Istraživanje se bavilo pitanjem: Da li su politička uverenja određena i genetikom
Kako se formiraju lična politička uverenja? Da li su posledica detinjstva, već postojećih uverenja ili okolnosti u kojima smo odgajani?
Foto: 021.rs
Da li je sve stvar socijalizacije ili priroda ima ulogu kroz DNK? Gde je u svemu tome mozak?
Naučnici su u poslednjih 50 godina ozbiljno istraživali korene političkih uverenja, i to podstaknuti usponom sociobiologije. Proučavanje biološke osnove političkih uverenja je omogućeno modernim sredstvima, kao što su skeneri mozga i sekvenceri gena. Reč je o polju koje napreduje, ali istraživanje biologije ponašanja nikada nije jednostavno.
To potvrđuje i studija objavljena prošle nedelje. Naime, istraživači u Grčkoj i Holandiji su magnetnom rezonancom pregledali skoro 1.000 Holanđana, koji su odgovorili na pitanja o svojim političkim uverenjima.
Studija je usledila kako bi se proverili rezultati male studije iz 2011. godine, a koju je naručio glumac Kolin Firt. Istraživanjem iz 2011. je utvrđeno da postoje strukturne razlike između mozga konzervativne i mozga liberalne osobe. Preciznije, utvrđeno je da konzervativci u proseku imaju veću amigdalu, deo mozga povezan s percepcijom pretnje, a da liberali u proseku imaju veći prednji cingularni korteks, deo mozga povezan s donošenjem odluka.
Međutim, poslednjim istraživanjem, kojim su bili obuhvaćeni Holanđani, nije primećeno da su liberalne osobe imale veći prednji cingularni korteks. Ipak, primećeno je da su konzervativne osobe imale malo veću amigdalu.
Važno je obratiti pažnju na uočene razlike. Koautor studije Stiven Šolte s Univerziteta u Amsterdamu otkrio je da je amigdala konzervativaca u proseku veća od amigdale liberala za jednu semenku susama. Ta razlika je tri puta manja od one koja je konstatovana istraživanjem iz 2011. Istraživači su ukazali da je rezultatima studije potrebno krajnje oprezno pristupiti kako bi se izbeglo podsticanje zabluda i stereotipa.
Šta onda to znači? Da li se oni s većom amigdalom osećaju ugroženije i zbog toga teže konzervativizmu ili se konzervativci osećaju ugroženije, pa zbog toga imaju malo veću amigdalu? Vodeći autor studije Dijamantis Petropoulos Petalas je naglasio da je nemoguće znati šta je uzrok, a šta posledica.
Jasno je da društveno okruženje najviše oblikuje politička uverenja. Ta uverenja se mogu pojaviti u detinjstvu, posebno kada deca imaju politički angažovane roditelje ili staratelje. Ideologija pojedinca nastavlja da se oblikuje sa školovanjem i sazrevanjem. Visoko obrazovanje je, kako piše list "Gardijan", dosledno povezano s liberalnijim uverenjima, posebno po pitanjima imigracije, ljudskih prava i rodne ravnopravnosti.
Možda je najintrigantnija uloga genetike. Studijama nad blizancima je utvrđeno da je ideologija nasledna s 40 odsto. To ne znači da je 40 odsto političkih uverenja oblikovano genetikom, a 60 odsto spoljašnjim faktorima.
"To vam zapravo govori u kojoj meri su razlike među ljudima oblikovane genetskim faktorima", ukazao je politikolog Aron Vejnšenk, profesor na Univerzitetu Viskonsin.
Naime, istraživači nisu mogli da pronađu "konzervativni" ili "liberalni" gen. Umesto toga, kako je istakao Tobajas Edvards s Univerziteta "Minnesota Twin Cities", geni deluju indirektno i ulogu ima to koliko je neko školovan, koliko zarađuje i inteligencija.
"Ne treba očekivati da postoji neki specifičan gen za liberalizam ili konzervativizam, već genetika indirektno utiče na druge osobine", objasnio je Edvards.
Pročitaj još
On i njegove kolege su ranije ove godine objavili da bi se genetika mogla koristiti za predviđanja političkih sklonosti, napomenuvši da je pitanje stranačke pripadnosti daleko složenije pitanje. Napomenuo je da među izvanredno inteligentima postoje i desničari i levičari.
Druga greška bi bila izjednačavanje inteligencije s racionalnim vrednostima i razmišljanjem.
"Kada se osvrnemo na prošlost, možemo videti da su inteligentne pojedince privukle različite i često kontradiktorne ideje. Intelektualci su flertovali s opasnim ideologijama i tiranskim režimima i bili su zavedeni. Mnogi pametni ljudi su verovali u ideje koje su potpuno glupe", podsetio je Edvards.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Rusi upozoreni da ne beru jorgovan na javnim površinama
30.04.2026.•
2
Jorgovani koji rastu na javnim površinama pripadaju opštini, tako da se njihova berba klasifikuje kao oštećenje opštinske imovine i kažnjiva je po upravnom zakonu.
FOTO: Uz pomoć veštačke inteligencije rekonstruisano lice stanovnika Pompeje
28.04.2026.•
0
Arheolozi u Pompeji prvi put su uz pomoć veštačke inteligencije rekonstruisali izgled jedne od žrtava erupcije Vezuva.
Polizao slamčicu i vratio je u automat za sokove u Singapuru - sad mu preti zatvorska kazna
27.04.2026.•
4
Didije Gaspar Oven Maksimilijen (18), koji je lizao slamku iz automata koja se dobija uz sok od pomorandže, pre nego što ju je vratio u aparat, optužen je da je počinio nered i da je narušavao javni red u Singapuru.
VIDEO: U Belgiji održano takmičenje u oponašanju galebova
27.04.2026.•
0
U belgijskom gradu De Pane, na obali Severnog mora u Belgiji, održano je šesto Evropsko prvenstvo u oponašanju krika galebova.
Zato što su se pobunile vlasti Italije: Lanac restorana "Mafija sedi za stolom" mora da promeni ime
26.04.2026.•
0
Španski lanac restorana "Mafija sedi za stolom" prinuđen je da promeni ime nakon 25 godina zbog pravnog spora koji su pokrenule italijanske vlasti, prenosi Mesađero.
Četiri odsto ljudi može da čuje boje ili da oseti ukus reči - evo zašto
26.04.2026.•
0
Da li ste ikada osetili ukus reči ili videli boje dok slušate muziku?
Sudovi u Rusiji izrekli više kazni zbog pokazivanja srednjeg prsta
26.04.2026.•
3
U više gradova širom Rusije sudovi su izrekli kazne ljudima zbog pokazivanja srednjeg prsta drugima i za taj prekršaj odredili globu u vrednosti između tri i deset hiljada rubalja (od 4.000 do 13.300 dinara).
VIDEO: U Estoniji održano takmičenje u imitiranju skvičanja svinja
26.04.2026.•
1
U drugom najvećem estonskom gradu Tartuu u subotu je održano neobično takmičenje na kom su se učesnici takmičili u imitaciji skvičanja svinja.
Da li zatvaranje očiju pomaže da bolje čujete?
26.04.2026.•
1
Ako pokušavate pažljivo da slušate nešto, možda je bolje da držite oči otvorene.
Komunalni radnik u Nemačkoj pronašao zlatne poluge dok je kosio travu
26.04.2026.•
6
Jedan komunalac je koseći travu na javnoj površini u istočnonemačkom gradiću Banevicu u oktobru 2025. pronašao 10 zlatnih poluga vrednih na desetine hiljada evra.
Komentari 2
@R
R
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar