Novosađanin Stefan Bojić pionir je "fristajl tenisa", a zahvaljujući svojim neskvakidašnjim veštinama poslednjih godina postao je planetarno popularan zbog trikova koje izvodi koristeći teniski reket i lopticu.
Foto: YouTube (screenshot)
Srbija, pogotovo u poslednjih 15 godina postala je veoma uspešna u svetu tenisa. Od 2007. godine čak četvoro teniskih profesionalaca iz Srbije nalazilo se na čelu kako ATP, tako i WTA liste, te su oni shodno tome vrlo prepoznatljivi na čitavoj planeti. Ono što je malo poznato kod nas, to je da je jedan Novosađanin takođe stekao popularnost koristeći reket kao svoj glavni rekvizit.
Kada čujemo da u Srbiji postoji čovek koji teniskim reketom rukuje bolje od Đokovića, Federera ili Nadala svakako pomislimo da je to nemoguće. Da je moguće, već više od sedam godina uverava nas pionir "fristajl tenisa" Stefan Bojić.
Ovaj tridesetogodišnji Novosađanin, iako nekad sa ambicijom da postane profesionalni teniser, oduvek je tenis posmatrao iz druge perspektive. On je klasičan način igranja tenisa u jednom trenutku svog života, iz zabave, počeo da posmatra kroz prizmu umetnosti i slobodnog stila. Tako je ovaj diplomirani režiser počeo da "režira" i svoje video snimke na kojima izvodi trikove sa reketom i lopticom.
Primetivši talenat i nesvakidašnje veštine tada dvadesetdvogodišnjeg Stefana, za njega su počele da se interesuju i različite kompanije koje se bave proizvodnjom teniske opreme. To je na popularnost ovog "fristajlera" uticalo izuzetno pozitivno. Kada su za umeće ovog mladića čuli i profesionalni teniseri, oni iz vrha "belog sporta" gledajući snimke na kojima Stefan pravi trikove, ostali su zatečeni svime što on ume, pa je saradnja bila neminovna. Ubrzo nakon toga Stefan dobija priliku i da snima reklamu sa jednom od najjačih kompanija u teniskoj industriji, u kojoj uči najbolje tenisere sveta da rade njegove trikove. Malo ko je od njih mogao bilo šta od njegovih "vratolomija" da ponovi. Iako su mu treneri savetovali da lopticu udara žicom, a ne ramom reketa, čini se da se Stefanu ova "tvrdoglavost" isplatila.
Bojić je bio veoma talentovan junior, ali posle završetka režije na St. John's fakultetu u SAD, u sklopu jednog projekta počeo je tenis da posmatra i na drugi, umetnički način. Kako kaže za portal 021.rs on je sa 18 godina imao i nekoliko ATP poena, ali posle završetka koledža završio je i tenisku karijeru, počevši da se bavi drugim stvarima u životu.
"S obzirom na to da sam inače studirao film, odnosno režiju, u sklopu jednog projekta počeo sam da pravim reklamu za brend. To je bila tada moja recimo 'nerealna' ideja, ali sam od samog početka čitavom projektu pristupio veoma ozbiljno i planski. Taj projekat je iz godine u godinu rastao, a ja sam pokušao da ostanem svoj u čitavoj priči i da se ne prilagođavam bilo kome. Jasnu viziju gde čitavu ideju želim da odvedem imao sam od samog starta. Filozofska ideja koju sam ja imao je da utičem na samu srž sporta, sa čitavom novom kulturološkom crtom hteo sam da prenesem da kontakt sa lopticom može da bude i takav da se čovek spaja sa lopticom nasuprot toga da lopticu udara od sebe", kaže Bojić u intervjuu 021.rs.
021: Kada se upoznaješ sa ljudima na koji način najlakše predstaviš sebe i svoje zanimanje?
Bojić: Odmah im pokažem Instagram, šalim se naravno... Zavisi, generalno kad si 'jedan na jedan' sa ljudima često te ne pitaju ovako direktno za to čime se baviš. Najviše volim kada me drugi predstave, tako je bilo i jednom kada sam bio sa Noletom, počeo je da me predstavlja i jednostavno nije znao na koji način da objasni ono što što ja radim. S obzirom na to da se bavim različitim stvarima i da je teško precizno definisati šta je moje zanimanje, svakakvim imenima su me nazivali, ali i dalje se najbolje osećam pod imenom Stefan.
021: Nedavno si u svoj opus uneo i trikove koji nastaju kao sastavni deo poena na teniskom terenu, u kojoj meri je to uticalo na razvoj projekta?
Bojić: Dugo sam čitavu priču držao van okvira teniskih terena, jer mi je to izgledalo dosta jednostavno kada pogledam iz perspektive vremena koje u to ulažem, ali eto dalo je vidljive rezultate. Mislim da je to što sam toliko vežbao trikove na ramu reketa zaslužno što mi se razvila nenormalna koordinacija i neke dodatne ideje, ali još uvek verujem da je sve to primitivni nivo u odnosu na to kako bi sve moglo da izgleda i da bude. Jako je teško da se posvetim u potpunosti usavršavanju tih veština na terenu da bih mogao to isto da pokažem uživo pred publikom na nekoj egzibiciji, to bi iziskivalo bukvalno da treniram kao profesionalni teniseri.
Meni je još uvek cilj da napravim video kao finalni produkt, jer je to ono što daje rezultate. Ja imam viziju šta bi moglo da bude i kuda bi ova priča, koja je vrlo mlada, mogla da se razvija. Moja uloga je više distribucija te ideje nego da budem neviđeno dobar u izvođenju jednog trika, a može doći i do toga da se pojave neki 'klinci' koji će to podići na viši nivo. Sada postoji zainteresovanost sponzora i ko se bude malo više potrudio imaće dobru platformu i utaban put ka uspehu u ovome čime se ja bavim.
021: Pre nekoliko godina rekao si da imaš viziju i ideju gde čitav projekat vodiš, da li si zadovoljan sa pozicijom na kojoj se isti danas nalazi?
Bojić: Zadovoljan sam gde se cela priča danas nalazi i smatram da neka veća ekspanzija od ovoga nije bila moguća. Saradnja sa Lacoste-om je velika stvar i radićemo još puno stvari zajedno. Već smo ranije sarađivali ali čini mi se da se iz ove saradnje može izroditi mnogo dobrih projekata. Na početku priče sam napisao na papiru šta će se desiti i kako će se sve i razvijati, tako se do sada i dešavalo, od početka sam znao da ću uspeti.
021: Šta dalje piše na tom papiru, kakvi su ti planovi?
Bojić: Na papiru piše svašta, mnogo nekih ideja i projekata. Već dugo radim na izradi aplikacije za učenje samih fristajl trikova, pa uskoro planiramo i da je lansiramo. Osim fristajla, snimanja klipova i treninga, sarađujem dosta i sa teniskim akademijama po svetu. Dok sam u Beogradu radim najviše sa Tipsarevićevom akademijom. Ne kao trener toliko, najviše oko marketinga, komunikacije, organizacije same akademije i tako dalje. Ponekad čak i održim koji trening i podelim po neki savet, ali čovek za posao teniskog trenera mora biti posvećen sto odsto, mora na neki način živeti za igrače čiji je trener, tako da sebe za sada ne vidim u tome, bilo bi glupo prekidati sve ovo što sam do sada uradio.
021: Đoković je više puta isticao pozitivan uticaj rada sa tobom na njegovu igru, koliko profesionalnim teniserima to može da pomogne pri razvoju koordinacije i motoričkih sposobnosti?
Bojić: Đoković je sad već veoma dobar u tome, mnogo je i vežbao, a i ima talenta. On je više puta isticao značaj ovih vežbi za njegovu igru. Kad te Nole pohvali, baš te pohvali. U svakom slučaju sa teorijske strane gledano to sigurno pomaže, ali moja ideja nije da se baziram toliko na profesionalcima. To zapravo nije toliko rad na koordinacionim sposobnostima ili motorici, više je to neko sticanje fluidnosti u samom pokretu. To su procesi koji dugo traju i ne daju momentalne rezultate, zbog toga je i teško probiti to sve kao ideju. Ko se razume u teoriju sporta i metodiku treninga njemu je jasno zašto je to ključno za razvoj tenisera. Profesionalcima to više može da znači kao vid razonode, a da će sada neko zbog toga da udara bolji forhend to ne mogu reći. Kod žena mislim da bi više pomoglo jer one ređe koriste slajsove, voleje i ostale udarce na osećaj. Takođe mislim da bi i visokim teniserima mnogo značilo.
021: Često dobijaš pozive da na turnirima izvedeš svoje performanse pred publikom, da li se često dešava da na nastupima dođe do neke greške koju prikriješ svojom improvizacijom?
Bojić: Ne dešava mi se često, nastupi su zapravo vrlo egzaktni i dobro isplanirani. Nekad loptica malo pobegne, samo nekoliko puta mi se desilo da loptica ode baš 20 metara od mene. Jednostavno osmislim nastup tako da su trikovi koji su dobro uvežbani i vezani onako kako mi odgovara, tako da ne bude tu previše problema.
021: Ko ti je najviše pomogao u afirmaciji tvog zanimanja?
Bojić: Sigurno Nole i to u više navrata. On je prema toj ideji bio otvoren od samog početka i svojom reakcijom na prvom videu koji smo radili želeo je što više da iskarikira. To je uradio još nekoliko puta i samim tim mi je pomogao u afirmaciji čitave ideje. Imao sam tu sreću da su i drugi profesionalni teniseri prepoznali moju ideju, sa mnogima sam već sarađivao, a Janko Tipsarević mi je takođe mnogo pomogao u potpisivanju ugovora i to moram da istaknem.
021: Da li ti "fristajl" ideju posmatraš kao umetnost ili veštinu?
Bojić: Cenim i jedan i drugi aspekt. Dosta je teško pričati o tome kao umetnosti jer generalno ona nema tačnu definiciju, moguće da je ovo što ja radim neka umetnička crta tenisa, nisam siguran. To je neki moj odnos sa reketom i lopticom gde sam ja pokušao da imam neki kultorološki uticaj na sam sport. Često je umetnost ta koja razbija te neke kulturološke stereotipe i otvara nove pravce. Stvar je u tome što možeš da napraviš video koji izgleda dobro i zanimljivo, taj video može i da postane popularan, ali ako nisi zaista usavršio svoju veštinu onda ne smatram da je to nešto što bi trebalo da zavređuje onakav respekt kod publike kakav imaju oni koji zaista poseduju veštinu koju prikazuju na snimku. Ja takođe nisam do kraja usavršio svoj performans na terenu.
021: S obzirom na to da ima puno dece koja inspirisana onim što ti radiš i sama vežbaju trikove, da li misliš da bi "fristajl tenis" mogao da se razvije i u takmičarski sport u narednom periodu?
Bojić: Ja sam siguran da će se to desiti. Postoje i takve ideje, sve je više dece koja su talentovana i vidi se budućnost u ovom 'sportu'. Možda bi to moglo i da izgleda tako da se teniski meč igra sa trikovima, gde su trikovi sastavni deo igre i postoji motiv zašto ih radiš u vidu dodatnih poena. Mislim da je to smer u kojem bi mogla da se razvija ova priča. Cifre na društvenim mrežama pokazuju da ima prostora i potrebe za nekim promenama i inovacijama u tenisu.
021: Šta bi savetovao mladom dvadesetdvogodišnjem Stefanu Bojiću koji ulazi sa puno entuzijazma u nešto čime se niko na svetu pre njega nije bavio?
Bojić: Imao sam neku malu krizu u celoj ovoj ideji, bio sam u Baštadu sa Lajovićem sa kojim se znam još iz juniroskih dana, šetali smo pored mora i on me je samo pitao šta je to što ja želim da uradim od čitave ideje. Često se vraćam ka tom njegovom pitanju i ono mi pomaže. Odlučio sam da fokusiram taj cilj gde ja želim da vodim čitavu ovu ideju bez obzira na to šta menadžeri ili ljudi koji me angažuju na turnirima misle da bi trebalo da se radi.
Ne bih mu ništa posebno savetovao, ne mislim da je bilo koja odluka bila pogrešna, sve bih isto uradio. Čak i na one odluke koje su bile pogrešne gledam kao sastavni deo procesa i razvoja ove ideje. Strpljenje je zanimljiva kategorija, ja sam od samog starta bio strpljiv, ali i uveren da će ova ideja zaživeti. U početku sam bio toliko siguran da će to ići tim putem koji sam ja zacrtao, verovao sam u celu ideju. Žao mi je što nemam snimljene razgovore jer se sećam koliko sam verovao u ovo što se sad dešava. Zapravo sam ja bio taj koji je "vozio" taj talas nekog nepoznatog sporta, tada sam morao da ostanem svoj i da ga vozim u smeru kojem sam želeo.
Два сјајна момка,добар текст!
Права је штета та што је тенис скуп спорт.
Шта је то за једног од малих Ђоковића којим је сан да постану шампиони.
Један тренинг је од 15е па на више код нас ,у иностранству од 30е па на даље,један тренинг е.
Имајући у виду да негде од 17-18 година газиш у профи каријеру тј сениоре,сам плаћаш учешће на такмичењима,путовања,тренинге,тренере,њихове авионске карте,смештаје,опрему...донекле и имаш неку помоћ од спонзора,али док дођеш до спонзора,превалиш већ озбиљан пут.То је само једна од баријера на путу до атп.
Пре свега тога мораш имати развијеније моторичке способности да би се бавио тенисом,такође и физичку спремност,интуицију и напредније интелектуалне вештине..
Много леп спорт где влада велико поштовање ван терена,а још веће током меча,тренинга,спаринга...где чујеш за сат времена бар 5 пута хвала,браво,сјајно,свака част,дивно,и једно бар 10 извињења за лошу лоптицу(ово ће разумети само теннис фанови)...
Савршена наслина реакција,која се одиграва у атмосвери тоталне мирноће.
Никола Тесла,Цар Николај Други Романов су неке од познатих личности које су играли тенис као рекреативан спор.
Новак Ђоковић највећа величина у овом спорту икада,мало је бацила у сенку остале играче нпр. сјајни Филип Крајиновић,Душан Лајовић,Ласло Ђере, који су у топ 50 на свету,пази на свету!
Ми нисмо свесни тога јел код нас имамо "Новак фан"и "тенис фан" хаха.
Свака част за ове дивне момке.
Хтео сам да кажем да је штета што свако нема могућност да тренира тенис.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Košarkaši Spartaka i Vojvodine vode veliku borbu za pobedu u finalnoj seriji ABA 2 lige, za plasman u elitno regionalno društvo, a iz dvorane je udaljen predsednik Vojvodine, Željko Rebrača.
Kajakaš Strahinja Bukvić, reprezentativac Srbije i član novosadskog Kajak kanu kluba Vojvodina, ostvario je normu za odlazak na Paraolimpijske igre u Parizu.
U prvom susretu finala plej-ofa ABA 2 lige, Vojvodina je večeras pred skoro 4.500 gledalaca na Spensu izgubila od Spartaka sa 74:73 ( 27:20, 13:10, 17:19, 17:24).
Komentari 12
Mickey
Jeca
хеад
Права је штета та што је тенис скуп спорт.
Шта је то за једног од малих Ђоковића којим је сан да постану шампиони.
Један тренинг је од 15е па на више код нас ,у иностранству од 30е па на даље,један тренинг е.
Имајући у виду да негде од 17-18 година газиш у профи каријеру тј сениоре,сам плаћаш учешће на такмичењима,путовања,тренинге,тренере,њихове авионске карте,смештаје,опрему...донекле и имаш неку помоћ од спонзора,али док дођеш до спонзора,превалиш већ озбиљан пут.То је само једна од баријера на путу до атп.
Пре свега тога мораш имати развијеније моторичке способности да би се бавио тенисом,такође и физичку спремност,интуицију и напредније интелектуалне вештине..
Много леп спорт где влада велико поштовање ван терена,а још веће током меча,тренинга,спаринга...где чујеш за сат времена бар 5 пута хвала,браво,сјајно,свака част,дивно,и једно бар 10 извињења за лошу лоптицу(ово ће разумети само теннис фанови)...
Савршена наслина реакција,која се одиграва у атмосвери тоталне мирноће.
Никола Тесла,Цар Николај Други Романов су неке од познатих личности које су играли тенис као рекреативан спор.
Новак Ђоковић највећа величина у овом спорту икада,мало је бацила у сенку остале играче нпр. сјајни Филип Крајиновић,Душан Лајовић,Ласло Ђере, који су у топ 50 на свету,пази на свету!
Ми нисмо свесни тога јел код нас имамо "Новак фан"и "тенис фан" хаха.
Свака част за ове дивне момке.
Хтео сам да кажем да је штета што свако нема могућност да тренира тенис.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar