I osuđenici imaju godišnji odmor

Rad osuđenika na izdržavanju kazne zatvora propisan je zakonom kao jedan od programa za njihovu bolju resocijalizaciju, ali i sticanje radnih sposobnosti, navika i stručnih znanja.

Pored niza prava u vezi sa radom, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija koji je počeo da se primenjuje od 1. septembra predviđa i pravo na godišnji odmor, naknadu, pa čak i nagradu za postignute uspehe. Rad osuđenika se međutim ne uračunava u radni staž.

Zakon propisuje da rad osuđenog mora biti svrsishodan i da ne sme biti ponižavajući, kao i da postizanje ekonomske koristi ne sme štetiti ostvarivanju svrhe tog rada. Vrsta posla kojom će se baviti osuđenik tokom izdržavanja zatvorske kazne određuje se prema njegovim psihičkim i fizičkim sposobnostima, stručnim kvalifikacijama, izraženim željama i mogućnostima samog zatvora, a to procenjuje stručni tim zatvora.

Osuđeni može da se uposli u zatvoru ili van njega, s tim što zatvoru pripada tržišna iznos naknade za rad osuđenog. Zakon predviđa mogućnost da se osobi koja je prvi put osuđena na kaznu do šest meseci zatvora omogući da rad obavlja na svom radnom mestu na kojem je radila pre osude. Osuđeni to može da zatraži molbom od direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, a on da mu odobri ako za to postoje opravdani razlozi, a delo za koje je osuđen nije u vezi sa poslovima koje obavlja na radnom mestu.

Zakon je propisao da radno vreme osuđenika može trajati do 40 časova nedeljno, a izuzetno i duže. Izvan tog radnog vremena osuđeni može da se uposli još najviše dva sata dnevno na održavanju čistoće i drugim tekućim poslovima u zatvoru.

Osuđeni ima pravo na naknadu za rad koja se isplaćuje jednom mesečno. Ta naknada može, shodno Zakonu, da iznositi najmanje 20 odsto od najniže cene rada u Srbiji, s tim što se za duži rad od punog radnog vremena uvećava za 50 odsto, a utvrđuje je direktor Uprave.