovih aviona detalji o ceni i konkretnim tipovima još uvek se drže u tajnosti. Neke modernije rakete će se čekati još godinu-dve dok proizvođač ne završi sva ispitivanja. Naoružanje proizvode dve ključne grupacije MBDA (konzorcijum više zemalja) koji proizvodi rakete vazduh-vazduh i Safran koji proizvodi bombe", kaže Kostić.

Ceo tekst Nove ekonomije čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

kupovina oružja nabavka oružja

Komentari 24

Hronološki Najpopularniji

B

27.03.2026 • 14:19

Kakvi ste vi optimisti

Strategija..kombinacija je nažalost naša strategija, kolko smo tu dobri tebra...

1 5 -4
Пантелија

27.03.2026 • 13:20

Ко зна схватиће

Зна се како код нас иду куповине и провизије, све остало је филозофија и демагогија за покривање актера!

2 5 -3
Ku3a

27.03.2026 • 09:20

Uvek treba diversifikovati dobavljače, isto kao i posao. Loše je zavisiti od samo jednog izvora. Na stolici možete sedeti ako ima najmanje 3 noge, sa manje teško ;)
Nisam ćaci.

3 1 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.