Zečević: Ako već ne mogu da nas prime odmah u EU, bar bi trebalo da nas čvršće integrišu

Autor: 021.rs, RTS

Info

28.03.2026.

22:01

Evropska unija, koja je decenijama insistirala na čvrstim i nepromenljivim kriterijumima za proširenje, sada šalje signale da je spremna na preispitivanje sopstvenih pravila.

Zečević: Ako već ne mogu da nas prime odmah u EU, bar bi trebalo da nas čvršće integrišu

Foto: 021.rs

Izjave evropskih zvaničnika o novim modelima pristupanja otvorile su pitanje da li je dosadašnji sistem dostigao svoje granice i šta to znači za zemlje kandidate. Rasprava o novim modelima nije počela u Briselu, već su je inicirali lideri regiona, kaže za RTS direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević.

Tri puta ka članstvu

Prema predlozima koji se sada razmatraju u Evropskoj uniji, postoje tri moguća modela proširenja – zadržavanje postojećeg sistema, njegova reforma ili uvođenje takozvanog "obrnutog" ili postepenog članstva.

Zečević smatra da dosadašnji model pokazuje ozbiljne slabosti.

"Videli smo da sadašnji sistem ne funkcioniše najbolje. Od 2013. godine nije bilo novih prijema, a čak i simboličan slučaj Crne Gore pokazuje koliko je proces usporen."

Kao najzanimljiviju opciju izdvaja koncept delimične integracije, koji podrazumeva rani pristup ključnim benefitima Evropske unije.

"To nije klasično obrnuto članstvo, već probno – da uđete u jedinstveno tržište, možda i u Šengen, da učestvujete u institucijama, ali bez prava veta. To bi omogućilo bržu integraciju i podstaklo reforme."

Ipak, ovaj model nailazi na otpor unutar Unije.

"Države članice ga vide kao previše komplikovan i pravno nepoznat. Kažu da je to 'revolucionarno' rešenje za koje sistem nije pripremljen."

Jedan od glavnih problema proširenja nije samo spremnost kandidata, već i nedostatak saglasnosti unutar same Evropske unije. Prema Zečeviću, u velikim državama poput Nemačke i Francuske postoji značajan otpor daljem širenju.

"U Nemačkoj je manje od polovine građana za proširenje, a u Francuskoj još manje. Istovremeno, Unija nije sprovela neophodne reforme svog sistema odlučivanja."

Poseban izazov predstavlja pravo veta, koje sa većim brojem članica dodatno komplikuje donošenje odluka.

"Što je više država, teže je postići saglasnost. U geopolitičkim pitanjima, poput finansiranja Ukrajine, jedna zemlja može da blokira ceo proces."

Zečević dodaje da je rat u Ukrajini dodatno promenio prioritete.

"Geopolitika je sada u prvom planu. Proširenje više nije samo tehničko pitanje, već strateško – i zato je i Ukrajina u fokusu, iako je daleko od ispunjavanja kriterijuma."

U takvim okolnostima, Srbija se suočava sa sporim napretkom i stalnim pomeranjem uslova za pristupanje.

"Imamo situaciju da se kriterijumi menjaju – od pravosuđa, preko spoljne politike, do izbornih uslova. Deluje kao da se meta stalno pomera", kaže Zečević.

Kao poseban problem ističe svakodnevne posledice nepotpune integracije.

"Stanje na granicama je apsurdno – gužve, problemi za građane i prevoznike. Da smo deo jedinstvenog tržišta i Šengena, toga ne bi bilo."

Zbog toga Zečević smatra da bi delimična rešenja mogla biti najrealniji put.

"Ako već ne mogu da nas prime odmah, onda bi bar trebalo da nas čvršće integrišu. To bi olakšalo život ljudima i donelo konkretne koristi, umesto da godinama čekamo u zastoju", zaključio je u razgovoru za RTS direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević.

Marta Kos odbacila ideju Vučića i Rame

Posećamo da je evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila da ulazak neke zemlje u Šengen ili zajedničko tržište EU, što su rekli da žele premijer Albanije Edi Rama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zahteva podjednako teške reforme kao i one za članstvo u EU.

Rama i Vučić su se u nedavno objavljenom autorskom tekstu za nemački FAZ požalili na spor tempo napora da se ostvare koristi od bližeg povezivanja sa EU, što su pripisali "internim reformama, geopolitičkim tenzijama, institucionalnim ograničenjima i legitimnim bojaznima članica".

Oni su rekli da žele da se njihove zemlje integrišu u Jedinstveno tržište, kao i Šengen zonu, bez dobijanja političkih prava i prava veta punopravnih članica. Plan "dvoslojne" EU inače podržavaju neke manje zemlje kandidati ali ne i Moldavija i Ukrajina koje žele da budu članice kao i sve druge.

Kos je odbacila poziv Vučića i Rame i rekla da nije sigurna da li lideri "znaju koliko moraju da postignu da bi bili deo Šengena ili zajedničkog tržišta" dodajući da su reforme za ekonomsku integraciju sa EU teške koliko i za ulazak u Uniju.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

evropske integracije eu i srbija

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

zoro

29.03.2026 • 17:19

Integracija

Posle divnih slika sa lokalnih izbora, Evropa ce nas najverovatnije integrisati i povuci vodu.
I najmanje gadljivim, smrad je nepodnosljiv!

0 2 -2
Милисав

29.03.2026 • 08:24

Ко се још сећа приче да само треба да ухапсимо и испоручимо Ратка Младића и Радована Караџића па ће да нас приме у ЕУ?

7 3 +4
Orphan

29.03.2026 • 08:09

Iskreno

Srbija i njeni političari NIKADA (sem u kratkom Đinđićevom)periodu nije iskreno želela u EU niti se ponašala na način kao da to želi. Pričalo se o tome samo da bi donekle dobili pristup nekim EU fondovima i da bi malo zamajavali EU pristalice u zemlji, a u stvari postali smo Ruska ispostava na Balkanu kao i Orbanova Mađarska

15 17 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.