Zbog "trulih jabuka" se školska praksa svela na kartanje

Roditelji nezadovoljnih đaka otkrivaju da se pojedini časovi predviđeni za praksu u stručnim školama svode na nerad, za koji optužuju nastavnike. Kako za 021 kaže roditelj 17-godišnjeg učenika Goran I, njegov sin praksu provodi kartajući se sa drugarima i nastavnikom, koji od učenika čak traži da donesu "nešto za piće".

"Od mog sina je traženo da donese piće na praksu, što je smetalo i njemu i ostalima u odeljenju. Taj nastavnik je opasnost za našu decu, a direktor sve zna i ne reaguje. Ja znam da se ovakve aktivnosti dešavaju i u drugim školama, mi nismo usamljeni slučaj", kaže Goran, ne želeći da otkriva o kojoj školi je reč, uplašen da bi takvo eksponiranje rezultiralo da pomenuti nastavnik napravi problem celom odeljenju, naročito njegovom sinu.

On kaže da se roditelji generalno ne žale koliko je potrebno kada je reč o (ne)kvalitetu nastave koju učenici dobijaju, naročito praktične, a koja ne doprinosi da učenici usvoje nova znanja i opreme se za buduća zanimanja. Sa njegovim stavom saglasan je roditelj 18-godišnje učenice Stevica R, čija ćerka pohađa četvorogodišnji stručni smer. Ona je dokaz da je obavila praksu u preduzeću falsifikovala, predala nastavniku, a taj dokaz je prošao kao potpuno validan. Tu radnju učenici sprovode godinama, kaže ovaj otac.

"I niko to ne kontroliše, a svi znaju da se to dešava. Kako to prolazi među nastavnicima i čemu onda uopšte ti časovi, kada deca postaju nesposobna za rad?", kaže Stevica za naš portal.

Talentovana deca bez sumnje postoje u našoj okolini, ali su ona sputavana. Prema rečima predsednice udruženja "Roditelj" Dragane Ćorić, vremenom ćemo imati sve više talentovane i sposobne dece, kojima naš obrazovni sistem neće pomoći da se razvijaju.

"Treba reći da se vremenom stvorio stav da, ako ne možeš nigde da se zaposliš u prosveti, zaposlićeš se u školi, a po toj logici su se neki nastavnici zaista zaposlili. Takvi nastavnici predstavljaju trule jabuke koje počinju da truju ceo obrazovni sistem, a teret trpe učenici. Kada čujete da nastavnik dozvoljava deci da se kartaju na času, donose napitke i rade sve osim prakse i rada, šokirate se", kaže za 021 Dragana Ćorić.

Ona dodaje da su direktori svesni da će se jednog dana možda vratiti u katedre iz kojih su se premestili na višu poziciju. "Kao i u svakoj drugoj profesiji, postoji doza zaštite i solidarnosti, a sa druge strane, ne želite da se čuje da se u vašoj školi nešto loše dešava. Tu nigde ne vidim interes za tu mladu decu, koju treba da osposobite za život, a slično je bilo i ranijih godina. Štaviše, nekoliko sadašnjih studenata mi je potvrdilo da su u školama bili nezadovoljni angažovanošću nastavnika, zbog čega se danas i čude kada vide da im neki profesor ili asistent posvećuje pažnju i trudi se da prenese znanje", navodi Ćorićeva, inače profesorica na Pravnom fakultetu.

Sistem zastareo, motivacije nema

Kada govorimo o prekopotrebnoj reformi srednjoškolskog obrazovanja, načelnik Školske uprave Novi Sad Petar Viđikant kaže za 021 da nam predstoji vrlo težak i složen put. Pre svega, imamo zastareli, nasleđen sistem koji treba prilagoditi savremenim potrebama sistema obrazovanja.

"Ako ćemo biti krajnje precizni, postoje škole u kojima je sistem relativno savremen i u kojima nema takvih problema, ali postoje škole u kojima je taj sistem prakse jako zastareo. Treba napraviti selekciju škola koje prate savremene potrebe, poput Srednje medicinske škole, ali neke druge stručne škole poput Poljoprivredne, Elektrotehničke ili Tehničke škole, nemaju dovoljno dobru praksu. U ovim situacijama nije dovoljno samo povećati broj časova, nego se mora raditi i na kvalitetu", navodi Viđikant.

Ranije smo, objašnjava on, imali jake trogodišnje smerove, učenici su pre sticali znanja iz određenih oblasti, a pre su nalazili i posao.

"Zbog toga su ovi smerovi bitni i treba ih ponovo aktivirati. Pre svega, trebaju nam bolji uslovi za rad, nova oprema i laboratorije. Ranije su postojale organizacije u kojima se radila praksa za određena zanimanja, ali one više nisu popularne. Naročito je problem sa privatnim kompanijama koje često nemaju ugovore sa školama ili nisu zainteresovani da primaju učenike na praksu", navodi Viđikant i dodaje da je traganje za odgovornim licima "začaran krug".

"Mi smo jedna od retkih država u Evropi u kojoj svako može da upiše i završi fakultet, svako može da radi u školi, a kvalitetne selekcije kadra gotovo i da nema. Sa druge strane, motivacija zaposlenih je loša, usled štrajka koji traje, pa ne možemo očekivati boljitak u skorije vreme. Kvalitet posla se vezuje samo za entuzijaste, a takvih je sve manje. Mi smo jako dugo u situaciji da prosveta nije prestižno zanimanje, već potpuno suprotno od toga", objašnjava Viđikant.

Da li je niska plata opravdanje za kartanje na časovima? Dragana Ćorić kaže da nije i nikada ne sme biti, zbog specifičnosti zanimanja kakva je prosveta.

"Niska plata može biti razlog za manju motivisanost prosvetnih radnika, ali ne za nerad. Svako od nas očekuje da radi za platu od koje može i mora da izdržava svoju porodicu. Međutim, svako ko je odabrao da se bavi prosvetom je izabrao poseban način života. Nedavno smo čuli za nezaposlenog lekara koji ide po okolnim selima i besplatno leči stare osobe. Ta osoba je odabrala pravu profesiju za sebe, a time treba da se vode i prosvetari. Ako ne možete da prenesete znanje, nemojte biti prosvetni radnik", smatra Ćorićeva.

Strah je, prema njenim rečima, velika pradrasuda da će direktori i nastavnici "uzeti na zub" roditelje koji se budu žalili.

"To ne sme da utiče na naše postupke kao roditelja, na kojima je da svojoj deci pokažemo da nam je stalo i da nećemo posustati zbog pojedinaca koji ne poštuju sistem. Ako se vi bojite, onda će i vaše dete naučiti da se boji", navodi ona za naš portal.

Načelnik Školske uprave Petar Viđikant napominje da je Ministarstvo prosvete sada u trećoj godini novog načina ocenjivanja rada škola - takozvanog spoljašnjeg ocenjivanja. Kako kaže, ministarstvo ima objektivnu sliku rada i kvaliteta u školama.

"Tu se javljaju i neka prijatna iznenađenja, pa su tako škole na lošem glasu pokazale napredak i postale veoma dobre i kvalitetne na osnovu naših 150 indikatora i 22 ocenjivana standarda. U ovom sistemu ocenjivanja nedostaje nam odgovor na pitanje - šta ako neko nije imao ili je imao dobre ocene, ali će i to uskoro biti definisano. Ovaj mehanizam će rešiti situaciju u kojoj neko ko ne radi dobro posao ne može do penzije da radi u prosveti", objašnjava Viđikant i dodaje da zbog starijih radnika, mladi i "gladni" prosvetari ne mogu da se zaposle. Međutim, kako kaže, ta situacija će se za nekoliko godina promeniti i školovani, mladi prosvetari neće biti na birou.

Dualno obrazovanje će popraviti situaciju?

U Srbiju stidljivo ulazi sistem dualnog obrazovanja, standardan i efikasan u mnogim evropskim zemljama. Školska 2016/17. godina biće prelomna za dualno obrazovanje u Srbiji, gde je trenutno u fazi pilot-projekta. Ono podrazumeva da učenici po upisu stručne, tehničke ili poslovne škole zasnuju radni odnos u kompanijama koje ih kroz ozbiljnu praksu školuju za određeno zanimanje.

Prema rečima Petra Viđikanta, još uvek nije jasno koje su koncepcije tog obrazovanja - da li je to prebacivanje težišta na veliki broj časova prakse ili na stručnu praksu koja će biti u vezi sa samim zanimanjima. Sigurno je, tvrdi on, da je potrebno osvežiti dobre primere.

"Da bismo nešto promenili, moramo da reagujemo veoma brzo, a rezultate možemo da očekujemo za tri do četiri godine. Ove godine će sigurno biti nekoliko novosti, a jedna od značajnijih je reanimacija trogodišnjih zanimanja. Ona su imala svoje prednosti jer su uključivala veliki fond časova prakse. Učenici su pre sticali znanja iz određenih oblasti, a pre su nalazili i posao. Zbog toga su ovi smerovi bitni i treba ih ponovo aktivirati", navodi on.

Do boljeg vremena za prosvetu, roditeljima ostaje da se bore za bolje obrazovanje svoje dece - prva instanca su razgovori sa nastavnikom, razrednim starešinom i direktorom. Naredne adrese upućuju na prosvetnu inspekciju, školsku upravu i pokrajinsku prosvetnu inspekciju, za teže prekršaje u nastavi. (Gorica Nikolin - gorica@021.rs)