Koliko će Novi Sad koristiti rodno osetljiv jezik?

To između ostalog znači da će se ubuduće u svim aktima Grada sve imenice koje se koriste u muškom, koristiti i u ženskom rodu.

Koliko će se to zaista u praksi primenjivati i ko će nadzirati da li ustanove poštuju povelju, razgovarali smo sa ekspertkinjom za rodnu ravnopravnost Danicom Todorov. Ona ističe važnost usvajanja jedne takve povelje i kaže da će se pimena pomno pratiti.

"U samoj povelji se kaže da će Grad uspostaviti tesnu saradnju sa nevladinim organizacijama koje mogu da pomno prate šta se dešava. Tu je i gradska skupština, odbornici, gradsko telo za rodnu ravnopravnost i komisija za ravnopravnost polova. Tako je i sa rodno osetljivim jezikom, sami govornici treba da prate njegovu primenu, ali pre svega mora se učiniti napor da se od povelje krene ka sprovođenju rodne procene. Sama povelja obavezuje Grad da donese i akcioni plan o unapređenju rodne ravnopravnosti, tako da će i on biti jedan od instrumenata. Kada se napravi ta analiza, može se govoriti da je napravljen prvi korak", navodi ona za naš portal.

Todorov dodaje da nije isključeno da će Grad formirati posebno telo koje će pratiti primenu povelje.

"Mnogo je tu oblasti, kao što su održivi razvoj, socijalna zaštita, staranje o deci, zdravstvena zaštita, stanovanje, kultura, sport, rekreacija. Dakle, sve gradske uprave moraju biti angažovane u ovome", kaže Todorov. Ona ističe da bi nevladine organizacije i mediji trebalo posebno da prate da li se povelja primenjuje u praksi ili ostaje samo na papiru.

"Naše društvo je dosta sklono da usvaja različite strategije i ambiciozne planove, pa ne uspe da sve potrebno uradi. Međutim, pošto postoji strategija za postizanje rodne ravnopravnosti u Srbiji, pretpostavljam da će i Grad praviti lokalnu politiku", dodaje ona.

Prihvatanjem Evropske povelje o rodnoj ravnopravnosti, Novi Sad se obavezao i da će omogućiti zastupljenost manje zastupljenog pola u svakoj organizacionoj jedinici, na rukovodećim mestima i u organima upravljanja i nadzora.