Srbija oružje nabavlja od svih po malo: Da li je to dobra strategija?
U vreme kada se države u svetu više naoružavaju, to je počela da čini i Srbija pa su odlivi novca iz budžeta neprimereno visoki za zemlju koja obiluje siromaštvom i inače je u lošijoj ekonomskoj situaciji.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Nabavkom oružja Srbija neće sprečiti inflaciju da skače i investitore da odlaze, ali bi u teoriji građani trebalo da se osećaju sigurnije. Koliko je taj novac pametno uložen i kakve su mogućnosti nabavljenog naoružanja - pita Nova ekonomija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je nedavno da će Srbija kupiti još oružja, oruđa i raketa. Između mnogo najavljenih projekata, na predstavljanju sopstvenog plana "Srbija 2030" rekao je da moramo snažiti dalje našu vojsku, i da Srbija izdvaja mnogo više od dva odsto ukupnog BDP za vojsku i policiju.
"To samo onaj što veoma uspešno, mudro i pametno čita budžete, što nije često iskustvo sa političarima. To često dođe i na pet, šest odsto BDP. Mi samo u poslednjih tri meseca dali više od šest milijardi za naoružanje i opremu. Deo smo pokazali na paradi, ali nastavićemo dalje da podižemo i domaću proizvodnju", naglasio je Vučić, ali i najavio izdvajanje dodatnih "ne manje od 15 milijardi evra" do 2035. godine.
Da, sigurnost ima cenu, ali je isto tako bitno šta, koliko i od koga nabavlja Srbija. Ako uporedimo srpski energetski sektor gde je situacija slična - malo su američki projekti, malo norveški savetnici, ima nešto i kineskih investicija, a ima i ruskog gasa - jasno se videlo kako i koliko se to obilo o glavu Srbiji.
Nešto slično može da se desi kada nabavljate naoružanje iz potpuno različitih izvora, koje zbog drugačijih standarda ne komunicira među sobom, niti može da se dopuni na terenu, već su potrebne popravke i prepravke da bi sistemi međusobno korespondirali, navodi Nova ekonomija.
Kada zemlja kupuje vojnu opremu od veoma različitih dobavljača, na primer Francuske, Izraela, Rusije i Kine, kao što je to slučaj u Srbiji, to stvara diversifikaciju, ali i ozbiljne strukturne rizike u ratno vreme. Najveći problem može biti logistički haos, jer svaka zemlja koristi različite kalibre municije, rezervne delove, standarde elektronike, potrebe za gorivom, alate za održavanje i naravno softverske sisteme. Nešto slično je i NATO grupacija uvidela, naročito po početku rata u Ukrajini, da velike razlike u ovim segmentima među zemljama članicama ne pomažu, već slabe nadmoć.
U sukobu, logistika dobija ratove, pa tako ako koristite, na primer, rusku protivvazdušnu odbranu, francuske avione, kineske dronove i izraelske rakete - potrebna su vam četiri odvojena lanca snabdevanja. Ako jedan dobavljač prekine pristup zbog sankcija, političkog pritiska ili ratnog svrstavanja, deo vaše vojske može postati neupotrebljiv. Ako rezervni delovi za ruski sistem prestanu da stižu, spremnost može da se sruši za nekoliko meseci. Ovo smo videli u praksi nedavno, na šta podseća sagovornik Nove ekonomije glavni i odgovorni urednik agencije Beta Vojkan Kostić.
"To se već delimično desilo sa naoružanjem naručenim iz Rusije pre rata u Ukrajini; samo deo je stigao, dok je ostatak zarobljen u Rusiji jer transport kroz NATO zemlje nije moguć. Postoji realna opasnost da NATO zemlje koje okružuju Srbiju u nekom trenutku zatvore granice i vazdušni prostor, ostavljajući zemlju bez izbora u slučaju sukoba. Srbija ne sme sebi dozvoliti sukob sa NATO savezom jer ne postoji oružje koje bi joj omogućilo pobedu u takvom konfliktu", navodi Kostić.
Katarina Đokić, istraživačica u Programu za transfer oružja SIPRI-ja, napominje da svaki specijalan prevoz naoružanja zahteva odobrenje zemalja kroz čiji prostor prolazi. Bez tih odobrenja, nabavka bi bila znatno teža, osim ako se ne koriste metode šverca i korupcije, ali se takav scenario smatra veoma hipotetičkim. Kako Đokić kaže, u mirodopskim okolnostima blizina nije presudna; važnija je cena transporta i usluga održavanja.
Srbija nabavlja oružje iz Izraela, Rusije, Francuske i Kine, a prema rečima ove sagovornice, ovakva mešavina stvara probleme sa rezervnim delovima (nekompatibilnost) i zahteva posebnu obuku za tehničare i operatore (npr. za dronove) za svaki različiti sistem.
Kako Kostić objašnjava, Srbija je vojno neutralna zemlja i nema privilegiju da se orijentiše samo na jednog prodavca.
Manje ili nesvrstane zemlje često slede ovaj model, jer može da ima nekih prednosti, recimo da diversifikuje političku zavisnost, da spreči uticaj jednog dobavljača, da se dobije pristup različitim tehnološkim snagama, ali i zato što je tako ponekad jeftinije. Ali u isto vreme različiti strani sistemi mogu povećati sajber izloženost jer sadrže strani softver koji može imati skrivene ranjivosti, a mogu biti dizajnirani za daljinsku dijagnostiku.
Pročitaj još
Rafali višenamenski organizam
Tango Six, sajt specijalizovan za avijaciju, javio je da je Srbija potpisala jedan ugovor za naoružanje rafala, što je potvrdio i urednik tog portala Petar Vojinović. Za njega je potpisivanje ugovora za rafale ubedljivo najbolja nabavka kojoj ništa nije ekvivalentno. Opisuje rafale kao "višenamenski organizam" koji leti dvostruko brže od zvuka i može da ponese devet tona ubojnih sredstava, što ga čini najefektnijim i najopravdanijim sredstvom. Kako kaže, u poređenju sa tim, kineski dronovi i rakete su "relativno nebitni" dodaci.
Ostaje nabavka ostatka paketa naoružanja, vrlo verovatno od kompanije MBDA i francuskih kompanija. Za očekivati je da početni paket čine rakete vazduh-vazduh, vođene avio-bombe i raketizirane avio-bombe.
"Cena od 2,7 milijardi evra pokriva avione, simulatore, obuku i podršku, ali ne uključuje kompletan paket naoružanja. Za ugovore koji su potpisani za naoružanje ovih aviona detalji o ceni i konkretnim tipovima još uvek se drže u tajnosti. Neke modernije rakete će se čekati još godinu-dve dok proizvođač ne završi sva ispitivanja. Naoružanje proizvode dve ključne grupacije MBDA (konzorcijum više zemalja) koji proizvodi rakete vazduh-vazduh i Safran koji proizvodi bombe", kaže Kostić.
Ceo tekst Nove ekonomije čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Dačić o "zvučnom topu": Imamo LRAD uređaje, ali nisu upotrebljeni ni u jednom modu
24.06.2026.•
0
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić saopštio je večeras da LRAD uređaji u Srbiji nikad nisu korišćeni, što su, kako je naveo, potvrdili i američki proizvođači LRAD-a.
Prikupljanje dokaza ili zastrašivanje? Policija i dalje saslušava građane koji su govorili o "zvučnom topu"
24.06.2026.•
0
Ako ste posle 15. marta javno sumnjali da je na studentskom protestu upotrebljen "zvučni top", može vam se desiti da o tome, 15 meseci kasnije, morate da govorite i u Upravi kriminalističke policije.
Građani u Raški blokirali saobraćaj u znak podrške uhapšenom aktivisti Veljku Rakoviću
24.06.2026.•
0
Nekoliko desetina građana okupilo se popodne ispred policijske stanice u Raški da bi pružili podršku aktivisti Veljku Rakoviću koji je ranije danas uhapšen zbog sumnje da je ugrozio sigurnost predsednika Srbije.
Lidl povlači zamrznute jagode: Potencijalni rizik od prisustva norovirusa
24.06.2026.•
2
Kompanija Lidl Srbija povlači proizvod "Organske zamrznute jagode 300g" sa rokom upotrebe 18.8.2027, koji je potrošačima bio na raspolaganju tokom nekoliko promotivnih perioda.
Studentski centar: Studenti se ne iseljavaju, već se premeštaju zbog volontera Ekspo izložbe
24.06.2026.•
6
Ne radi se o iseljenju studenata iz Studentskog grada, već o privremenom premeštanju dela studenata iz krila F Doma II za vreme Ekspo izložbe sledeće godine, kažu u Studentskom centru u Beogradu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - tu je i poklon
24.06.2026.•
12
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Hronologija slučaja "zvučni top": Kako su se menjale izjave funkcionera
24.06.2026.•
1
Tvrdnje da je tokom protesta 15. marta 2025. u Beogradu korišćen zvučni top izazvale su veliku političku, ali i bezbednosnu polemiku u poslednjih godinu dana.
Macut o opoziciji i akademskoj zajednici: Domaći problemi se ne rešavaju u Briselu, pomisliće da smo nezreli
24.06.2026.•
17
Premijer Srbije Đuro Macut je danas ocenio da odlazak pojedinih predstavnika opozicije u Brisel i Strazbur kako bi iznosili unutrašnje probleme zemlje "svedoči o neshvatanju kompleksnosti i važnosti državnog sistema".
Kamioni na granici sa Hrvatskom čekaju do pet sati
24.06.2026.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije sa Hrvatskom i prelazu Sremska Rača sa Bosnom i Hercegovinom, čekaju pet sati, saopštio je danas posle podne Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Nezavisni procenitelji bezbednosti nadgledaće izgradnju Beogradskog metroa
24.06.2026.•
4
Projekat izgradnje Beogradskog metroa ušao je u novu fazu potpisivanjem ugovora za pružanje usluga Nadzornog nezavisnog procenitelja bezbednosti (S-ISA), saopšteno je danas.
Studenti moraju da se isele iz doma zbog izložbe Ekspo 2027
24.06.2026.•
8
Studenti drugog bloka F krila Studentskog grada biće primorani da se isele iz domova bez garancije nalaženja drugog vida smeštaja zbog izložbe Ekspo, objavili su studenti u blokadi na mreži Iks.
Nacionalni konvent za EU podržao zahtev za međunarodnu istragu navoda o upotrebi zvučnog topa
24.06.2026.•
4
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) podržao je zahtev nevladinih organizacija telima Ujedinjenih nacija da se sprovede nezavisna međunaropdna istraga navoda o korišćenju zvučnog topa na protestu 15. marta 2025.
Olenik posle razgovora u UKP: Interesovalo ih odakle mi informacije o "zvučnom topu"
24.06.2026.•
8
Advokat i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Olenik kaže da je na informativnom razgovoru u prostorijama UKP bio nešto više od dva sata.
Pucnjava ispred kafića u Beogradu: Nema povređenih, napadač pobegao
24.06.2026.•
2
U pucnjavi koja se oko 16 sati dogodila ispred jednog lokala u Bulevaru kralja Aleksandra na Zvezdari nema povređenih, nezvanično saznaje N1.
Arilje u reportaži AP: "Prestonica malina" čija slava prelazi granice Srbije
24.06.2026.•
1
Američka novinska agencija Asošijeted pres (AP) danas piše da je Arilje "Prestonica malina" čija "slava seže van granica" Srbije.
Ružić neće na miting SNS, Dačić poziva članove da dođu: Šta stoji iza podeljenih stavova u SPS-u?
24.06.2026.•
34
Potpredsednik Socijalističke partije Srbije Branko Ružić neće prisustvovati mitingu naprednjaka, zakazanom za 27. jun u Beogradu.
Državljani Crne Gore uhapšeni u Beogradu na vodi, zaplenjen kilogram kokaina
24.06.2026.•
3
Policija je u Beogradu uhapsila dvojicu crnogorskih državljana zbog posedovanja kilograma kokaina i prodaje te droge, saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
Aktivista iz Raške uhapšen zbog navodnog ugrožavanja bezbednosti Vučića na Instagramu
24.06.2026.•
6
Policija je, po nalogu beogradskog Višeg javnog tužilaštva, uhapsila V.R. (42) zbog sumnje da je putem jedne društvene mreže pretio predsedniku Srbije i njegovoj porodici, policajcima i ministrima.
SAD produžile vanrednu situaciju za Zapadni Balkan, uključena i Srbija
24.06.2026.•
5
Izvršnom uredbom predsednika SAD produžena je nacionalna vanredna situacija u vezi sa Zapadnim Balkanom, proglašena prvi put 2001, za još godinu dana.
Komentari 24
B
Пантелија
Ku3a
Nisam ćaci.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar