Pojedini novosadski trgovci uzimaju bakšiš od svojih radnika

Vlasnici pojedinih trgovačkih radnji u Novom Sadu uzimaju bakšiš koji mušterije ostavljaju radnicima, saznaje 021 od zaposlenih u tim lokalima.
Bakšiš nije zakonski regulisan u Srbiji. Takođe, gazde koje zaposlene primoravaju da iznos od bakšiša ostavljaju njima ne mogu zakonski da odgovaraju, jer inspekcija nema instrumente za utvrđivanje svojine tog uglavnom mizernog iznosa.
 
Predlog da se bakšiš zakonski reguliše novosadsko Udruženje ugostitelja iznelo je za vreme ministrovanja Mlađana Dinkića, ali je sve ostalo na priči. Radnica u jednoj poznatoj novosadskoj pekari, koja je iz straha želela da ostane anonimna, kaže za 021 da je primorana da sav iznos koji dobije kao bakšiš - kusur od mušterija, ostavi po strani svom gazdi.
 
"Zbog toga insistiram da mušterija uzme kusur i ne ostavlja ga meni, jer taj novac svakako neće ići u moje ruke. Gazda prati šta se ovde događa, mali je lokal", priznaje ova radnica.
 
Još jedan primer uočili smo u Petrovaradinu, u lokalnoj prodavnici, gde se pazi da kusur ne završi u džepovima zaposlenih. "Jedno vreme smo smeli da imamo bakšiš, ali više ne smemo ni dinar", kaže jedna radnica, takođe instistirajući da ostane anonimna.
 
Da je računanje bakšiša u Srbiji nekategorisana oblast objašnjava predsednik Udruženja ugostitelja Novog Sada Dragan Stanojević. On navodi da finansijska inspekcija na bakšiš gleda kao na prekršaj preduzetnika, koji se skupo naplaćuje.
 
"U trgovinama postoji problem. Ako se pojavi višak para u kasi, finansijska inspekcija odnosno poreska uprava to tretira kao pare nađene u kasi za robu koja je prodata, a nije kucana. To znači da bi država trebalo da pojam bakšiša pretoči u zakon, jer ovako kao pojam u pravnom smislu ne postoji. Ceo svet živi s tim, a da ne spominjem SAD, gde praktično ljudi žive od bakšiša - nekad su veći i od zarada. Kod nas se zbog najmanjeg viška i zatvori lokal", navodi Stanojević.
 
On priznaje da nije čuo za praksu uzimanja bakšiša od zaposlenih, ali nikako ne opravdava taj čin. Bakšiš, kaže, pripada radniku. "U avgustu 2005. godine Mlađan Dinkić je dao preporuku da se pet odsto od ukupnog prometa može smatrati kao bakšiš, medutim toga u praksi nema i ne tumači se tako. Bakšiš bi trebalo ozakoniti, da se zna ko šta može i da ljudi budu čisti. Nije fer ni da nekome zatvorite lokal jer ima višak od 200 dinara, koji je bakšiš", smatra naš sagovornik.
 
Sanja Matijević iz Društva trgovaca Novog Sada kaže za 021 da je iznos bakšiša veoma nizak, te da uglavnom ne prelazi 20 do najviše 50 dinara. Ona naglašava da bakšiš treba da pripada zaposlenom, kako je praksa i u drugim državama, ali je on i sve ređa pojava zbog upotrebe platnih kartica. 
 
"Ljudi sve češće plaćaju karticama u prodavnicama, te bakšiš i ne ostane. Takođe, nisam čula za slučaj uzimanja bakšiša od zaposlenog. Ako neko ostavi neki iznos, to naravno ide za uslugu radniku koji je obavio posao na zadovoljstvo mušterije. U SAD je poznato da od 10 do 12 odsto računa pripada radniku u vidu dodatka na platu, a slična uređena praksa bi i kod nas poboljala kvalitet i ažurnost usluge", objašnjava ona.
 
Anketa 021 pokazala je da gazde bakšiš uzimaju u manjim trgovinama i radnjama u kojima je moguće držati sve zaposlene "pod budnim okom".
 
Da li Novosađani često ostavljaju bakšiš saznajte iz našeg članka OVDE.
 
Autorka: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
  • Denis

    06.03.2016 02:20
    Preduzetnici da se pitaju
    Mislim da je sasvim legitimno da vlasnik neke prodavnice ili kafića određuje da li bakšiš treba u punom iznosu da pripadne onome ko ga je primio ili treba da se podeli među svim radnicima, pripadne vlasniku ili slično. Vlasnik odnosno preduzetnik ne mora da se pita jedino ako ne želimo zdravu ekonomiju sa razvijenim preduzetništvom. Radio sam u jednom hotelu u Engleskoj gde kelneri nisu smeli da uzimaju bakšiš jer je sav bakšiš išao u zajedničku kasu i delio se na sve radnike ravnopravno. Kelneri su mogli slobodno potražiti drugi hotel ukoliko sa time nisu bili zadovoljni.
  • rada

    05.03.2016 08:50
    I menu je jedna (davno to bese) prvi dan Na probnom radu uzela sav baksis . Radila sam tri dana,drugi dan nije bilo manjka , Ali sam tacno racunala koliki je baksis. Glava me je bolela,a toj gazdarici sam poklonila mojih 150din.Treci dan,je isla za mnom(jer ja sam Na probnom radu) I sve gledala.Ima Pravo da gleda,ali basis ne sme da dira.I da ne duzim,nije joj se svidelo kod predaje pazara. A ja sam I zapisivala koliko je cega prodato.Probala je da mi uzme baksis,ja trazila da mi plate probni rad,nije htela,jer kaze da radim dve nedelje. Pita za baksis,ja kazem nema.Ona kaze da ne radim dobro I da je bolje da nadje drugog.I tako je I bilo.
    Gorko iskustvo...I mnogo sam srecna sto nisam igrala po njenim pravilima.Zao mi je sto jos uvek to traje,verujem kako je tesko ovim ljudima.Baksis je pravo koje ne sme niko da dira.Ne stojimo na ulici da prosimo,nego radimo,a ako neko I hoce da ostavi,neka ostavi.
  • Tea

    04.03.2016 18:35
    Sve placam karticom i ne zanima me ni jedan proizvod na kasi koji je na akciji pa vas nagovaraju da kupite.Ljudi nemaju za hleb,a skloni su da ostave na kasi dinar dva.Kad u autobus budem mogla da udjem i vozim se za 53 dinara razmislicu o baksisu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti