Uživo u programu priznao da bez dozvole prisluškuje građane - i nikom ništa

Odsustvo reakcije je još upadljivije ako se uzme u obzir da je Vučinić u televizijskom nastupu za potencijalno krivično delo zloupotrebe službenog položaja okrivio upravo nadležne organe, rekavši da prestaje s tom praksom "kada ga nadležni opomenu".

Insajder je posle Vučinićeve tvrdnje da prisluškuje građane tim povodom poslao pitanja MUP-u i Bezbednosno-informativnoj agenciji, ali do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli, dok je Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao da to nije u njegovoj nadležnosti.

Vučinić je u petak gostujući na Televiziji Informer u jednom trenutku napomenuo da poseduje agenciju za bezbednost, te da povremeno prisluškuje razgovore ljudi, sve dok ih "ne opomenu nadležni organi".

"Ja i moji saradnici držimo jednu agenciju bezbednosti, pa imamo informacije i bavimo se sa tim. Čak ih, moram da kažem, i prisluškujemo, dok nas ne opomenu nadležni organi da ih ne slušamo, tako da znam sve šta rade. Imam informacije, izuzetno sam dobro obavešten. Jer ja sam i radoznao čovek i sebe smatram ozbiljnim i odgovornim političarom", kazao je Vučinić.

Direktor istraživanja u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Predrag Petrović ističe da takva izjava zabrinjava, ali i ne iznenađuje, dodajući da je režim u Srbiji uspostavio paralelne mehanizme upravljanja državom.

"Sama oprema za nadzor komunikacije se nalazi u slobodnoj prodaji, i u tom smislu može da je nabavi svako fizičko lice. Međutim, korišćenje te opreme za neovlaćeno prisluškivanje i snimanje je zabranjeno. Ali, u uslovima kada nemate državne institucije koje rade u skladu sa zakonom, već rade u skladu s interesima vladajuće partije, onda nije iznenađujuće da takvu praksu niko ne sankcioniše", kaže Petrović.

Pročitaj još

Priznanje krivičnog dela u jutarnjem programu Informera: "Prisluškujemo dok nas ne opomenu nadležni organi"

Neovlašćeno prisluškivanje je krivično delo koje se po zakonu sankcioniše novčanom ili zatvorskom kaznom od tri meseca do tri godine. Paralelno, neovlašćenim prisluškivanjem se krše i odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Kako navodi Petrović, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) i policija bi morale da utvrde da li se neko zaista bavi neovlašćenim prisluškivanjem.

"U zavisnosti od toga u koje svrhe se prisluškuju razgovori, da li je to u kriminalne ili političke svrhe, to bi morale da utvrde policija ili BIA. Svakako, nadležnost da se takvo postupanje krivično goni je na tužilaštvu. Međutim, Vučinićeva izjava da on to radi dok ga ne opomenu nadležni organi ukazuje na to da bi i neki drugi organi, pre svih oni zaduženi za kontrolu službi bezbednosti, morali da reaguju. Ova izjava bi morala da upali mnoge alarme i da se utvrdi da li službe neefikasno obavljaju svoj posao ili, pak, to svesno propuštaju da rade, što je krivično delo zloupotreba službenog položaja", ističe Petrović.

Stroge zakonske odredbe - na papiru

Prisluškivanje i snimanje razgovora potpada pod posebne dokazne radnje koje su zbog osetljivosti po privatnost građana strogo zakonski regulisane. Tim aktivnostima mogu isključivo da se bave policija, BIA i Vojno-bezbednosna agencija (VBA). I oni, međutim, moraju da se pridržavaju jasno definisanih zakonskih odrednica.

Najpre, da bi se neko prisluškivao, moraju da postoje sumnje da je počinio ili planira da počini određeno krivično delo, a da pritom ne postoji drugi način za prikupljanje dokaza. Ta mera ne može da se odredi za sva krivična dela, već samo za njih nekoliko desetina koje su nabrojane u Zakoniku o krivičnom postupku.

Predlog za primenu mera mora da obrazloži nadležni javni tužilac, a sudija za prethodni postupak mora da odobri taj predlog. Tek kada taj deo procedure bude završen, policija, BIA ili VBA mogu da sprovedu dokaznu radnju.

Ipak, godinama se sumnja da nadležni organi idu mimo tih zakonskih normi. Optužbe na račun bezbednosnih struktura su išle od toga da pristupaju podacima o komunikaciji građana daleko češće nego što se to vidi u zvaničnim izveštajima, pa do tvrdnji da se komunikacija presreće bez ikakve sudske naredbe.

Prošle godine, organizacija Amnesti internešenel je saopštila da su srpske obaveštajne agencije na telefone novinara i aktivista nezakonito ubacile softver za špijuniranje, koji celokupni sadržaj telefona čini vidljivim. Te tvrdnje su iz MUP-a i BIA demantovali.

Petrović navodi da je deo problema i u tome što se zakonska procedura za odobrenje nadzora komunikacije često samo formalno tretira, bez analiza smislenosti takve dokazne mere.

"Još je Saša Janković dok je bio zaštitnik građana ustanovio da se kod određivanja mera često samo ispoštuje formalna procedura, a da sud nije ulazio u svrsishodnost mere, odnosno da li je ona bila nužna i proporcionalna. A to je bilo pre desetak godina. Danas, situacija može da bude samo gora, pošto su u međuvremenu institucije temeljno urušene, a bezbednosne stukture su po dubini popunjene partijskim lojalistima", zaključuje za Insajder Petrović.