Margarin i politika

Pre nekoliko leta je Boris Tadić bio na vrhuncu moći, snage i (pre)potencije. Okružen gomilom jesmena, ketmena i sličnih pojavnih oblika, naročito iz reda medijskih klimoglavaca, pi(j)arovski beše definisan do nestvarnog. Sveprisutan poput gripe - od univerzitetskih aula, briselskih salona, svečanih stadionskih i dvoranskih loža, sa čašom šampanjca u ruci, ili sa Dodikom oko vrata, raspevaniji od Kebe i Šabana na seljačkim svadama, pa do učestalih poseta opskurnim, naročito, zemunskim krčmama.

Lep kao upisan, ne samo zgodan poput, recimo, holivudske zvezda Klunija, već, u svakom smislu, po mišljenju za to zadužene mu okoline, više i bolje Kluni od glumca samog... E, takav je BoTa bio inspiracija nekom uncutu da smisli dosetku kako se prvi građanin naše Srbijice "u sve meša", i direrktno se, taj šaljivdžija, naslonio na tada aktuleni slogan u televizijskom spotu, za jedan mlečni proizvod. Ili, derivat istog, da budem tehnološki precizniji. Baš sam se otičke raspisivao o tome....

Vreme prošlo? Nikako! Ne, bar "margarinsko" ponašanje pri vrhu, a naročito oko samog špica domaće politike. Junak naš aktuelni, ljubljeni i slavljeni je, naravski, Aleksandar Vučić. Sveprisutan, o svemu i svakom obavešten, vazda spreman na akciju. Od sklapanja kolosalnih državnih ugovora, do kadrovanja u omiljenom mu fudbalskom klubu. I sto puta tako i toliko.

Kao da mu radni dan traje 28 sati, a da mu sedmica ima osam dana... Sve se to, slikom i rečju, ogleda i u medijima. Onolikooo! Mnogi od uredničko-novinarskih veselnika koji su, bezrezervno, "klanjali" liku i delu Borisa Tadića, to minulih godinu dana i dalje čine, ali slaveći prvog potpredsednika srpske vlade. Nisu, dabome, jedini. Intonaciju, ali baš svakonevno, po preciznom zaduženju, daju Vučićevi saradnici. Raspoređeni po širini i dubini republičke i lokalne vlasti koju su već osvojili, posebno posvećeno i vredno, međutim, u onim enklavama, gde su još u opoziciji.

Meni je dodatno uzbudljivo da posmatram i slušam kako gospodara Vučića veličaju i oni od kojih se to ne očekuje. Oni koji su, dve decenije, bili s onu stranu reke nepomirljivih podela. Oni koji ga danas, kao, zbog istovetnog poimanja politike i količine energije koju joj, kao, posvećuje porede sa Đinđićem, oni koji kabinet u kojem stoluje, prepoznaju kao čerčilovski... Posebno se u tome istakao i istinski šampion mudre i raskošne političke misli, a, jadničak, dokazani diletant u obavljanju neposrenih političkih radova, kada je kroz biblijsku metamformozu grešnog i rđavog Savla u predobrog i prepoštenog apostola Pavla, pojasnio neobaveštenima i zabludelima razloge svog divljenja i neskrivene podrške Vučiću, i time (do)dao nove, neslućene dimenzije istoriji apologije.

Ta trka u izražavanju i pokazavanju ljubavi - hajde da se i dalje držim narečenog mlečnog derivata, a opet u skladu sa danas aktuelnim propagandnim sloganom u televizijskom spotu - u svim svojim (ne)originalnim pokazateljima, mene inspiriše na novu verbalnu psinu: "ja ga volim na svoj način!".

Dok je nama margarina, biće i raznih načna njegove (političke) upotrebe....